MARINIKA TEPIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Marinika Tepić bila je poslanica dva puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u desetom sazivu, 2014. godine, ali je na samom početku mandata podnela ostavku. Drugi put je izabrana za poslanicu u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za evropske integracije, i članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za prava deteta.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao prva na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu predsednica je poslaničke grupe UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Članica je Odbora za kontrolu službi bezbednosti i zamenica člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

BIOGRAFIJA

Rođena je 8. avgusta 1974. godine. Diplomirala je 1995. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku za engleski i rumunski jezik i književost. Završila je i Muzičku školu “Jovan Bandur“ u Pančevu, odsek klavir.

1995, zaposlila se u OŠ “Vasa Živković” u Pančevu, kao profesorka engleskog jezika.

Novinarstvom se bavila 15 godina, bila je urednica-komentatorka nedeljnika “Libertatea”, u kojem je prošla sve profesionalne faze, od novinarke saradnice do članice uređivačkog kolegijuma. Sarađivala je i sa Vojvođanskom mrežom IWPR i BIRN, bila je novinarka i urednica emisije “Vojvodina sat” TV produkcije UrbaNS i dopisništva TV B92 u Novom Sadu. Takođe, radila je i kao novinarka i urednica Gradskog programa Radija 021. U tom mediju bila je zamenica glavnog urednika 2. programa Radija 021, Multi-kulti radio. Još ranije sarađivala je sa časopisom “Informator“, CMYK, Novi Sad i Radio Pančevom.

Pored aktivnog članstva u NUNS i NDNV, bila je i članica i predsednica više komisija u Skupštini Pančeva. Takođe, bila je i aktivistkinja u nekoliko nevladinih organizacija. Aktivno je učestvovala u više projekata različitih nevladinih organizacija, uglavnom u vezi sa nacionalnim zajednicama i razvojem civilnog društva.

2009. godine imenovana je za zamenicu direktora Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije

Na funkciju Pokrajinske sekretarke za sport i omladinu izabrana je u julu 2012. godine. Na toj funkciji je ostala do 2016. godine.

Dva puta je birana za odbornicu u Skupštini grada Pančeva, 2012. i 2016. godine, ali je oba puta podnosila ostavku neposredno po izboru, zbog drugih funkcija koje je obavljala.

2012. godine je pristupila Ligi socijaldemokrata Vojvodine. Naredne godine postala je portparolka ove stranke.

U januaru 2017. godine donela je odluku da istupi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. U aprilu iste godine pristupila je Novoj stranci. U Novoj stranci bila je članica Predsedništva i poverenica za Vojvodinu.

U aprilu 2018. godine podnela je najpre ostavku na sve funkcije u Novoj stranci, a zatim i napustila stranku i pristupila Stranci slobode i pravde.

Potpredsednica je Stranke slobode i pravde.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:05

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Čim napravite ovakav presedan, ni mikrofon neće da se uključi.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, o svakom od nas govore dela, a papir može da istrpi sve. Tako je i sa biografijom Vladimira Orlića.
Da smo za njega saznali juče i da smo biografiju takođe pročitali juče ili danas, saznavši da je završio državni Elektro-tehnički fakultet sa visokim zvanjima, sa doktoratom, sigurno bismo bili iznenađeni. Navikli smo nekako da kadrovi SNS završavaju nepoznate fakultete, obično za godinu, dve, a neretko i u petoj deceniji života. I u tom smislu, Vladimir Orlić jeste netipičan SNS-ovac i to je deo njegove profesionalne biografije.
Međutim, deo njegove političke biografije nas vodi u veliku zabrinutost kao i sigurna sam građane Srbije koji godinama prate njegov rad, a mi danas ovde, treba da biramo prvog među nama jednakima. Taj prvi treba da bude ogledalo pluralizma, treba da bude sposoban da sasluša drugačije mišljenje, treba da se nosi sa kritikama kao pravi gospodin, da od slobodoumnih ljudi ponešto i nauči, a korisno primeni. Ali, Vladimir Orlić u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri nije bio ništa od toga, naprotiv pokazao je sve suprotno. Kritičare je vređao, opoziciji pretio, slobodoumne ljude je ponižavao i što je najgore od svega, to je uglavnom činio kada niko od njih nije mogao da se brani.
Vladimir Orlić je na moju veliku žalost moram priznati, simbol erozije parlamentarizma u Srbiji, perjanica huškačke politike, govorom mržnje prema svima koji nisu sluge njegove partije i kao takav ne može da dobije podršku našeg poslaničkog kluba „Ujedinjeni“.
Iako moram priznati da su konsultacije proteklih dana protekle u konstruktivnom tonu, međutim, poučeni iskustvom, naročito mi koji smo bili poslaničke kolege u ranijim sazivima, gospodina Orlića, teško možemo poverovati da neko ko je bio nosilac, perjanica, promoter zaista brutalne mržnje prema svima koji misle svojom glavom, može preko noći da se promeni, a želim da verujem da će me gospodin Orlić što pre demantovati.
Naposletku 2019. godine opozicija je i napustila plenumska zasedanja i Narodnu skupštinu zato što nam je bilo onemogućeno da radimo, da govorimo i da odgovorimo. Šta je bio rezultat toga? Šta je bio rezultat nepostojanja opozicije u parlamentu? Sramota za celu državu Srbiju. Rezultat je upravo onaj koji se desio u vidu poslednjih izbora. Podsetiću vas da je 2020. godine još pre formiranja ove još uvek tehničke Vlade bilo najavljeno da će se održati vanredni parlamentarni izbori upravo zbog toga što smo imali jedini u Evropi gotovo jednopartijski parlament bez opozicije i to su bili ovi izbori održani trećeg aprila.
Zato se nadam da je režim izvukao pouke iz svega ovog, ne samo zbog toga što je dobio pola miliona glasova manje, ne samo što je, iskoristiću u ovom momentu grublju reč, čak je i veliki broj građana je pokazalo da im se smučilo da slušaju mržnje, uvrede dok oni nemaju uslove za elementarni život za sebe i za svoju decu. Nikome u Srbiji neće biti bolje od naših rasprava neprimerenih. Ne argumentovanih debata, za to smo uvek na raspolaganju. Parlament smo napustili ne zato što nismo želeli da argumentovano debatujemo, već zato što nam je isključivan mikrofon i te stranice, naročito mandata od 2016. godine do 2020. godine kojim je predsedavala gospođa Maja Gojković biće upisane na crnim stranicama parlamentarizma u Srbiji, a pogubno bi bilo da gospodin Orlić nastavi tim putem i ponoviću, verujem da će me uskoro i demantovati.
Mi iz Poslaničkog kluba „Ujedinjeni“, najvećeg poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini Republike Srbije opozicionog, sa našim kolegama iz Pokreta slobodnih građana, iz Sindikata „Sloga“, iz Pokreta „Preokret“, nestranačkim ličnostima, pomenutom Marijom Lukić, heroinom koja se izborila za pravdu i istinu, želimo u ovom parlamentu nešto potpuno drugo i to očekujemo i od budućeg predsedavajućeg.
Želimo da se opoziciji omogući da slobodno govori. Želimo da se omogući da na pravi način, adekvatan način predstavljamo građane koji su nas ovde birali. Želimo da ovde bude mesto za raspravu i donošenje odluka za najveća i najvažnija životna i državna pitanja, a ne da to budu konferencije za medije ili specijali na nekim omiljenim navodno televizijama, jer ovde je život.
U parlamentu se odlučuje o platama, o penzijama, o obrazovanju, o lečenju. Ovde treba da stojimo iza svakog građanina Republike Srbije, bez obzira da li je član moje stranke „Slobode i pravde“ ili neke stranke vladajuće većine, ili uopšte nije član ni jedne stranke.
Ovde treba da stojimo iza mladih, njima da damo krila, da stojimo iza svake ugrožene žene, da stojimo iza svakog obespravljenog radnika i za svakog namučenog poljoprivrednika. To treba da bude naš cilj. I ovde mora da se otvori rasprava i debata o haosu u pravosuđu, naročito obezglavljenom tužilaštvu. Ovde mora da se otvori rasprava o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Pred Srbijom su veliki izazovi. Građani su zabrinuti kako će da se greju, hoće li imati grejanje ove zime, da li će imati struje. Slušamo da će hrane biti, ali ne čujemo ključni nastavak u ovoj rečenici - da li će građani moći da plate tu hranu koje će biti? Da li će imati dovoljno novca da plate tu hranu ili će je samo gledati u prodavnicama, jer inflacija je galopirajuća i nije tačno da je uvezena. Inflacija je ovde staro stanje, kao posledica loše državne politike, kao posledica lošeg upravljanja finansijama, kao posledica netransparentnim upravljanjem budžetskog javnog novca svih građana Srbije, kao posledica, naravno, samo delimično, međutim, i planetarne krize izazvane ratom u Ukrajini. To je, takođe, tema na kojoj ćemo insistirati da bude otvorena što pre u plenumskom zasedanju Narodne skupštine.
Želeći da doprinesemo da se problemi reše, da svi građani što bolje žive, mi ćemo, takođe, insistirati na više naših zakona. Naravno, tu su u prvom redu antikorupcijski zakoni. Među njima zakon o specijalnom antikorupcijskom tužiocu za borbu protiv visoke korupcije, odnosno korupcije javnih funkcionera. Pa, da vidimo da taj tužilac i njegova posebna tužilačka policija, ne Vulinova policija, nego tužilačka policija sačinjena od pravnih eksperata, finansijskih forenzičara, ispita ono što nas, koliko čujem, sve ovde jako zanima.
Na primer, zloupotrebu službenog položaja i koruptivne osnove još uvek aktuelne premijerke Brnabić, a u vezi sa poslovima njenog rođenog brata dok je bio direktor firme „Aseko“. Desetine miliona evra građana Srbije su data ovoj firmi nakon što je Ana Brnabić postala premijerka. U manjoj meri i pre toga, ali tada naročito. Radi se o javnom novcu, o novcu svih građana, o novcu iz javnih državnih preduzeća, ali i ministarstava državnih organa.
Ne treba onda Ana Brnabić, kao što smo ranije ovde čuli, a predsedavajući su joj davali bogami reč, da objašnjava da je potpuno normalno da njen brat mora od nečega da živi jer je to posao kojim se bavi. Ja se slažem s tim, ali onda gospođa Brnabić ne može da bude premijerka. Ili, ako hoće da bude premijerka, njen brat ne može više da dobija novac iz javnog budžeta, jer taj budžet nosi njen potpis. Dogovorite se ko hoće da koristi javna sredstva ili javnu funkciju. To tužilac treba da ispita, a ne da se slučaj zaključi odgovorom direktno involviranih lica u koruptivne radnje koje su, ponoviću, desetine miliona evra ispumpale iz džepova građana Srbije, a prelila u džepove bratije Brnabić.
Isto tako, Zakon o poreklu imovine biće nam prioritet. Ne ovaj kakav je izmenom jednog amandmana preko noći SNS usvojila, pa sada platite ekstra porez i legalizujete nelegalno stečenu imovinu i nikom ništa. Mi ćemo insistirati na tome da se nelegalno stečena imovina oduzme.
Takođe, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, odnosno ono što građani prepoznaju kao problem sa izvršiteljima. Pa, prateći praksu najmanje u regionu, da ne kažem u svetu, ne sme nikada više da se dozvoli da neko ostane bez jedinog krova nad glavom zato što je žrtva pravosudnog haosa ili zato što nije imao novca da plati neke komunalne usluge, a to mu je jedini krov nad glavom. Nikada više u zemlji Srbiji to ne sme da se dogodi.
Da ne kažem da se događa da kao treće lice izigrano u pravosudnom haosu samo treba da plati svoje izbacivanje iz stana ili kuće. To ne postoji nigde na svetu i to je sramota ove države.
Uprkos tome što je taj Zakon o izvršenju imao dobru nameru kada je usvojen, da bi se rasteretili sudovi, ali u međuvremenu je stvorena hobotnica za zloupotrebu i za kriminalno delovanje izvršilaca koji postupaju na ovaj način i na ogromnu štetu uglavnom najranjivijih ljudi koji ne mogu da zatraže pravdu.
Tu je i set socijalnih zakona, izuzetno važan Zakon o alimentacionom fondu. Iskoristiću priliku da već sada pozovem sve koleginice narodne poslanice, zašto ne po ugledu na poslanice iz parlamenta Crne Gore koje su pre dve nedelje zajednički sve jednako, sve zajedno, sa potpisom ispred svake grupe po jedne od njih, bile predlagačice Zakona o alimentacionom fondu. Mislim da toliko brige, empatije, normalnosti, zdravog razuma, bar među nama poslanicama treba da postoji.
Bezuspešno se godinama pokušavalo da se Ženska mreža u okviru Narodne skupštine stabilizuje, aktivira, nečemu doprinese, a to nije bila nikada prilika. Mogle bismo sada to da uradimo zajedno i da sve uglavnom samohrane majke, jer žene ostaju pretežno sa decom nakon razvoda braka, zbog neodgovornosti partnera koji samo smatraju da imaju pravo na potomstvo, a ne i odgovornost za decu i za obaveze, da stanemo zajedno iza ovakvog jednog zakona.
Takođe, Zakon roditelj negovatelj, koji nam je prioritet, koji takođe uglavnom majkama koje ostaju sa decom sa teškoćama u razvoju treba da pomogne da mogu da žive sa svojom decom. Onima koje ne žele da svoju decu upute u ustanove, da ih se odreknu, da ih ostave nekome drugom, već da ostanu sa njima u porodicama, treba da omogućimo da imaju adekvatnu zaradu u drugačijim uslovima, jer takav život podrazumeva i drugačiju dinamiku rada.
Takođe, Zakon o povraćaju oduzetih penzija, jedan od najvažnijih zakona, novi Zakon o radu koji su naše kolege iz Sindikata „Sloga“ pripremile sa zaista uvaženim profesorima Pravnog fakulteta iz Beograda i koji pored niza boljih rešenja za zaštitu radnika podrazumeva i jedan dobar institut, a to je uvođenje radnih sudova, čiji bi rad u radnim procesima bio oročen na šest meseci. Jer, naši obespravljeni radnici ne smeju ni da se usude da traže pravdu kada su obespravljeni, jer ne veruju, jer nemaju sredstava, a posle 24 sata ih uglavnom čeka i otkaz. Dakle, šest meseci, pa sigurno će mnogima biti bolje.
Naravno, i ovim završavam, sigurna sam da svi ovde veruju da su ljudi u Srbiji željni boljeg života i željni pravde, da ne žele da žive u državi u kojoj vlada strah. Mi ćemo odavde, usvojili naše predloge ili ne, podržali naše inicijative ili ne, insistirati na tome dokle god nas glas nosi, u nadi da predsedavajući, ponoviću, neće nastaviti dosadašnju praksu svojih prethodnika iz SNS i pokazati drugačije lice ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da je Ana Brnabić poslednja koja treba da priča o strankama, o izborima, o rezultatima, zato što je Ana Brnabić neko koga građani Srbije nikada nisu birali, osim tek sada na poslednjim izborima, i to takođe sakrivenu iza imena predsednika njene stranke. Nikada nije izašla na izbore, nikada nije dobila podršku. Prvi put je sada bila na listi SNS. Ako se okrene bolje oko sebe, videće bar nekoliko, direktno oko sebe, ljudi koji su promenili bar nekoliko stranaka. Ono što je osnovna razlika je što su ti ljudi menjali stranke da bi se okoristili time što menjaju stranke i da bi iz opozicije prešli u vlast, iz lukrativnih razloga, iz pogodbi, trgovine, šta god.

Ja sam promenila samo jednu stranku više od Aleksandra Vučića, zato što sam uvek ostala dosledna opozicionim radu i ovom režimu. Baš zbog toga što su pravili paktove sa vama oni koji to nikada nisu smeli, ja sam menjala stranku da bih ostala u opoziciji. Kažem, vi poslednja treba da govorite o nečijim rezultatima.

Žao mi je što u skladu sa krilaticom nesrećnom, jednog vašeg bliskog saradnika pokazujete da ne razumete, da ne razumete.

Što se kovida tiče i vaših nekih citata, nažalost, doveli ste građane Srbije u ogroman rizik. Šegačili se sa zarazom, zbijali šale, glupirali se kao odgovorni ljudi, dok je cela planeta već bila spremna za ovu veliku krizu.

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Izvukli ste se posle. Reagovali slušajući nas iz opozicije koji smo molili da se uozbiljite, da ozbiljno pristupite ovoj situaciji.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

U prvom bloku imam dva, odnosno više pitanja za dva ministra i molila bih da samo oni odgovaraju na pitanja, pošto je praksa, pratili smo dosadašnje zasedanje, da i ne pitani ministri odgovaraju na pitanja, da odgovaraju na ne postavljena pitanja, da ne odgovaraju na postavljena. Moja su vrlo konkretna.

Prva upućujem ministru Nebojši Stefanović. Juče je objavljeno da je ministra Aleksandra Vulina sud novčano kaznio zbog toga što je odbio, odnosno nije u zakonskom roku odgovorio na pitanja vezana za incident na uglu ulice Birčaninova i Svetozara Markovića tokom održavanja parade ponose u Beogradu 2014. godine, a u kojem je, tom incidentu poznatom kao slučaj braća Vučić i Mali protiv žandarma, odnosno tužilaštvo sada u zvaničnoj formi protiv žandarma, osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija.

Informacije je zatražio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i zahtevao je pristup kopijama dokumenata koje se odnose na ovaj incident, s obzirom da tada resorni ministar Vulin to nije ispoštovao, dakle nije ispoštovao zakon u Vladi Republike Srbije, čiji je član, Prekršajni sud ga je juče kaznio, jer je to objavljeno. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu uopšte označene stepenom tajnosti – poverljivo, kako je VBA navela, dodaje se u javnoj objavi.

S obzirom da ministar Vulin ne poštuje zakone Republike Srbije i nije odgovorio po zakonu na postavljena pitanja i zahteve, tako da stoga ni ovom prilikom ne pitam njega, već ministra Stefanovića. Od vas me zanima, ministre, da li ovako razumete Poglavlje 24, da li ovako razumete transparentnost rada Vlade Republike Srbije i njenih organa? Zašto je ta pravda selektivna? Zašto je stranački prioritetna ili ne, i to mi je naročito važno, s obzirom da se ovo suđenje ponavlja? Dakle, u slučaju braće Vučić i Mali.

Važno je, takođe, zato što je tzv. ključni svedok u ovom suđenju prepoznat kao izvesni Đorđe Gačanović koji se predstavlja za portparola jednog od policijskih sindikata. Na to mesto ga je potpisom rešenja postavio vaš stranački kolega sa Srpske liste Aleksandar Đorđević, zaposlen takođe u MUP, ali s druge strane se tvrdi da taj ključni svedok Gačanović nije zaposlen u ministarstvu. Zanima me kako neko ko nije zaposlen u ministarstvu može da bude portparol policijskog sindikata i da tako brani prava zaposlenih u MUP? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Hvala predsednice.

Ako sam dobro razumela ministra Stefanovića, koji je potpredsednik Vlade, vi ste nama objasnili da je vladavina prava to kada ministar krši zakon, i to ministar Vulin tako što staju svoje vojnike. Ministar Vulin da staju svoje vojnike, ne znam da li je to čast i pohvala za te vojnike ili je nešto drugo, ali ono što je takođe važno je, da je odluka u učestvovanju tih vojnika u ovom incidentu dozvoljena od strane njega ne od nekog drugog. Dakle, on je time štitio sebe, a ne te vojnike. To je prva stvar.

Druga stvar, pominjali ste curenje informacija zapravo, zašto bi nekome značili ovi podaci, zašto on sad to treba da ima, a čak i vi lično, a vrlo često vaše kolege iz Vlade su, gospodine ministre, ogledalo nekoga ko protivzakonito pušta osetljive informacije u javnost i pre nego što istraga neka počne, a i kada je ona u toku i vrlo dobro znate da je to bila jedna od ozbiljnih zamerki u izveštajima Evropske komisije što u okviru Poglavlja 24 nije dugo vremena, a verujem da nije ni sada usvojen kodeks protiv curenja informacija o ovakvim osetljivim predistražnim, odnosno istražnim radnjama.

I, drugo pitanje, da se vratim na ono što sam rekla na početku, upućujem ministru Šarčeviću. Tražim da mi objasni zašto ne reaguje, da li svojom voljom ili pod nekim pritiskom, jer ja zaista ne mogu da verujem da svojevoljno ne reaguje na to što osuđenik za krivično dela, ekstremni desničar koji se predstavlja i kao predsednik udruženja građana „Srpska desnica“, zove se Miša Vasić, deluje u ovom trenutku beogradskim mištanim školama.

Prvi put se to dogodilo zimus u osnovnoj školi „Elena Ćetković“, pre nekoliko dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a ako niste znali, prvi put, a znate da je javnost o tome bila obaveštena, da li ste išta preduzeli, da li ste se obratili direktorima škola da to ne rade. Mi dobro znamo da je na osnivanju srpske desnice rame uz rame uz Mišu Vacića bio i potpredsednik SNS Milenko Jovanov. Zanima me da li je bilo političkih pritisaka na vas da se ne reaguje na ovakav ulazak ekstremnih desničara i krivičnih osuđenika i da u obrazovne i vaspitne ustanove utiču svojim vrednostima na decu? Mislim da je to nedopustivo. Moram da vam kažem da i u ime zabrinutih roditelja ne samo u Beogradu, već i u Vojvodini, reagujem zato što se oni plaše da će i gospodin Jovanov da im i u Kikindi i širom Vojvodine dovodi Vacića i razne njegove saradnike.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i nadovezaću se na kolegu Božovića sa dodatnim pitanjem, odnosno ne samo i pitanjem nego i traženjem da mi ministar Stefanović dostavi podatke o licima za koje se sada smatra da su vinovnici krvničkog prebijanja jednog od lidera opozicije, našeg kolege predsednika Levice Srbije, Borka Stefanovića.

Zašto su samo ta lica navedena inicijalima u zvaničnim izjavama pripadnika Vlade i konkretno ministra Nebojše Stefanovića, dok je u više navrata, možda bih rekla i bezbroj navrata, ne samo on, nego i ostali članovi Vlade, kao i predsednik republike, vrlo često znao da sudi i pre suda, da imenuje krivce i mimo tužilaštva, policije i istraga i otkud sada taj kukavičluk da trojicu kako kažu, samoorganizovanih batinaša za koje nije odgovorna ni SNS, niti i ko od pomenutih ne smeju da nazovu pravim imenom?

Dakle, tražim podatke od ministra Stefanovića da ova punoletna lica obzirom da godine rođenja to pokazuju, da dostave te informacije javnosti. Ove informacije su od izuzetnog značaja ne samo za javnost, već i za život i za društvo ove zemlje.

Normalno da se nameće pitanje da ako je glava Borka Stefanovića i njegovih ostalih kolega saboraca stradala, smatrajući ih ipak na neki način vidljivijima i javnim ličnostima, normalno je da se nameće pitanje kako li će tek živeti i preživeti obični građani koje javnost ne štiti, koji nemaju nikakvu funkciju, koji nemaju nikakva leđa, koji žive običnim životom, koji žive u malim sredinama i nema ko da ih zaštiti, a vrlo često nema ko ni da ih čuje.

Tako je nakon štangle u glavu Borku Stefanoviću, juče oko 13 sati i 15 minuta na oko kilometar od sela Rakita poznato već mesecima po pobuni lokalnih meštana protiv izgradnje mini hidroelektrane „Zvonce“, izvesnih investitora advokata Belića iz Beograda i suinvestitora, bar se tako predstavio meni kada sam bila tamo na licu mesta pre nekoliko dana, Marjanović, dakle, obezbeđenje tih investitora je presrelo Danijela Dimitrova na oko kilometar od ovog sela, bio je sa majkom u to vreme, osim što je zaustavilo džip, izvadilo drvene palice, kada je čovek krenuo da beži, kamenovali su ga u leđa više puta dok nije uspeo preko reke da pobegne.

Još pre nekoliko dana kada sam bila u Rakiti obratila sam se nakon toga javnosti, ali sve ovo naravno pitam, kao što sam rekla ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, ali nije zgoreg i predsednicu Vlade Anu Brnabić - šta misle da učine ovim povodom dok meštani Rakite trpe konstantan teror ne samo od investitora, kojeg sam pomenula, već i od pripadnika unutrašnjih poslova, dakle, službenika zaposlenih u ministarstvu Vlade Republike Srbije, koji ne samo da štite više investitore od meštana, nego izazivaju, provociraju, pa čak i fizički nasrću na njih?

Lično sam bila svedok tome, gledala sam kako ih verbalno provociraju, kako fizički kreću da ih napadnu, a na reakciju samoodbrane meštana prisutni policajci, dakle, zaposleni u MUP-u, za koje je odgovoran Nebojša Stefanović, pišu prijave meštanima. Oni imaju do ovog trenutka desetine prekršajnih prijava, tako što policajci na licu mesta zloupotrebljavaju svoj službeni položaj i prete praktično i zastrašuju te ljude da ne bi branili, ne samo svoju reku, već i svoj dom.

Tražim hitnu reakciju ministra Stefanovića da mi odgovori – dokle će da gleda ovaj teror koji trpe meštani Rakite? I, po svojim informacijama koje su mi i noćas i jutros uznemireno slali, nagoveštavaju da će biti prinuđeni da se isele iz Republike Srbije, smatrajući i Ministarstvo i Vladu odgovornim za nečinjenje, da će biti ekološke izbeglice prve iz ove države i da će po svoj prilici pobeći najbliže, a to je verovatno Bugarska i tamo zatražiti zaštitu.

Tražim hitno da mi se odgovori i tražim da mi ministar i premijerka odgovore – kada će otići konačno u ovo selo, razgovarati sa meštanima, objasniti investitoru da oni nisu vlasnici njihovih života i da ne treba reka krvi da poteče dok teče ta voda tamo?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Pitanja imam za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića.

Kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u Gradskoj upravi Pančevo, javnim preduzećima u Pančevu danima nisu na radnom mestu i to zato što se u isto vreme nalaze u Lučanima, u terenskoj kampanji za izbore koji u tom mestu, u toj opštini treba da se održe u decembru mesecu.

Desetine radnika iz pančevačkih javnih preduzeća i gradske uprave, dobro informisani građani Pančeva tvrde da su smešteni u hotelu „Park“ u Ivanjici, gde kaže da se posle napornog terenskog rada tamo odmaraju u hotelu sa pet zvezdica i bazenom, a da će paralelno za to dobiti redovnu svoju platu za radno mesto na kojem se ne nalaze danima unazad, a očigledno i do održavanja tih izbora. Naravno i jedno od pitanje je ko će platiti te njihove troškove i iz kog li će budžeta sada da se izvuku sredstva za plaćanje ovog tako vrednog tretmana aktivista iz vojvođanskih opština za izbore u Lučanima?

Posebno je pitanje za gospođu Brnabić, da li je to njen model decentralizacije, pošto je na krilima decentralizacije pokušala da se promoviše dok je bila ministarska državne uprave i lokalne samouprave?

Takođe, moje je pitanje šta znaju o tome i kako je uopšte moguće, pošto su Pančevci i u to sigurni, da zaposlenima u javnoj upravi, u Gradskoj upravi Pančevo, u preduzećima tamo na terenu upravlja komesar SNS, potpredsednik izvršnog odbora ove stranke Branko Malović i od kada je on to postao poslodavac zaposlenima u javnoj upravi i lokalnim samoupravama širom Srbije, jer činjenice to dokazuju?

Na tragu istog mesta događaja, a to je opština Lučani, imam i sledeći niz pitanja takođe za predsednicu Vlade Anu Brnabić, ali i za ministra za rad Zorana Đorđevića, tačnije zašto ćuti na protest zaposlenih u MB Namenskoj od pre dva dana, u Lučanima, koji je najdirektniji pritisak i predstavlja cilj, odnosno njihov zahtev da se novinarka Tatjana Vojtehovski uhapsi stoga što se u svojoj emisiji „Život priča“ bavila temama i pogibijama radnika u ovoj fabrici?

Da li je moguće da dok traje ova propaganda protiv novinarke Vojtehovski i ne samo da državni organi jesu u zaveri ćutanja i da li je to zato što paralelne strukture SNS, kao što sam već rekla, ne samo da vode propagandu protiv ove žene, već vode svoju lokalnu kampanju u Lučanima? Da li je to zbog toga što je novinarka Vojtehovski u svojoj emisiji među sagovornicima imala čak i lica koja su po sopstvenom priznanju članovi i vrlo posvećeni aktivisti SNS, ali da uprkos tome nikada neće dozvoliti da ljudi u Namenskoj Lučani, na miru ginu? Hoće li te proteste i dalje dizati kako su moje informacije, isto već pomenuti Branko Malović i nastaviti da organizuje radnike u štrajk protiv ove novinarke? Dokle će to ići i kako će sve to izgledati u koncepciji SNS?

Jedini odgovor, nažalost vrlo nemušt, vrlo neartikulisani i loš na posletku, je dao državni sekretar u Ministarstvu informisanja, Gajović, koji je direktno Tatjani Vojtehovski predložio, kako se izrazio, medijaciju sa drugom stranom. Pa, ja pitam resornog ministra Vukosavljevića, kakve su to nove metode u Ministarstvu informisanja, i predsednicu Brnabić, u Vladi Republike Srbije, da novi novinari treba da učestvuju u medijaciji sa onima koji pozivaju na njihovo hapšenje? Da se dogovore sa njima kako da ih država hapsi, grublje ili nežnije, sa kamerom ili bez, dok se ne pripremi neka nova konferencija za novinare Aleksandra Vučića, pa da se puštaju ti snimci. Šta znači to uopšte?

Naravno, koristim priliku da u poslednjim sekundama, još jednom apelujem na ključno usko grlo, na Republičko javno tužilaštvo, odnosno republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, da konačno izađe iz svog konfora i da počne da radi svoj posao i zaštiti novinare kojima se crtaju mete na čelu već godinama unazad.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanja postavljam ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Odmah napominjem, pošto stenografski zapis kompletno i savesno beleži svaku našu reč, tražim da ministar odgovori na svako pojedinačno pitanje koje postavim, a ne uopšteno na izabrana pitanja. Takođe napominjem i da za sve što kažem posedujem dokaze i fotografije, a koje su dostupne svima, kako na društvenim mrežama tako i u medijskim izveštajima, te jednako su dostupne i ministru i njegovim saradnicima, što znači da eventualna informisanost MUP-a i ministra Stefanovića o licima koja će biti predmet mojih pitanja nikako ne može da stoji kao tačna, te ću ukoliko ministar i MUP ne odgovore na ova moja pitanja smatrati da lica koja su predmet mojih pitanja, njihove organizacije, Ministarstvo i sam ministar direktno štite.

Pitanja su sledeća. Koji je plan, kakav je cilj i čemu služi intenzivno angažovanje članova i saradnika Srpske desnice Miše Vacića u zvanično privatne, a zapravo prorežimske bezbednosne službe? Kako je moguće da izvesni Stevan Đokić koji vodi privatnu agenciju pod imenom DBA za bezbednost istrage i odbranu brendira tu DBA gotovo identično kao zvaničnu policiju, od značaka, automobila do svih drugih obeležja i time stvara opštu zabunu u javnosti kroz sliku da se zapravo radi o formalnoj policiji? Da li je ministar ikada upozorio Stevana Đokića da je to zabranjeno i ko mu je uopšte i dozvolio takav način rada i delovanja?

Kako je moguće da je taj isti Stevan Đokić, posedujem fotografije, u zagrljaju sa Mišom Vacićem, sa Tomislavom Lovrekovićem, tzv. novinarom koji je bio hapšen zbog toga što mi je upućivao preteće tekstove smrću i koji je svakodnevno proizvodio protiv mene, sada ulazi sa tom istom DBA i u vrtiće, ulazi i u škole i drži nekakve tzv. obuke? Dakle, postoje podaci i u medijima da su oni bili u vrtiću „Iva i Maša“ u Lazarevcu, u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Beogradu, a verujem i u drugim školama i u vrtićima. Da li zbog ovakvih pojava ni posle šest meseci ne znamo ko je usred Beograda, i to u tri navrata, ispisivao po fasadama meni preteće poruke „Marinika, shvati, nećemo stati“, a koje su bile posledica mojih pitanja o tome šta britanski fašista DŽim Doson radi u Srbiji? Da li zbog toga što DŽim Doson svima nama ispred nosa i dalje šeta Beogradom i Novim Sadom i obučava ultradesničare i njihove zaštitnike kako da deluju i prete opoziciji Aleksandra Vučića?

Kako je moguće da taj isti Stevan Đokić iz agencije tzv. DBA uđe pre nekoliko dana i u prihvatilište za decu koje je u nadležnosti grada Beograda i simulira neku dobrotvornu akciju, i to još čini sa istaknutim članom i aktivistom SNS i Vacićeve Srpske desnice Vukom Mentovićem? Mentović je takođe saradnik DŽima Dosona i o svemu, kao što sam rekla, postoje fotografije i dokazi. Pritom, naravno, Stevan Đokić se u poslednje vreme ne skida sa režimskih medija, što je već matrica i deža vi koji smo imali u 90-im godinama, stvaranje režimske parapolicije.

Zatim, kako je moguće da pomenuti Vuk Mentović, koji se predstavlja kao predsednik Kluba prijatelja Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije, zajedno sa predsednicom tog nedavno osnovanog policijskog sindikata Marinom Starčević, zloupotrebljava policiju i njene pripadnike u prihvatilištu za decu beogradskom, kada je pripadnicima policije zabranjen politički angažman i delovanje, a mediji su objavili da je Starčevićeva zajedno sa tim Vukom Mentovićem iz SNS i Srpske desnice nešto delila deci po prihvatilištu?

U isto vreme, kako je moguće da u istoj navodnoj akciji, pored Starčevića i Mentovića, kao pripadnik Đokićeve DBA učestvuje i izvesni Nemanja Ristić, prepoznatljiv kroz takođe političku organizaciju Zavetnici, koji ulazi u prihvatilište za decu i radi za parapolicijsku DBA, dok ima podeblji krivični dosije, a pouzdani izvori tvrde i u psihijatrijskoj ustanovi Laza Lazarević? Kako je moguće da ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je ubica koji je počinio ubistvo 1994. godine tokom obračuna pripadnika voždovačkog i zvezdarskog klana, kada je ubijena Tatjana Nikolić stara 20 godina i da je iz zatvora izašao 2012. godine? Da li vi, ministre, ne znate da se za Nemanju Ristića navodi da je hapšen zbog pretnji smrću republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i bivšem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju?

Da li su to sve, ministre, nesuđeni pripadnici pomoćne policije koju ste hteli naprečac da uvedete, a možda i buduće, ukoliko tu nameru ipak ostvarite? Da li zbog svega ovoga, ministre, nama narodnim poslanicima opozicije…

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -