SLAVIŠA RISTIĆ

Nestranačka licnost

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Slaviša Ristić je do sada jednom bio narodni poslanik, u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine.

U 11. sazivu bio je član je Odbor za Kosovo i Metohiju,i zamenik člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 26. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Član je Odbora za Kosovo i Metohiju, i zamenik člana Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

BIOGRAFIJA

Rođen je 17. novembra 1961. godine u Zubinom Potoku. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Prištini.

Zaposlen je kao poreski inspektor od 2020. godine.

Od 1993. do 1996. bio je predsednik opštinskog veća u Zubinom Potoku.

Predsednik opštine Zubin Potok postao je 2001. godine, i na toj poziciji ostao do 2013. godine.

Bio je član Demokratske stranke od osnivanja 1990. godine. U Demokratsku stranku Srbije prešao je prilikom njenog osnivanja 1992. godine. Bio je dugogodišnji član i potpredsednik Demokratske stranke Srbije. Demokratsku stranku Srbije napustio je 2016. godine.

Jedan je od osnivača Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ 2017. godine, a od 2018. je predsednik ovog pokreta.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, pre 14 godina Skupština Srbije je upravo u ovoj sali, čini mi se da su tada poslanici prvi put ušli u ovu salu, preselili su se iz sale u ulici Kralja Milana, raspravljala o Kosovu i Metohiji. Ko se seća tog vremena, tada je Skupština skoro jednoglasno odbacila tzv. Ahtisarijev plan. Takođe je i utvrđena zajednička platforma i pozicije i opozicije o Kosovu i Metohiji.

Ko se seća tog vremena, čini mi se da je od 250 poslanika 230 glasalo za takvu jedinstvenu odluku, da je čak 15 poslanika tadašnje partije Čedomira Jovanovića bilo uzdržano, čak ni oni nisu bili protiv.

Zašto vam ovo govorim? Iz razloga što problemi i pitanja Kosova i Metohije nisu pitanje samo za jednog čoveka, nisu pitanje samo za jednu partiju, nisu pitanje ni samo za vladajuću partiju, već je neophodan konsenzus u normalnoj državi koja državnički razmišlja.

Tada je, utvrđujući platformu za pregovore sa tzv. privremenim institucijama u Prištini, utvrđen jedan princip koga su se držale vlasti, čini mi se, do nekog vremena, a on je glasio i podrazumevao da naš pregovarački tim ima ovlašćenja da kosovskim Albancima ponudi najširu moguću autonomiju i on se otprilike zasnovao na principima - koliko samostalnosti, autonomije i prava Albancima u odnosu na Beograd, isto toliko autonomije, samostalnosti i prava Srbima na Kosovu i Metohiji i drugim nealbancima u odnosu na Prištinu. Da li smo danas i koliko smo danas daleko od tog principa?

Ali, ono što je najbitnije, da li je moguće danas postići konsenzus u ovoj Skupštini u situaciji kada pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju ohrabrujuću poruku, a to bi bila poruka da još jednom vide jedinstvo u ovom parlamentu kada su u pitanju njihovi problemi. Nažalost, slušajući i gledajući ono što se juče dešavalo i što se dešava danas, nisam u to siguran.

Ali, moram odmah na samom početku da kažem da je za to pre svega odgovorna vlast. Današnja vlast je tada bila opozicija i kao opozicija glasali su za taj konsenzus, ali danas kao vlast nisam siguran koliko su spremni da pokušaju da zajedno sa opozicijom oko ovog pitanja, koje ne sme biti stranačko ni po koju cenu, dođu do konsenzusa.

Zašto ovo kažem? Bez obzira na smetnje poslovničke koje kažu da na današnjoj sednici može da se raspravlja samo o ovoj temi, samo o Izveštaju, itd, ukoliko ima dobre volje, mogao je da se nađe put da se pokuša da se dođe do neke vrste konsenzusa i da se uputi poruka ohrabrenja Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima bi to daleko više značilo od redovnih i čestih sednica Saveta za nacionalnu bezbednost ili od podizanja borbene gotovosti. Naravno da je za to potrebno da vlast bude spremna na određenu vrstu kritike.

Pokušaću da vas ne kritikujem za ono za šta niste odgovorni. Dakle, tačno je da sadašnja vlast nije odgovorna za sve odluke vezano za Kosovo i Metohiju i za sve sporazume koji su od 1999. godine do današnjeg dana donešeni, ali ću se fokusirati na ono što mislim da je napravilo najviše problema i državi Srbiji i Srbima na prostoru Kosova i Metohije, a to je Briselski sporazum.

Vi tvrdite da Ustavni sud nije stavio Briselski sporazum van snage. U pravu ste u tome. Briselski sud nije razmatrao tu prijavu, jednostavno je rekao da je to politički a ne pravni akt i da nema razloga da donosi ocenu o njegovoj ustavnosti, s obzirom da se ne radi o pravnom aktu. I to je učinio posle nekog zakašnjenja pošto je, ako se sećate, bila ona molba tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, gde je zamolio Ustavni sud da zastane sa odlučivanjem, itd. Posle izvesnog vremena Ustavni sud zaista se oglasio kao nenadležnim, jer se ne radi o pravnom aktu.

Gospodine predsedniče, upravo u tome i jeste problem, pošto se, kako kaže Ustavni sud, nije radilo o pravnom aktu, a samim tim i o aktu koji ima karakter međunarodnog ugovora, zašto ste onda, primenjujući takav sporazum za koji je Ustavni sud rekao da ne može da proizvodi pravna dejstva jer je pre svega politički akt, uradili ono što ste uradili, ugasili ste državu Srbiju, odnosno njene institucije na prostoru Kosova i Metohije, za obećanje za zajednicu srpskih opština?

Kratko da se podsetimo. Tačno je, šest tačaka u tom sporazumu govori o zajednici srpskih opština, ali ostale tačke, do 14, sve govore o našim institucijama koje smo morali da damo - i pravosuđe, i policija, i našu imovinu u pogledu telekomunikacija, u pogledu energetike, ali ono što duboko verujem da je najveća greška, to je to prihvatanje da prosto ugasimo lokalne samouprave koje su radile i funkcionisale po zakonima Republike Srbije i da preuzmemo obavezu po Briselskom sporazumu da nateramo Srbe da izađu na kosovske izbore. To smo uradili, odnosno to je vaša vlast uradila 2013. godine u oktobru mesecu, jer je taj sporazum, nažalost, podrazumevao da Srbi na severu Kosova prvi put uzmu učešće na tzv. kosovskim izborima.

Dakle, sami smo napravili sebi probleme i posle devet godina mi zapravo nemamo nikakvo rešenje oko zajednice srpskih opština. Inače, ja imam svoje mišljenje vezano za tu zajednicu srpskih opština, ali hajde da o tome ne govorim. Ali smo dozvolili da čekamo devet godina da se ništa ne desi. Ozbiljna vlast ne bi dozvolila da sebe ugasi na prostoru KiM, da sve da, a da na onda neku veresiju čeka zajednicu srpskih opština. Upravo bi trebalo da bude obrnuto ukoliko ste verovali da je to pravo rešenje za nas i da će nam ta zajednica srpskih opština zameniti naše lokalne samouprave i zameniti naše srpske institucije u šta ja ni tada nisam verovao, a ni danas ne verujem, a verujem da ni vladajuća većina ne veruje u to pa ste i vi u poslednje vreme vrlo često davali izjave da od Briselskog sporazuma skoro da nema ništa, obzirom da Albanci nisu izvršili onaj deo obaveze koji su imali da izvrše.

Pošto sam vas čuo, juče ste rekli po ko zna koji put da je na neki način prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine taj čin spasio Srbiju, ako sam vas dobro čuo, pa me zaista zanima kako smo to spasili Srbiju na način što smo ukinuli institucije države Srbije na prostoru KiM.

Srbija je nažalost prihvatila jednu neistinu koju stalno ponavlja albanska većina u Prištini i predstavnici Međunarodne zajednice, a to je da su institucije države Srbije na prostoru KiM paralelne ili paralelne strukture, kako su to svih ovih godina govorili.

Mi smo prosto na neki način prihvatili samim tim šta smo uradili, gaseći naše institucije, jednu lažu da je nešto što je stvoreno 1999. godine, tamo u Dreničkim šumama, da je to odjednom legitimno, a samoproglašeno 2008. godine, da je to legitimno na prostoru Kosova i Metohije, a da naše institucije, institucije države Srbije su paralelne i da treba da nestanu.

Još jednu lažu smo prihvatili kao država, koja se takođe stalno ponavlja i vrlo često je ponavljaju, nažalost i naše vlasti, a to je da moramo da sagledamo relanost na Kosovi i Metohiji i da, zaboga, tamo sad postoji ta albanska većina koja ne želi da živi u državi Srbiji itd, što je nažalost istina. Albanska većina je rekla da ne želi da joj Beograd bude vlast i da joj Beograd bude država, ali da li postavljamo pitanje kako smo došli do te realnosti i da je ta realnost na Kosovu i Metohiji stvorena progonom Srba? Tako da, te tvrdnje u najmanju ruku su bezobrazne i licemerne, ko god tvrdio.

Dakle, mi umesto da smo kao preduslov svih razgovora insistirali na povratku 250 prognanih Srba i drugih nealbanaca i da to bude naš glavni uslov, s obzirom da su se Albanci vratili u toku 1999. godine, a Srbi ne mogu da se vrate svih ovih godina, mi smo to morali da ističemo i tada, a i sada, gospodine predsedniče, iako vi tvrdite da je to kasno. Nije kasno, to se radi u domenu ljudskih prava i tražeći da se prognani Srbi vrate, uvek možemo to ispostavljati kao neku vrstu uslova.

Dakle, prihvatili smo po njihovim pravilima da igramo, umesto da smo to stalno isticali kao uslov.

Gospodine predsedniče Srbije, vrlo često prigovarate opoziciji da, isključivo ovih dana, naročito da isključivo, a posebno od vremena kada imamo ove probleme na prostoru Kosova i Metohije, pre svega na severu Kosova i Metohije, koje imamo sa tzv. premijerom Kosova Aljbijem Kurtijem, da opozicija pre svega napada vlast i vas, a na bilo koji način ne ističe odgovornost Aljbina Kurtija.

Evo, ja kao čovek koji živim na prostoru Kosova i Metohije, neko ko dole živi, svedočim tome da Aljbin Kurti, predsednik tzv. vlade Kosova, da je on najodgovorniji za sve teži položaj Srba dole, a posebno Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Svedok sam okupacije koja se dole dešava, posebno u mom Zubinom Potoku, s obzirom da, čini mi se, Aljbin Kurti ujutru kad dođe na posao prvo pravi plan obilaska Zubinog Potoka i vojno-policijske baze, kako on kaže, koje tamo pravi u mestu Gornji Jesenovik. Činjenica je da su kao hajduci i drumski razbojnici sa dugim cevima došli tamo i ne dozvoljavaju bilo kakav pristup, čak ni vlasnicima zemlje gde to rade.

Dakle, gospodine predsedniče, ako je to tako sa Aljbijem Kurtijem, a jeste, moram da postavim pitanje – šta traže Srbi, predstavnici Srpske liste u Skupštini i tzv. vladi Aljbija Kurtija? Šta zaista više tamo traže?

Vi ste, čini mi se, ako se ne varam, nekom od kolega poslanika postavili tu primedbu da se negde našao ispod zastave nezavisnog Kosova. Pa, zašto onda dozvoljavamo da naši ljudi budu ministri u toj vladi i ne sede samo ispod zastave, već i ispod grba tzv. nezavisnog Kosova i čak moraju da polažu zakletvu te kvazi države? Dokle ćemo više da zamajavamo javnost stalnim najavama oko toga da ćemo napustiti konačno te tzv. institucije?

Ovo, naravno, pitanje postavljam vama, pre svega vama, a naravno i njima koji su gosti ovde, jedan deo njih na balkonu, ali pre svega vama jer, koliko znam, ako išta znam, to je ta činjenica da oni bez vaše saglasnosti i volje ništa ne rade, što mislim da je i u redu. Treba da slušaju svoju državu i svoju vlast šta treba da rade, koja god ona bila. Jer, bojim se da ste taj adut izlaska iz takozvanih kosovskih institucija toliko obesmislili stalnim najavama i odlaganjem, da prosto to više liči na onu priču o čobančetu i ovcama, gde čobanče stalno poziva u pomoć lažno, da onda kada dođemo u situaciju zaista će vuk odneti ovce i biće zaista sve kasno.

Što se tiče vojno-policijske baze u Zubinom Potoku, vrlo kratko, ne želim od toga sada da pravim politiku, niti da unapred bilo koga osuđujem, ali imam obavezu kao narodni poslanik da zamolim direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju da proveri okolnost o učešću lokalne vlasti u Zubinom Potoku u tom projektu. Postoje glasine od građana, glasine među stanovništvom Zubinog Potoka da je tu logistička podrška pružena Aljbinu Kurtiju, pre svega oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Voleo bih zaista da nisam u pravu, ali je naša dužnost i obaveza da to proverimo.

Gospodine predsedniče, govorili ste i sami o broju preostalih Srba na prostoru Kosova i Metohije, govorili ste, pominjali ste i početak 19. veka, govorili ste i o 20. veku, a nas pre svega zanima broj Srba koji je danas dole i pre svega o procesima koji se dešavaju poslednjih godinu dana, a naročito poslednjih meseci otkako je Priština počela na ovaj način sa ovom okupacijom na prostoru severa Kosova i Metohije. Ne znam da li imate te informacije, ali verujem da ih imate.

Žalosno je jer izgleda, juče sam čuo tu od nekoga ko je rekao da što više država Srbija ulaže para dole, to je manje Srba. Znate li zašto je to tako? To je tako zato što mi, nažalost, dole imamo u poslednje vreme jednu kategoriju stanovništva koja praktično ima sva primanja, ne samo iz budžeta Republike Srbije i čitave porodice primaju platu iz budžeta Republike Srbije, pa i iz kosovskog budžeta, imamo jednu kategoriju stanovništva, moram tako da kažem, bezobrazno bogatih i sa bezobrazno ozbiljnim imovinskim stanjem, koje je stečeno pre svega koristeći državna sredstva Republike Srbije, i imamo onaj drugi većinski deo stanovništva koji jedva sastavlja kraj sa krajem i koji razmišlja kako da preživi.

Zato, predlažem i mislim da je konačno vreme da ova oblast, kada je u pitanju finansiranje potreba Srba na Kosovu i Metohiji od strane države Srbije, bude uređena zakonom, jer ipak je previše dugo vreme u kome imamo situaciju da primamo duple plate, pa jedna kategorija, pa se zaista to namesti tako da čitava porodica, još ako je bliska vlasti, bude na budžetu, a mnoge druge porodice nemaju nikakva primanja.

Na kraju, gospodine predsedniče, reći ću vam jedno moje razmišljanje vezano za vašu podršku od strane Srba na Kosovu i Metohiji. Nadam se da se nećete naljutiti. Nikakvo čudo nije niti iznenađenje da uvek stranka na vlasti ima najveći broj glasova u sredini koja je ugrožena. Kosovo i Metohija je područje u kojoj je stanovništvo ugroženo duži niz godina. Tamo je i Slobodan Milošević dobijao najveći broj glasova, tamo je kasnije i Koštunica dobijao najveći broj glasova, tamo danas i vi dobijate najveći broj glasova. Ponosni ste na to i budite ponosni, ali ono na šta ne biste trebali da budete ponosni, to je činjenica da su ti procenti 90%. Vi imate tamo preko 50% glasova, kao što su imali i prethodni rukovodioci u državi Srbiji, ali nemate 90%. Kako se do tog procenta dođe, vi verovatno znate.

Mogu da vam kažu moji zemljaci, a vaši prijatelji koji su danas ovde na balkonu i koji nas posmatraju, oni znaju tu tehniku, ali nije u redu, mislim da to ne treba ni vama, ne treba ni Srbiji, nije to u interesu demokratije da govorimo o nekim procentima od 90 i nešto posto. Sećam se, dugo sam bio u lokalnoj vlasti u Zubinom Potoku u vreme Vojislava Koštunice, kada smo koristeći čak i mogućnost da kao vlast neki glas dobijemo više imali tu između 50 i 55% glasova, a nikako 90, to je nemoguće. Mislim da time ne treba da se dičite. Ali, svejedno, da ne ulazim u to.

Na srpskim izborima, kada vas Srbi sa Kosova i Metohije glasaju na srpskim izborima, na predsedničkim i parlamentarnim, na kojima nažalost mi sada ne možemo dole, nego idemo u Ribariće pa glasamo, kada je u pitanju Zubin Potok, budite ponosni na te glasove.

Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko može biti ponosan kada dobije 90% glasova na tzv. kosovskim izborima. To za mene ne može biti nikakva niti čast niti prilika za hvalu, naročito, gospodine predsedniče, kada pozivate na jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, koje je zaista neophodno, morate da shvatite da dole ne postoji samo Srpska lista. Postoje ljudi koji su bili, koji su danas protiv izlaska na separatističke izbore, i da je to legitiman stav i da prosto oni ne mogu biti okarakterisani kao neprijatelji ove države.

Zato na kraju još jednom apelujem na sve kolege u ovom domu, bez obzira na političke razlike, ukoliko to ne može da se učini na ovoj sednici, verujte da Srbi na prostoru Kosova i Metohije vape za jedinstvenom odlukom narodnih predstavnika. Hvala vam.

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Gospodine predsedniče, razumem da koristite priliku da se branite, nemam nikakvu primedbu u tom smislu i za mnoge stvari koje ste izrekli, nažalost koje nisu istina, ne želim da se vraćam, počev od tog „Simpa“ za koji tvrdite da je radio, ne znam do 2004. godine, pa onda ste ga vi otvorili. To danas radi, to nije „Simpo“ to je u privatnim rukama nekog Albanca iz Preševa.

Kao što ni „Javor“ fabrika košulja nije vlasnik Ivanjica, nego opet neki privatnici povezani sa nekim privatnicima. Da ne ulazim u to. Ja to razumem, pred kamerama ste i koristite svaku priliku. Ali, kada etiketirate lično i optužujete za neki novac, to moram.

Vi ili neko ko vam je dao taj pogrešan podatak, o nekakvih 100 i nešto hiljada evra, to ćete morati da dokažete. Ne morate pred publikom, neka bude da je je li i Ristić neki koji je uzimao, a to zna Bog, to znaju svi, to da nikakve pare iz tzv. kosovskog budžeta, to zaista.

Pa nema ima, ako ima gospodine predsedniče, pokažite ovde, ali ne samo ono pred kamerama, nego pokažite Slaviša Ristić je podigao 120.000 evra. Molim vas.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, ja prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a ono glasi – Kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečani, Zubin Potok?

To pitanje, naravno, podsetiću vrlo kratko da je još 2013. godine Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013. godine.

Evo, sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore, s obzirom na okolnost da su gradonačelnici ovih opština, koji su bili u prištinskom sistemu, podneli ostavke, što ja pozdravljam i što pozdravljam, moram da kažem, ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost izražavamo sumnju u tu iskrenost.

Evo zbog čega. Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u tzv. „skupštini Kosova“ i ministri u tzv. „vladi Kosova“, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovo vrate na svoja mesta. Toga, nažalost, nije bilo.

Naravno, najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića, gde je on na neki način demantovao da su oni podneli ostavke. LJudi kažu – mi smo podneli ostavke; a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu da su oni suspendovali svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere. To je velika razlika.

Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, nas Srba na prostoru Kosova i Metohije, kako sada vidim, poziva i vlast gandijevska borba, dugoročna gandijevska borba, što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti SNS.

Ja moram da istaknem i jedan pozitivan, recimo, primer među tim gradonačelnicima. Gradonačelnik Zubinog Potoka, Stevan Vulović, je u izjavi za RTS rekao, moraću da citiram; „Posle pet godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj. Evo, presrećan sam da je ovo kraj“.

On je, takođe, pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije i jedini je dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostalih tri gradonačelnika nisu učinila. To je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada, kažem, apsolutno pozdravljam taj čin.

Vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore, u skladu sa vašim ustavnim obavezama.

Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, a ono glasi: koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i izbegava istinu kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti, pa je čak jednom prilikom pomenuo i moje ime, s obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Dakle, tzv. integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine, kako tvrdi Aleksandar Vučić, već 2012. godine, 10. decembra na Jarinju, 31. decembra 2012. godine na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade, i to zaključak ove Vlade, u kojoj je SNS, kada je premijer bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. U tom zaključku, pročitaću najbitnija dva stava, gde se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika Vlade Ivice Dačića sa visokim predstavnikom EU Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“ i dalje stoji da će Vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelaz Jarinje i Merdare biti otvoren 10. decembra, a administrativni prelaz Brnjak i Končulj 31. decembra. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, ja prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a ono glasi – Kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečani, Zubin Potok?

To pitanje, naravno, podsetiću vrlo kratko da je još 2013. godine Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013. godine.

Evo, sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore, s obzirom na okolnost da su gradonačelnici ovih opština, koji su bili u prištinskom sistemu, podneli ostavke, što ja pozdravljam i što pozdravljam, moram da kažem, ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost izražavamo sumnju u tu iskrenost.

Evo zbog čega. Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u tzv. „skupštini Kosova“ i ministri u tzv. „vladi Kosova“, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovo vrate na svoja mesta. Toga, nažalost, nije bilo.

Naravno, najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića, gde je on na neki način demantovao da su oni podneli ostavke. LJudi kažu – mi smo podneli ostavke; a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu da su oni suspendovali svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere. To je velika razlika.

Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, nas Srba na prostoru Kosova i Metohije, kako sada vidim, poziva i vlast gandijevska borba, dugoročna gandijevska borba, što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti SNS.

Ja moram da istaknem i jedan pozitivan, recimo, primer među tim gradonačelnicima. Gradonačelnik Zubinog Potoka, Stevan Vulović, je u izjavi za RTS rekao, moraću da citiram; „Posle pet godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj. Evo, presrećan sam da je ovo kraj“.

On je, takođe, pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije i jedini je dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostalih tri gradonačelnika nisu učinila. To je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada, kažem, apsolutno pozdravljam taj čin.

Vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore, u skladu sa vašim ustavnim obavezama.

Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, a ono glasi: koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i izbegava istinu kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti, pa je čak jednom prilikom pomenuo i moje ime, s obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Dakle, tzv. integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine, kako tvrdi Aleksandar Vučić, već 2012. godine, 10. decembra na Jarinju, 31. decembra 2012. godine na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade, i to zaključak ove Vlade, u kojoj je SNS, kada je premijer bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. U tom zaključku, pročitaću najbitnija dva stava, gde se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika Vlade Ivice Dačića sa visokim predstavnikom EU Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“ i dalje stoji da će Vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelaz Jarinje i Merdare biti otvoren 10. decembra, a administrativni prelaz Brnjak i Končulj 31. decembra. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Uputiću par pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, a odnosi se na njegove poslednje izjave na glavnom odboru SNS.

Citiraću par izjava. Jedna, između ostalog, koja glasi – moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM je doživela poraz, jer Srbi vole da izgube sve, kaže Aleksandar Vučić, prvu rundu je dobila Srbija propasti i Srbija koja voli da plače i gubi sve. U istom kolu našli su se Sonja Biserko, razne nevladine organizacije, Sava Janjić, Rada Trajković i lažni srpski nacionalisti, čija je politika da na Kosovu nemamo ništa, već da KiM imamo u bajkama i mitovima, između ostalog, kaže Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, tražim razjašnjenje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i postavljam nekoliko pitanja. Ovo su pitanja koja bi trebalo, da je sreće, i ova Narodna skupština da mu uputi.

Prvo i osnovno pitanje glasi – koje ovlastio Aleksandra Vučića da u ime i za račun Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku zemlje, a posebno politiku prema KiM? Jer, član 12. Ustava Srbije u osam tačaka jasno i nedvosmisleno utvrđuje nadležnosti predsednika Republike Srbije, iz kojih se jasno vidi da nije njegova nadležnost da vodi politiku zemlje, pa i politiku prema KiM, već da su to nadležnosti Vlade Republike Srbije i ove Narodne skupštine.

Dakle, ko mu je dao za pravo da uzurpira ustavne nadležnosti Narodne Republike Srbije i Vlade Republike Srbije?

Drugo pitanje glasi – ko je ovlastio Aleksandra Vučića da u svojstvu predsednika Republike, u razgovorima sa mnogobrojnim međunarodnim predstavnicima, kao i predstavnicima separatističkih vlasti u Prištini, predlaže ideju podelu KiM i razgraničenja sa kosovsko-metohijskim Albancima?

Podsećam Aleksandra Vučića na član 8. Ustava Srbije, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustavu.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da je prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije, ovde u ovom Domu Narodne skupštine, položio zakletvu, čiji prvi deo teksta glasi – Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celovitosti teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao njen sastavni deo.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da ne postoje sve Srbije, jedna, kako on tvrdi, jedna plačljiva, gubitnička, koja živi u mitovima itd, i druga pobednička i uspešna, koju on, navodno, predvodi. Postoji jedna Ustavom i zakonima uređena država Srbija sa KiM u njenom sastavu i svi organi Republike Srbije, uključujući i predsednika Republike, mora ih se striktno toga pridržavati, a ne da im pada na pamet da iznose svoje privatne ideje vršeći poslove državnih funkcionera.

Oba ova pitanja, naravno, postavljam, sva ova pitanja, i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavnom sudu, nadležnim tužilaštvima. I, očekujem odgovor zašto ne reaguju na ovako otvoreno kršenje Ustava od strana predsednika Republike Srbije?

Takođe, na samom kraju, želim da postavim pitanje Aleksandru Vučiću - zašto svo ovo vreme obmanjuje javnost da su granice na administrativnim prelazima između Srbije i AP KiM, kako on u poslednje vreme voli da kaže, granice između Srba i Srba, postavljene 2011. godine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Tačno je da su 2011. godine separatističke vlasti iz Prištine poslale jedinice Rosu, da pokušaju da uspostave tamo granicu i da je punih godinu i nešto dana narod tamo bio na barikadama. Tačno je da je prethodna vlast započela te pregovore u Briselu i da je Borko Stefanović prihvatio deo sporazuma o tzv. integrisanom upravljanju prelazima, ali je takođe potpuno tačno da je implementacija tog sporazuma i postavljena granica učinjena u decembru mesecu 2012. godine, preciznije tačno 10. decembra 2012. godine, kada smo svi imali prilike da vidimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se službenik Vlade Srbije, Pavićević, koji je inače u kancelariji u Prištini, pohvalio kako, eto, Srbija je uspela konačno da realizuje taj deo sporazuma.

Dakle, granicu su implementirali i postavili predstavnici Vlade koju je vodio Ivica Dačić, a čiji je potpredsednik bio Aleksandar Vučić. I, čudi me zašto prvi potpredsednik ima nameru da obmanjuje javnost u tom smislu?

Petnaesta posebna sednica , 29.05.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Svoje poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike Srbije, Vladi, Kancelariji za Kosovo i Metohiju, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja. Zašto ovako širok broj adresa na koje upućujem pitanja? Radi se o sudbini obrazovanja i zdravstva, dakle srpskog obrazovanja i zdravstva na prostoru Kosova i Metohije. Svi mi znamo, ili makar smo se nadali, da će to ostati dve jedine preostale poluge države Srbije na prostoru Kosova i Metohije koje neće biti integrisane u tzv. nezavisno Kosovo. Duboko smo se nadali i verovali, s obzirom i na činjenicu da čak i onaj onakav, naopak, nikakav Briselski sporazum nije podrazumevao integraciju našeg obrazovanja i zdravstva u tzv. kosovski sistem, odnosno pretpostavljao je, makar po priči, predstavnika vlasti, da će navodno prilikom formiranja zajednice srpskih opština ona imati makar u toj oblasti kompletna izvršna ovlašćenja. Nažalost, ono što imamo na prostoru Kosova i Metohije na terenu je sasvim drugačije.

Poštovane kolege, gospodine predsedavajući, obavestiću vas da je trenutno u toku u opštini Zubin Potok konkurs za prijem radnika u tzv. obrazovanje Kosova i u tzv. zdravstvo Kosova. Dakle, radi se o konkursu koji je raspisan 23. maja, pre par dana, u kome stoji – na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o radu Kosova i člana 3. stav 1. Administrativnog uputstva za regulisanje procedura radnih odnosa u javnom sektoru i Zakona o obrazovanju u opštinama republike Kosova, pa kaže – opština Zubin Potok, dana 24.5.2018. godine raspisuje ili objavljuje konkurs za sledeća radna mesta. Ne bih dalje čitao opis radnih mesta i broj izvršilaca. Reći ću samo da je predviđeno u predškolskom obrazovanju 14 zaposlenih, u osnovnom obrazovanju 50 zaposlenih, u srednjem obrazovanju 45 zaposlenih i u zdravstvu 25 zaposlenih.

Ko je ovo uradio? Drage kolege, ovaj konkurs nije raspisalo nikakvo ministarstvo republike Kosova ili nekakva njihova nadležna služba i zalepila na oglasnoj tabli u opštini Zubin Potok, već je to uradio gradonačelnik Zubinog Potoka. U opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić i Zvečan, nažalost, ovi su konkursi već sprovedeni i primljeni su radnici za tzv. kosovski sistem obrazovanja i kosovski sistem zdravstva. Dakle, radi se o ljudima, gradonačelnicima ovih opština, koje je država Srbija podržala kao predstavnike srpske liste na tzv. kosovskim izborima i rekla da su oni jedina garancija da ćemo ostati deo Srbije, posebno za ove oblasti. Moram vas podsetiti da svi ostali koji su pokušali da učestvuju na tim izborima, čijih sam ja, naravno, protivnik, ali i svi ostali, među njima i Oliver Ivanović, su oglašeni neprijateljima države Srbije. Dakle, radi se čak i o ljudima koji istovremeno nisu samo gradonačelnici u kosovskom sistemu, već su i predsednici privremenih organa imenovanih od strane Vlade Republike Srbije i direktno krše Ustav i zakone ove zemlje.

Moje pitanje na sve ove adrese je – da li su oni ovo sami uradili ili su radili po nečijem nalogu? Ukoliko su sami prekršili zakon i Ustav, tražim hitno preduzimanje mera od strane nadležnih organa, uključujući i tužilaštvo.

Mi smo skoro imali priliku da čujemo prilikom izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju kako smo navodno u 2017. godini sačuvali institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Ovo je direktan dokaz da se na prostoru naših opština instalira tzv. obrazovanje i tzv. zdravstvo republike Kosova kako bi naš predsednik, kome se očigledno žuri da dođe do konačnog rešenja Kosova, rekao da on za to nije kriv, pa će ispasti i da za ovu predaju i izdaju će verovatno biti kriv knez Lazar. Hvala.

Imovinska karta

(Zubin Potok, 02.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 - 03.08.2020.
Poreska uprava (poreski inspektor) Republika Mesečno 90000.00 RSD 04.08.2020 -