Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Najpre da se izvinem kolegama i javnosti što zbog kratkog vremena koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi ću pročitati deo onoga o čemu sam želeo danas da razgovaram.
Na samom početku da podsetim da je ovo naša druga sednica o kojoj raspravljamo o Kosovu i Metohiji za šest meseci, tako da bi neupućeni posmatrač mogao da stekne pogrešan utisak da smo ozbiljni i odgovorni kada je ovo najvažnije državno pitanje na dnevnom redu. Nažalost, sudeći po dosadašnjem radu, nisam siguran da možemo doći i čini mi se da nema ni dobre volje da dođemo do zajedničkog rešenja.
Građani Srbije, a naročito oni koji žive na prostoru Kosova i Metohije očekuju od nas odgovore na mnogobrojna pitanja u ovom teškom vremenu, a naročito odgovore na pitanja hoće li moći da opstanu na svojim vekovnim ognjištima, ko će ih i na koji način zaštititi od terora Aljbina Kurtija, a posebno hoće li im ovaj parlament garantovati ustavno pravo da nastave da žive na Kosovu i Metohiji kao sastavnom i neotuđivom delu Republike Srbije. To je osnovno pitanje na koje Srbi na prostoru Kosova i Metohije očekuju.
Mi smo dobili izveštaj Vlade i Kancelarije za Kosovu i Metohiju za period od 1. septembra prošle godine do 15. januara ove godine i ja moram da priznam da dosta verno je preneo ono što se dole dešavalo, makar kada je u pitanju nasilničko ponašanje fašističkog režima Aljbina Kurtija.
Dakle, da ne ponavljam šta se sve dole dešavalo, s obzirom da nemam dovoljno vremena. Dakle, od pokušaja ubistava srpske dece, pa do potpune okupacije severa Kosova i Metohije.
Međutim, postavljam pitanje svima nama, a posebno vama predsedniče Republike Srbije – šta je država Srbija uradila ili da li je dovoljno uradila da zaštiti Srbe i spreči Kurtija i Prištinu, makar u nekim počinjenim zlodelima? Mislim da nije, ili bar da nije dovoljno. Osim intervencija kod predstavnika međunarodne zajednice koji se po običaju prave gluvi i slepi i podizanja borbene gotovosti naše Vojske, ovo govorim bez imalo ironije, to je dobro bilo što je rađeno, drugih konkretnih poteza Srbije, nažalost nije bilo.
Srbi sa Kosova i Metohije su skoro prepušteni sami sebi. Napustili su tzv. kosovske institucije nakon nelegitimne smene regionalnog komandira Nenada Đurića, kasnije podigli barikade prilikom hapšenja Miljana Adžića i Dejana Pantića, i to su uradili sami.
Znam da vam mnogi spočitavaju da ste ih vi u tome podstrekivali. Biću iskren, dole živim, ovoga puta su zaista Srbi to učini sami. Nisu mogli više da trpe teror Aljbina Kurtija.
Ono što vam zameraju, gospodine predsedniče, je činjenica da ste im u toj mirnoj borbi obećali apsolutnu podršku koliko god ona trajala, a onda ste 28. decembra u Raški, rekao bih, na neki način ultimativno zatražili da uklone barikade, iako glavni zahtevi građana nisu bili ispunjeni, a to je oslobađanje uhapšenih i povlačenje pripadnika ROSU sa severa Kosova i Metohije. Imali smo osim puštanja Pantića iz kućnog pritvora, praktično drugih zahteva koji su ispunjeni nismo imali.
Još jedno pitanje na ovu temu želim da vam postavim, gospodine predsedniče. Postavljam pitanje, mada verujem da to znate i da ste čuli, mada vidim da to ne stoji u izveštaju - da li znate da kompromisno rešenje o KM tablicama koje ste postigli 23. novembra 2022. godine više ne važi dole na prostoru Kosova i Metohije, kada se tiče albanske strane? Šta se desilo sa tom našom malom taktičkom pobedom, kako ste tada nazvali ovaj kompromis?
Ljudi su kompromis razumeli, kako sam ga i ja svojevremeno razumeo, da ne možemo da registrujemo nov automobile, da ne možemo da dobijamo nove registarske tablice, ali da automobile koje već posedujemo i registarske tablice koje već posedujemo možemo da nastavimo da registrujemo. To može svako sada da vam potvrdi. Ja mislim i od naše braće gore na galeriji, a i ja sam svedok toga da ne mogu sa KM tablicama da se vratim do svoje kuće.
Što se tiče francusko-nemačkog predloga, njega nažalost možemo da komentarišemo samo na osnovu nezvaničnih informacija i ono što smo imali prilike da juče čujemo od vas. Ako je tačno ono što ste svojevremeno i vi citirali, a to je da u članu 2. tog sporazuma ili predloga stoji da će obe strane rukovoditi se svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, posebno onim o suverenim pravima državama, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava itd. onda je potpuno jasno da je cilj predlagača ovog predloga predaja Kosova i Metohije.
Eventualnim prihvatanjem ovakve odredbe besmisleno bi bilo naše protivljenje članstvu tzv. Kosova u UN, jer od nas tamo nažalost ništa u toj kasnijoj fazi ne bi zavisilo, ukoliko priznamo tzv. Kosovu pravo na teritorijalni integritet, nezavisnost i samoopredeljenje.
Posledice prihvatanja ovakvog predloga po državu bile bi katastrofalne, a naročito pogubne za budućnost Srba i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Ne vidim ko bi od preostalih Srba na Kosovu i Metohiji poželeo da ostane da živi u takozvanoj državi Kosovo, odnosno u velikoj Albaniji.
Vi ste nas, predsedniče, obavestili da su vam predlagači plana predočili posledice sa kojima bi se suočila Srbija ukoliko odbaci ponuđeni predlog, a to su prekidi evropskih integracija i neka vrsta ekonomskih sankcija, odnosno, da budem precizniji, obustavljanje postojećih i budućih investicija.
Da li zapadni predstavnici blefiraju ili su zaista ozbiljni u toj nameri ja ne mogu da pretpostavim u ovom trenutku. U svakom slučaju, ukoliko su ozbiljni u toj nameri, čak i da su ozbiljni u toj nameri, mi moramo da postavimo jasno pitanje – da li zaista želimo da odlučujemo samo na osnovu toga ako je u pitanju Kosovo i Metohija.
Ako odlučujemo samo na osnovu ekonomskog interesa, onda bismo zaista morali da postavimo sebi pitanje, pre svega, koja je onda vrednost kosovske zemlje, jezera, šuma, rudnih bogatstava na Kosovu i Metohiji, a ne daj Bože da počnemo da računamo i koja je vrednost Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške. Verujem da se tom računicom u Srbiji niko i nikada neće baviti.
Ono što je očigledno poslednjih dana se ponovo na velika vrata vraća priča o zajednici srpskih opština, a ne samo od naših predstavnika, već i od mnogobrojnih međunarodnih predstavnika. Ona bi trebala da bude, koliko ja to shvatam, šargarepa koju će Srbija progutati zarad prihvatanja francusko – nemačkog predloga i odricanja od Kosova i Metohije.
Oni, navodno, vrše ogroman pritisak na Aljbina Kurtija kako bi prihvatio Zajednicu srpskih opština, a u isto vreme američki ambasador u Prištini izjavljuje da Amerika neće podržati nijedan aranžman koji krši Ustav Kosova, koji nije u skladu sa odlukom Ustavnog suda ili koji ugrožava suverenitet i nezavisnost Kosova. Sličnu izjavu imali smo prilike da vidimo, dao je i Miroslav Lajčak.
Gospodine predsedniče, čak i da se prihvati da se Zajednica srpskih opština formira na osnovu četiri sporazuma o kojima su govorili i 22 principa o kojima ste govorili, to ne može biti zamena Srbima na Kosovu i Metohiji za državu Srbiju i za instituciju države Srbije.
Jednostavno, ono što nam je poslednje ostalo od srpskih institucija, a to su prosveta i zdravstvo, preći će u nadležnost zajednice, ali naravno to više neće biti nadležnost Ministarstva zdravlja ili, pak, Ministarstva prosvete, na primer. Dakle, poslednje institucije će nam se na taj način ugasiti.
Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se. Samo na deo izlaganja gospodina predsednika ću da se osvrnem.
Najpre, na samom početku pripadam poslaničkoj grupi gde zaista vlada politički pluralizam, tako da sam potpuno slobodan u svom političkom delovanju. Različite stavove imamo po pitanju sankcija Rusiji. Međutim, nikakav problem niti imam ja niti moje kolege. Ovde ne vlada jednoumlje, to samo da vam kažem.
Što se tiče političkih savetnika oko zajednica srpskih opština. Vi, predsedniče, dobro znate kakav je moj politički stav bio ne od danas, ne od prošle godine, već od 2013, 2012. godine, dolazili smo kod vas u kabinet, kakav je moj stav bio u odnosu na Briselski sporazum i tada i sada. Dakle, nisam ga promenio. Voleo bih da se varam, i da će to zaista nešto značiti za srpski narod i da će biti nekakva šansa. Međutim, nažalost nisam optimista: Ne mogu da prihvatim da naše institucije zamenimo za nešto što sutra neće, makar u pravom smislu biti naše.
Postavili ste pitanje - dajte predlog. Evo, reći ću konkretno kod tablica registarskih. Niste vi odgovorni što Priština krši sporazum, što ona ne sprovodi, slažem se ja, ali kako to izgleda ako mi dođemo recimo na prelaz i sada mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, a u isto vreme sa RKS tablama Albanci ulaze u Srbiju. Na šta to liči? Jesmo li mi država ili šta smo mi? Zašto ne postoji reciprocitet u tom smislu. Prolaze RKS tablice. Naravno, lepe se stikeri. Pa i ja bih prihvatio da mi se zalepi stiker. Mi ne možemo Albanci mogu, a vi nemate hrabrosti da to učinite. To se dešava zaista tako dole. Znači, mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, Albanci mogu u Srbiju. Evo predlog.
Izvinjavam se, mogli ste da iskoristite priliku prošlog leta da napravite na severu Kosova toliko puteva. Kao švajcarski sir izbušimo tu granicu, a ne sada da nam svaki puteljak tamo ROSU zauzima. Znaju to ljudi.
Hvala, gospodine predsedniče.
Koristeći svoje pravo iz Poslovnika, tražiću dva objašnjenja i obaveštenja vezana za dva aktuelna pitanja, a koja se tiču Kosova i Metohije.
Prvo pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče Skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, dakle, za Kosovsku Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok? Vi dobro znate da je to, ne samo vaše ustavno i zakonsko pravo, već i obaveza, kao što je bila obaveza vaših prethodnika koji su se oglušili o tu obavezu i lišili ustavnog prava građane tih opština da biraju i da budu birani u svoje lokalne organe vlasti.
Dakle, još od septembra 2012. godine, tadašnja Vlada je potpuno suprotno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi raspustila legalne i legitimne skupštine ovih opština i uvela privremena veća. Svi mi dobro znamo, a i vi znate da je to učinjeno kako bi se Srbi sa tog prostora po prvi put naterali da uzmu učešće na separatističkim kosovskim izborima. Dakle, na taj način je ispunjena tačka 11), ako se sećam, Briselskog sporazuma. Nekoliko puta u narednih 10 godina Srbi su mimo svoje volje izlazili na te izbore. Samo iz tog razloga i vi, takođe, to vrlo dobro znate, ne zato što su verovali u to, već zato što nisu želeli bilo kakvu vrstu sukoba sa vlastima u Srbiji i sa svojom državom Srbijom. To im je bio jedini motiv, inače, niti su imali uverenja, niti su se nadali da će im kosovske institucije doneti išta dobro.
Kao što sami vidimo ovih dana, nakon višegodišnjeg, a naročito u poslednjih nekoliko meseci terora koje su tzv. prištinske institucije i Aljbin Kurti vrše nad našim narodom na severu Kosova i Metohije, ljudi su izašli i konačno napustili separatističke institucije.
Ja danas neću govoriti o svim štetnim posledicama Briselskog sporazuma, govorio sam više puta o tome. Ja ću samo citirati dva časna čoveka iz policije, a koji su ovih dana, takođe, napustili kosovske institucije, gospodina Đurića i gospodina Filipovića koji su kratko rekli – dosta je bilo. Dakle, svi znamo zašto je to tada učinjeno i rezultate, nažalost, danas vidimo kakvi jesu.
Zato vas, gospodine predsedniče, opominjem na vašu obavezu i zahtevam da konačno raspišete lokalne izbore za ove četiri opštine, da to ne urade oni koji već imaju nameru, a to i najavljuju, a to su Priština i Aljbin Kurti.
Drugo pitanje želim da postavim premijeru Srbije Ani Brnabić. Na osnovu kojih ovlašćenja, na osnovu kojih nadležnosti, na osnovu koje sugestije ili, eventualno, naredbe je potpisala Sporazum sa separatističkim predstavnikom, dakle, sa Aljbinom Kurtijem u Berlinu? Zajedno sa grupom zemalja sa kojima je potpisala sporazum, između ostalog, potpisala je sporazum i sa tzv. Kosovom, sa našom teritorijom, sa AP Kosovom i Metohijom, sa državom koju mi ne priznajemo, i to, ono što je tragično, ne samo da je protivustavno i protivzakonito, već je i nemoralno jer je to učinjeno u vreme kada Srbi na prostoru Kosova i Metohije, naročito na severu Kosova i Metohije, nemaju apsolutnu slobodu kretanja, oduzimaju im se ne samo tablice, već i sva ostala građanska prava. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se.
Gospođo predsedavajuća, ja prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a ono glasi – Kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečani, Zubin Potok?
To pitanje, naravno, podsetiću vrlo kratko da je još 2013. godine Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013. godine.
Evo, sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore, s obzirom na okolnost da su gradonačelnici ovih opština, koji su bili u prištinskom sistemu, podneli ostavke, što ja pozdravljam i što pozdravljam, moram da kažem, ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost izražavamo sumnju u tu iskrenost.
Evo zbog čega. Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u tzv. „skupštini Kosova“ i ministri u tzv. „vladi Kosova“, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovo vrate na svoja mesta. Toga, nažalost, nije bilo.
Naravno, najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića, gde je on na neki način demantovao da su oni podneli ostavke. LJudi kažu – mi smo podneli ostavke; a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu da su oni suspendovali svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere. To je velika razlika.
Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, nas Srba na prostoru Kosova i Metohije, kako sada vidim, poziva i vlast gandijevska borba, dugoročna gandijevska borba, što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti SNS.
Ja moram da istaknem i jedan pozitivan, recimo, primer među tim gradonačelnicima. Gradonačelnik Zubinog Potoka, Stevan Vulović, je u izjavi za RTS rekao, moraću da citiram; „Posle pet godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj. Evo, presrećan sam da je ovo kraj“.
On je, takođe, pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije i jedini je dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostalih tri gradonačelnika nisu učinila. To je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada, kažem, apsolutno pozdravljam taj čin.
Vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore, u skladu sa vašim ustavnim obavezama.
Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, a ono glasi: koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i izbegava istinu kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti, pa je čak jednom prilikom pomenuo i moje ime, s obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?
Dakle, tzv. integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine, kako tvrdi Aleksandar Vučić, već 2012. godine, 10. decembra na Jarinju, 31. decembra 2012. godine na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade, i to zaključak ove Vlade, u kojoj je SNS, kada je premijer bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. U tom zaključku, pročitaću najbitnija dva stava, gde se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika Vlade Ivice Dačića sa visokim predstavnikom EU Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“ i dalje stoji da će Vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelaz Jarinje i Merdare biti otvoren 10. decembra, a administrativni prelaz Brnjak i Končulj 31. decembra. Hvala.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Uputiću par pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, a odnosi se na njegove poslednje izjave na glavnom odboru SNS.
Citiraću par izjava. Jedna, između ostalog, koja glasi – moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM je doživela poraz, jer Srbi vole da izgube sve, kaže Aleksandar Vučić, prvu rundu je dobila Srbija propasti i Srbija koja voli da plače i gubi sve. U istom kolu našli su se Sonja Biserko, razne nevladine organizacije, Sava Janjić, Rada Trajković i lažni srpski nacionalisti, čija je politika da na Kosovu nemamo ništa, već da KiM imamo u bajkama i mitovima, između ostalog, kaže Aleksandar Vučić.
S tim u vezi, tražim razjašnjenje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i postavljam nekoliko pitanja. Ovo su pitanja koja bi trebalo, da je sreće, i ova Narodna skupština da mu uputi.
Prvo i osnovno pitanje glasi – koje ovlastio Aleksandra Vučića da u ime i za račun Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku zemlje, a posebno politiku prema KiM? Jer, član 12. Ustava Srbije u osam tačaka jasno i nedvosmisleno utvrđuje nadležnosti predsednika Republike Srbije, iz kojih se jasno vidi da nije njegova nadležnost da vodi politiku zemlje, pa i politiku prema KiM, već da su to nadležnosti Vlade Republike Srbije i ove Narodne skupštine.
Dakle, ko mu je dao za pravo da uzurpira ustavne nadležnosti Narodne Republike Srbije i Vlade Republike Srbije?
Drugo pitanje glasi – ko je ovlastio Aleksandra Vučića da u svojstvu predsednika Republike, u razgovorima sa mnogobrojnim međunarodnim predstavnicima, kao i predstavnicima separatističkih vlasti u Prištini, predlaže ideju podelu KiM i razgraničenja sa kosovsko-metohijskim Albancima?
Podsećam Aleksandra Vučića na član 8. Ustava Srbije, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustavu.
Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da je prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije, ovde u ovom Domu Narodne skupštine, položio zakletvu, čiji prvi deo teksta glasi – Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celovitosti teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao njen sastavni deo.
Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da ne postoje sve Srbije, jedna, kako on tvrdi, jedna plačljiva, gubitnička, koja živi u mitovima itd, i druga pobednička i uspešna, koju on, navodno, predvodi. Postoji jedna Ustavom i zakonima uređena država Srbija sa KiM u njenom sastavu i svi organi Republike Srbije, uključujući i predsednika Republike, mora ih se striktno toga pridržavati, a ne da im pada na pamet da iznose svoje privatne ideje vršeći poslove državnih funkcionera.
Oba ova pitanja, naravno, postavljam, sva ova pitanja, i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavnom sudu, nadležnim tužilaštvima. I, očekujem odgovor zašto ne reaguju na ovako otvoreno kršenje Ustava od strana predsednika Republike Srbije?
Takođe, na samom kraju, želim da postavim pitanje Aleksandru Vučiću - zašto svo ovo vreme obmanjuje javnost da su granice na administrativnim prelazima između Srbije i AP KiM, kako on u poslednje vreme voli da kaže, granice između Srba i Srba, postavljene 2011. godine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?
Tačno je da su 2011. godine separatističke vlasti iz Prištine poslale jedinice Rosu, da pokušaju da uspostave tamo granicu i da je punih godinu i nešto dana narod tamo bio na barikadama. Tačno je da je prethodna vlast započela te pregovore u Briselu i da je Borko Stefanović prihvatio deo sporazuma o tzv. integrisanom upravljanju prelazima, ali je takođe potpuno tačno da je implementacija tog sporazuma i postavljena granica učinjena u decembru mesecu 2012. godine, preciznije tačno 10. decembra 2012. godine, kada smo svi imali prilike da vidimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se službenik Vlade Srbije, Pavićević, koji je inače u kancelariji u Prištini, pohvalio kako, eto, Srbija je uspela konačno da realizuje taj deo sporazuma.
Dakle, granicu su implementirali i postavili predstavnici Vlade koju je vodio Ivica Dačić, a čiji je potpredsednik bio Aleksandar Vučić. I, čudi me zašto prvi potpredsednik ima nameru da obmanjuje javnost u tom smislu?
(Zubin Potok, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |