Poštovani predsedavajući, poštovana Srbijo, poštovane kolege poslanici, ja bih samo želela da podsetim i plenum, svoje kolege i Srbiju da Srpka koalicija NADA, Novi DSS i POKS od prihvatanja sramnog francusko-nemačkog sporazuma traži ne samo parlamentarne i beogradske, već izore na svim nivoima.

Postavljam pitanje Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Krajem 2013. godine najavljeno je da će Smederevo dobiti novac za projekat „Udovički plato“ iz kredita UAE za navodnjavanje. Tada je dogovoreno na sastanku sa tadašnjim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, 18. decembra, da Smederevo dobije sredstva iz kredita. Petsto hektara plodne šumadijske zemlje biće navodnjavano vodom iz Dunava. Vrednost investicije je dva i po miliona evra i sa početkom građevinske sezone, dakle, 2014. godine, očekuje se da krene izgradnja. Lokacijska dozvola je planirano da bude dobijena. Projekat kada bude realizovano trebalo je da oživi smederevski kraj.

Smederevo sa čak 34% učestvuje u ukupnom izvozu srpskih jabuka i nektarina. Sa projektom navodnjavanja „Udovički plato“, po proceni stručnjaka, prinosi će biti uvećani za više od 30 procenata. Projektom su obuhvaćena četiri smederevska sela – Udovice, Seono, Petrijevo i Vodalj. Lokalna samouprava je spremila idejni glavni projekat, za šta je izdvojena pet miliona dinara.

Javno preduzeće „Sbijavode“ u obaveštenju o zaključenom ugovoru od 17. maja 2018. godine, u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja poziva za podnošenje ponude za javnu nabavku usluga, objavio je da se predmet javne nabavke i usluge, tehnička dokumentacija za sistem za navodnjavanje „Udovički plato“, druga faza, noveliranja i usklađivanja sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Ugovorena vrednost je 9.300.000 dinara bez PDV-a, datum zaključenja ugovora 16. maj 2018. godine. Rok za izvršenje usluga šest meseci od dana zaključenja ugovora. Sada je 2023. godina, kolege.

Poslednja informacija sa sajta JP „Srbijavode“ od 27. aprila 2023. godine, održan je sastanak sa predstavnicima Fonda za razvoj Abu Dabi, povodom projekta razvoja navodnjavanja poljoprivrede Srbije.

U okviru Fonda pripremljeni su novi projekti koji će predstavljati drugu fazu. Jedan od njih je i „Udovički plato“, faza dva.

Postavljam pitanje šta je sve konkretno urađeno do sada na projetku „Udovički plato“, kada će početi navodnjavanje 500 hektara plodne šumadijske smederevske zemlje i kada će početi navodnjavanje ova četiri sela – Udovice, Saone, Petrijevo i Vodanj, kao i to kako su utrošena dosadašnja sredstava?

Sledeće pitanje postavljam novopostavljenoj ministarki Slavici Đukić Dejanović. Zbog čega je tržište udžbenika izvan državne kontrole, što je neshvatljivo iz više razloga štetno i neprihvatljivo za bilo kakvu uređenu, slobodnu i nezavisnu državu? Način izbora udžbenika uzrokovao je pojavu velike korupcije.

Na slobodnom tržištu izdavači udžbenika nisu ravnopravni, jer je Zavod za udžbenike jedini obavezan da štampa niskotiražna izdanja, raspisuje tender i slično. To je nacionalni zavod za udžbenike dovelo do ruba propasti. Zbog toga je pitanje kvaliteta školskih knjiga do danas ostalo u senci, borbe za profit, čestih sukoba izdavača sa prosvetnim vlascima, ali i tenziju među privatnim i državnim izdavačima.

Ovako više ne ide. Izdavanje udžbenika ne sme više da bude prepušteno stihiji, već to treba da radi država kroz Zavod za udžbenike. Šta će uraditi da zaštite Zavod za izdavanje udžbenika i kada ćete dozvoliti izmenom zakona da taj zavod bude jedini nadležan za izdavanje udžbenika u Srbiji?

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, želeći koliko-toliko da popravimo ovaj zakon, u ime srpske koalicije NADA-Nova demokratska stranka Srbije-POKS, podneli smo amandman na član 41.

U članu 41. stav 2. koji se dodaje, menja se i glasi: "Stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana je investitor, kao i drugo fizičko i pravno lice ako izdavanje građevinske dozvole na određenoj građevinskoj parceli predviđenoj za građenje utiče na pravo i status vlasnika susednih parcela objekata".

Članom 41. Predloga zakona predviđeno je da je stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole samo investitor. Neprihvatljivo je da se favorizuje samo investitor, da se zanemaruju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koji predviđa i fizička i pravna lica, kao i stranke u postupku. Pogotovo je to problem kod izgradnje gde mogu da budu povređena prava i interes fizičkih i pravnih lica, vlasnika parcele i objekata koji se graniče sa građevinskom parcelom na kojoj treba da se nešto gradi. Tim licima je bilo onemogućeno da kao stranke u postupku prave prigovor na žalbu investitora.

Izmenom i dopunom ovog zakona zapostavljeni su i pogaženi u potpunosti javni interesi i sve je prilagođeno isključivo zadovoljavanju privatnih interesa i krupnog kapitala. Zelena agenda i ekologija kao pozitivne teme koje su implementirane u ovom zakonu služe isključivo kao ukrasi jedne jako štetne sadržine koja se krije unutar zakona i koja ima cilj da razori Srbiju.

Svođenjem participacije građana na minimum, otvara se slobodan prostor za cvetanje tzv. investitorskog urbanizma koji isključivo teži ostvarivanju ličnih interesa pojedinaca bliskih vlasti u SNS. Protivustavnim ukidanjem konverzije zemljišta uz naknadu napravljen je presedan gde su pojedinci iz vrha vlasti dali sebi za pravo da raskuće i poklone državno zemljište.

Poklanjanjem državnog zemljišta omogućiće se što domaćim, što stranim tajkunima da izgrade na stotine hiljade stanova u Beograda sa okolinom i u centralnoj Srbiji. Kako znamo da su velike migracije naših sugrađana u inostranstvu, kako znamo da imamo negativan prirodni priraštaj, nameće se pitanje gospodo za koga se grade toliki stanovi. Navešću vam primer Aranđelovca gde je u toku šesta izmena Plana generalne regulacije kojom se predviđa izgradnja preko 1000 stambenih jedinica. Za koga? Krajnje je upitno koja je ekonomska opravdanost ovolike hiper izgradnje stanova kada imamo podatak da recimo u Aranđelovcu od 2011. do 2022. godine opada stanovništvo za 14,5%.

Osnovana sumnja ukazuje da se iznad svega krije inženjering za promenu demografske slike Srbije, gde će se Beograd sa okolinom i centralnom Srbijom naseliti stanovništvom sa juga Srbije, Kosova i Metohije, Vranja, Preševske doline, Raške i zapadne Srbije i, ono što moram da naglasim, iz Jadra, gde je planirano iskopavanje litijuma. To je sve kontinuitet onoga na šta naša koalicija NADA ukazuje od trenutka priznavanja francusko-nemačkog sporazuma.

Kada prihvatate sporazum, počeće sa okupacijom i cepanje ostatka Srbije, kao krajnji cilj svega je svesti Srbiju na beogradski pašaluk. Evo, dešava se to.

Naravno, u danu za glasanje nećemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, na član 3. Predloga zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a u delu značenja izraza koji glasi – dete za koje se isplaćuje novčana pomoć je fizičko lice koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma i koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona državljanin Republike Srbije, mo smo predložili amandman tako da se menja i glasi: „Dete za koje se isplaćuje novčana pomoć je fizičko lice koje je rođeno 21. novembra 2005. godine ili nakon tog datuma i koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona državljanin Republike Srbije.

Naime, članom 1. Konvencija o pravima deteta UN, koju je ratifikovala i naša država, detetom se smatra svako ljudsko biće koje je navršilo 18 godina života, osim ako se po Zakonu koji se primenjuje na dete punoletstvo ne stiče ranije.

Članom 11. stav 1. Porodičnog zakona Srbije je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenih 18 godina života. Imajući u vidu gore navedeno, diskriminatorno je, neobrazložena i nejasno određena starosna granica kojom se novčana pomoć garantuje samo deci do navršene 16. godine života. Ona čak nije u vezi ni sa činjenicom da li dete pohađa osnovnu ili srednju školu, jer dete u školu može da krene sa navršenih šest ili sedam godina, te sa navršenih 15 godina pohađa osnovnu ili srednju školu, a sve u zavisnosti od uzrasta polaska u osnovnu školu.

S druge strane, u skladu sa članom 24. stav 1. Zakona o radu, radni odnos se može zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života, te očigledno ni ovaj kriterijum nije uzet kao preovlađujući za opredeljenje starosne granice za novčanu pomoć. Iz navedenih razloga starosnu granicu za novčanu pomoć treba podići do navršene 18. godina života.

Mi iz Srpske koalicije NADA, iz poslaničkog kluba NADA - Novi DSS i POKS ovim putem koristimo priliku da još jednom ukažemo i istaknemo da je svaka vrsta novčane pomoći deci dobra i značajna, ali da ne rešava trajno pitanje porodice sa decom, samohranih majki, očeva, staratelja, jer je život u Srbiji postao preskup i da je loše vođenje politike od strane aktuelne vlasti doprinelo da se pogorša položaj ovih grupa u društvu.

Potrebno je, naime, ovim amandmanom precizirati rok do kada će Ministarstvo finansija ispatiti ovu vrstu pomoći.

Inače, kupovina udžbenika za školarce je večiti problem i izdatak za kućni budžet i roditelje, a ovim ograničenjem roka isplate doprineli bismo da roditelji u blagovremenom roku dokupe ono što nisu uspeli da kupe pred polazak njihove dece u školu.

Takođe da podsetim da odlukom grada Beograda udžbenici su besplatni za decu sa teritorije grada Beograda, pa s pravom pitamo šta je sa decom van Beograda, Smedereva, Hana, Leskovca itd?

Ukupna cena za potrebne udžbenike iznosi 18.000 dinara. Od jedne prosečne plate, nakon troškova za najosnovnije životne namirnice, porodici ne ostane čak ni za račune, a kamoli za nešto više od toga.

Pored lošeg pristupanja države položaj u porodici sa decom, samohranih majki, očeva i staratelja, ukazala bih na još jedan slučaj i zakazivanja svih ključnih institucija ove države prema jednom ocu dvoje dece.

Radi se o slučaju Predraga Popovića iz Beograda, koji je pre nestanka dvoje maloletne dece vodio spor sa nekadašnjom suprugom oko starateljstava nad decom. Kada je supruzi predočeno da mora da ide na psihijatrijsko veštačenje, ona je decu, bez saglasnosti oca Predraga Popovića, odvela van granice zemlje 29. marta 2019. godine, za kojom je raspisana Interpolova poternica i za decom objava za nestala lica.

Oni su locirani u državi Vanuatu u Okeaniji. Kanalima, početkom 2023. godine, otac je uspeo da locira decu. Ipak, i posle tih saznanja, nije dobio pomoć od države, već prebacivanje sa jedne na drugu instituciju čija je to nadležnost.

U međuvremenu Predrag Popović je poveo sudski spor na teritoriji države Vanuatu da bi dokazao da njegova bivša žena i deca borave nelegalno i da su im poništeni i istekli pasoši, kao i da je po presudi srpskog suda od 2020. godine Predrag Popović zastupnik dece i on vrši roditeljsko pravo, a ne njegova nekadašnja supruga.

Da su naše institucije radile svoj posao kako treba, danas bi Predrag Popović dobio ovu vrstu pomoći, a Dunja i Mila Popović bi bile u Srbiji.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, da li se predsednik Republike Srbije seća razgovora sa Srbima na KiM održanog 28. decembra 2022. godine u Raškoj, a povodom ukidanja barikada Srba?

Student pitomac Policijske akademije Beograda, srpski policajac na KiM Aleksandar Filipović je tada rekao predsedniku – prava i pravda za Srbe na KiM ne postoje. Moje mišljenje je da ako mi uklonimo barikade, loviće nas kao zečeve. Za nas na KiM života nema.

Srbi u tom trenutku skeptično sklanjaju barikade, predsednik Srbije ih uverava, daje garancije i kaže – ovo je naša mala pobeda. Takođe kaže, citiram – ako krenu da nas love kao zečeve, onda je gotovo. Onda više nema nijednog sporazuma, nema ničega. Ako uhvate jednog od nas ili kao zečeve, nema više zečeva, ti zečevi postaju vukovi. Šta da radimo nego da se borimo. Uhapsite jednog Srbina, intervenisaćemo, ako love drugog onda nije greška, mi ćemo da reagujemo.

Ovo su reči predsednika Srbije. Predsedniče, hapse našu braću na KiM, hvataju ih kao zečeve. Koliko do sada predsedniče, da li intervenišete. U istom razgovoru rekao je Srbima na KiM da ima plan. Šta je plan predsedniče i da li ovo izgleda kao implementacija francusko-nemačkog sporazuma?

Pitanje za Kancelariju za KiM – šta se desilo sa projektom „Sunčana dolina“ koji su potpisali 2015. godine tadašnji direktor Kancelarija za KiM Marko Đurić, Eparhija Raško-prizrenska SPC i privremeni opštinski organ Zvečana?

Ovim projektom je predviđen povratak 1500 lica raseljenih Srba u Republici Srbiji. Sam projekat je podrazumevao izgradnju 300 kuća, vrtića, škola i bio je vredan 14 miliona evra. Građani Republike Srbije zaslužuju da dobiju odgovor šta se desilo sa tim parama, obzirom na to da jedino što je vidljivo putem medija jeste maketa „Sunčane doline“ koja je napravljena i stoji u holu Kancelarije za KiM.

Tadašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je – ovo je istorijski iskorak ka povratku našeg naroda na KiM. Za kratko vreme biće položen kamen temeljac na lokaciji koja je već u potpunosti pripremljena za gradnju. Stoga, zahtevamo da nam odgovorite dokle se stiglo sa gradnjom i da li se i jedan naš građanin uselio u povratniku kuću u Zvečanu i na kraju, inače za nas iz Srpske koalicije Nada-Novi DSS i POKS Zvečan je večan.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - kada će biti izmeštena železnička stanica u Smederevu, nedaleko od centra grada, a na samom ulazu u tvrđavu despota Đurđa Brankovića? Smederevci miran san nemaju još od 2014. godine, kada je počelo sa radom skladište tečnog gasa "LPG Petrola" u Smederevu, kada je centar za celu jugoistočnu Evropu, od tada se transport gasa obavlja prugom koja je prolazi bukvalno kroz centar grada, ispred ulaska u Smederevsku tvrđavu, uz glavno šetalište kraj Dunava, gde se nalazi i dečiji park. Da Smederevci ne strahuju bespotrebno i da problem nije bezazlen, potvrđuje i situacija s kraja 2016. godine, kada su se na železničkoj stanici upalili napušteni vagoni u čijoj su neposrednoj blizini bile cisterne s tečnim gasom, kao i 2022. godine.

Podsećam još, dok je građeno skladište TNG gasa u Smederevu, pratile su ga brojne afere. Ovo skladište izgrađeno je dozvolom za tri rezervoara od po 150 kubika metara, a postavljeno je čak 20. Takođe, izgrađeno je suprotno generalnom urbanističkom planu i za naknadni plan detaljne regulacije za taj proces urbanistička inspekcija je utvrdila da nije u skladu sa zakonom.

(Predsednik: To je bilo pet minuta.)

Hvala.

Poštovani predsedavajući, u ime Srpske koalicije NADA, POKS, Novi DSS postaviću par pitanja.

Prvo pitanje postavljam predsedniku Skupštine. Kada ćete sazvati obećanu sednicu Narodne skupštine o francusko-nemačkom sporazumu i aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji?

Sledeće pitanje postavljam predsednici Vlade Srbije. Naime, Momčilo Vučković iz Donje Budriga kod Gnjilana, preminuo je pre dva dana u prištinskoj bolnici od povrede glave, koju je zadobio padom u autobusu kojim je išao na miting Srpske napredne stranke u Beogradu.

Njegovo stanje se pogoršalo nakon što su ga lekari iz zdravstvenog centra Gnjilane koji su pratili autobus, umesto u bolnicu, poslali kod ujaka u Niš da bi ga ujak kasnije vratio u prištinsku bolnicu, gde je operisan zbog obilnog krvarenja na mozgu. Ko je kriv i odgovoran za smrt čoveka koji je išao na miting podrške Aleksandru Vučiću, a išao je samo zbog toga što ima privremeni ugovor sa polovinom plate pomoćnika radnika u školi?

Sledeće pitanje je Ministarstvu zdravlja i ministarki. Da li znate kakvi su uslovi u Opštoj bolnici Smederevo i to u bolnici koja nije samo bolnica za građane Smedereva, kojih ima preko 110 hiljada, već je i okružna bolnica?

To je bolnica na samo 57 kilometara od KC Srbije, a takođe Smederevo je grad sa četiri izlaza sa auto-puta.

Zgrada je previše stara. Građena je od 1929. godine. Nije realno ulagati u renoviranje, već je neophodna potpuno nova bolnica, koju je Smederevo kao grad u kome se nalazi smederevska „Železara“ svakako zaslužio, s obzirom da se uporno hvalite da je smederevska „Železara“ najveći izvoznik u Republici Srbiji, a samim tim daje najveći doprinos BDP-u.

Naime, veliki broj lekara odlazi iz tog zdravstvenog centra zbog loših uslova rada.

Koristim ovu priliku i da pohvalim smederevsku Hitnu pomoć koja je u najkraćem mogućem roku stigla na mesto strašne tragedije u Malom Orašju.

Takođe, velike zasluge imaju i lekari Urgentnog centra i kompletno osoblje zdravstvenog centra „Sveti Luka“.

Inače, grad Smederevo je kupio lokaciju za izgradnju nove smederevske bolnice koja se nalazi na vojnom poligonu na Carini.

Pozivam ovom prilikom ministarku Danicu Grujičić da obiđe smederevsku bolnicu i da sama proceni i uveri se u istinitost mojih tvrdnji.

Takođe, pitanje ministarki zdravlja – kada će ambulante u selima Azerbesnica, Balajnac i Jug Bogdanovac u opštini Merošina ponovo početi sa radom?

Na teritoriji cele opštine Merošina postoji samo Dom zdravlja u centru Merošine. Stoga, građani iz 26 okolnih sela moraju da prelaze udaljenost i veću od 30 kilometar za najosnovnije lekarske preglede.

Sledeće pitanje je Ministarstvu pravde – zbog čega i zašto se odugovlačilo čak osam godina sa predmetom Filipa Breberine koji je nesavesnim i nemarnim lečenjem preminuo u 25. godini života u KCS? Zbog čega nakon otpočinjanja sudskog procesa je sudija donela oslobađajuću presudu posle samo dva ročišta za lekare, a da ne sasluša oštećene?

Filip Breberina je preminuo 4. januara 2014. godine u Beogradu nakon što je šest meseci, kako tvrdi njegova porodica, pogrešno i nesavesno lečen. Obdukcija nije rađena odmah nakon smrti mladića, već ju je porodica naknadno zahtevala. Rezultati i nalazi pokazali su da preminuo od sepse i da je imao maligni tumor na plućima. U bolnici se, između ostalog, tvrdi da ima emboliju pluća.

Iako su od početka mislili da je Filip pogrešno lečen, tek nalaz obdukcije im je to potvrdio, te je porodica preminulog podnela tužba koja godinama stajala u fioci. Prvi put je slučaj otvoren 2015. godine, a opet stavljen u fioku sve do 2020. godine, ali je sudija odmah odbacila optužnicu kao neosnovanu i zatvorila slučaj.

Samo da još jednu rečenicu.
Apelacioni sud je ukinuo ovu odluku i naložio sudiji da otvori sudski postupak. Dokle se stigla sa ovim slučajem?
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih želela da podsetim o osnovnim funkcijama REM-a prema Zakonu o elektronskim medijima koji u članu 5. kaže da je REM samostalna, nezavisna, regulatorna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju i zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, zaštiti interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštiti korisnika usluga elektronskih medija. Da li je baš tako?

U članu 24. istog zakona kaže da REM koristi kontrolu rada pružaoca medijskih usluga u pogledu dosledne primene unapređivanja načela, stav 2. istog zakona kaže da je regulator dužan da se posebno stara o tome da pružaoci medijskih usluga poštuju obaveze koje se odnose na programske sadržaje predviđene ovim zakonom i uslove pod kojima je dozvola izdata, što se posebno odnosi na vrstu i karakter programa.

Definitivno i da se ovi članovi zakona ne poštuju.

Ne sumnja se u pitanje kao što je doprinošenje očuvanje slobode mišljenja, zaštiti interesa javnosti i da li REM štiti same korisnike usluga elektronskih medija, a pogotovo u pogledu svakodnevnih propagiranja nasilja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom čije smo direktne posledice, nažalost, nedavno osetili masovnim ubistvima u Beogradu, Duboni i mom Malom Orašju, selu čija je opština Smederevo, iz kog ja dolazim.

Glavno pitanje, da li je REM stvarno samostalno i nezavisno telo, kao što stoji u zakonu i ako nije, da li je onda vlast odgovorna za sve što se prikazuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom zato što u tom slučaju upravo oni odlučuju da li će nepoštovanje zakona i pravilnika biti sankcionisano ili ne?

Neko je od poslanika većine maločas rekao da je „N1“ dobio kaznu od Luksemburškog REM-a, da li je Luksemburški REM kaznio njega, a da li je neko od prisutnih poslanika čuo da je REM Republike Srbije kaznio neki mediji kao što mu to po članu 28. Zakona o elektronskim medijima omogućava?

Član 28. kaže da regulator može pružaocu medijskih usluga izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja. REM godinama odbija da kazni određene medije zbog njihovog neobjektivnog i neistinitog informisanja, koji se zasniva na dezinformacijama i manipulacijama, čime se krše obaveze medija da informišu istinito, pravovremeno i objektivno prema članu 47. Zakona o elektronskim medijima.

Naprotiv, REM je odlučio da nagradi jedan od takvih medija izdavanjem dozvole za pružanje medijskih usluga putem televizije preduzeću čiji je vlasnik list „Informer“, dobilo je dozvolu čak iako nije predalo neophodni elaborat … po zakonu.

Pravilnik o minimalnim uslovima za pružanje medijskih usluga za dobijanje nacionalne frekvencije kaže da pružalac usluga opštemedijske usluge u svom programu mora imati sledeće vrste programa: informativni program, naučni, obrazovni, kulturno-umetnički program, dokumentarni program, dečiji program i program za maloletnike.

Osvrnuću se na statistiku i program televizije „Pink“ za prva tri meseca 2023. godine. Rijaliti program 39,26%, informativni program 16,92%, naučno-obrazovni program 0,17%, kulturno-umetnički program 0,04%, dečiji program 0,0%.

Što se tiče televizije „Hepi“ u istom periodu, informativni program 40,67%, naučno-obrazovni program 0,18%, kulturno-umetnički program 0,06%, dečiji program 0,01%.

Komentarišući statistiku udelu programa ove dve televizije, predstavnik REM-a, Stevan Smederevac je na sednici Odbora za kulturu i informisanje, što nas naravno predstavnik Odbora Bakarec nije obavestio, je na sednici održanoj 17. maja izjavio da je ipak ispunjen minimum koji propisuje Zakon o elektronskim medijima i on kaže da samo nula nije ispunjen uslov.

Po nekim nezavisnim izveštajima stručnjaka iz oblasti istraživačkog novinarstva „Pink“ i „Hepi“, godinama nisu ispunjivali obaveze iz elaborata na osnovu kog su dobili dozvole, tj. nisu imali dečiji naučno-obrazovani i kulturno-umetnički program.

Kako bi ipak ispunili neophodne uslove kao dečiji program na „Hepiju“, REM je označio predstavljanje dečije knjige emitovane u pet sati ujutru.

Televizija „Pink“ i obavezno emitovanje sadržaja namenjenog deci i maloletnicima rešilo uključenjima u okviru jutarnjeg programa.

Sa ovakvom medijskom slikom u Srbiji godinama ste uspešno zarobljavali umove građana lakom i jeftinom zabavom i skrenuli pažnju sa trenutno najbitnije teme, a tema je pitanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.

Upravo u ovom trenutku naš narod na Kosovu i Metohiji svoja elementarna ljudska prava traže na ulicama Zvečana, Zubinog Potoka, Kosovske Mitrovice i Leposavića, i šta država radi po pitanju hapšenja braće Trajković iz Srbovca zbog učestvovanja na protestima u Zvečanu i da li su mediji sa nacionalnom frekvencijom preneli ovu vest?

Poštovani predsedniče Skupštine, vi ste nama iz državotvorne opozicije Srpskoj koaliciji NADA, koju čine Nova DSS, POKS, Srpski pokret Dveri, Zavetnici, obećali sednicu Skupštine Srbije u roku od mesec dana sa temom KiM.

Evo mi vas sada u ovom trenutku, u najtežem trenutku za Srbe sa KiM pozivamo da pod hitno, ukoliko sutra, zakažete sednicu Skupštine, a vezano za KiM, ukoliko je moguće, u Kosovskoj Mitrovici. Hvala.

Poštovana Srbijo, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a ja ću u ime Poslaničke grupe Srpska koalicija NADA, Novi DSS, POKS podneti amandman na član 19. koji se odnosi na izbor direktora, imajući u vidu da je za ovu bitnu funkciju neophodno da kandidat poseduje određene veštine, znanja, sposobnosti, kao i iskustvo za obavljanje ovakve vrste poslova smatramo da je neophodno da se godine radnog iskustva u oblasti iz delokruga regulatora povećavaju sa dosadašnjih pet na osam godina radnog iskustva.

Svakako bi ovo povećanje doprinelo izboru kvalitetnijeg kandidata koji bi svojim kvalitetima poboljšao sam radom institucija i zaista smatramo da odbijanjem ovog amandmana govorite sasvim suprotno.

Naime, o čemu se radi? Član 18. direktor regulatora radno iskustvo prethodno pet godina, direktora imenuje savet, direktor se imenuje na pet godina, a u članu 14. uslovi za izbore članova saveta najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz delokruga regulatora. Eto kontradiktornosti.

S obzirom na to da danas govorimo o ovim predlozima zakona koji su, da me ne shvatite pogrešno, veoma značajni za građane Republike Srbije, zaboravljamo na činjenicu o nečemu što je suštinski važno za Republiku Srbiju, a to je odbrana celovitosti teritorije Republike Srbije i to pre svega mislim na našu AP KiM.

Danas kada raspravljamo o ovim, kao što sam maločas rekla, nesumnjivo bitnim predlozima zakona, naše KiM i naš srpski narod, a ja kao član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, moram da podsetim na naš narod goloruki narod, koji je ostao tamo dole da živi sa svakodnevnim nehumanim životnim uslovima, koji se suočava sa svakodnevnim nasiljem od strane pripadnika albanskih narodnosti koji je u svakom slučaju i u svakom trenutku nezaštićen od Republike Srbije, jer ona tamo očigledno ne postoji.

Gospodo, da vas podsetim da ste vi Briselskim sporazumom predali sve ključne državne vitalne institucije od sudstva, policije, katastra nepokretnosti. Zdravstvo i prosveta nekako funkcionišu na vrlo niskom nivou gde naši sunarodnici i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, nabavka lekova i medicinske opreme je otežavajuća i skoro nikakva.

Uspeli ste za nekoliko godina da dozvolite da naše KiM dobiju vojsku Kosova, da učestvuju u kosovskim izborima, a sada tražite i ubedili ste ih da ih bojkotuju i mirno predajete sever KiM pod izgovorom da je to naša pobeda.

Nažalost, Pirova pobeda.

Doprineli ste da isčekujemo ovih dana da na dnevnom redu prolećnog zasedanja parlamentarne Skupštine Saveta Evrope čekamo da se glasa o prijemu tzv. Kosova u tu međunarodnu instituciju i šta ste uradili za ovih 12 godina vlasti? Doprineli ste tome gde je francusko-nemački plan postao nekakav novi pregovarački plan. Dogovarate se sa tzv. kosovskim zvaničnicima i stranim delegacijama zaobilazeći ključne institucije u ovoj državi poput ove institucije o kojoj ja sada govorim.

Govorili ste da je francusko-nemački plan neprihvatljiv, a svakog meseca gledamo kako se sastajete i dogovarate.

Ja kod sebe imam dokument koji sada pokazujem. To je dokument Saveta Evrope, u delu koji sam zaokružila govori se o glasanju za ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope, pozivaju na dogovorene sastanke u Briselu i Ohridu između Vučića i Kurtija. Da li je ovo, poštovane kolege, pokazuje da Republika Srbija tiho i mirno podržava secesiju KiM?

Zato, predsedavajući, zamolila bih vas i zahtevam da se što pre sazove sednica na kojoj će tema dnevnog reda biti francusko-nemački sporazum i da nas izvestite o dogovorima sa sastanka u Briselu i Ohridu. Hvala.

Reklamiram član 106. Poslovnika, koji glasi: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“. Malopre sam optužena od strane šefa poslaničkog kluba SNS da nisam pričala o tački dnevnog reda. Naravno, tema dnevnog reda je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Poslanički klub Srpska koalicija NADA, Novi DSS, POKS je podneo amandman, ja sam taj amandman branila i samo sam se osvrnula na francusko-nemački sporazum i položaj naših građana na Kosovu i Metohiji.

Ako je ovo grubo kršenje zakona, ne znam šta onda kažete na broj ljudi koji su učestvovali u Novom Sadu.

Poštovani predsedavajući, dobro jutro.

Na osnovu člana 161. stava 1. Poslovnika Narodne skupštine na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpada podnosimo i u ime Srpske koalicije NADA – Novi DSS- POKS amandman na član 5. Član 5. Predloga zakona se briše. Obrazloženje predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona i upravljanjem otpada menja se član 9. važećeg zakona koji definiše vrste planskih dokumenata koji se odnose radi planiranja upravljanja otpada u Srbiji i to: strategiju upravljanja otpadom, program prevencije stvaranja otpada, regionalni plan upravljanja otpadom, lokalni plan upravljanja otpadom, itd.

Predlogom zakona o izmenama ovog člana ovaj član se menja pa bi se po njemu donosili – pod jedan, program upravljanja otpadom, program upravljanja otpadnim uljem, regionalni plan upravljanja otpadom, program prevencije stvaranja otpada. Predlogom zakona nije predviđena strategija upravljanja otpadom kao krunu dokumenta za navedene planske akte. Amandmanom predlažemo mi iz srpske koalicije NADA-Novi DSS-POKS da se član 5. briše i da na snazi ostane važeći postojeći zakona člana 9. Zakona o upravljanju otpada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predlažem amandman na član 6.

Član 6. se briše. U članu 10. važećeg Zakona o upravljanju otpadom definiše se strategija upravljanja otpadom kao krovni, planski dokument.

U stavu 3. tog člana se kaže da strategiju donosi Vlada Republike Srbije za period od šest godina, a ocenjuje i po potrebi revidira jednom u tri godine.

Sada se Predlogom zakona ovaj stav briše.

Amandmanom predlažemo da se briše predloženi član 6. i da član 10. važećeg zakona ostane nepromenjen.

Predsedniče Skupštine, završila sam amandman.

Poštovani predsedavajući, amandman na član 7.

Ali imam vreme za amandman.

Ja sam se javila za član 7.