On je 27 na listi, završavam.

Cenim da niste znali, niste znali verovatno da je da se radi o pedofilu, ali ovde je sistem pogrešio. Dajte da se ovakve stvari više ne dešavaju kada sam rekao partijska knjižica, stojim iza toga.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Mislim da je ova diskusija otišla u pogrešnom smeru. Mi nismo ovde danas da bi raspravljali o hidrocentralama. Mi smo ovde da bi pričali o Izveštaju Vlade o tragediji koja je zadesila Srbiju pre 10 dana.

Molim vas da reagujete na ovo dobacivanje.

Mi smo ovde da bi raspravljali o tragediji koja je zadesila Srbiju pre desetak dana, nezapamćena u njenoj istoriji. I dok mi ovde raspravljamo o hidrocentralama i elektranama, dok se kikoćemo jedni prema drugima, imamo ljude ispred Skupštine, imamo poljoprivrednike na mostovima, imamo kosovsku albansku zastavu koja se danas vijori u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde nije mogla… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege poslanici, poštovani građani Srbije u ime koalicije NADA - Novog DSS-a i POKS-a, podneo sam tri amandmana.

Prvi amandman je na član četiri gde se posle rečenice, postupak za ostvarivanje prava na podsticaj pokreće se i vodi elektronskim putem softverskog rešenja „eAgrar“, stavljamo zapetu i dodajemo i dosadašnjim načinom, odnosno pisanim putem u naredne dve godine. Mi mislimo da je „eAgrar“ dobra stvar, da će biti poljoprivrednicima lakše, da će biti sve transparentnije, brže, efikasnije i to ne sumnjam i to je nešto što treba da pratimo te tendencije u Evropi.

Ali, mislim da možemo da sledimo primer Slovenije, da to prolongiramo na naredne dve godine, da omogućimo, kolega Jovanović je rekao nekih 20%, ja imam informaciju 30% gazdinstava nije uspelo da se registruje, pa da omogućimo tim da kažem starijim ljudima koje vode domaćinstva, koji nisu možda tehnološki i digitalno baš toliko pismeni da sve ovo sad urade, da im to prolongiramo naredne dve godine i polako, odnosno postepeno uvedemo taj „eAgrar“.

Mislim da je ovo razumno i molio bih da sve razmislite da li možemo ovo i da sprovedemo u delo. Samo ćemo pomoći našim poljoprivrednicima, pre svega na selima i pre svega onima najstarijima koji se bave poljoprivredom.

Evo, gospodine predsedavajući, iskoristiću, pošto neću naredni period biti u sali, samo da kažem da sam u ime koalicije NADA podneo još dva amandmana na član 7. i na član 9. Član 7. odnosi se na premiju za mleku, gde mislimo da je minimalni iznos od 10 dinara u ovom momentu jako malo kada nam je mlečno govedarstvo u velikom problemu. Mnogo smo pričali o tome, ne bih da se ponavljam. Mi predlažemo amandman gde bi minimalni iznos bio 15 dinara po litri, ako uzmemo u obzir da je prvi kvartal 2022. godine kada je ministar bio Nedimović bila 15 dinara premija za mleko, a mi sada faktički spuštamo to, minimalni iznos na 10.

Na član 9. takođe subvencije po hektaru. Mislimo da je šest hiljada dinara malo da poljoprivrednih naš nije konkurentan i ne može da se takmiči sa svojim proizvodima sa zemljama u okruženju i da to bude minimalno iznos od 12.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju.

Predsedavajući, još jednom hvala što ste mi izašli u susret.

(Dragan Nikolić: Replika.)

(Zoran Sandić: Namerno sam te pomenuo, Dragane, slažemo se, da. Jesam, priznajem, ali pozitivno, slažemo se. Ništa nisam loše rekao.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici izvršne vlasti, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ne mogu čudom da se načudim više, pominjete EU, ko hoće, ko neće, jedni hoće, jedni neće. Ja postavljam sam sebi jedno sasvim logično pitanje. Ne razumem, EU, ne da mi nećemo tamo, oni nas neće. Da nas hoće, ne bi pred nas postavljali toliko veliku ucenu, pa zar ponovo treba da kažem što su rekli svi zvaničnici EU, poštovana ministarko, ako hoćete da budete član EU, Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Sada vas pitam, a mi idemo kao slepci tim putem koji nas vodi u provaliju ili neko misli da treba da se rešimo Kosova i Metohije, pa hrlimo u tu svetlu evropsku budućnost. Mi možemo da imamo premije od 300 evra kao u Mađarskoj i Hrvatskoj, a da ne budemo članica EU.

Kako? Zar mora kompanija „Linglong“ da dobije 140 hiljada evra po radnom mestu? Ne mora. Dobila je 97 hektara od grada, vrednost 10 miliona evra. Dobila je 80 miliona evra od države. Kada to saberete oko 90 miliona evra. Samo pričamo o jednoj kompaniji – „Linglong“, pa ne mora. Eto odatle sredstava iz svih stranih kompanija kojima dajemo enormne subvencije. Hajde da su to male po radnom mestu, pa i da razumem, privlačimo ih sa nečim, ali preko 100 hiljada po radnom mestu stranim kompanijama, a subvenije našim poljoprivrednicima 6.000 dinara. Šta mi hoćemo od Srbije? Da napravimo fabriku šrafciger industrije? Mi ne možemo, nažalost, biti prepoznati u svetu po proizvodnji aviona, čipova, robota. Nažalost, ne možemo u ovom momentu, ali zato možemo i moramo po poljoprivredi, po zdravoj organskoj hrani.

Ovaj put kojim idemo nije pravi put. Zar nama EU treba za sve? Pa mi smo starija država od pola država EU. Imamo i kulturne institucije i crkve naše, hramove koji su starije i od Amerike i od EU. Mi kao slepci ne možemo zakon da napišemo, a da ne stavimo – po preporuci EU, po uredbama EU itd, itd. Zar nama za sve treba EU? Zar je ta briselska administracija toliko pametnija od svih nas u ovoj sali, od naše Vlade, od naše države? Gospodo, nije. Nama ne treba EU da počistimo svoje dvorište, da sredimo deponije, da Zrenjanin dobije zdravu pijaću vodu, da bolnica u Somboru ne prokišnjava.

Da li nam za to treba EU, da se izborimo sa korupcijom, sa partokratijom, sa lažnim diplomama, za sve ovo što ne valja ovom društvu? Mi smo tu zato da pomognemo i državi Srbiji i njenim građanima. Ne! Mi samo prepišemo zakon EU kao da je to Bogom dano, a nije. Izopačeno, mnogo nakaradno. Ima nešto i dobro, ali u suštini sve je izopačeno i nakaradno i ne moramo da idemo ko slepci tim putem ako znamo da je kraj puta provalija. Provalija, gde nam jasno kažu da moramo priznati tu lažnu državu „Kosovo i Metohiju“.

Vidite li šta je Kvinta rekla posle stavljanja na dnevni red Kosova da postane član Saveta Evrope, šta su rekle članice Kvinte? Evo ga papir u džepu, evo ga ovde, treba li da citiram? Stavili su na dnevni red zahvaljujući Briselskom i Ohridskom sporazumu, na to se pozivaju. Sami sebi kopamo jamu i guramo i državu i narod u tu provaliju i uvek se pozivamo na tu EU. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvažena koleginice iz SPS, ja ne znam, tačno nisam mogao da ispratim današnja dešavanja u Njujorku, odnosno Savetu bezbednosti. Ako je to tačno što ste vi sada, a nemam razloga da sumnjam da je to tačno, svakako skandalozna je izjava ko god da je ta gospođa Albanka ili Nemica. Naravno da mi nemamo ništa sa tim. Naravno, ako vi idete na Kosovo i Metohiju, ja znam da ste vi odande sa Kosova i Metohije, radu ću i ja i svi mi krenuti sa vama i da obiđemo naše ljude i da im dam podršku. To nikad nije bilo upitno. Bio sam i pre mesec dana, ako Bog da, ići ću opet. Ako Bog da, Kosovo i Metohija će ostati sastavni deo Republike Srbije.

Ne znam samo kako ste našli neku paralelu i vezu nas i patriotizam sa izjavom nekog albanskog političara ili Nemice, nebitno je. Patriotizam je nešto plemenito, lepo. Nacionalizam nije ružna reč, nego lepa, voleti sebe, svoj narod, ne mrzeti nikog drugog. Mi volimo svoju zemlju, mi volimo Kosovo i Metohiju.

(Nebojša Bakarec: Francusku.)

Gospodine Bakarec, uozbiljite se.

Mi kad kažemo da je Kosovo Srbija, to stvarno mislimo i za to se treba boriti, ne samo mi, nego svi mi u ovom parlamentu i to uopšte nije sporno i za nas nije upitno.

Ali, ima tu jedna činjenica na koju moram da ukažem. Do 2012. godine, ja ne verujem da će gospodina Dačića iko uhapsiti, možda ima neko takvu nameru, nadam se da do toga neće doći, ne zaslužuje to nijedan srpski političar, zbog pogotovo izjava ako je branio svoju zemlju u Njujorku, ali do 2012. godine ja sam išao tamo više puta i do tad je na onom mostu koji deli severnu i južnu Mitrovicu bio šljunak i pesak. Nije mogla muva da proleti. Posle 2012. godine toga nema, tamo su neke tuje, šetalište. Vidimo šta rade sad našem narodu na Kosovo i Metohiji. Na svakom ćošku je punkt, hapse, pucaju, osuđuju itd.

Ajmo svi da se zamislimo ako smo napravili neke greške, da ih više ne pravimo. Ovo sad što se dešava našem narodu, tamo naš narod ne zaslužuje. Naš narod od nas očekuje podršku, a za sve je to kriv, ja sam danas to i rekao, zemlje KVINTA su rekle da su stavile Kosovo i Metohiju, takozvano Kosovo da aplicira u Savet Evrope na osnovu sporazuma iz Ohrida. Ajmo i oko toga svi malo da se zamislimo. A na reč patriotizam, nema niko, da kažem, tapiju na to. Mislim da svi ovde volimo svoju zemlju i da smo svi patriote. Patriotizam je reći i Kosovo je Srbija i treba rešiti deponiju i treba urediti poljoprivredu. Jedna lepa reč, ne treba je zloupotrebljavati, a niko ne sme da je prisvaja. Ja sam ponosan ako neko kaže da sam patriota, meni je to čast. Hvala.

Jel može replika, ili moram po amandmanu?

Sve jedno, nije mi problem.

Uvažena koleginice, ja sam rekao na kraju da sam ponosan što se osećam kao patriota. I rekao sam tu reč koju, čini mi se, neko zloupotrebljava kada je gleda u nekom negativnom kontekstu. Da, bio sam jedina politička stranka ili partija koja pripada, od mojih mladalačkih dana, od 1999. godine, Demokratska stranka Srbije, a sada Nova DSS.

Znači, pripadam DSS i kao što ste vi ponosni na SPS koja datira od Komunističke partije Srbije, ja sam ponosan na jednu jedinu kojoj pripadam, jasan sam bio, Demokratskoj stranci Srbije, koju je vodio dr Vojislav Koštunica, sad vodi dr Miloš Jovanović. Nema potrebe da se vraćamo na 2004, 2008, možemo i na 1999, ko je gde bio, ko je šta radio. Opet kažem, ja sam za to da se oko te krupne nacionalne stvari postigne jedinstvo, da se ovde ne prelamamo i ne nadgornjavamo, ali možemo da kažemo da je 1999. godine 200 hiljada Srba bilo proterano sa KiM, najveći progon je bio tad. A 2004. godine sam bio na ulici sa svojim građanima i sećam se da smo palili neke vatre i protestvovali. Nisam bio visoki funkcioner, nego sam bio samo član DSS, ali znam da smo svi zajedno bili, bio sam u Beogradu, na bini, da je tu bio i Toma Nikolić i predsednik države sadašnje gospodin Vučić i gospodin Dačić i Koštunica, svi smo bili tu, čini mi se i Kusturica i Đoković, Bodiroga, itd.

Uradilo se u tom momentu šta se moglo, da se pokaže svetu da ne pristajemo na jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine. Ponavljam – jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine. Mi nismo imali mehanizme da to sprečimo, to je jednostavno. Druga je stvar kada na nešto pristajete, dajete svoju neku prećutnu saglasnost ili, ne daj bože, potpis.

Eto, ja sam ukratko opisao moju političku biografiju i gde sam bio te godine, ali mislim da to građane uopšte ne interesuje, nego da vidimo šta i kako dalje i kako pomoći i građanima na KiM srpske nacionalne, nealbanske i kako sačuvati i boriti se da se ovaj sporazum ne implementira, kao što vi kažete, da se ne sprovede u delo, da ne bi došli u ćorsokak i izgubili 15% svoje teritorije za vek vekova. Eto, toliko.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici izvršne vlasti, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, fokusiraću se samo na izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Obzirom da mi je ostalo jako malo vremena naše poslaničke grupe, trudiću se da budem efikasan i da kažem suštinu.

Poštovana ministarko, izmene i dopune ovog Zakona su samo kozmetička promena i toga ste i vi svesni. Ovaj Zakon je pre svega, zbog da kažem uvođenja e-agrara. Ja sam neko ko je i na odboru hvalio e-agrar, mislim da je to dobro, da je to budućnost da bude brzo transparentno, otvoreno, pristupačno i lako, ali podneo sam amandman što se tiče tog e-agrara.

Ajmo da sledimo recimo primer Slovenije, da to prolongiramo na dve godine. Mi imamo i sada situaciju da je od 460.000 registrovanih gazdinstava 267.000 se samo registrovalo putem e-agrara, a već treba da dobiju podsticaje, setva je već krenula, ispravite me ministarka ako sam pogrešio kod ove cifre, ali sigurno trećina gadzinstava nije još registrovana. Ništa nam neće faliti ako dve godine dozvolimo i po starom sistemu, odnosno putem papirologije i putem ovog e-agrara i da za dve godine to da svoj puni doprinos i da zaživi.

Takođe, subvencije minimum 6.000 dinara i minimum 10 dinara premija za mleko, mislimo da je jako malo u današnje vreme kada sve poskupljuje. Da vidimo zemlje u okruženju koje imaju od 300 do 900 evra subvencije, podsticaje. Naš poljoprivrednik, naš ratar, naš čovek koji se mlečnim govedarstvom, ne može da bude konkurentan. Zbog toga imamo uvoz jeftinog mleka. Naši ljudi prosipaju mleko, a mlekare su prenatrpane proizvodima. Imaćemo još veći problem, tako da ove subvencije, možda je lako reći, ali treba naći sredstva u budžetu, ako su 2008. godine bile 12.000 kada je evro bio 73, a dizel 85, mislimo da je ovo jako malo.

Ono što ću da pohvalim u ovom zakonu, to je da nemamo više onog limita 3.000 litara mleka po kvartalu, da je to izbrisano i to ću pohvaliti. To je sigurno za pohvalu.

Na kraju, da bi poljoprivreda bila grana od koje se Srbija razvija, ne strane investicije, strategija za razvoj poljoprivrede usvojena u ovom domu, koju će da pišu ne političari nego stručnjaci i da važi 15 godina, samo ćemo tako razviti našu poljoprivredu i kroz nekih par godina možda dostići ono što svi želimo, a to je da izvozimo, a ne da uvozimo hranu i da naš seljak i poljoprivrednik bude zadovoljan, jer nema razvijene Srbije, nema sela u Srbiji razvijenog ako nije poljoprivrednik naš zadovoljan i da može da živi od svog rada. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću na početku prvo da izrazim umereno zadovoljstvo što ste, gospodine predsedniče, juče pre početka sednice na Kolegijumu prihvatili predlog državotvorne opozicije da se u narednih mesec dana održi vanredna sednica sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je francusko-nemački ultimatum. Ne izveštaj gospodina Petkovića i Kancelarije za Kosovo, nego francusko-nemačkom ultimatumu, isto onako kao što je lažna država Kosovo, kao što je lažni parlament u Prištini pre nedelju dana raspravljao tačku po tačku o francusko-nemačkom predlogu.

To je dobro da ovde o tome prodiskutujemo, da se o tome ne priča na ulici, da se ne jurimo na ulici nego kao ozbiljna država, kao ozbiljan parlament da o tome, o tom francusko-nemačkom predlogu pričamo ovde.

U moje ime, nadam se da ćete uspeti, u dogovoru sa predsednikom Republike da izdejstvujete tu sednicu u narednih mesec dana.

Druga stvar, sad ću da izrazim jedno čuđenje, čuđenje zašto nismo počeli da radimo, iako primamo platu kao narodni poslanici o trošku građana koji nas gledaju, zašto nismo počeli da radimo 1. marta, onako kako nalaže zakon u Skupštini i zašto tad nije počelo redovno prolećno zasedanje, a problema u Srbiji je mnogo?

Ide prolećna setva, ljudi nisu dobili subvencije, krediti su skupi, proizvođači mleka, eno selo pored Zrenjanina, prosipaju 2.000 litara dnevno zato što mlekare ne mogu da otkupe, a mlekare imaju višak u svojim rafovima. Inflacija je preko 16%, realno preko 3%. Više ne možete u prodavnicu bez 3.000 dinara.

Zašto nismo zasedali i pričali o zdravstvu? Zašto se čeka na operaciju kolena ili kuka po 10 godina? Zašto bolnica u Somboru prokišnjava?

Zašto nismo pričali, zasedali i pričali o EPS-u, o transformaciji koju nam je naložio MMF, gde EPS pretvaramo iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo?

Sve su to teme gde smo trebali da počnemo na vreme i ovde da pričamo i da građani budu upoznati o tim problemima.

Sad ću se vratiti na ovo da me ne optužite da iskačem iz teme, mi sa izborom članova VSS i VST treba da zaokružimo ovaj proces, da kažem u pravosuđu i reforme našeg pravosuđa. Ono što me brine, bojim se da nema dvotrećinske većine za izbor jednog kandidata i onda će o tome odlučivati komisija, a čim je komisija, ona je politička, a čim je politička komisija i to pravosuđe po difoltu mora biti političko. Narod Srbije je željan prava i pravde. Vi ne možete više bez partijske knjižice ni kod doktora preko veze, ni da upišete fakultet, ni studentski dom. Za sve treba veza, za sve treba partijska knjižica. To nije dobro, to je rak rana našeg društva. Sa tim trebamo svi zajedno da se izborimo. Naravno mi ćemo kao poslanička grupa Koalicija NADA – Novi DSS – POKS imamo kandidate za koje ćemo glasati. Mislimo da su oni stručni i pošteni, da li će dobiti podršku ili neće, u ovom momentu to ne mogu da znam, ali su nam namere najčistije i najpoštenije, da dobijemo nezavisno pravosuđe.

Na kraju, ono što me brine, to naše nezavisno pravosuđe, i ako bude nezavisno kako god da bude, na teritoriji naše južne srpske teritorije, na KiM neće funkcionisati. Kao što reče policajac Filipović tamo naše ljude love ko zečeve, a sude im kosovski sudovi ovako kako im se hoće i kako im se može.

Juče je bilo 10 godina od Briselskog sporazuma. Pročitaću vam samo desetu tačku – sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće i u okviru pravnog sistema Kosova. Da li treba da ponovim? Vidim tajac. Znači, pre deset godina smo pravosuđe dali u ruke Albancima i sada …

(______________: Mnogo ranije ste vi dali to Kosovo. Sram vas bilo.)

Mi nismo dali pravosuđe.

Samo želim da kažem da Briselskim sporazumom, ne samo pravosuđe, nego i policija, nego i civilna zaštita, pa drugi Briselski 2015. godine itd. nadam se da ovaj francusko-nemački ultimatum neće biti prihvaćen i neće se sprovoditi u delo, kao što je rekao i patrijarh srpski gospodin Porfirije.

Na kraju, nemojte nas optuživati, mene lično ne možete, niko ne želi rat, pogotovo da šalje decu u rat. Ako ne daj bože neka zemlja nekad i ratuje, ne ratuju deca, ratuju vojnici, profesionalci, ali rat nikom ne treba, ali i bez rata možemo da kažemo ultimatumu, uceni, pritiscima i bez rata možemo da kažemo ne. Boli me kao čoveka, kao Srbina zašto ovde licitiramo ko je gde kada bio i ko je gde i kada ratovao. Zar treba da pričam gde sam bio 1990, 1991. godine, gde sam bio 1999 godine? Jel to sada treba nekog da impresionira? To je naša srpska muka kroz vekove. Nemojte da ostavimo to budućim generacijama, ali nemojte i da im ostavimo osakaćenu zemlju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici izvršne vlasti, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime koalicije NADA - Novog DSS i POKS-a podnosim amandman na član 13. gde kažem da se u potpunosti stav 3. ovog člana briše.

Ja nisam iz struke, ali ovo je jedna zdrava logika. Govorili su i prethodnici pre mene. Nepotrebno dolazi do gomilanja funkcija. Ako je član VST izabran ovde u ovom domu, prosto da izbegnemo mogućnost da on može da dobije drugi radni odnos kod nekog drugog poslodavca. Time dolazi do eventualne mogućnosti i korupcije, gde bi taj član Saveta, ne bi bio možda ni samostalan, ne bi mogao da se odupre korupciji itd.

Druga stvar, opet dolazi do gomilanja funkcija. To je možda ono što, ja sam i govorio da je rak rana u Srbiji i lažne diplome, lažni doktorati, a pogotovo i ovo gomilanje funkcija, gde bi došli u situaciju da neko ko je dobro plaćen nalazi se na jednom odgovornom mestu, gde treba da da celog sebe za pravosuđe, za samostalnost, nezavisnost te grane vlasti, može da dobije neko drugo radno mesto, da ima dve plate, dva radna mesta, a imamo dosta mladih pravnika, ekonomista, mladih ljudi koji su na birou i koji čekaju posao.

Tako da vas, ministarko, stvarno zamolim da razmislite o ovom amandmanu i mislim da bi trebalo da ga svi ovde zajedno prihvatimo zbog Srbije, naravno i građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, pozivam se na član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

(Predsednik: Upravo je to sada bilo. Ne možemo po tome.)

Član 107. – dostojanstvo Skupštine.

(Narodni poslanik Nebojša Bakarec dobacuje sa mesta.)

Gospodin Bakarec, poznajemo se dugo. Kada ste bili u DSS-u bili ste pristojni, ovako trčkali pored Koštunice. Ne znam šta vam je sada.

(Narodni poslanik Nebojša Bakarec dobacuje sa mesta.)

Nema potrebe gospodine Bakarec. Pustite me da kažem.

(Predsednik: Vi sada raspravljate sa drugim narodnim poslanikom, umesto da se obraćate meni.)

Šta da radim. Dobacuje mi.

(Predsednik: Umesto da se obraćate meni. Biću ja kriv što vas dvojica vodite dijalog.)

Vi nazivate doktora Miloša Jovanovića.

(Predsednik: Eto, opet gospodine Sandiću to radite.)

Doktor Miloš Jovanović je sa Sorbone seo u autobus i došao kada je bilo bombardovanje da bude sa svojim narodom. Doktor Miloš Jovanović se vratio sa svojom decom da živi ovde.

(Nebojša Bakarec: Da li si se vratio francuskom narodu?)

Malo poštovanja, gospodine Bakarec. Ne priliči vam.

Gospoda iz Kosovske Mitrovice, tačno, ako su napustili, čuli smo se sa njima. Egzistencija je u pitanju.

Vi znate da sam ja pristojan. Hteo sam da razgovaram sa vama.

Ne treba da se glasa, ali molim vas vodite računa.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike, poštovane kolege poslanici, braćo Srbi sa KiM, poštovani građani Republike Srbije, napisao sam neke teze, ali teško meni ide kada je Kosovo i Metohija u pitanju.

Kada pričam o ovako značajnoj temi, kao što je Kosovo i Metohija, volim da pričam iz srca, trudiću se da se držim činjenica i da nikog ne omalovažavam.

Uzgred rečeno, gospodine predsedniče, ako je Lapčević u pitanju, nije član naše stranke već pet godina. Ako mislite na Lapčevića, što ste malopre pričali, nije član pet godina.

Čitao sam ovaj izveštaj. Znate šta? Kosovo i Metohija nije samo naša kolevka, nije samo da svi potičemo sa Kosova i Metohije, to je 15% naše teritorije gde se nalaze i Dečani i Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška itd.

Čitao sam ovaj sporazum i ono što me je najviše dirnulo, a to je 68 napada na Srbe po etničkoj osnovi. Mnogi ti nesrećni slučajevi i oni sa najtežim epilogom desile su se negde za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, i mali Lazar i Stefan, i Srećko, i drugi Stefan. Kurtijev metak je išao na tu našu decu. Onda se setim i šta je rekao policajac, jer policajac Filipović koji je rekao - pošto ćemo skloniti barikade loviće nas ko zečeve. To mi je onako ostalo urezano duboko u glavi - loviće nas ko zečeve. Nedugo posle te njegove rečenice usledili su ovi hici na ovu našu jadnu malu decu na KiM. A šta mislimo svi zajedno ovde ako ovaj sporazum, ne daj Bože se potpiše kako će živeti naš narod na KiM, ako sad trpi ovo što trpi?

Evo i danas je dečko izboden nožem, evo i danas gledam snimak otimaju zemlju, groblje u Leposaviću, u Zubinom Potoku, vrše eksproprijaciju, otimaju zemlju našem narodu. Šta li će biti ako ovo prihvatimo? Zajednica srpskih opština, po ovom predlogu, predsedniče, predlog su pisali u Nemačkoj nevladinoj organizaciji, o njemu se raspravljao u američkoj ambasadi. Nije ga pisao upravljački tim kako je trebalo po Briselskom sporazumu.

Sada vidimo da Kurti ima neke nove zahteve, nekih novih šest zahteva, da izvodi neke demonstracije, studente i pre pet dana je izveo, doduše samo stotinak ljudi na ulici u Prištini. On pokušava da digne cenu, da i to jadno od zajednice srpskih opština, da ne bude baš ništa. To više nije zajednica srpskih opština, predsedniče, po njima, nadam se da vi nećete dozvoliti kao predsednik države i kao čovek koji pregovara, ali po njima, to se zove zajednica sa srpskom većinom u republici Kosovo, gde statut mora biti prilagođen ustavu tzv. Kosova i to ne smemo da prihvatimo, ni Vlada, ni Kancelarija ni vi kao predsednik. Mislim da je to kukavičje jaje, podmetnuće nam ga kao da smo nešto dobili, a za uzvrat nam traže ovim sporazumom Francuske i Nemačke.

Predsedniče, vi ste izjavili pre Jovandana u emisiji na RTS-u, pažljivo sam vas slušao, došli ste do druge tačke i rekli – ne vredi više da čitam, ovo je donekle priznanje nezavisnosti Kosova, implicitno priznanje. To ste rekli pre nego što je došla velika petorka.

Svaka čast kolegi Igoru iz SPS-a. On je samo čovek pročitao naslov i sve mu je jasno. Čini mi se da je kolega Drecun, slobodno me ispravite kolega Drecun ako grešim, da ste vi u jednoj emisiji rekli da se Srbija izvodi pred streljački stroj sa tim sporom.

Slažem se sa svima vama. Verujete, predsedniče, ja lično sam verovao i čekao taj dolazak petorke i čekao vašu konferenciju, napustio slavu gde sam bio da čujem šta ćete da kažete. Lično ja, unazad već koliko, verovao sam ukoliko dođe taj momenat, a znali smo da će doći, da od nas to traže, da ćete vi to da odbijete, možda i diplomatski, možda ne baš onako direktno, očekivao sam bar da kažete – ovo je neprihvatljivo, pa da kupite vreme. Mogli ste i tako. Da ste rekli Eskobaru i ostalim tim što su došli – moram da razgovaram sa crkvom, sa svojim poslanicima, sa Vladom, poslaničkim grupama, sa Akademijom nauke i umetnosti, za dva meseca ću obaviti razgovore, pa ćemo da vidimo. Predsedniče, vi ste izašli i rekli…

(Predsednik: To je bio kompletno vreme poslaničke grupe.)

Evo, da završim. Nema deset minuta.

Predsedniče, pred vama je istorijska odgovornost. Imaćete našu podršku ako sednemo i napravimo zajedničku deklaraciju i da se odupremo ovom planu. Imam još uvek nade u vas.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine predsedniče, tražili smo da razgovaramo pre ove sednice. Niste nas pozvali. Hvala vam što kažete da ima rešenja. To sam ja hteo da kažem. Nikakav rat ne dolazi u obzir. Ne odgovara rat ni Zapadu, a kamoli nama.

Razgovor da se taj plan odbaci, da se traži novi plan, nove tačke, modifikacije. Razgovori, razgovori mesecima. Bolje još hiljadu godina, nego da ratujemo slučajno jedan dan.

Drugo, lak vam je izbor, gospodine predsedniče. Malopre ste vi rekli za Kamberija da dobija instrukcije od Kurtija. Odlično. Gospodin Kamberi je rekao da treba da prihvatimo ovaj plan. Znači, njega je Kurti instruisao da ovde prenese da mi prihvatimo francusko-nemački plan? Svaka čast za gospodina Kurtija, otvorili ste nam oči.

Pridružio se Kurti Žarku Koraću, Vesni Pešić, Sonji Biserko itd. Predsedniče, lak vam je izbor. S druge strane su Matija Bećković, Emir Kusturica i svi srpski akademici. Lak vam je izbor. Ako je Kurti instruisao Kamberija, a on je rekao da mi podržimo ovaj plan, vidite da je njima u interesu, nama nije.

Smognimo hrabrost ko država, snage da to odbacimo. Nećemo umreti od gladi, neće propasti Srbija. Promeniće se geopolitička situacija. Izdržaćemo. Kada smo mogli 1914, 1941. godine, moći ćemo i sada, ali nemojte da pokleknemo. Na vama je istorijska odgovornost, gospodine predsedniče. Pomoći ćemo i to smo rekli javno, ako se oduprete ovom planu i to vam i ja sada kažem. Ako se oduprete, imaćete maksimalnu podršku svih nas ovde u našoj poslaničkoj grupi.

Hvala.