Zahvaljujem, predsednice, koristiću i pet minuta, nakon ovog amandmana.
Dakle, gospodine ministre dosta toga je rečeno o ovim rokovima i vi ste dali obrazloženje usmeno, a dali ste i obrazloženje kojim ste odbili amandman, pa sam hteo samo to da pojasnim.
Dakle, ovde se govori o rokovima za donošenje rešenja za odobravanje isplate i oni su definisani kao što kažete Sektorskim sporazumom između Republike Srbije i Evropske komisije. Međutim, ovde govorimo i o rokovima za donošenje rešenja i navodi se kao jedan od razloga da skraćivanje tih rokova bi možda moglo da ugrozi, odnosno da ograniči pravo stanaka, s obzirom da duži rokovi omogućavaju stranci da blagovremeno dostavi sudu potrebnu dokumentaciju.
Dakle, rok za dostavu dokumentacije će biti definisan koliko razumem konkursom koji će biti objavljen i to nije predmet ovog zakona. Govorimo o roku za donošenje rešenja. Ako je rok za donošenje rešenja za odobravanje isplate definisan Sektorskim sporazumom ne očekujem da sad zakonom možemo da ga promenimo. Da li je tako? Dakle, na to se ne može uticati. Ali, ako je reč o roku za donošenje rešenja, odnosno odobravanje projekta to nije definisano Sporazumom, i možda bi tu nešto moglo da se uradi.
Vi, tamo u nekom članu propisujete Predlogom izmena i dopuna ovog zakona da ministar u roku od 15 dana od podnošenja žalbe dužan je da odluči o žalbi, pa, se formira komisija koja će razmatrati žalbu. Znači, komisija koja će razmatrati žalbu za ove složenije projekte, kako kažete, imaće samo 15 dana da odluči o svemu tome.
Dakle, onaj koji priprema projekat, analizira donošenje rešenja, odobravanje projekta ima devet meseci. Dakle, devet i šest 15 meseci, to su gotovo dva vegetativna perioda u biljnoj proizvodnji.
Takođe, sam tražio da direktor objavi zahteve lica za odobravanje projekata rešenja po zahtevu za odobravanje projekta i rešenja po žalbi na internet prezentaciji. Vi ste naveli u obrazloženju kojim se odbija ovaj amandman, dakle, da je reč o ličnim podacima koji ne bi mogli da se objavljuju.
Dakle, ovaj moj zahtev, amandman je protumačen jezički, da ne kažem bukvalno. Dakle, lični podatak, ime i prezime, broj zahteva, za koju vrstu investicije se odobrava - za nabavku mehanizacije, dakle, to nije sporno da se objavi i u vidu nekog registra, dakle, po vrsti. Mislim da nije prepreka da to bude urađeno.
Što se tiče rokova, nema još gospodine ministre kaznenih mera za prekoračenje ovih rokova. U Zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona nešto se menja i pooštrava u kaznenim odredbama, posebno kad je u pitanju nenamensko trošenje sredstava, i to je u redu, ali nemamo kaznene mere za prekoračenje rokova u proceduri.
Imamo administraciju koja treba da opsluži podnosioca zahteva, a preko podnosioca zahteva, potencijalnog korisnika tih sredstava država hoće da sredstva preusmeri na investiciju u poljoprivredi, da uloži svoja sredstva da bi se stvorila neka nova vrednost. Administracija takođe treba da bude podložna tim kaznenim merama.
Kada govorite o rokovima, vi govorite, ali, po sistemu kako bih rekao kompenzacione verbalne metode. Dakle, mi ćemo ove jednostavnije zahteve rešavati u roku od nekoliko dana, a ovaj rok od devet meseci on je predviđen za tzv. najsloženije rokove. Pa, zašto onda nisu predviđeni rokovi, niti to možete da uradite naknadno, pa da kažete – za ove najjednostavnije ako je u pitanju nabavka mehanizacije, propišite negde da se to zna, to ćemo rešavati u roku od osam dana ili 38 dana, a neka ovaj rok od devet meseci, ako već tako rešavate i opredeljujete da ostane za kasnije.
Dakle, što se tiče namera i motivacije, kao što je namera vaša da se ova sredstva iskoriste i nas podnosioca amandmana jeste namera i cilj da se sredstva u potpunosti iskoriste.
Što se tiče zainteresovanih. Ima puno zainteresovanih. Ovo o čemu vam danas govorimo prenosimo vam i neka interesovanja potencijalnih korisnika ovih sredstava. U restriktivnim uslovima, kada se iz godine u godinu, iz razloga koji su navođeni ovde, da sada ne otvaramo raspravu na tu temu, dakle restriktivna politika, subvencija budžetskih izdvajanja, državnih budžetskih izdvajanja je sve restriktivnija, da kažem da je gotovo ravna nuli u odnosu na samo pre nekoliko godina u uslovima kada su rizici poljoprivredne proizvodnje visoki.
Mislim i na troškove, rast troškova proizvodnje, dakle, inputa, na rizike od protivgradne odbrane. Rizici od protivgradne odbrane nisu visoki zato što se Bog dragi na Srbe razljutio već zato što se ne ulaže u protivgradnu odbranu godinama. Da ne govorim o ne održavanju vodotokova i prvog i drugog reda, naravno, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. I, naravno rizici, koje tržište na tržište poljoprivrednih proizvoda donosi za naše proizvođače.
Mi ne možemo da se pohvalimo, istine radi, visokim stepenom konkurentnosti ali se ni naša poljoprivredna proizvodnja i ne štiti možda na način i u meri kojoj bi to trebalo da se čini sigurno. Kada se oslanjamo na neko uporedno zakonodavstvo, kada se oslanjamo na praksu uporednu u politici subvencija, malo čas smo čuli od bivše ministarke da ne treba da se razvija i produbljuje politika subvencija na uštrb investicija. Naravno, ali ne treba ni investicija da bude na uštrb subvencija zato što su subvencije u ovom trenutku potrebne. Zašto? Zato što najveći broj poljoprivrednih proizvođača posebno govorim o malim i srednjim proizvođačima nisu sposobni da konzumiraju ni osnovne neke oblike investiranja na svojim gazdinstvima, a da ne govorimo o pravilima pod kojima se raspoređuju sredstva IPARD programa.
Dakle, uvek se u prvi plan stavlja materija i stavljaju se procedure a zanemarujemo da se to ne može sprovesti niti se prirodna bogatstva niti se sredstva materijalna mogu iskoristiti sama po sebi, dakle, bez ljudi se ne mogu iskoristiti. Nešto moramo da uradimo po tom pitanju.
Kada govorimo o transparentnosti ili možda bolje da koristimo javnosti rada, poljoprivredni proizvođači nemaju mogućnost da možda na način kako to čine neke organizovane strukture, mislim na lekare, na urbaniste, na arhitekte, nisu u prilici da učestvuju u javnoj raspravi pri izmeni donošenju ili izmeni zakona koji uređuju oblast poljoprivredne proizvodnje. Jedini način na koji oni mogu da učestvuju ali kao posmatrači u javnoj raspravi jeste upravo da odgledaju skupštinski prenos.