Gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, pre 14 godina Skupština Srbije je upravo u ovoj sali, čini mi se da su tada poslanici prvi put ušli u ovu salu, preselili su se iz sale u ulici Kralja Milana, raspravljala o Kosovu i Metohiji. Ko se seća tog vremena, tada je Skupština skoro jednoglasno odbacila tzv. Ahtisarijev plan. Takođe je i utvrđena zajednička platforma i pozicije i opozicije o Kosovu i Metohiji.
Ko se seća tog vremena, čini mi se da je od 250 poslanika 230 glasalo za takvu jedinstvenu odluku, da je čak 15 poslanika tadašnje partije Čedomira Jovanovića bilo uzdržano, čak ni oni nisu bili protiv.
Zašto vam ovo govorim? Iz razloga što problemi i pitanja Kosova i Metohije nisu pitanje samo za jednog čoveka, nisu pitanje samo za jednu partiju, nisu pitanje ni samo za vladajuću partiju, već je neophodan konsenzus u normalnoj državi koja državnički razmišlja.
Tada je, utvrđujući platformu za pregovore sa tzv. privremenim institucijama u Prištini, utvrđen jedan princip koga su se držale vlasti, čini mi se, do nekog vremena, a on je glasio i podrazumevao da naš pregovarački tim ima ovlašćenja da kosovskim Albancima ponudi najširu moguću autonomiju i on se otprilike zasnovao na principima - koliko samostalnosti, autonomije i prava Albancima u odnosu na Beograd, isto toliko autonomije, samostalnosti i prava Srbima na Kosovu i Metohiji i drugim nealbancima u odnosu na Prištinu. Da li smo danas i koliko smo danas daleko od tog principa?
Ali, ono što je najbitnije, da li je moguće danas postići konsenzus u ovoj Skupštini u situaciji kada pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju ohrabrujuću poruku, a to bi bila poruka da još jednom vide jedinstvo u ovom parlamentu kada su u pitanju njihovi problemi. Nažalost, slušajući i gledajući ono što se juče dešavalo i što se dešava danas, nisam u to siguran.
Ali, moram odmah na samom početku da kažem da je za to pre svega odgovorna vlast. Današnja vlast je tada bila opozicija i kao opozicija glasali su za taj konsenzus, ali danas kao vlast nisam siguran koliko su spremni da pokušaju da zajedno sa opozicijom oko ovog pitanja, koje ne sme biti stranačko ni po koju cenu, dođu do konsenzusa.
Zašto ovo kažem? Bez obzira na smetnje poslovničke koje kažu da na današnjoj sednici može da se raspravlja samo o ovoj temi, samo o Izveštaju, itd, ukoliko ima dobre volje, mogao je da se nađe put da se pokuša da se dođe do neke vrste konsenzusa i da se uputi poruka ohrabrenja Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima bi to daleko više značilo od redovnih i čestih sednica Saveta za nacionalnu bezbednost ili od podizanja borbene gotovosti. Naravno da je za to potrebno da vlast bude spremna na određenu vrstu kritike.
Pokušaću da vas ne kritikujem za ono za šta niste odgovorni. Dakle, tačno je da sadašnja vlast nije odgovorna za sve odluke vezano za Kosovo i Metohiju i za sve sporazume koji su od 1999. godine do današnjeg dana donešeni, ali ću se fokusirati na ono što mislim da je napravilo najviše problema i državi Srbiji i Srbima na prostoru Kosova i Metohije, a to je Briselski sporazum.
Vi tvrdite da Ustavni sud nije stavio Briselski sporazum van snage. U pravu ste u tome. Briselski sud nije razmatrao tu prijavu, jednostavno je rekao da je to politički a ne pravni akt i da nema razloga da donosi ocenu o njegovoj ustavnosti, s obzirom da se ne radi o pravnom aktu. I to je učinio posle nekog zakašnjenja pošto je, ako se sećate, bila ona molba tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, gde je zamolio Ustavni sud da zastane sa odlučivanjem, itd. Posle izvesnog vremena Ustavni sud zaista se oglasio kao nenadležnim, jer se ne radi o pravnom aktu.
Gospodine predsedniče, upravo u tome i jeste problem, pošto se, kako kaže Ustavni sud, nije radilo o pravnom aktu, a samim tim i o aktu koji ima karakter međunarodnog ugovora, zašto ste onda, primenjujući takav sporazum za koji je Ustavni sud rekao da ne može da proizvodi pravna dejstva jer je pre svega politički akt, uradili ono što ste uradili, ugasili ste državu Srbiju, odnosno njene institucije na prostoru Kosova i Metohije, za obećanje za zajednicu srpskih opština?
Kratko da se podsetimo. Tačno je, šest tačaka u tom sporazumu govori o zajednici srpskih opština, ali ostale tačke, do 14, sve govore o našim institucijama koje smo morali da damo - i pravosuđe, i policija, i našu imovinu u pogledu telekomunikacija, u pogledu energetike, ali ono što duboko verujem da je najveća greška, to je to prihvatanje da prosto ugasimo lokalne samouprave koje su radile i funkcionisale po zakonima Republike Srbije i da preuzmemo obavezu po Briselskom sporazumu da nateramo Srbe da izađu na kosovske izbore. To smo uradili, odnosno to je vaša vlast uradila 2013. godine u oktobru mesecu, jer je taj sporazum, nažalost, podrazumevao da Srbi na severu Kosova prvi put uzmu učešće na tzv. kosovskim izborima.
Dakle, sami smo napravili sebi probleme i posle devet godina mi zapravo nemamo nikakvo rešenje oko zajednice srpskih opština. Inače, ja imam svoje mišljenje vezano za tu zajednicu srpskih opština, ali hajde da o tome ne govorim. Ali smo dozvolili da čekamo devet godina da se ništa ne desi. Ozbiljna vlast ne bi dozvolila da sebe ugasi na prostoru KiM, da sve da, a da na onda neku veresiju čeka zajednicu srpskih opština. Upravo bi trebalo da bude obrnuto ukoliko ste verovali da je to pravo rešenje za nas i da će nam ta zajednica srpskih opština zameniti naše lokalne samouprave i zameniti naše srpske institucije u šta ja ni tada nisam verovao, a ni danas ne verujem, a verujem da ni vladajuća većina ne veruje u to pa ste i vi u poslednje vreme vrlo često davali izjave da od Briselskog sporazuma skoro da nema ništa, obzirom da Albanci nisu izvršili onaj deo obaveze koji su imali da izvrše.
Pošto sam vas čuo, juče ste rekli po ko zna koji put da je na neki način prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine taj čin spasio Srbiju, ako sam vas dobro čuo, pa me zaista zanima kako smo to spasili Srbiju na način što smo ukinuli institucije države Srbije na prostoru KiM.
Srbija je nažalost prihvatila jednu neistinu koju stalno ponavlja albanska većina u Prištini i predstavnici Međunarodne zajednice, a to je da su institucije države Srbije na prostoru KiM paralelne ili paralelne strukture, kako su to svih ovih godina govorili.
Mi smo prosto na neki način prihvatili samim tim šta smo uradili, gaseći naše institucije, jednu lažu da je nešto što je stvoreno 1999. godine, tamo u Dreničkim šumama, da je to odjednom legitimno, a samoproglašeno 2008. godine, da je to legitimno na prostoru Kosova i Metohije, a da naše institucije, institucije države Srbije su paralelne i da treba da nestanu.
Još jednu lažu smo prihvatili kao država, koja se takođe stalno ponavlja i vrlo često je ponavljaju, nažalost i naše vlasti, a to je da moramo da sagledamo relanost na Kosovi i Metohiji i da, zaboga, tamo sad postoji ta albanska većina koja ne želi da živi u državi Srbiji itd, što je nažalost istina. Albanska većina je rekla da ne želi da joj Beograd bude vlast i da joj Beograd bude država, ali da li postavljamo pitanje kako smo došli do te realnosti i da je ta realnost na Kosovu i Metohiji stvorena progonom Srba? Tako da, te tvrdnje u najmanju ruku su bezobrazne i licemerne, ko god tvrdio.
Dakle, mi umesto da smo kao preduslov svih razgovora insistirali na povratku 250 prognanih Srba i drugih nealbanaca i da to bude naš glavni uslov, s obzirom da su se Albanci vratili u toku 1999. godine, a Srbi ne mogu da se vrate svih ovih godina, mi smo to morali da ističemo i tada, a i sada, gospodine predsedniče, iako vi tvrdite da je to kasno. Nije kasno, to se radi u domenu ljudskih prava i tražeći da se prognani Srbi vrate, uvek možemo to ispostavljati kao neku vrstu uslova.
Dakle, prihvatili smo po njihovim pravilima da igramo, umesto da smo to stalno isticali kao uslov.
Gospodine predsedniče Srbije, vrlo često prigovarate opoziciji da, isključivo ovih dana, naročito da isključivo, a posebno od vremena kada imamo ove probleme na prostoru Kosova i Metohije, pre svega na severu Kosova i Metohije, koje imamo sa tzv. premijerom Kosova Aljbijem Kurtijem, da opozicija pre svega napada vlast i vas, a na bilo koji način ne ističe odgovornost Aljbina Kurtija.
Evo, ja kao čovek koji živim na prostoru Kosova i Metohije, neko ko dole živi, svedočim tome da Aljbin Kurti, predsednik tzv. vlade Kosova, da je on najodgovorniji za sve teži položaj Srba dole, a posebno Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Svedok sam okupacije koja se dole dešava, posebno u mom Zubinom Potoku, s obzirom da, čini mi se, Aljbin Kurti ujutru kad dođe na posao prvo pravi plan obilaska Zubinog Potoka i vojno-policijske baze, kako on kaže, koje tamo pravi u mestu Gornji Jesenovik. Činjenica je da su kao hajduci i drumski razbojnici sa dugim cevima došli tamo i ne dozvoljavaju bilo kakav pristup, čak ni vlasnicima zemlje gde to rade.
Dakle, gospodine predsedniče, ako je to tako sa Aljbijem Kurtijem, a jeste, moram da postavim pitanje – šta traže Srbi, predstavnici Srpske liste u Skupštini i tzv. vladi Aljbija Kurtija? Šta zaista više tamo traže?
Vi ste, čini mi se, ako se ne varam, nekom od kolega poslanika postavili tu primedbu da se negde našao ispod zastave nezavisnog Kosova. Pa, zašto onda dozvoljavamo da naši ljudi budu ministri u toj vladi i ne sede samo ispod zastave, već i ispod grba tzv. nezavisnog Kosova i čak moraju da polažu zakletvu te kvazi države? Dokle ćemo više da zamajavamo javnost stalnim najavama oko toga da ćemo napustiti konačno te tzv. institucije?
Ovo, naravno, pitanje postavljam vama, pre svega vama, a naravno i njima koji su gosti ovde, jedan deo njih na balkonu, ali pre svega vama jer, koliko znam, ako išta znam, to je ta činjenica da oni bez vaše saglasnosti i volje ništa ne rade, što mislim da je i u redu. Treba da slušaju svoju državu i svoju vlast šta treba da rade, koja god ona bila. Jer, bojim se da ste taj adut izlaska iz takozvanih kosovskih institucija toliko obesmislili stalnim najavama i odlaganjem, da prosto to više liči na onu priču o čobančetu i ovcama, gde čobanče stalno poziva u pomoć lažno, da onda kada dođemo u situaciju zaista će vuk odneti ovce i biće zaista sve kasno.
Što se tiče vojno-policijske baze u Zubinom Potoku, vrlo kratko, ne želim od toga sada da pravim politiku, niti da unapred bilo koga osuđujem, ali imam obavezu kao narodni poslanik da zamolim direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju da proveri okolnost o učešću lokalne vlasti u Zubinom Potoku u tom projektu. Postoje glasine od građana, glasine među stanovništvom Zubinog Potoka da je tu logistička podrška pružena Aljbinu Kurtiju, pre svega oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Voleo bih zaista da nisam u pravu, ali je naša dužnost i obaveza da to proverimo.
Gospodine predsedniče, govorili ste i sami o broju preostalih Srba na prostoru Kosova i Metohije, govorili ste, pominjali ste i početak 19. veka, govorili ste i o 20. veku, a nas pre svega zanima broj Srba koji je danas dole i pre svega o procesima koji se dešavaju poslednjih godinu dana, a naročito poslednjih meseci otkako je Priština počela na ovaj način sa ovom okupacijom na prostoru severa Kosova i Metohije. Ne znam da li imate te informacije, ali verujem da ih imate.
Žalosno je jer izgleda, juče sam čuo tu od nekoga ko je rekao da što više država Srbija ulaže para dole, to je manje Srba. Znate li zašto je to tako? To je tako zato što mi, nažalost, dole imamo u poslednje vreme jednu kategoriju stanovništva koja praktično ima sva primanja, ne samo iz budžeta Republike Srbije i čitave porodice primaju platu iz budžeta Republike Srbije, pa i iz kosovskog budžeta, imamo jednu kategoriju stanovništva, moram tako da kažem, bezobrazno bogatih i sa bezobrazno ozbiljnim imovinskim stanjem, koje je stečeno pre svega koristeći državna sredstva Republike Srbije, i imamo onaj drugi većinski deo stanovništva koji jedva sastavlja kraj sa krajem i koji razmišlja kako da preživi.
Zato, predlažem i mislim da je konačno vreme da ova oblast, kada je u pitanju finansiranje potreba Srba na Kosovu i Metohiji od strane države Srbije, bude uređena zakonom, jer ipak je previše dugo vreme u kome imamo situaciju da primamo duple plate, pa jedna kategorija, pa se zaista to namesti tako da čitava porodica, još ako je bliska vlasti, bude na budžetu, a mnoge druge porodice nemaju nikakva primanja.
Na kraju, gospodine predsedniče, reći ću vam jedno moje razmišljanje vezano za vašu podršku od strane Srba na Kosovu i Metohiji. Nadam se da se nećete naljutiti. Nikakvo čudo nije niti iznenađenje da uvek stranka na vlasti ima najveći broj glasova u sredini koja je ugrožena. Kosovo i Metohija je područje u kojoj je stanovništvo ugroženo duži niz godina. Tamo je i Slobodan Milošević dobijao najveći broj glasova, tamo je kasnije i Koštunica dobijao najveći broj glasova, tamo danas i vi dobijate najveći broj glasova. Ponosni ste na to i budite ponosni, ali ono na šta ne biste trebali da budete ponosni, to je činjenica da su ti procenti 90%. Vi imate tamo preko 50% glasova, kao što su imali i prethodni rukovodioci u državi Srbiji, ali nemate 90%. Kako se do tog procenta dođe, vi verovatno znate.
Mogu da vam kažu moji zemljaci, a vaši prijatelji koji su danas ovde na balkonu i koji nas posmatraju, oni znaju tu tehniku, ali nije u redu, mislim da to ne treba ni vama, ne treba ni Srbiji, nije to u interesu demokratije da govorimo o nekim procentima od 90 i nešto posto. Sećam se, dugo sam bio u lokalnoj vlasti u Zubinom Potoku u vreme Vojislava Koštunice, kada smo koristeći čak i mogućnost da kao vlast neki glas dobijemo više imali tu između 50 i 55% glasova, a nikako 90, to je nemoguće. Mislim da time ne treba da se dičite. Ali, svejedno, da ne ulazim u to.
Na srpskim izborima, kada vas Srbi sa Kosova i Metohije glasaju na srpskim izborima, na predsedničkim i parlamentarnim, na kojima nažalost mi sada ne možemo dole, nego idemo u Ribariće pa glasamo, kada je u pitanju Zubin Potok, budite ponosni na te glasove.
Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko može biti ponosan kada dobije 90% glasova na tzv. kosovskim izborima. To za mene ne može biti nikakva niti čast niti prilika za hvalu, naročito, gospodine predsedniče, kada pozivate na jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, koje je zaista neophodno, morate da shvatite da dole ne postoji samo Srpska lista. Postoje ljudi koji su bili, koji su danas protiv izlaska na separatističke izbore, i da je to legitiman stav i da prosto oni ne mogu biti okarakterisani kao neprijatelji ove države.
Zato na kraju još jednom apelujem na sve kolege u ovom domu, bez obzira na političke razlike, ukoliko to ne može da se učini na ovoj sednici, verujte da Srbi na prostoru Kosova i Metohije vape za jedinstvenom odlukom narodnih predstavnika. Hvala vam.