ZORAN SANDIĆ

Nova Demokratska stranka Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Zoran Sandić prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 10. na listi DR MILOŠ JOVANOVIĆ - NADA ZA SRBIJU - Srpska koalicija NADA -Nacionalno demokratska alternativa- Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI ) - Vojislav Mihailović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe NADA - NOVI DSS - POKS. Član je Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, i zamenik člana Odbora za evropske integracije.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1970. godine u Kikindi. Srednju školu završio u Zrenjaninu. Po zanimanju inženjer poljoprivrede.

U opštini Žitište bio je zamenik predsednika opštine i pomoćnik predsednika opštine, po jedan mandat.

Od 2020. godine odbornik je u Skupštini opštine Žitište.

Član je Demokratske stranke Srbije od 2000. godine. Predsednik Opšinskog odbora Demokratske stranke Srbije Žitište bio je u periodu od 2000. do 2012. godine. Od 2011. godine je predsednik Okružnog odbora DSS Srednji Banat.

Potpredsednik je Demokratske stranke Srbije.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:24

Osnovne informacije

  • NADA - NOVI DSS - POKS
  • Zrenjanin
  • 1970
  • inženjer poljoprivrede

Statistika

  • 11
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, podnosim amandman na član 5. ovog zakona i tražimo da se ovaj član 5. ovog zakona u kompletnosti briše.

Obrazložiću, neću govoriti ni o Šolaku, ni o Belivuku, mislim da to građane ne interesuje, ali konkretno o ovom amandmanu i ovom članu zakona.

Naime, smatramo da je velika štetnost zaduživanje od 180 miliona evra od Evropske banke za autoput Niš-Merdare, a čitajte autoput Niš-Tirana, zato što su Albanci već izgradili autoput od Prištine do Tirane, odnosno do luke Drač i samim tim, mi sa našim kreditom pomažemo projekat velike Albanije. Oni to već uveliko ne kriju. Mi sa tom investicijom povezujemo njih sa Koridorom 10, odnosno sa zapadnom Evropom.

Ja vas pitam kako može da izgleda u budućnosti taj put za Tiranu ako mi, evo, pre sat vremena mi je stigao mejl iz Kosovske Mitrovice, gospodin Boris Janićijević, 8.11, 14.20, Jarinje, dobio je opomenu i usmeno mu je rečeno sledeći put će dobiti kaznu od 150 evra zbog tablica.

Ako znamo za ovaj problem, a problemi ovog tipa će se samo produbljivati, pitam se šta samo Srbija dobija sa kreditom od 180 miliona, odnosno izgradnje autoputa do Tirane, nego što pomažemo državu Albaniju da se poveže sa zapadnom Evropom.

Mnogo je prioriteta u ovoj zemlji gde bi ovaj novac mogli da usmerimo. Ja ću da se fokusiram samo na neke.

Govorio sam juče mnogo o poljoprivredi, pa evo, recimo, složiću se sa gospodinom Rističevićem koji je rekao da mnogi poljoprivrednici ne konkurišu za povoljne kredite zato što nisu edukovani. Ja to stalno ističem. Edukacija naših poljoprivrednika je jako bitna, pogotovo domaćinstva koja su na selima gde je ostalo staro stanovništvo, od 60 do 80 godina, sami u kući, tehnološki nisu pismeni, mnogi od njih nemaju ni računar. Kako oni da isprate konkurs ili preko Pokrajine ili preko Republike? Ta sredstva, recimo, mogu se usmere u tom smeru ili konkretno opet za poljoprivredu. Mislim da su akcize na naftne derivate u budžetu 177 milijardi. To je jako dobro ali, recimo, ako ukinemo akcize za poljoprivredna gazdinstva, olakšamo poljoprivrednicima poslovanje, a ovih 177 milijardi dopunimo sa ovim kreditom što dajemo za autoput do Tirane.

Recimo da se dotaknemo zdravstva i tu hoću da pohvalim određene poteze Vlade u bivšem periodu. Nadam se da će tako biti i u budućnosti. Zdravstvo je bitno za jedan narod, za jednu državu, za jednu naciju. Dobro je što se pravi klinički centar i u Novom Sadu i u Nišu u Kragujevcu itd, ali veliki problem u zdravstvu je primarna zdravstvena zaštita. U mnogim selima, odakle dolazim, u Zrenjaninu, i opštini Žitište, i Sečanj, oskudevaju seoske ambulante sa osnovnim sredstvima za rad, sa medicinskom opremom i veliki problem je nedostatak lekara, odnosno stručnih kadrova. Znači, ova sredstva umesto autoputa do Albanije može da ide za zdravstvo.

Na kraju, kad smo kod regionalnog razvoja, drago mi je što je ministar Goran Vesić ovde. Ja sam juče vama skrenuo pažnju na projekat koji je trebao da počne pre tri godine Beograd-Zrenjanini-Novi Sad i koji treba da bude žila kucavica iz srednjeg i južnog Banata. Takođe, program obilaznice oko Zrenjanina 20 godina, fali nam još tri kilometra. Evo, apelujem na vas da svoju energiju, ako možete usredsredite u budućnosti na to.

Imamo još jedan veliki akutni problem. Poštovani građani, poštovani poslanici, građani Zrenjanina, to je 120 hiljada ljudi i 22 sela, nemaju zdravu pijaću vodu od 2004. godine. Mogu da napravim jednu genezu, dugo će trajati. „Vasertehnik“ raskinut ugovor 2012. godine, „Grupa Zilio“, posle toga vlasnik grupe „Zilio“ uhapšen, gospodine Obradoviću. Eksplozija u fabrici. Promenjen Zakon o komunalnim delatnostima zbog Zrenjanina, zbog fabrike vode. Nije uspela da se napravi zdrava pijaća voda. Sada je dobila firma „Metito“, odnosno „Panonija voter“ na osnovu međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ta firma nema ni jednu referencu da može time da se bavi, nije nigde odstranila arsen.

Poštovani gospodine ministre, svojevremeno 2006. godine, Institut za vodoprivredu je uradio studiju, Vlada Srbije je tada odvojila sredstva za regionalni vodovod. To je bilo 2006. godine i nažalost taj projekat je propao. To je projekat regionalnog vodovoda sa izvorišta kod Kovina, tamo pored Dunava, gde je šljunkovit teren, a gde bi se ceo južni Banat i srednji Banat opskrbio zdravom pijaćom vodom.

Sa ovim projektom u Zrenjaninu 22 sela ostaju bez zdrave pijaće vode sve i da uspe ova firma „Metito“, ali pijaću vodu nemaju ni u opštini Sečanj, ni Žitište, ni Bečej, ali ni Alibunar, Plandište itd. Vidimo da se u Kikindi pravi fabrika vode. Pitanje je kako će ta sela oko Kikinde… Deo severnog Banata nema zdravu pijaću vodu.

Znači, treba razmisliti. To je predlog koji datira još iz 2006. godine, a koji je radio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Čarni“. Znači, postoji u Vladi, može da se nađe u arhivi, i to treba da bude nešto… To jeste skup projekat, ali ako stane država i Republika i Pokrajina i u naredne dve, tri godine, ako taj projekat zaživi, da kažem, blizu pola miliona stanovnika južnog i srednjeg Banata, rešio bi se dugotrajno pitanje zdrave pijaće vode.

Naravno, ja sam nabrojao samo neke prioritete iz mog kraja. Verovatno je prioriteta u Srbiji mnogo. Zato vas pozivam da ne izlazimo Albancima u susret, da im ne pravimo autoput i reći ću vam nešto, to nije naš autoput. U našoj Strategiji razvoja saobraćajne infrastrukture, putne, vodovodne, železničke ovog autoputa nema. Ovaj autoput je dogovoren 2014. godine na prvom samitu zapadnog Balkana u Berlinu gde je Angela Merkel ubedila predsednika država Aleksandra Vučića u važnost ovog projekta, a u stvari iza svega toga, a pokazaće vreme, možda grešim, da iza ovog projekta u stvari stoji NATO pakt. I to je činjenica, samo malo ko čita dublje arhivu i vidi o čemu se radi.

Molim vas da svi zajedno razmislimo kao predstavnici, kao Srbi, kao građani Srbije, kao predstavnici ovog najvišeg doma da ne ide u ovom momentu, kad našim Srbima naplaćuju kazne na Jarinju, da im mi još dajemo pare za autoput koji nije nama u interesu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Poštovani predsedavajući Skupštine, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, naravno, uvek je teško kad se pravi i budžet i rebalans budžeta. Treba sve iznivelisati, treba zadovoljiti apetite svih ministarstava, a tu je jako bitan kriterijum, odnosno politika šta Vlada želi da napravi od Srbije.

Po nama iz koalicije NADA, Novog DSS-a i POKS-a, prioritet mora biti na prvom mestu poljoprivreda. Poljoprivreda mora biti nosilac razvoja privrede u Republici Srbiji. Zato bih sa ovog mesta hteo i da pohvalim povećanje subvencija sa 50,7 na 65,7, oko 15 milijardi za poljoprivredu. Naravno, to ne sme ostati samo prazno slovo na papiru, to mora da se realizuje. Do sada to nije bio slučaj.

Znamo da drugi i treći kvartal subvencija za premiju za mleko nije isplaćen. Još je tu mnogo problema. Naravno, mleka u prodavnicama nije bilo, sad ga ima po znatno višim cenama zato što je stočarstvo, odnosno u proteklom periodu od pet godina, a to može da se vidi, gospođo ministarka, i u zvaničnom Zavodu za statistiku republičkom. Za pet godina ugašeno je 5.000 gazdinstava sa mlečnim kravama. Dakle, 55.000 krava je manje, a to rezultira 700.000 litara dnevno manje mleka. Nisu krivi samo monopoli mlekara, nego i ova loša politika prema stočarstvu.

Naravno, tu je i ratarstvo. Dobro je što ste smogli snage da isplatite suncokret dodatni, sedam koma nešto dinara po kilogramu, ali nije dobro što proizvođačima kukuruza i soje koji su imali štetu zbog suše od 50% do 80%, njima se nije pomoglo. Predstavnici koalicije NADA i na Odboru za poljoprivredu su tražili da se suša proglasi elementarnom nepogodom i da lokalne samouprave izađu u susret tamo gde je najugroženije, a to je srednji Banat i južni Banat.

Naravno, mnogo je problema u poljoprivredi. Treba razmišljati dalje o regresiranoj nafti, odnosno da se ukine regresirana nafta, da se ukinu akcize za naftu za poljoprivrednike. Očigledno ove kartice preko NIS-a jako slabo funkcionišu. Naravno, tu su i sistemi za navodnjavanje. Jedva dva do tri površine se navodnjava u Srbiji, itd. Za sve ovo je bitna i jasna strategija, precizna strategija.

Gospođo ministarka, ja vas pozivam da okupite tim stručnih ljudi, stručnih institucija i da u narednom periodu napravite jasnu strategiju za razvoj poljoprivrede. Tu mislim i na stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, i da takva jedna deklaracija, takva jedna strategija bude usvojena baš ovde u Narodnoj skupštini i da bude jedan duži period, na jedno 10 do 20 godina gde bi vaši naslednici, vama je mandat jako skraćen, na dve godine, teško da možete nešto konkretno da uradite, ali da ta strategija važi za narednih 10 do 20 godina.

Ono što bih još hteo da se osvrnem, to su infrastrukturni projekti. Dobro je što se grade auto-putevi, dobro je što se pravi do crnogorske granice i do Boljara, dobro je što se gradi do Republike Srpske, Kotromana, dobro je što se pravi u istočnoj Srbiji brza saobraćajnica do Golupca, dobro je i da se pravi Fruškogorski koridor, da se povežemo preko Šapca, Loznice do Zvornika, dobro je da se pravi i sve ostalo. Tu je jedini problem po nama iz koalicije NADA što ti infrastrukturni projekti uglavnom ne idu preko tendera, nego preko međudržavnih sporazuma i tu može da bude upitna cena, a bogami čini mi se i kvalitet.

Moram da kažem, pravi se obilaznica oko Kragujevca, obilaznica oko Beograda, metro u Beogradu, obilaznica oko Novog Sada. Sad čujemo i oko Bašaida. To pozdravljam. Treba Srbija da se razvija, a gde je tu regionalni razvoj? Gospodo, Banat, srednji Banat je ugrožen. Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad koji treba da poveže srednji i južni Banat sa Bačkom, sa našim glavnim gradom već tri godine kasni. Imamo izjave i ministara i predsednika države da je trebalo da počne 2020. godine, 2021. godine, marta 2022. godine i još nije počelo. Ovde vidimo stavku 710 miliona evra da je odvojeno za taj auto-put, ali prosto radovi kasne već dve, tri godine.

Na kraju, obilaznice se prave… Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Obilaznica oko Zrenjanina. Gospodo narodni poslanici, 20 godina Zrenjanin čeka na obilaznicu. Ostalo je još četiri kilometra da se poveže Temišvar sa Beogradom.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Molim vas da vodimo računa o tom regionalnom razvoju. I samo još jedna stavka, 30 sekundi, ako mi dozvolite, subvencije za privredu. Mora više da ide domaćoj privredi, a ne stranoj. Ne možemo dati subvencije od 80 miliona evra kompaniji „Linglong“ koji će potencijalno da zagadi Zrenjanin, jer je to proizvodnja guma. Moramo tu da nivelišemo, da razvijemo našu privredu, domaću privredu. U redu je da se da subvencija i nekim kompanijama stranim, ali ta industrija ne sme biti prljava.