Gospodine predsedniče, želim da uputim pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću – da li ćete i šta ćete preduzeti, predsedniče Srbije, da zaštitite Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su svakodnevno na meti Kurtijevog terora? Kao što vidimo, nažalost, sezona lova na Srbe odavno je počela i svakim danom dobija, nažalost, sve veći zamah. Loviće nas kao zečeve, to je rekao i upozorio vas Aleksandar Filipović, bivši komandir policijske stanice u Leposaviću. Rekao vam je to 28. decembra prošle godine, nakon što ste od prisutnih predstavnika Srba ultimativno zatražili da uklone barikade u svim opštinama na severu Kosova i Metohije. Obećali ste im, po ko zna koji put do sada, da nećete dozvoliti progon i egzodus Srba i da ćete, kako ste sami rekli, za razliku od vaših prethodnika, odlučno reagovati kao vrhovni komandant Vojske Srbije.

Gospodine predsedniče Srbije, egzodus, proterivanje i etničko čišćenje severa Kosova i Metohije je odavno u toku, ako vas oči služe. Da li treba da nas Kurtijevi teroristi puščanim cevima doteraju do same administrativne linije, do Jarinja i Brnjaka, pa da vi vidite da država treba da reaguje? Danas je sever Kosova i Metohije u potpunoj okupaciji, Kurtijevi policajci nisu samo u zgradama opština i ilegalnim bazama, već praktično na svakoj raskrsnici i na svakom putu prema administrativnoj liniji sa centralnim delom Srbije. Kurti je, kao što smo imali prilike da čujemo i juče, zabranio uvoz robe iz Srbije, a preti i da zabrani vozila sa registarskim oznakama iz centralne Srbije da prelaze administrativne prelaze.

U opštini Leposavić već 21. dan sedi tzv. gradonačelnik Leposavića Ljudzim Hetemi i ne odlazi čovek, zamislite, kući. Okupirao je istu onu kancelariju, predsedniče Vučiću, u kojoj ste 12. maja 2013. godine imali sastanak sa tadašnjim predsednicima opština sa severa, koji su birani na izborima koje je raspisivala država Srbija. Tada ste kao prvi potpredsednik Vlade došli da nam saopštite da moramo da prihvatimo Briselski sporazum i učešće na tzv. kosovskim izborima. Kasnije, istog dana u amfiteatru Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici imali ste sastanak sa svim odbornicima opština na severu Kosova i Metohije. Sećate se i njihovog odgovora, gospodine predsedniče? Njihov odgovor je bio jedinstven, nisu želeli da svoje ustavno pravo da biraju i budu birani na izborima države Srbije zamene za izbore tzv. države Kosova, što ste im vi nudili. Čak su i članovi SNS, podsetiću vas, bili protiv vašeg predloga. Jedini koji je podržavao vaš predlog bio je, u to vreme javnosti tada malo poznat, Zoran Milojević, zvani Zelja.

Ipak, bez obzira na stav odbornika i građana severa Kosova i Metohije, vi ste 17. septembra, odlukom Vlade Srbije, raspustili skupštine severnih opština, sa jednim jedinim ciljem, da u novembru 2013. godine po prvi put naterate Srbe da učestvuju na separatističkim izborima tzv. države Kosovo. Silom ste ih naterali tada i sve ove godine, vi to vrlo dobro znate, danas, nažalost, predsedniče Vučiću, Srbi na severu Kosova i Metohije ubiraju gorke plodove vaše pogrešne i neodgovorne politike od 2013. godine do današnjeg dana, a ona se sastojala, nažalost, u predaji institucija države Srbije tzv. kosovskim institucijama, sa jedne strane, i praznoj retorici i propagandi, sa druge strane. Što smo više poruka imali sa Kosova i Metohije, pre svega sa severa Kosova i Metohije od strane tzv. Srpske liste i uzvika "Aco, Srbine", na terenu smo, nažalost, sve manje imali države Srbije.

Zato, gospodine predsedniče, ili koristite konačno svoja ustavna ovlašćenja i zaštitite preostalo stanovništvo na severu Kosova i Metohije ili se povucite i vi i vaša tzv. Srpska lista, koja nema legitimitet, odnosno sve manje ga ima, a naravno nema poverenje, kao što ga nikada nije imala kod Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Srbi na severu Kosova i Metohije ovih dana imaju, naravno, velike izazove i nije prvi put da se nalaze u teškoj situaciji. Oni su spremni da nastave svoju borbu zajedno sa svojom državom Srbijom, ali očekuju da ovo pitanje ne bude pitanje jednog čoveka, pa makar on bio predsednik Srbije i očekuju da ovo ne bude pitanje jedne grupe ljudi koja se naziva tzv. Srpska lista. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Koristeći svoje pravo iz Poslovnika, tražiću dva objašnjenja i obaveštenja vezana za dva aktuelna pitanja, a koja se tiču Kosova i Metohije.

Prvo pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče Skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, dakle, za Kosovsku Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok? Vi dobro znate da je to, ne samo vaše ustavno i zakonsko pravo, već i obaveza, kao što je bila obaveza vaših prethodnika koji su se oglušili o tu obavezu i lišili ustavnog prava građane tih opština da biraju i da budu birani u svoje lokalne organe vlasti.

Dakle, još od septembra 2012. godine, tadašnja Vlada je potpuno suprotno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi raspustila legalne i legitimne skupštine ovih opština i uvela privremena veća. Svi mi dobro znamo, a i vi znate da je to učinjeno kako bi se Srbi sa tog prostora po prvi put naterali da uzmu učešće na separatističkim kosovskim izborima. Dakle, na taj način je ispunjena tačka 11), ako se sećam, Briselskog sporazuma. Nekoliko puta u narednih 10 godina Srbi su mimo svoje volje izlazili na te izbore. Samo iz tog razloga i vi, takođe, to vrlo dobro znate, ne zato što su verovali u to, već zato što nisu želeli bilo kakvu vrstu sukoba sa vlastima u Srbiji i sa svojom državom Srbijom. To im je bio jedini motiv, inače, niti su imali uverenja, niti su se nadali da će im kosovske institucije doneti išta dobro.

Kao što sami vidimo ovih dana, nakon višegodišnjeg, a naročito u poslednjih nekoliko meseci terora koje su tzv. prištinske institucije i Aljbin Kurti vrše nad našim narodom na severu Kosova i Metohije, ljudi su izašli i konačno napustili separatističke institucije.

Ja danas neću govoriti o svim štetnim posledicama Briselskog sporazuma, govorio sam više puta o tome. Ja ću samo citirati dva časna čoveka iz policije, a koji su ovih dana, takođe, napustili kosovske institucije, gospodina Đurića i gospodina Filipovića koji su kratko rekli – dosta je bilo. Dakle, svi znamo zašto je to tada učinjeno i rezultate, nažalost, danas vidimo kakvi jesu.

Zato vas, gospodine predsedniče, opominjem na vašu obavezu i zahtevam da konačno raspišete lokalne izbore za ove četiri opštine, da to ne urade oni koji već imaju nameru, a to i najavljuju, a to su Priština i Aljbin Kurti.

Drugo pitanje želim da postavim premijeru Srbije Ani Brnabić. Na osnovu kojih ovlašćenja, na osnovu kojih nadležnosti, na osnovu koje sugestije ili, eventualno, naredbe je potpisala Sporazum sa separatističkim predstavnikom, dakle, sa Aljbinom Kurtijem u Berlinu? Zajedno sa grupom zemalja sa kojima je potpisala sporazum, između ostalog, potpisala je sporazum i sa tzv. Kosovom, sa našom teritorijom, sa AP Kosovom i Metohijom, sa državom koju mi ne priznajemo, i to, ono što je tragično, ne samo da je protivustavno i protivzakonito, već je i nemoralno jer je to učinjeno u vreme kada Srbi na prostoru Kosova i Metohije, naročito na severu Kosova i Metohije, nemaju apsolutnu slobodu kretanja, oduzimaju im se ne samo tablice, već i sva ostala građanska prava. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, ja prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a ono glasi – Kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečani, Zubin Potok?

To pitanje, naravno, podsetiću vrlo kratko da je još 2013. godine Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013. godine.

Evo, sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore, s obzirom na okolnost da su gradonačelnici ovih opština, koji su bili u prištinskom sistemu, podneli ostavke, što ja pozdravljam i što pozdravljam, moram da kažem, ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost izražavamo sumnju u tu iskrenost.

Evo zbog čega. Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u tzv. „skupštini Kosova“ i ministri u tzv. „vladi Kosova“, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovo vrate na svoja mesta. Toga, nažalost, nije bilo.

Naravno, najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića, gde je on na neki način demantovao da su oni podneli ostavke. LJudi kažu – mi smo podneli ostavke; a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu da su oni suspendovali svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere. To je velika razlika.

Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, nas Srba na prostoru Kosova i Metohije, kako sada vidim, poziva i vlast gandijevska borba, dugoročna gandijevska borba, što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti SNS.

Ja moram da istaknem i jedan pozitivan, recimo, primer među tim gradonačelnicima. Gradonačelnik Zubinog Potoka, Stevan Vulović, je u izjavi za RTS rekao, moraću da citiram; „Posle pet godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj. Evo, presrećan sam da je ovo kraj“.

On je, takođe, pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije i jedini je dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostalih tri gradonačelnika nisu učinila. To je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada, kažem, apsolutno pozdravljam taj čin.

Vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore, u skladu sa vašim ustavnim obavezama.

Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, a ono glasi: koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i izbegava istinu kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti, pa je čak jednom prilikom pomenuo i moje ime, s obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Dakle, tzv. integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine, kako tvrdi Aleksandar Vučić, već 2012. godine, 10. decembra na Jarinju, 31. decembra 2012. godine na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade, i to zaključak ove Vlade, u kojoj je SNS, kada je premijer bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. U tom zaključku, pročitaću najbitnija dva stava, gde se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika Vlade Ivice Dačića sa visokim predstavnikom EU Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“ i dalje stoji da će Vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelaz Jarinje i Merdare biti otvoren 10. decembra, a administrativni prelaz Brnjak i Končulj 31. decembra. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Uputiću par pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, a odnosi se na njegove poslednje izjave na glavnom odboru SNS.

Citiraću par izjava. Jedna, između ostalog, koja glasi – moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM je doživela poraz, jer Srbi vole da izgube sve, kaže Aleksandar Vučić, prvu rundu je dobila Srbija propasti i Srbija koja voli da plače i gubi sve. U istom kolu našli su se Sonja Biserko, razne nevladine organizacije, Sava Janjić, Rada Trajković i lažni srpski nacionalisti, čija je politika da na Kosovu nemamo ništa, već da KiM imamo u bajkama i mitovima, između ostalog, kaže Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, tražim razjašnjenje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i postavljam nekoliko pitanja. Ovo su pitanja koja bi trebalo, da je sreće, i ova Narodna skupština da mu uputi.

Prvo i osnovno pitanje glasi – koje ovlastio Aleksandra Vučića da u ime i za račun Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku zemlje, a posebno politiku prema KiM? Jer, član 12. Ustava Srbije u osam tačaka jasno i nedvosmisleno utvrđuje nadležnosti predsednika Republike Srbije, iz kojih se jasno vidi da nije njegova nadležnost da vodi politiku zemlje, pa i politiku prema KiM, već da su to nadležnosti Vlade Republike Srbije i ove Narodne skupštine.

Dakle, ko mu je dao za pravo da uzurpira ustavne nadležnosti Narodne Republike Srbije i Vlade Republike Srbije?

Drugo pitanje glasi – ko je ovlastio Aleksandra Vučića da u svojstvu predsednika Republike, u razgovorima sa mnogobrojnim međunarodnim predstavnicima, kao i predstavnicima separatističkih vlasti u Prištini, predlaže ideju podelu KiM i razgraničenja sa kosovsko-metohijskim Albancima?

Podsećam Aleksandra Vučića na član 8. Ustava Srbije, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustavu.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da je prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije, ovde u ovom Domu Narodne skupštine, položio zakletvu, čiji prvi deo teksta glasi – Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celovitosti teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao njen sastavni deo.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da ne postoje sve Srbije, jedna, kako on tvrdi, jedna plačljiva, gubitnička, koja živi u mitovima itd, i druga pobednička i uspešna, koju on, navodno, predvodi. Postoji jedna Ustavom i zakonima uređena država Srbija sa KiM u njenom sastavu i svi organi Republike Srbije, uključujući i predsednika Republike, mora ih se striktno toga pridržavati, a ne da im pada na pamet da iznose svoje privatne ideje vršeći poslove državnih funkcionera.

Oba ova pitanja, naravno, postavljam, sva ova pitanja, i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavnom sudu, nadležnim tužilaštvima. I, očekujem odgovor zašto ne reaguju na ovako otvoreno kršenje Ustava od strana predsednika Republike Srbije?

Takođe, na samom kraju, želim da postavim pitanje Aleksandru Vučiću - zašto svo ovo vreme obmanjuje javnost da su granice na administrativnim prelazima između Srbije i AP KiM, kako on u poslednje vreme voli da kaže, granice između Srba i Srba, postavljene 2011. godine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Tačno je da su 2011. godine separatističke vlasti iz Prištine poslale jedinice Rosu, da pokušaju da uspostave tamo granicu i da je punih godinu i nešto dana narod tamo bio na barikadama. Tačno je da je prethodna vlast započela te pregovore u Briselu i da je Borko Stefanović prihvatio deo sporazuma o tzv. integrisanom upravljanju prelazima, ali je takođe potpuno tačno da je implementacija tog sporazuma i postavljena granica učinjena u decembru mesecu 2012. godine, preciznije tačno 10. decembra 2012. godine, kada smo svi imali prilike da vidimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se službenik Vlade Srbije, Pavićević, koji je inače u kancelariji u Prištini, pohvalio kako, eto, Srbija je uspela konačno da realizuje taj deo sporazuma.

Dakle, granicu su implementirali i postavili predstavnici Vlade koju je vodio Ivica Dačić, a čiji je potpredsednik bio Aleksandar Vučić. I, čudi me zašto prvi potpredsednik ima nameru da obmanjuje javnost u tom smislu?

Hvala, gospodine predsedavajući.

Svoje poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike Srbije, Vladi, Kancelariji za Kosovo i Metohiju, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja. Zašto ovako širok broj adresa na koje upućujem pitanja? Radi se o sudbini obrazovanja i zdravstva, dakle srpskog obrazovanja i zdravstva na prostoru Kosova i Metohije. Svi mi znamo, ili makar smo se nadali, da će to ostati dve jedine preostale poluge države Srbije na prostoru Kosova i Metohije koje neće biti integrisane u tzv. nezavisno Kosovo. Duboko smo se nadali i verovali, s obzirom i na činjenicu da čak i onaj onakav, naopak, nikakav Briselski sporazum nije podrazumevao integraciju našeg obrazovanja i zdravstva u tzv. kosovski sistem, odnosno pretpostavljao je, makar po priči, predstavnika vlasti, da će navodno prilikom formiranja zajednice srpskih opština ona imati makar u toj oblasti kompletna izvršna ovlašćenja. Nažalost, ono što imamo na prostoru Kosova i Metohije na terenu je sasvim drugačije.

Poštovane kolege, gospodine predsedavajući, obavestiću vas da je trenutno u toku u opštini Zubin Potok konkurs za prijem radnika u tzv. obrazovanje Kosova i u tzv. zdravstvo Kosova. Dakle, radi se o konkursu koji je raspisan 23. maja, pre par dana, u kome stoji – na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o radu Kosova i člana 3. stav 1. Administrativnog uputstva za regulisanje procedura radnih odnosa u javnom sektoru i Zakona o obrazovanju u opštinama republike Kosova, pa kaže – opština Zubin Potok, dana 24.5.2018. godine raspisuje ili objavljuje konkurs za sledeća radna mesta. Ne bih dalje čitao opis radnih mesta i broj izvršilaca. Reći ću samo da je predviđeno u predškolskom obrazovanju 14 zaposlenih, u osnovnom obrazovanju 50 zaposlenih, u srednjem obrazovanju 45 zaposlenih i u zdravstvu 25 zaposlenih.

Ko je ovo uradio? Drage kolege, ovaj konkurs nije raspisalo nikakvo ministarstvo republike Kosova ili nekakva njihova nadležna služba i zalepila na oglasnoj tabli u opštini Zubin Potok, već je to uradio gradonačelnik Zubinog Potoka. U opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić i Zvečan, nažalost, ovi su konkursi već sprovedeni i primljeni su radnici za tzv. kosovski sistem obrazovanja i kosovski sistem zdravstva. Dakle, radi se o ljudima, gradonačelnicima ovih opština, koje je država Srbija podržala kao predstavnike srpske liste na tzv. kosovskim izborima i rekla da su oni jedina garancija da ćemo ostati deo Srbije, posebno za ove oblasti. Moram vas podsetiti da svi ostali koji su pokušali da učestvuju na tim izborima, čijih sam ja, naravno, protivnik, ali i svi ostali, među njima i Oliver Ivanović, su oglašeni neprijateljima države Srbije. Dakle, radi se čak i o ljudima koji istovremeno nisu samo gradonačelnici u kosovskom sistemu, već su i predsednici privremenih organa imenovanih od strane Vlade Republike Srbije i direktno krše Ustav i zakone ove zemlje.

Moje pitanje na sve ove adrese je – da li su oni ovo sami uradili ili su radili po nečijem nalogu? Ukoliko su sami prekršili zakon i Ustav, tražim hitno preduzimanje mera od strane nadležnih organa, uključujući i tužilaštvo.

Mi smo skoro imali priliku da čujemo prilikom izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju kako smo navodno u 2017. godini sačuvali institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Ovo je direktan dokaz da se na prostoru naših opština instalira tzv. obrazovanje i tzv. zdravstvo republike Kosova kako bi naš predsednik, kome se očigledno žuri da dođe do konačnog rešenja Kosova, rekao da on za to nije kriv, pa će ispasti i da za ovu predaju i izdaju će verovatno biti kriv knez Lazar. Hvala.

Računam 30 sekundi da ćete mi vratiti.

Pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću a ono glasi, šta je on, odnosno pre svega državni organi, šta su učinili da se po znanju prava kako je on sam rekao privedu albanski teroristi, preobučeni u uniforme terorističke tzv. države Kosovo koji su krajem marta kidnapovali Marka Đurića.

Mi se dobro sećamo njegove konferencije za štampu i sve što je rekao i na način kako je opisao tu terorističku vlast i državu, potpisujemo i zaista je to tako, ali je pred javnosti Srbije, dakle ne samo u javnosti Srbije ne samo građanima Srbije već pre svega i tzv. vlastima u Prištini, a i predstavnicima Međunarodne zajednice koji sponzorišu tzv. nezavisnost obećao da će privesti po znanju prava sve one koji su učestvovali tog dana u otmici Marka Đurića. Dakle, šta je urađeno? Da li se išta po tom pitanju radilo sve ovo vreme?

Sledeće pitanje takođe upućujem predsedniku Republike, a i gospodinu Marku Đuriću direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a ono se odnosi na učešće poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova i na učešće ministara u ispred Srpske liste u tzv. Vladi Kosova.

Dakle, svi smo bili svedoci i kada su predstavnici Srpske liste i njihovi ministri, a i sam Aleksandar Vučić i Marko Đurić rekli da Srpska lista više neće biti deo vladajuće većine u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja i da ministri podnose ostavke. Evo, mesec dana je od tada, a mi zapravo nemamo tu pravu informaciju da li oni zaista i dalje podržavaju Vladu teroriste Ramuša Haradinaja ili su izvan nje. Ono što možemo sami da vidimo i ono što ja imam kao informaciju je zapravo da osim te verbalne izjave da više nisu deo te vladajuće većine oni zapravo i dalje rade i dalje učestvuju i podržavaju tu vlast. Kada su u pitanju tzv. ministri to je više nego očigledno, znači imamo potpunu potvrdu da oni ne samo što odlaze u svoje kabinete i na poslove već da jednostavno imaju redovne sastanke sa tzv. ostalim ministrima Vlade i redovne sastanke sa Ramušem Haradinajem.

Gospodine predsedavajući ja znam da verovatno, nažalost, jednu većinu ne zanimaju ove teme kada je u pitanju KiM, ali molim vas omogućite malo tišine da mogu da mogu da kažem nešto.

Dakle, navešću nekoliko primera, a vi kao što znate mi navodno tamo imamo tri neka svoja ministra, sve troje ne samo da odlaze na posao, već pre svega ovaj ministar koji je nažalost i dobio batine od terorista, skoro smo imali prilike i da u medijima vidimo da je on društvu američkog ambasadora koji predstavlja ambasadu tzv. u državi Kosovo Delavija, obilazio opštinu Dečane, gde uzgred budi rečeno više nema Srba i u svojstvu ministara delio pomoć poljoprivrednicima. Dakle, delio Ramuševim komšijama pomoć za poljoprivrednu proizvodnju.

S druge strane, eto imali smo i to prilike da vidimo kroz medije pomoćnik ministra unutrašnjih poslova tzv. Kosova, Radojević koji je inače takođe ne samo što je predstavnik srpske zajednice, nego takođe je na neki način predložen od strane srpske liste, skoro obaveštavao javnost i na KiM i širu da je u toku preregistracija srpskih tablica u tzv. kosovske tablice, itd. Oni apsolutno obavljaju svoje ministarske i ostale dužnosti u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja.

Mi zaista želimo da znamo da li su oni deo te vlade ili nisu, ali ono što vidimo na terenu, očigledno da jesu. Sa druge strane, kada su u pitanju poslanici u tzv. skupštini Kosovo, oni su takođe rekli da su obavestili da neće više podržavati je li tu većinu da predstavljaju opoziciju, ali u isto vreme dakle ne samo što primaju zarade tamo to je manje bitno, već pre svega od njih ukoliko nisu deo te većine se očekuje da pokrenu inicijativu za preispitivanje poverenja Vladi koju su do sada podržavali.

Odgovor koji želim da čujem od strane Aleksandra Vučića i od strane Marka Đurića je prost i jednostavan, dokle ćemo više preko Srpske liste da obmanjujemo srpsku javnost pre svega javnost na prostoru KiM? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi i Kancelariji za KiM, na molbu pripadnika goranske zajednice iz opštine Dragaš. Naime, 6. aprila ove godine na adresu moju, odnosno ovde u Narodnoj skupštini dobio sam njihovo pismo sa molbom da u njihovo ime postavim poslaničko pitanje koje glasi – kada će Vlada Republike Srbije da razreši Adema Hodžu dužnosti predsednika Privremenog organa opštine Gora iz razloga što je na skupštini Kosova kao poslanik i član poslaničkog kluba Srpske liste glasao za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo sa Crnom Gorom, čime je pokazao lojalnost kosovskim institucijama delujući suprotno našem opredeljenju i politici države Srbije?

Dakle, na njihovu molbu postavljam ovo pitanje, naravno iz pijeteta i poštovanja prema goranskoj zajednici koja je ostala lojalna državi Srbiji sve vreme i naročito danas kada su pritisci na njih daleko veći čak i prema nama Srbima.

Takođe su me zamolili da vas, gospodine predsedavajući, a naravno i Vladu i Kancelariju upoznam sa pismom koje su oni uputili gospodinu Marku Đuriću, na koje on, naravno, nažalost, nije reagovao, pismo je kratko, neću ga komentarisati i opisivati već ću ga pročitati, dakle, Kancelariji za KiM, direktoru Marku Đuriću.

Pismo glasi – Poštovani, šta je još potrebno da Adem Hodža uradi da bi bio razrešen dužnosti predsednika privremenog organa opštine Gora? Dok vas šiptarski teroristi hapse, vaš predsednik Privremenog veća Adem Hodža pod pratnjom i dobro naplaćenom izdajom, suprotna interesima države i politike, sav ozarenog osmeha u društvu zločinca, teroriste Ramuša Haradinaja, glasa na skupštini za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo i Crne Gore. Postavljamo vam pitanje gde i u kojoj državi može neko posle takve izdaje biti predsednik Privremenog organa? Čime vas je zadužio, taj amoralni, bahati izdajnik pun zla, loše namere prema nama Gorancima i državi, stavljajući sebe iznad zakona, govoreći i preteći nam da ćemo, ukoliko njega i njegovog brata Redžepa ne podržavamo i ne sledimo, izgubiti posao, ukinuti penzije, socijalna davanja, dečiji dodatak i druga davanja, zaboravljajući da su ta prava koja građanima pripadaju na osnovu zakona? NJegovo ponašanje i delovanje među intelektualcima i građanima Gore je neprihvatljivo i kao takvo izaziva ogroman revolt i osudu, zahetavajući njegovu bezuslovnu smenu i pokretanje krivične odgovornosti za sve ono što je za vreme obavljanja funkcije predsednika uradio.

Navode par primera, kao nezakonito trošenje budžetskih sredstava dobijenih od Kancelarije za KiM, silovanje mlade studentkinje goranke u Kosovskoj Mitrovici, zbog čega je proveo nekoliko meseci u pritvoru, a za sve to vreme, kako navode, primao platu iz budžeta Republike Srbije, prijave Albanaca putem službe za zapošljavanje uz dobru nadoknadu radi dobijanja besplatnog zdravstvenog osiguranja. Zar njemu treba verovati, koji se za vreme boravka predsednika Vučića u Lapljem selu i vas u Kosovskoj Mitrovici sakrivao da ga Albanci ne bi prepoznali i videli, a nas slao na te sastanke? Zar njemu treba verovati, koji se naglo obogatio kupivši veliki raskošan stan u Prizrenu, njemu koji vrši pritisak na srpsko obrazovanje u Gori, a sam svoju decu upisao u Prizrenu da mu nastavu pohađaju na albanskom jeziku?

Od vas, poštovani direktore, tražimo bez odlaganja, pokretanje postupka za razrešenje predsednika Adema Hodžaja od strane nadležnih organa, jer je on velika šteta po nas Gorance i državu Srbiju. Verujemo da ćete podržati naš zahtev. Na kraju, iskreni pozdravi. U potpisu, grupa intelektualaca i građana opštine Gora.

Moja dužnost je da ovo pročitam, mada u razgovoru sa njima interesovao sam se ko zapravo stoji iz ovoga. Oni su mi rekli da od svega ovoga, bahatosti ovog čoveka, najviše ih je zabolelo saznanje kako su saznali nezvanično, čak i od ovog Hodže, da zapravo on u tzv. skupštini kosova, kako tvrde, nije glasao sam, već je glasao na nagovor iz Beograda, pre svega Marka Đurića i pripadnika Srpske liste, što ih je posebno zabolelo, jer oni sebe smatraju, zaista to i jesu, pravi graničari države Srbije tamo gde žive, na Šar-planini, a doživeli su da se neko iza njih sakrije, glasajući za tzv. granicu između tzv. kosova i Crne Gore.

Dakle, evo, u njihovo ime i očekujem da im zaista Vlada i Kancelarija odgovori na ovo pitanje i, u najmanju ruku, da se tim ljudima izvinimo svi ovde zajedno.

Hvala gospodine predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja, naravno u vezi jučerašnjeg događaja u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Prvo pitanje je na neki način i osnovno, parlament, u ovom parlamentu vama kao predsedavajući i gospođi Maji Gojković i vašim kolegama, na neki način svima nama ovde u ovom parlamentu kada će konačno pitanje Kosova i Metohije da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta?

Zaista, šta još uvek treba da čekamo, kakva poniženja kao država i narod treba da doživimo da bismo shvatili da je neophodno da u ovom parlamentu povedemo tu raspravu koliko god ona bila gorka i koliko god se eventualno čule teške reči ovde? Zaista smo imali priliku, a to se čini mi se u istoriji Srbije nije desilo da se predstavnik jedne države kao ulovljena zver šeta kroz, sprovodi u kavezu kroz Prištinu. To nije bilo ni u Slobino vreme, ni u Koštuničino, ni u Đinđićevo, ni u Tadićevo, ni u bilo koje vreme, ovu bruku nismo doživeli i mislim da je vreme da tu raspravu započnemo ovde u parlamentu i da dobijemo još mnogo pitanja u vezi, koja se postavljaju, u vezi jučerašnjeg dogovora, od naših bezbednosnih službi.

Čija je ideja bila da se planirani skup održi na mestu gde je održan? Praktično, na pedesetak metara od tzv. „bošnjačke mahale“, a u kojoj je u toku čitavog dana najavljivano od strane Prištine da će Marko Đurić biti uhapšen. Zašto pripadnici KPS, Srbi koje smo tamo integrisali, koje je ova vlast tamo integrisala, zašto su oni posmatrali sa strane, samo što nisu aplaudirali svojim navodnim kolegama iz Prištine, ne navodnim, već baš kolegama?

Zašto? Zašto ljudi u civilu koji su bili u bezbednosti nisu napravili fizički zid oko gospodina Marka Đurića? Prepoznali smo, imali smo priliku da vidimo tamo i gospodina Radojičića i sve te ljude koji prebijaju Srbe koji juče nisu hteli da zaštite gospodina Marka Đurića. Koliko se gospodo god vi iz vladajuće stranke bunili na ovakve priče, ovo je istina, nažalost.

Da vam nešto kažem, sudbina moja i mojoj deci naša je u pitanju, ne vaša gospodo vi ste podaleko od Kosova i Metohije, dozvolite da kažem ono što mislim da kažem ovde danas.

Želim, naravno da postavim i pitanje predsedniku Vučiću da jasno kaže šta znači poruka – Niko ne sme da vas bije. Slušali smo te poruke 1987. godine, neka sada, mi smo obradovani takvom njegovom porukom, ali da konkretno kaže šta to znači u ovom trenutku? Šta to znači, dakle u ovom trenutku kad su Srbi zaista ugroženi na najbrutalniji način?

Ja, i to ću priznati po prvi put, sam se složio sa Aleksandrom Vučićem u odnosu na njegove kvalifikacije kada je tzv. „nezavisno Kosovo“ u pitanju. On je sinoć glasno i jasno rekao da se radi o terorističkoj tvorevini da se radi o tzv. „državi“, da se radi o terorističkoj bandi koja je preobučena u policijske uniforme, apsolutno se slažem.

Ali, istog trenutka postavljam pitanje našem predsedniku – Da li se pravi Vlada zajedno sa terorističkom državom? Čemu više dilema da li tzv. Srpska lista treba da bude u toj Vladi ili ne treba da bude. Čujem da danas o tome treba da odlučuju. Ako je to teroristička država, a jeste, ako je to kvazi država, a jeste, ako je nikada nećemo priznati, a ne bi trebalo da je priznamo, onda ne treba da postoji ta veštačka dilema da li Srbi u tome treba da učestvuju ili ne treba da učestvuju, i ne samo u Vladi, već i u njihovom parlamentu, u njihovim svim strukturama.

Imali smo obećanje od predsednika da će svi oni koji su juče učestvovali u onom brutalnom činu odgovarati pred institucijama ove države. Pred kojim institucijama ako smo srpske sudije integrisali u institucijama te terorističke tvorevine? Ko će to da radi dole? Koji tužioci, koje sudije? Koji policajci?

Zato je potrebna rasprava u ovom parlamentu, da potpuno jasno kažemo šta je ispred nas i šta u ovom trenutku možemo da radimo, a ne da zamajavamo javnost, ne samo da izgovaramo krupne reči za jedno veče, a da nastavimo da radimo po starom.

Ukoliko naša politika ne bude ozbiljno resetovana, ukoliko mi svoju budućnost vidimo, odnosno naša vlast vidi našu budućnost u institucijama tzv. terorističke tvorevine „nezavisno Kosovo“, onda je sve laž. Onda je laž ono što nam govori gospodin Aleksandar Vučić, onda je laž i obećanje da će nas zaštiti od zločinaca. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Imam par pitanja za Aleksandra Vučića i Ivicu Dačića, kao potpisnike u ime države Srbije tzv. briselskih sporazuma.

Naime, u poslednjih nekoliko dana imali smo priliku da čujemo i kroz medije, a pre svega kroz izjave ministra inostranih poslova Ivice Dačića, da su Surinam i Gvineja Bisao povukle svoju odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što je naravno, ukoliko je to istina, verujem da je to istina, i za razliku od Aleksandra Vučića, koji je svojevremeno govorio o Ivici Dačiću, 2008. godine konkretnije, da slaže šta god da kaže, ja verujem da je to istina i radujem se toj istini, kao što verujem da se raduje čitava ova Skupština.

NJegova poslednja izjava, koliko sam uspeo da vidim, je da je rekao da će taj broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova spasti ispod 100, što je takođe za radovanje. Naravno, to postavlja nekoliko pitanja i postavlja jedno osnovno pitanje, koje ću ja postaviti predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i Dačiću – kada će to država Srbija da uradi i dokle će da čeka da to drugi urade, a da ona zapravo sprovodeći briselske sporazume priznaje nezavisnost Kosova? Dakle, kada će povući svoje potpise, svoje parafe sa tzv. briselskih sporazuma? Jer, verujte posledice po naše šanse da zadržimo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije daleko veće imaju briselski sporazumi, nego ova pojedinačna priznanja te države.

Kao što vidite, neko ko je priznao verbalno ili na nekakav drugi način nezavisno Kosovo može u određenom trenutku i da povuče tu odluku i kakve su posledice? Praktično nikakve posledice. Dolazimo na neko prethodno stanje, za razliku od briselskih sporazuma gde je država Srbija, odnosno oni ljudi koji je vode, u ovom slučaju, pre svega Aleksandar Vučić, prepustio briselskim sporazumima državu Srbiji tzv. nezavisnom Kosovu na taj način što je prepustio institucije, srpske institucije, državne institucije tzv. nezavisnom Kosovu.

Drugo pitanje, koje postavljam u ime preostalog naroda sa prostora KiM – zašto se Aleksandru Vučiću žuri da reši pitanje KiM baš sada, baš ova generacija i baš on u ime te generacije? Zašto to sada pokušava da rešava? On govori da to radi zbog naše dece, zbog budućih generacija.

Verujte, ja sam pitao svoju decu, imam ih troje, doduše nisu više deca, punoletni su, oni su mi upravo rekli da ukoliko imam prilike da se sretnem sa Aleksandrom Vučićem da mu kažem da baš on to ne čini, jer čini to na potpuno pogrešan način.

Treće pitanje, koje želim da uputim takođe Aleksandru Vučiću da danas odgovori srpskoj javnosti – da li će potpisati tzv. obavezujući sveobuhvatni sporazum sa državom Kosovo? On je javnosti to i najavio. Rekao je da to država Srbija ukoliko želi u EU mora da učini. Očekujemo sada odmah na početku da kaže da li je spreman da takav potpis stavi na tom dokumentu i na taj način i konačno prizna separatističku tvorevinu u Prištini. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Upućujem poslaničko pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i tražim izvesna razjašnjenja povodom njene tvrdnje da sudije i tužioci na KiM nisu položili zakletvu, kako ona kaže, pred Hašimom Tačijem, već da su potpisali posebnu statusno neutralnu izjavu. To je ona, na neki način, tvrdila i ovde u odgovoru na poslanička pitanja u četvrtak, a onda smo u medijima imali prilike da pročitamo njen tvit, na kome je doslovce rekla – „Evo da imate prave informacije, kaže Ana Brnabić, naše sudije nisu položile nikakvu zakletvu, već su dali posebno statusno neutralnu izjavu. Istina je važna, rekla je Ana Brnabić“.

Apsolutno se slažem da je istina važna, posebno kada je ovo u pitanju, da javnost zna zaista šta su i kakvu vrstu izjave potpisale naše sudije i tužioci na prostoru KiM prilikom njihove antiustavne, integracije u tzv. pravni sistem Kosova.

Zato tražim da Ana Brnabić dostavi, ne samo meni kao poslaniku, već i ovde pralamentu, da svi imamo na uvid tekst te navodno statusno neutralne izjave.

Reći ću, gospodine predsedavajući, da javnost i poslanici znaju da sam ja imao prilike da razgovaram sa grupom sudija sa prostora KiM, koji su potpisali ovu vrstu zakletve, naravno, njihov identitet ne želim ovde da iznosim, jer znam da ću im napraviti problem, ali su ljudi potvrdili da su potpisali, pročitaću kakav, tekst izjave. Imali smo prilike da čujemo ovde već sličan tekst, a i vrti se u medijima, ali pročitaću još jednom, dakle, gde su naše sudije i tužioci potvrdili šta su potpisali: „Svečano se zaklinjem da ću tokom vršenja dužnosti sudije Republike Kosovo ostati veran ustavu republike Kosovo i da ću vršiti funkciju, časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike“.

Dakle, ovo su potpisale naše sudije, ovo je tekst izjave, a gospođa Ana Brnabić neka odgovori zapravo šta je razlog, zašto je obmanula javnost, da li je to samo njena ideja ili je neko nagovorio da prosto kaže neistinu u javnosti?

Naravno, očekujem da o ovome daju svoj sud i pravnici. Čujemo u medijima da će danas 40 profesora pravnog fakulteta razgovarati na okruglom stolu na temu KiM, očekujem i da oni daju svoj sud o ovome da li je ovo statusno neutralna izjava ili ne.

Drugo pitanje koje želim da uputim takođe predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, zašto je Vlada donela potpuno neustavnu uredbu 19. oktobra ovog meseca, a odnosi se na uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na teritoriji AP KiM?

Ova uredba je doneta 19. oktobra, dakle, samo četiri, pet dana pre nego što su naše sudije i tužioci potpisali ovu neustavnu zakletvu. Zapravo, radi se o sledećem, ovo je bila samo nagrada za protivustavni čin koji su morale sudije da naprave, jer su oni ovom uredbom praktično stekli pravo na tzv. neustavnu, posebnu penziju koju stiču danom prestanka radnog odnosa u našim pravosudnim organima i ova uredba im garantuje da, praktično, do kraja života primaju tu posebnu penziju u visini od 90% od prosečne plate koju su primali u 2017. godini. To je potpuno neustavno.

Da stvar bude, da tako kažem, još interesantnija i još smešnija, napravili su diskriminaciju između različitih kategorija naših zaposlenih u našim institucijama, na jedan način su se ponašali i potpuno je drugačija uredba kada je bila tzv. integracija pripadnika MUP-a u odnosu na sudije. Pripadnici MUP-a neće moći da primaju posebnu penziju tzv. do kraja svog života, već će morati nakon sticanja prava na starosnu penziju, dakle prestaje im pravo na posebnu penziju i počeće da primaju starosnu penziju koja je, svakako, daleko manja nego ova posebna penzija.

Dakle, postavljam pitanje ko joj je dao za pravo da donosi ovako protivustavne uredbe? Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Pitanja upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i Vladi. Evo, u ruci držim Ustav Republike Srbije i postavljam pitanje Aleksandru Vučiću i Vladi, na osnovu kojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja i nadležnosti su odobrili i nosiocima pravosudnih funkcija na Kosovu i Metohiji, dakle, sudijama i tužiocima da se integrišu u tzv. pravosudni sistem, tzv. Republike Kosova i da polaže zakletvu pred ratnim zločincem Hašimom Tačijem?

Članovi 112. i 123. precizno definišu ustavna ovlašćenja kako predsednika Republike, kako i Vlade. Ti članovi i čitav Ustav im to ne dozvoljava. Niko nema pravo pa ni Aleksandar Vučić niti Vlada da krše Ustav Republike Srbije. Možemo li, gospođo predsedavajuća, možemo li, gospodo narodni poslanici da dozvolimo ovako drastično kršenje Ustava Republike Srbije.

Zamislite kakvu ćemo bruku kao država i kao narod da doživimo kada nosioci pravosudnih funkcija, dakle, sudije i tužioci na Kosovu i Metohiji za neki dan, koliko čujem, a to su zapravo ljudi koji su položili zakletvu u ovom domu, u ovom parlamentu pred predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije gde su se zakleli na vernost i odanost Ustavu i zakonima ove zemlje, polože zakletvu pred jednim ratnim zločincem za koga ova zemlja i upravo ti pravosudni organi još uvek imaju zvaničnu poternicu, optužnicu za krivično delo ubistva pet srpskih policajaca.

Drugo pitanje koje želim da postavim, odnosi se takođe na Aleksandra Vučića i na Marka Đurića, o kakvoj pobedi rezultatom deset nula na separatističkim izborima na Kosovu i Metohiji oni govore? Gde je tu pobedio srpski narod? Da li je pobeda države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji što smo uskratili ustavno pravo Srbima na Kosovu i Metohiji da biraju svoje organe, lokalne organe vlasti po Ustavu i zakonima Republike Srbije i što smo ih naterali da učestvuju na separatističkim izborima, separatističkih vlasti iz Prištine? Da li je pobeda i da li je to razlog za slavlje i veselje što je pobedila tzv. Srpska lista, što su pobedili ljudi koji su na vlast doveli ratne zločince, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja? Dakle, upravo njihovih glasovima oni su postali tzv. predsednici Republike Kosova, predsednici vlade tzv. Kosova.

Da li to treba zaista da slavimo? Zamislite situaciju kada bi se Madrid, Španska vlada i španski narod radovao i slavio pobedu neke „španske liste“ u Kataloniji koja bi pobedila na separatističkim izborima u Kataloniji. Samo želim na kraju da kažem da i ovaj parlament i ova Skupština imaju obavezu u skladu sa Ustavom da pokrenu postupak za razrešenje kako predsednika Republike, tako i Vlade Republike Srbije za drastično kršenje Ustava i to je naša obaveza kao narodnih poslanika, a i vaša obaveza predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Na kraju ću samo reći da mi je zaista žao što sam očigledno bio u pravu kada sam prilikom inauguracije predsednika, odnosno Aleksandra Vučića ovde u ovom domu Narodne skupštine zajedno sa grupom poslanika držao transparent – neću izdajnika za predsednika. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imam obavezu da u ime onog dela Srba državljana Republike Srbije koji na KiM ne priznaju tzv. institucije nezavisnog Kosova i koji tzv. poslanike Srpske liste ne priznaju za svoje predstavnike, uputim nekoliko vrlo kratkih pitanja predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, naravno, posle njegove podrške da Srpska lista uđe u tu Vladu i podrži ratnog zločinca i teroristu Ramuša Haradinaja.

Ja ću ta pitanja isčitati, pošto nisu lično moja, da bih ih što verodostojnije preneo. Kratka su pitanja, neću vas dugo zadržavati.

Prvo pitanje, na koje očekujemo jasan i nedvosmislen odgovor, je – jesu li tzv. poslanici tzv. Srpske liste odluku o podršci zločinca Ramuša Haradinaja doneli sami i uz malu konsultaciju i pomoć Marka Đurića, kako tvrdi Aleksandar Vučić, ili je tu odluku doneo lično Aleksandar Vučić, kao što je slučaj uglavnom kod svih odluka kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Šta je zapravo ovde istina i ko ovde obmanjuje javnost, da li tzv. poslanici Srpske liste, koji kažu da su taj nalog dobili od predsednika Republike, Aleksandra Vučića, ili su to učinili sami?

Drugo pitanje na koje javnost, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju odgovor, je da im se kaže i objasni ko su sada, nakon sramne podrške Haradinaja i učešća u njegovoj tzv. vladi, „haradinijevi“ i „tačijevi“ Srbi, kako su predstavnici SNS-a, a i Aleksandar Vučić sam, žigosali sve one koji su pokušali mimo Srpske liste da učestvuju na tzv. parlamentarnim kosovskim izborima? Čiji će sada biti oni Srbi na Kosovu i Metohiji ukoliko se drznu da mimo Srpske liste učestvuju na tzv. lokalnim separatističkim izborima?

Dakle, to je drugo pitanje, verovatno, to je moj komentar, ali hajde da ne bih dobio opomenu od predsedavajućeg, verovatno će to biti Srbija Ajbina Kurtija sada.

Treće pitanje, odnosi se na bezbednost srpskog naroda na KiM i s obzirom, da je Aleksandar Vučić u svom obraćanju građanima Srbije objasnio da je podrška ratnom zločincu i teroristi usledila kao jedino moguće rešenje kako ne bi usledio ponovni pogrom Srba na KiM. Dakle, iz bezbednosnih razloga mi upućujemo pitanje gospodinu predsedniku - gospodine predsedniče, Aleksandre Vučiću, objasnite preostalim nedoklanim Srbima na KiM, a pre svega ostatku porodica žrtava kidnapovanih i pobijenih od strane Ramuša Haradinaja, kako to zamišljaju da terorista, ratni zločinac i koljač srpske dece, kakvim ga i vi s pravom nazivate, brine o bezbednosti preostalih Srba na KiM.

Jeste li ikada pomislili, vi i Srpska lista, da kopate po živim ranama onih majki koje su ostale bez svojih sinova i kćeri zaslugom zločinca Ramuša Haradinaja?

Na kraju četvrto pitanje i poruka gospodinu predsedniku – zašto gospodine predsedničke Vučiću, obmanjujete srpsku javnost tvrdnjom da se u ovom slučaju nije imalo drugog rešenja, da su postajala, kako vi tvrdite na konferenciji za štampu u obraćanju javnosti, samo tri rešenja? Jedno je da se podrži Ajbin Kurti, drugo je da Srbi ne podrže nikoga i da sami sebe dovedu u situaciju pred nekim novim bezbednosnim rizikom i pogromom i treće je da se podrži Haradinaj.

Gospodine predsedniče, nije tačno da nije postojalo rešenje da ste prilikom obraćanja građanima Srbije poneli Ustav Republike Srbije umesto program Ajbina Kurtija i da ste čitali Ustav Republike Srbije, ne taj program, došli biste do rešenja za pitanje KiM, došli bismo svi do odgovora kako da se država Srbija i srpski narod na KiM ponašaju. Hvala vam. Očekujem ovaj odgovor, naravno, ne preko medija, ne na konferenciji za štampu, ne prilikom novog obraćanja naciji predsednika Republike, već kako Poslovnik kaže pisanim putem. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije, Kancelariji za Kosovo i Metohiju i „Telekomu Srbije“ i tražim objašnjenje u pismenoj formi, s tim da predlažem da ta informacija bude dostavljena Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde ćemo tu informaciju razmatrati, da konačno bacimo svetlost na sporazume koji su potpisani u Briselu, vezano za telekomunikacije. Jer, imamo potpuno različita dešavanja na terenu prilikom implementacije tog sporazuma u odnosu na ono što smo čuli i 2015. godine, a i kasnije u novembru mesecu 2016. godine kada smo od vlasti, pre svega od Marka Đurića, dobili informaciju da smo eto sačuvali imovinu „Telekoma“ na Srbiju, da će „Telekom“ nastaviti da radi na prostoru Kosova i Metohije bez ikakvih smetnji, da je to jedna od naših najvećih diplomatskih pobeda itd, itd.

Na terenu se dešavaju potpuno druge stvari, vi ste čuli da su 1. maja prestali da funkcionišu drugi operateri, „VIP“ i „Telenor“, na prostoru Kosova i Metohije, a „Telekom Srbije“ je nastavio da radi kao ćerka firme „Telekoma“ iz Beograda, međutim na način što se registrovao kod institucija nepriznate države Kosova. Dakle, imamo situaciju da smo dozvolili da naša kompanija se registruje kod tzv. nezavisnog kosova, kod države koju ne priznajemo, odnosno kod države koju tobož ova vlast ne priznaje.

S druge strane, tu se javljaju i mnogi drugi problemi, mi imamo situaciju da će, dakle, ta ćerka firma za koju tvrdimo da je naša srpska plaćati sve poreske dažbine tzv. nezavisnom kosovu i pomagati finansijski nezavisno kosovo.

Imamo takođe situaciju da su svi zaposleni koji su radili u „Telekomu Kosova“ na prostoru KiM dobili raskid ugovora kod „Telekoma Srbije“ i morali su da sklapaju nove ugovore o radu sa tom novom kćerkom firmom, s tim što im je generalni direktor Predrag Ćulibrk naredio da moraju prosto da kao uslov izvade lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova. Morali su dakle da promene svoje državljanstvo da bi mogli da nastave da rade.

Takođe, od 15. korisnici telekomovih usluga na prostoru KiM već sada imaju niz problema. Jedan od tih problema je da ne mogu recimo da plaćaju putem telefona razne vrste usluga ovde u Srbiji. Ja lično sam juče probao da platim parking na ovaj 064 broj. Probao sam da platim parking ovde u Beogradu i dobio sam poruku – poštovani korisniče ova usluga vam nije dozvoljena.

Potpuna je laž da se ništa nije promenilo. Mi nažalost sada imamo tamo ne srpsku već albansku kompaniju.

Napravili smo to preduzeće, tu kćerku firmu „Telekoma Srbije“ i na njenom čelu, na čelu upravnog odbora te kompanije nove kosovske nalazi se Zoran Milojević Zelja, inače široj javnosti poznat kao ekspert SNS za lokalne izbore u Mionici, Lučanima, Vrbasu, Zaječaru itd. koji po sopstvenom priznanju kaže da je privatni preduzetnik, ali očigledno da ima daleko veće kvalitete, čak i za ovu oblast telekomunikacija, a inače kao ekspert za lokalne izbore znamo da je u okviru kampanje koju je vodio prevaspitavao birače i odborničke kandidate, one koji nisu hteli da slušaju.

Da stvar bude ozbiljna, ono što je najgore u ovom sporazumu, radi se o tome da korisnici telefonskih usluga na KiM moraće da sklapaju nove ugovore sa tom kćerkom firme i kao jedan od uslova traži se da svi mi koji smo do sada koristili te usluge moramo izvaditi lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova, a kao uslov za ličnu kartu tzv. nezavisnog kosova je državljanstvo republike kosova.

Ja pitam premijera i sve one koji su potpisali ovaj sporazum – ko im je dozvolio da nam menjaju državljanstvo i da to postavljaju kao uslov?

Pitanje sasvim kratko za vas, gospođo predsednice – kada ćete zakazati posebnu sednicu za KiM kada ćemo razmatrati ova pitanja?

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsednice, moje pitanje se odnosi ili upućuje se premijeru Aleksandru Vučiću i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, kao što znate, nedavno je Vlada Republike Srbije usvojila kadrovski plan Ministarstva zdravlja koji podrazumeva zapošljavanje preko dve hiljade novozaposlenih u zdravstvu, tačnije 2.010 novozaposlenih. Čuli smo takođe i ministra Lončara koji je obrazlažući taj plan rekao da se prvi put u novijoj istoriji Srbije dešava od strane ove Vlade, da se sektor zdravstva posmatra, dakle, pre svega kao neki sektor ne kao plen već kako sektor koji se mora i može unaprediti. Mogli smo da vidimo na sajtu Ministarstva zdravlja o kojim se zdravstvenim ustanovama širom Srbije, kako se kaže, radi koji će raspisati konkurse i iskoristiti tu mogućnost, odluku Vlade, između ostalog Klinički centar Vojvodine 229 novozaposlenih, Opšta bolnica Subotica, Kragujevac, pa do Novog Pazara.

Dakle, kaže se širom Srbije, a na spisku nema ni jedne zdravstvene ustanove sa prostora KiM, da li po aršinima Aleksandra Vučića i ove Vlade, Kosovo i Metohija se ne nalaze u tim njihovim zamišljenim granicama Srbije.

Moram da kažem da iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici poslednjih nekoliko godina preko 30 lekara je otišlo u penziju, nažalost, na njihovo mesto niko nije primljen. Mnogi, da tako uslovno kažem, mlađi lekari u Kosovskoj Mitrovici, koji su dobili specijalizaciju, nisu u mogućnosti da odu na usavršavanje i da iskoriste tu mogućnost iz prostog razloga što na njihovim mestima nema ko da radi u domovima zdravlja i ustanovama na Kosovu i Metohiji.

Takođe, tokom predizborne kampanje Aleksandar Vučić je govorio o velikim i brojnim investicijama u okviru zdravstva širom Srbije. Takođe, ni na tom spisku nema zdravstvenih ustanova sa prostora Kosova i Metohije. Očito je da Vlada Republike Srbije, mimo Ustava, odriče zdravstvenog sistema na prostoru Kosova i Metohije, koji po Briselskom ultimatumu očigledno treba, kako se priča, do kraja 2018. godine, da se integriše u tzv. zdravstveni sistem samoproglašenih vlasti u Prištini.

Takođe, uoči i ovih poslednjih izbora naročito je, to moram da kažem, isticano i pozivani su Srbi sa KiM da glasaju masovno za Aleksandra Vučića i ovu Vladu, da nikako, po bilo koju cenu, ne glasaju za predstavnike kosovske vlasti, jer su oni navodno priznali Kosovo, jer su oni najviše zla i najviše štete napravili Kosovu. Moram samo vrlo kratko da kažem, za vreme uprave te tzv. dosovske vlasti, Vlada Srbije na KiM je izgradila nekoliko, samo ću pobrojati: Dečiju kliniku u Kosovskoj Mitrovici, Dom zdravlja u Štrpcu, Infektivno odeljenje u Kosovskom Mitrovici, Dom zdravlja u Prilužju, Odeljenje za nefrologiju i dijalizu u Kosovskoj Mitrovici i rekonstruisan je Dom zdravlja i Internistički blok u Kosovskoj Mitrovici, nabavljen savremeni skener itd.. Ono što je bitno, tadašnja vlast nije za ove investicije tražila niti od EU, niti od Angele Merkel bilo kakvu vrstu dozvole.

Moram na kraju, zarad istine, da kažem da je činjenica da je uoči poslednjih parlamentarnih izbora 2016. godine Aleksandar Vučić otvorio porodilište u Pasjanima u opštini Gnjilane. To jeste istina, ali ono što nije rekao srpskoj javnosti, da to porodilište nije Vlada Republike Srbije finansirala, niti on, već je to porodilište, nažalost, finansirala samoproglašena vlast na Kosovu. Hvala.