Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, u ime Pokreta za preokret mogu da saopštim da ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Položaj osoba sa invaliditetom je težak. Kako neće biti težak položaj osoba sa invaliditetom, kada je položaj građana Srbije težak, građani su siromašni, ne mogu da prehrane sebe i svoju porodicu. Svima je jasno da onima koji imaju invaliditet ili su teška invalidna lica imaju mnogo veći problem. Nije sporno da ovaj zakon koji ima četiri člana će rešiti jedan njihov problem, osobama koje ne mogu da se svojeručno potpišu, mogućnost da sa pečatom obave to na drugi dostojanstven način. Međutim, time se ne rešavaju problemi invalidnih lica, time nije sprovedena inkluzija invalidnih lica i time, pošto putujem po Srbiji, ljudi veruju Pokretu za preokret i zbog toga nam se obraćaju.
Danas sam razgovarao sa Slavkom iz Jakovlja kod Aleksinca. Slavko je težak invalid, prima 2.000 dinara nadoknade od države Srbije, živi na selu, nije mu dostupna ni zdravstvena zaštita niti drugi oblik zaštite. Prima 2.000 zato što ima na supruzi dva hektara pašnjaka, dakle, ne njive oranice, nego pašnjaka. Prima 2.000 dinara naknade. Kaže Slavko da se od te 2.000 ne može da živi. Kaže Slavko da ne mogu ni drugi invalidi u Srbiji da žive ni od 2.000 ni od 5.000 koje primaju. Njihov položaj jeste dramatičan.
Srđan iz Vladičinog Hana, čovek koji ima cerebralnu paralizu, kaže danas u razgovoru da mu je država onemogućila bilo kakav vid rehabilitacije jer, kaže, ima preko 18 godina, a samo do 18 godina država već četiri i nešto godine ne omogućava, otkad je ova vlast u svakom slučaju tu, rehabilitaciju ljudi od cerebralne paralize u banjskim uslovima, da se makar malo oporave, iako načelno sada kažemo – svi smo za invalide. I ovaj čovek živi, dakle, u jednoj sredini u kojoj nema pristup, čak i da ima novca, mogućnosti da popravi ili stabilizuje, koliko je moguće, svoje zdravstveno stanje. Srđan iz Vladičinog Hana kaže – ne, ova država se ne brine o invalidnim licima.
Kao što nam čovek iz Jagodine kaže – zamislite život ljudi na selu, invalida, koji piju bunarsku vodu, čija deca piju bunarsku vodu. On podseća da polovina dece u Srbiji pije bunarsku vodu, koja čak nije ni ispitana.
U tom smislu, lepo je, glasaćemo u danu za glasanje za ovaj zakon, nije sporno. Vidim da sve kolege iz opozicije podržavaju ovaj zakon. Istina, on je malo okasnio, pred izbore je ovde u skupštinskoj proceduri, ali bez obzira na to, nije danas bilo ovde, niko nije pominjao niti okrivljivao samo jednu stranku za položaj invalidnih lica. Krivi smo možda svi, ali krivi smo što invalide spominjemo samo u izbornoj kampanji i što se invalidska kolica dele samo pred izbore i što se liftovi za invalidna lica dele pred izbore i što se ovakvi zakoni donose pred izbore. To je naša sramota, svih nas, jer na taj način kupujemo građane koji su teško zdravstveno ugroženi. Pokušavamo da ih kupimo ovakvim, rekao bih, političkim podvalama.
No, nezavisno od toga, glasaću u danu za glasanje za ovaj zakon.