Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9498">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Dakle, na dnevnom redu imao izbor, odnosno imenovanje članova RIK-a, odnosno razrešenje članova RIK-a. Ti ljudi treba da vode računa da izbori budu pošteni.
Ovde imamo predloge za razrešenje određenog broja članova RIK-a i imenovanje određenog broja članova RIK-a. Njihova imena smo dobili sada. Nismo mogli da se upoznamo sa tim ko su oni, šta su radili u životu, da li su osposobljeni da obavljaju takvu jednu odgovornu, rekao bih časnu dužnost, da obezbede da naredni izbori u Srbiji budu pošteni.
Jedino ime koje ja ovde sa ove liste mogu reći da poznajem i o kome mogu da diskutujem, to je gospođa Jana Ljubičić. Gospođa Jana Ljubičić je razrešena i predlaže se da opet bude imenovana za člana RIK-a. Očekujem, kao što sam rekao, u ime „Pokreta za preokret“, da ovi izbori budu pošteni, i ja vas pitam, tj. pitam predlagača – da li je tačno, pošto ovde to ne piše, da je Jana Ljubičić imenovana, ja sam tako razumeo, za državnog sekretara u MUP-u?
Dakle, ne samo što se radi o sukobu interesa, o kome je kolega Đurišić govorio navodeći primer jednog od ljudi koji nije profesor naslovnog prava, nego naslednog prava, za naslovno pravo ja u svojoj praksi nisam čuo, to je verovatno neka nova grana prava, ali Jana Ljubičić je, dakle, na mestu državnog sekretara u MUP-u. Postoji jedna zgodna narodna izreka, neću je celu citirati, o čuvanju kupusa. Kako mislite da visoki funkcioner SNS-a, kandidat za poslanika SNS-a, a sada na mestu nekoga ko treba da obezbedi da se na izborima glasovi ne kupuju, ne kradu itd, bude član RIK-a, da ujedno vodi eventualno istrage o eventualnim zloupotrebama izbornog prava i da bude član te izborne komisije na neki način, koju treba da kontroliše?
Dakle, ova je sednica nepripremljena. Nismo imali dovoljno argumenata da diskutujemo, nismo imali mogućnost da se upoznamo sa kandidatima, iako je, ponavljam, ovo od krucijalne važnosti za naredne izbore u Srbiji, za činjenicu da li će oni biti pošteni ili neće biti pošteni.
„Pokret za preokret“ je ovih dana podneo predlog izmena Krivičnog zakona, koji bi se mogao nazvati zakon za poštene izbore, i izbor članova RIK-a je od krucijalnog značaja za poštene izbore. Da li je neko u sukobu interesa, kao što je uvaženi profesor o kome smo danas govorili, mogli smo se upoznati da smo imali
predlog, da samo imali saziv. Danas smo imali jednu sednicu, nastavak jedne sednice. Toj sednici se približila druga sednica, koja je trebala biti sutra. Ušli smo u salu da raspravljamo o tačkama dnevnog reda za tu novu sednicu. Predložena je nova tačka dnevnog reda – izbor članova RIK-a. Pa, vi ste i sami sebe prevazišli.
Dakle, sami sebe ste prevazišli u načinu da Narodnu skupštinu pretvorite u nešto što joj ne dolikuje, da podredite sve partijskom interesu i da praktično mi ovde budemo, sticajem okolnosti smo se mi uključili u ovu raspravu, bez dokumentacije, bez papira, bez mogućnosti da na pravi način učestvujemo. Zbog toga ću glasati protiv.
Pokret za Preokret i ja smatramo da ova zemlja ne pripada samo najbogatijima, da ova zemlja ne pripada samo novim latifundistima, novim kapitalistima koji kroz prvobitnu akumulaciju kapitala i plaćanjem zaposlenih 125 dinara po satu, što je najniža nadnica u svetu od 154 dinara u zemljama u kojima se meri, ne mislim da ova zemlja treba da pripadne samo medijskim milijarderima, estradnim zvezdama, već smatram da je ovo zemlja, zemlja svih građana.
Zbog toga sam u ime Pokreta za Preokret, u saradnji sa Udruženjem „Efektiva“ predložio Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Taj zakon smo nazvali zakon protiv bankarskih monopola. Po peti put predlažem narodnim poslanicima da prihvate ovaj zakon, da glasaju mimo partijskih stega jer ovaj zakon nije ništa drugo nego borba protiv zelenaških ugovora. Ovaj zakon je usmeren protiv nemoralnosti banaka, njihovog menadžmenta koji se na ovaj način mogu ponašati jedino u Srbiji. Ovaj zakon je usmeren protiv nesrazmernog davanja u odnosu banka – klijent koji postoji jedino u Srbiji i koji jedino NBS taj naziv ne zaslužuje dozvoljava i sluša šta joj kažu bankari, kao što to čini i Vlada Republike Srbije, a ne što kažu ugroženi građani.
Da li je normalno da podržite predlog da se utvrdi koje troškove banke obračunavaju građanima, da se ti troškovi smanje na nivo drugih zemalja sveta i da građani Srbije ne plaćaju i znane i neznane troškove i da na to odlazi i onaj deo njihovih malih plata? Zašto ne podržite zakon koji bi omogućio korisnicima finansijskih usluga da učestvuju u kreiranju opštih uslova postojanja koji zadiru duboko u njihova prava.
Pozivam vas kolege narodni poslanici da podržite ovaj antimonopolski zakon i da podržite građane Srbije.
Po peti put obrazlažem zakon koji su zajedno napisali ljudi iz Pokreta za Preokret i aktivisti „Efektive“ i koji ide ka tome da se zaštiti 100.000 građana Srbije, da se zaštiti 50.000 dece koji su ostali ili kojima preti opasnost da svakoga dana ostanu bez krova nad glavom. Njima je najmoćniji čovek u Srbiji pre mesec dana obećao da će rešiti njihov problem, da će rešiti u roku od 15 dana njihov problem. Prošlo je mesec dana on nije rešio njihov problem.
On je izgovorio naravno neistinu, iako bi mi predsedavajući dozvolio ja bih rekao i neku težu reč, ali pretpostavljam da bi mi oduzeo reč.
Zato ću iskoristiti još jednu priliku da vas pozovem, kolege narodni poslanici, jer pretpostavljam da ste vi predstavnici naroda, da čujete u kakvom se položaju nalaze korisnici ovih kredita.
Dakle, zaduženi iz Zrenjanina S.I. ima platu od 23.000 dinara, a rata kredita mu je 38.000 dinara. Dakle, odnos plata – rata je 167%. Korisnik T.A. iz Subotice ima ratu kredita od 89.000 a plata joj je 65.000. Nema ni malo malu platu, ali rata kredita je znatno iznad toga.
Sad, čujte i za ove ljude koji su u najtežem položaju. R.A. iz Beograda ima ratu kredita od 67.000, a plata joj je 37.000 dinara ili D.A. iz Jagodine koja ima ratu kredita 38.000, a plata joj je 22.000 ili D.U. iz Beograda ima ratu kredita 76.000, a plata joj je 22.000 i nije nikakvo čudo što su mnogi od ovih ljudi teško oboleli, neki su izvršili samoubistva.
Prošli put sam vam čitao imena ljudi i njihove sudbine kroz šta su prošli, ali podsećam vas kolege 50.000 dece je u tim porodicama.
Dakle, premijer je obećao da će rešiti ovaj problem, nije ga rešio …
U ime Pokreta za PREOKRET, koji ima sve veću podršku u Srbiji, predložio sam zakon koji bi omogućio poštene izbore. Tako je, Pokret za PREOKRET ima sve veću podršku građana Srbije.
Predložio sam zakon kojim bi se obezbedilo da naredni izbori budu pošteni. Predložio sam u ime Pokreta za PREOKRET izmenu Krivičnog zakona kojim bi se sankcionisala krađa na izborima, kojim bi se sankcionisala pretnja, ucenjivanje, kupovina glasova za suhomesnate proizvode, za radna mesta, ucene za ostanak na radnim mestima.
U ovom zakonu jasno se kaže da je krivično delo upotreba sile ili pretnje sa zahtevom ili prinudom drugog da dostavi dokaze o tome kako je glasao na izborima. Dakle, sankcioniše se svako fotografisanje i iznošenje dokaza sa biračkog mesta kako je neko glasao, da ne bi u Srbiji imali situaciju da zaposleni u javnim službama, ljudi koji su pod pritiskom za radno mesto moraju da donesu dokaz poslodavcima kako su glasali. Poslodavcima, razume se, u javnom sektoru.
Predložili smo kažnjavanje ne samo sile, pretnje, ucene, nego i organizovanje, kršenje biračkog prava. Sada imamo situaciju da za kršenje slobode na izborima slobodnog izražavanja volje odgovaraju „samo oni koji kupuju glasove“, koji donose novac, suhomesnate proizvode, a ne odgovaraju njihovu nalogodavci, a to su najčešće šefovi lokalnih odbora stranaka naravno na vlasti, koji ovih dana u Starom Gradu dele pakete suhomesnatih proizvoda. Dakle, oni ne odgovaraju.
Da se razumemo, ne odgovaraju ni ovi koji kupuju glasove i imali smo na prošlim izborima kupovinu glasova i imali smo na narednim lokalnim izborima od grada do grada kupovinu glasova. Neki su čak i priznali da su kupovali glasove, međutim nisu sankcionisani. Nisu sankcionisani zato što su u koaliciji sa strankama na vlasti i zato Pokret za PREOKRET sada i u narednom periodu će govoriti da neće priznati izbore na kojima se glasovi budu kupovali.
Pozvali smo opozicione stranke da stanu u front zaštite slobode izbora, zaštite slobodnog izražavanja volje na izborima i krivično gonjenje onih koji tu volju krše.
Kolega Živković se javio po članu 106. Ja se javljam po članu 107. Poslovnika.
Poštovana predsedavajuća, ovo nije sednica glavnog Odbora SNS.
Član 107. sam rekao.
Član 106. je on reklamirao, to sam vas podsetio na vreme, pogrešno ste rekli, 106.
Jeste, tako je.
Član 107. kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Premijer Vučić je govorio o poslanicima koji su u histeriji. Govorio je o poslanicima koji su lezilebovići. Govorio je na neki način da su poslanici opozicije izdajnici, što smo slušali od njegovog šefa poslaničke grupe ovih dana.
Ovo nije…
Ovo nije sednica glavnog Odbora SNS i ovde ne može da priča svoju demagogiju koju će…
Hvala predsedavajući.

Pokret za preokret ne može da podrži ovaj zakon, ovu izmenu Zakona o budžetu koja se još zove rebalans budžeta i nikako drugačije.

No, bez obzira kako se zove, ovo jeste nešto što je prava slika Vlade RS. Ovo je nešto što pokazuje svu nesposobnost Vlade RS, svo njeno delovanje koje je dovelo do činjenice da u Srbiji prosvetni radnici, zdravstveni radnici, policajci i ljudi zaposleni u vojsci, penzioneri ne mogu da žive od svojih plata, ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Imamo danas situaciju u kojoj premijer ulazi u Skupštinu uz salve aplauza, uz histeriju, kako je on rekao, poslanika vladajuće opozicije, uz 7.000 dinara koje on poklanja narodu, kao što su to svojevremeno radili carevi i kraljevi. Pa nije to njegov novac.

On je pre toga oduzeo 60.000 dinara prosvetnim radnicima ove godine kroz umanjenja plata, minulog rada, a sada…
… šest hiljada dinara…
… to je 10% od tog iznosa. Šta predstavlja 10% od tog iznosa?

Dakle, 10% od 60 oduzetih hiljada, to znači 10% od potrošačke korpe. Koliko košta potrošačka korpa u Srbiji? To znači tri i po dana života prosvetnim radnicima koji, pitam se samo, pitam i vas ministre Vujoviću, kako mislite da žive preostalih 27 dana u mesecu? Kako mislite da žive preostalih 362 dana u godini? Da ne kupuju deci patike, da im ne kupe farmerice, ne trebaju deca prosvetnih radnika da imaju patike, ni farmerice za dve, tri godine koliko ste vi na vlasti, samo da jedu, da nemaju nikakvog duga od banaka koje podržavate.

Dakle, pitam ja vas, gospodine Vujoviću, prvo, zbog čega ne podnesete ostavku i vi i premijer, koji je pobegao iz ove sale?
Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću po četvrti put da pridobijem pažnju i da danas narodni poslanici podrže ovaj zakon koji bi iz bankarskih ralja izvukao zadužene u švajcarskim francima i njihove porodice. Danas ću pokušati, pošto mi se čini da ne poznajete te ljude i da niste čuli njihove sudbine, da vam pročitam neke od tih sudbina.
„Poštovani, zovem se S.R. Ja sam jedna od onih što su 2007. godine podigli kredit, 64.000 švajcarskih franaka ili 40.000 evra. Tada mi je rata bila 18.000 dinara. U međuvremenu sam ostala bez supruga koji je bio solidarni dužnik, jer je prethodne godine izvršio samoubistvo koje je uslovio ovaj kredit. Ostala sam sama u svojoj muci, brinući još i o troje dece, dve, četiri i devet godina, koji su ostali bez oca jer su samo želeli da imaju krov nad glavom. Banke su besomučno zvale, pretile oduzimanjem kuće. Moj suprug nije izdržao, nije video izlaz i ubio se. Rata mi je tada bila 18.000 dinara, a sada je 41.000 dinara. Moja plata je 29.800 dinara.“ Dakle, žena samohrana majka sa troje dece.
Druga tužna priča:
„Moj pokojni suprug je podigao stambeni kredit u jednoj banci, neću joj navoditi ime, u visini od 78.000 švajcarskih franaka. Osam godina smo uredno otplaćivali i pored stalnog rasta rata, sve do januara ove godine kada nam je rata prešla platu. Dana 8. februara 2015. godine rata je iznosila 62.127 dinara, a njegova plata je bila 49.000 dinara. Posle toga plata mu je još smanjena 20%, gde smo upali u teškoće da sastavimo kraj sa krajem. Došlo je do pretnji otkazom i to se jako teško odrazilo na mog muža i on je tragično završio u julu ove godine…“