Predsednice, smatram da je svakako, i vi ako ste objektivni ćete priznati da je ugrožena javnost rada. Dakle, mi radimo iza ponoći i svakako da ono što je osnovno, da građani mogu da čuju o osnovnom aktu koji se donosi…

Da, u prenosu su oni koji ne spavaju. To je tačno.

Međutim, nas čeka sutra i sednica pitanja Vladi, znate, pa bi bilo možda korisno da nastavimo sutra ujutru, pa da posle nastavimo sa sednicom pitanja Vladi, kako bi imali neki kontinuitet i kako bi ta javnost bila direktnija.

Kada je u pitanju ovaj stav 2. koji sam predložio da se izostavi, u njemu se daje previše diskrecionih prava ministru za raspolaganje budžetskim sredstvima, jer se ovde kaže: „Ministarstvo privrede može rasporediti, odnosno preneti drugom direktnom budžetskom korisniku za realizaciju započetih projekata Nacionalnog investicionog plana…“. Da li znate šta se može desiti? Može se desiti kao sa Žeželjevim mostom da jedan projekat stoji, stoji i stoji zbog toga što Vladi nije u interesu da Novi Sad ima još jedan most ili da Vojvodina ima još jedan most ili Srbije, to je nacionalni most, i da nekome padne na pamet da ta sredstva prenese nekome trećem zato što je možda na vlasti tamo neko ko je njemu podoban.

U tom smislu smatram da je ovo diskreciono pravo u ovakvoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi veoma opasno, jer se pokazalo kao veoma negativno ako se jasno zakonom ne odredi način korišćenja sredstava.

Poštovana predsedavajuća, tokom dana u raspravu je stigao amandman koji nije prošao zakonsku proceduru, odnosno amandman koji je stigao posle roka predviđenog za to.

Dobili smo od vas obećanje da ćemo do kraja rasprave dobiti obaveštenje na koji način…

Rekli ste da ćemo do kraja dana dobiti obaveštenje…

Tražili smo od službe da nam dostave kopiju delovodne knjige u kojoj se vidi da li je amandman stigao na vreme. Nije nam dostavljena kopija. Sada vas molimo da date nalog službi da nam dostave kopiju. Pre tačno jedan dan smo podneli zahtev za to.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. Prethodni govornik je grubo povredio ugled Narodne skupštine Republike Srbije tako što je…

Gospodine predsedavajući, ja nisam mogao… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsednice.

Poštovani ministri u Vladi, vidim da su stranački ministri otišli, ali ostali su ministri…

Stranački ministri, koji su članovi stranaka, a ostali su ministri koji su eksperti u Vladi.

Gospodine Vujoviću, ne morate čak ni sada dati odgovor, niti tražim od vas da prihvatite amandman. Vidim u kakvom ste položaju u Vladi.

Ovom amandmanu posvetili smo značajnu pažnju. Mi smo govorili o principu fiskalne odgovornosti Vlade. Razradili smo taj princip fiskalne odgovornosti u kome smo predložili da ministarstvo šestomesečno izveštava Vladu o fiskalnoj efikasnosti, procentu naplate fiskalnih obaveza, teritorijalnoj naplati fiskalnih obaveza, naplati po vrstama proizvoda i da o tome raspravlja Vlada, a da nakon toga taj izveštaj prihvaćen prosledi Odboru za finansije.

Voleo bih ako je gospodin Arsić tu da se izjasni po tom pitanju. Na ovaj način bi se posebna pažnja posvetila odgovornosti za ono o čemu mi danas pričamo, a to je da je nedovoljno sredstava ubrano i ušlo u budžet i da zbog toga nemamo sredstava za profesore, za lekare, za policajce, za vojnike itd. i niko nije odgovoran, nikome dlaka sa glave nije falila zato što neki ne plaćaju porez, a ne znamo ni kakva je struktura tog neplaćenog poreza, ni koje mere treba da učinimo da bi povećali tu efikasnost…

Ovo je takođe jedan veoma bitan amandman.

Naime, od 1.1. sve zdravstvene ustanove gube sopstvene prihode. Dakle, zdravstvene ustanove kao što su recimo neke banje, neke druge ustanove kojima je sopstveni prihod i do 60%-70%, izgubiće sopstvene prihode i dovešće u pitanje svoju sopstvenu delatnost, zdravstvenu delatnost. Slično je sa nekim domovima zdravlja koji recimo od sopstvenih prihoda plaćaju neku primarnu zaštitu, zubare i neke druge specijaliste za koje ne dobijaju naknadu iz budžeta.

Gospodine Vujoviću, molim vas da mi date odgovor na ovo pitanje – da li je tačno da će zdravstvene ustanove od 1.1. izgubiti sopstvene prihode i na taj način ugroziti osnovnu delatnost? Država nije obezbedila alternativu za te prihode. Dakle, od 1.1. neće moći da isplate neke radnike i neće moći da finansiraju neke delatnosti. Neke će biti na ivici bankrota. Dakle, da li ste razgovarali sa zdravstvenim ustanovama, da li ste razgovarali sa ministrom zdravlja i da li je ovo trebalo da se desi?

Ovaj amandman pokušava da ispravi ono što je boljka ovog parlamenta, boljka rada Vlade Republike Srbije, netransparentnost i donošenje zakona po hitnoj proceduri, što znači da najčešće stižu 24 sata pre njihovog raspravljanja i nažalost stupaju na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Dakle, imamo jedan veoma ozbiljan zakon. Zakon koji se tiče vraćanja oduzete imovine stigao je po hitnom postupku, oni kojih se taj zakon tiče, ljudima kojima je nekada oduzeta ta imovina nisu imali prilike sa njim da se upoznaju, ne samo to, nego što evo sada u tri sata završavamo, a sutra verovatno u tri sata će ovaj zakon stupiti na snagu.

To je ono što oduzima parlamentu transparentnost, ono što oduzima verovanje da donošenje zakona na one na koje se odnosi neće doći preko noći i ono zbog čega nam nažalost stranci, strani ulagači ne veruju, jer nije im jasno da jedan zakon u roku od 48 sati može biti, da dođe u Skupštinu, da bude raspravljen i da stupi na snagu. E to nema zaista nigde.

Evo, u prilici sam u tri sata ujutru da razgovaram sa ministarkom Bogosavljević ako ona bude želela da mi da odgovor na dva pitanja.

Prvo je, gospođo ministarko čini mi se da ste pre dva dana vi izjavili, ako se dobro sećam kada ste tu sedeli, da budžet Ministarstva poljoprivrede nije umanjen. Budžet Ministarstva poljoprivrede je ozbiljno umanjen i kroz Zakon o budžetskom sistemu jasno je da je on ozbiljno ugrožen.

Ranije o Zakonu o budžetskom sistemu, to zna i gospodin Vujović, pisalo je da za podsticaje u poljoprivredi se izdvaja najmanje 5% budžeta Republike Srbije, a sada piše u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da Ministarstvo za poljoprivredu treba da iznosi najmanje 5% budžeta Republike Srbije.

Ja nemam tačnu računicu kolika je ta razlika. Ta razlika mora biti ogromna, jer razlika između podsticaja i budžeta Ministarstva poljoprivrede jesu i plate zaposlenih u poljoprivredi i plate inspektora i putni troškovi i silni drugi troškovi, što znači da će naša poljoprivreda, naša jedna od osnovnih privrednih delatnosti, biti u narednom periodu ugrožena i da će poljoprivrednici trpeti teret nesposobne Vlade Republike Srbije. Da će trpeti posledice nesposobnosti i nemogućnosti da se odgovori na pitanja izazova ovog vremena koje ide samo na smanjenje budžeta.