Hvala predsednice na datoj reči.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, vi sigurno znate šta ću ja da kažem, ali verujem imaćete strpljenja jedno 15-20 minuta da utičem na hitnost ovog zakona koji želite da usvojite.
Najpre, nekoliko reči o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, pa se pitam šta je posle 10 godina upornog poricanja da postoji potreba za bilo kakvom intervencijom na izborno zakonodavstvo u najširem mogućem smislu, poricanje očiglednih zloupotreba, poricanje očiglednog kršenja zakona i nepravilnosti, šta vas je navelo da posle 10 godina ili posle te 2019. godine u obrazovanju ove radne grupe da u ovom zakonu prepoznajemo razliku između prebivališta i boravka, da prepoznajemo da jedan birač može da ima jedno prebivalište?
Zašto vam to govorim? Posle izbora 2023. godine smo od najviših državnih funkcionera čuli da je moguće da jedan birač ima dva prebivališta. I sada kada ste navodili razloge za donošenje ovog zakona, osim onih razloga koje smo čuli od predsednice Skupštine koja je menjala podnosioca Predloga ovog zakona, ali mislim mogla bi malo da ga zameni ispred u štrajku glađu, čuli smo da je razlog da se uskladimo sa agendom pristupanja EU, da se stvore uslovi za klaster, otvaranje klastera. Sa druge strane, naravno, evo i vama opoziciji, konačno tražili ste, pa evo vam zakon pa kontrolišite birački spisak.
Kada ste navodili razloge trebalo je da kažete da je ta radna grupa koja je obrazovana 2019. godine uočila da su za izbore 2023. godine, koji su raspisani za izbor narodnih poslanika, da je nekim slučajem 40-50 predsednika opština, gradonačelnika naprasno podnelo ostavke, da su izazvane privremene mere u tim lokalnim samoupravama i da su izbori za odbornike u tim lokalnim samoupravama, među kojim je bio i Beograd naravno, da su održani istovremeno kada i izbori za narodne poslanike.
Naravno da jedan birač koji da li glasao u Velikoj Plani ili u Beogradu, ako je parlamentarna lista ako ne glasa na dva mesta to je jedan glas za bilo koju parlamentarnu listu, ali pošto smo imali seobu birača i to je stvar očigledna iz onih lokalnih samouprava gde nisu održavani izbori u one lokalne samouprave gde su održavani izbori u prvom redu u Beogradu, postavlja se pitanje - kojim slučajem je došlo prvi put da se u polovini lokalnih samouprava održavaju izbori? Uvek su izbori za lokalne samouprave održavani u istom danu, istovremeno, nekada i sa parlamentarnim, nekada odvojeno, osim u onim lokalnim samoupravama u kojima su, a to je uvek bilo, nekoliko, pet do deset lokalnih samouprava u kojima su organizovani prevremeni izbori.
Dakle, jedan manevar, to su verovatno predsednici opština sami uradili, vi sa tim nemate nikakve veze. Birači su sigurno želeli sami da prebacuju svoje prebivalište u druge lokalne samouprave i takođe sa tim nemate veze, ali je to trebalo da navedete pa da kažete – mi nismo sa tim ništa imali, ali, evo, trebalo bi na neki način da se spreče i te zloupotrebe.
Lično poznajem ljude kojima je na adresu pored ukućana i članova porodice koji žive na toj adresi, da im je poštar donosio pozive za nepoznata lica. Znate li na osnovu čega se štampaju pozivi za glasanje? Na osnovu biračkog spiska. Šta sadrži poziv za glasanje? Pored imena i prezimena, adrese na kojoj je nastanjen, broj i naziv biračkog mesta i broj pod kojim se nalazi u biračkom spisku. Dajte da se ne lažemo, svi vaši aktivisti imaju originalne primere biračkih spiskova kada se raspišu izbori, to nije nikakva tajna.
Dalje, vi predstavljate ovo kao neko veliko rešenje i pokušavate da kroz prizmu izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokažete – evo, to je sada demokratski kapacitet izbora, izbori su fer, evo vam komisija, radite šta hoćete. Što ne kažete onda – evo vam medija, na primer, pa koristite medije koliko koristimo i mi, a hoćemo da imamo demokratski karakter izbora?
Znači, nismo mi prepotopsko društvo, imali smo zakonodavstvo i ranije. Ovde se ne radi o tome da nismo imali zakone koji su uređivali izborno zakonodavstvo u najširem smislu, nego je problem u tome što smo dugi niz godina imali zloupotrebe, što su zloupotrebe prolazile nekažnjeno.
Zašto su prolazile nekažnjeno? Zato što je partija iznad države, zato što su to shvatili činovnici koji na ovim poslovima, konkretno na biračkim spiskovima, mnogim drugim poslovima rade, shvatili su i u sistemu državne uprave i lokalne samouprave da je partijski sud jači od organa sudske vlasti, a da je sa druge strane partijska milost i partijska nagrada jača zaštita od zakona.
Često govorite i kada je ova tema u pitanju o nekom pokušaju obojene revolucije, odnosno da ona sada traje. Nema nikakve ovde revolucije. Ako ona i postoji, kako vi tvrdite, vaša sila je naterala da ona postoji. Ako bude bilo u drugačijem obliku, što niko od nas ne želi, to će sigurno biti zbog vaše sile koju primenjujete, jer znate, pored ljudi koji se protive nasilnom preuzimanju vlasti, postoje ljudi koji se protive nasilnom očuvanju vlasti.
Nekoliko reči o ovom Zakonu leks specijalis o Generalštabu. Ne radi se ovde ni o kakvoj revitalizaciji. Radi se o zakonu koji treba da omogući u vrlo kratkom roku rušenje čitavog tog kompleksa, ovako kako je opisano u zakonu.
Dosta je toga rečeno u raspravi o hronologiji koja prethodi donošenju ovog zakona, kako ste vi predložili, a dosta je toga i prećutano. Dakle, nije reč o objektu koji je simbol, kako se nekome omakne, NATO agresije, nego je reč o zakonu koji je simbol otporu NATO agresije. Tačno je da je Vlada Republike Srbije, na osnovu obrazloženog predloga Republičkog zavoda za zaštitu spomenika 2005. godine, stavila pod zakonsku zaštitu taj zakon i ta zaštita podrazumeva očuvanje, konzervaciju i restauraciju objekta.
Vaša Vlada 2016. godine donela je zaključak, potpisao ga je Aleksandar Vučić, u kojem stoji, odnosno navodi se da je Vlada Republike Srbije odlučila da se ukloni deo objekta Generalštaba Vojske, pa citiram – radi potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta koji je pod nazivom zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore utvrđen kao spomenik kulture u prvobitno stanje. Vi ste preduzeli normativne, administrativne, stručne, pa i neke finansije ste izdvojili da se objekat vrati u prvobitno stanje.
Šta se desilo u novembru 2024. godine kada je, i pored protivljenja stručne službe iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Vlada Republike Srbije Miloša Vučevića u novembru 2024. godine skinula zaštitu, a pomenuto je ovde da TOK vodi istragu i tom istragom je obuhvaćena i gospođa Slavica Jelača, v.d sekretar u Ministarstvu kulture. Pazite, vi nemate ni sekretara u Ministarstvu kulture u punom kapacitetu, nego i tu mora da bude vršilac dužnosti, i to se tereti za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu. Znači, nije samo ona kopala, kopao je još neko očigledno po ovom pitanju, pa ćemo videti dokle će istraga dovesti.
Znači, ne radi se ovde ni o kakvom koridoru, autoputu, železnici, ne radi se o gasovodu, ne radi se o naftovodu, koji treba u kratkom roku da zbrine energetske potrebe našeg stanovništva, već se radi o izgradnji hotela, pa se postavlja pitanje – ako postoji potreba, zašto ga niste gradili ili niste predvideli da se on gradi u Beogradu na vodi? Tu je bilo dosta prostora. Zašto baš ovde?
Takođe, ugrožavate i princip jednakosti koji je ustavni princip. Dakle investitori koji grade na drugim mestima, a i oni koji čak grade u okruženju, dakle ove lokacije, moraju da ispoštuju sve uslove, ali to isto nije prvi put. To je u primeni radnog zakonodavstva gde inspektori za radne odnose, kojih inače nema dovoljno, u neke firme ne smeju da uđu i da pruže zaštitu zaposlenima iz oblasti ostvarivanja prava iz radnog odnosa. To vam je isto i kod poreske politike. Kinezi ne izdaju fiskalne račune. Tamo naši poreski inspektori ne smeju da uđu, ali zato naši kafići, zanatske radnje, porodične firme bivaju zatvarane za jedan račun od 500 dinara.
Takođe, u politici subvencija, to je takođe bitno za privredni razvoj, pošto ističete da je ovaj zakon, odnosno izgradnja ovog objekta na mestu Generalštaba od posebnog značaja za privredni, odnosno za sveukupni razvoj Republike Srbije, tako ste dodeljivali subvencije firmama i sada oni samo porukom obaveste zaposlene da više ne rade. Dok jedan seljak koji dobije subvenciju za priključnu mehanizaciju od nekoliko hiljada evra, pet godina pod materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje da će koristiti ili trpi posledice da vrati sredstava i da bude stavljen u pasivan status. Dakle, ne radi se ovde ni o kakvom hitnom državnom interesu. Ako je ovo od posebnog interesa za državni razvoj, postavlja se pitanje – kako je baš sada prepoznat, jer objekat nije u upotrebi od 1999. godine, kako se to nije desilo ranije?
Zaštita objekata, spomenika kulture je civilizacijska tekovina, vidim da vam to smeta, i oni uživaju zaštitu domaćim zakonodavstvom, neki uživaju u međunarodnim okvirima. Da nije tako, pošto ovde je, pretpostavljam, veliki interes za našu državu, za njen sveukupni razvoj, a pretpostavljam i interes investitora koji će tu graditi, siguran sam da bi sa tom investicijom, sa hotelom u okruženju Ajfelove kule, Branderbuške kapije, Kremlja ili baš na temeljima, pošto je reč o američkoj firmi, Kula bliznakinja, mogao da zaradi mnogo više novca, ali to tamo nije moguće i to nikome ne pada na pamet.
Zato hoću da ukažem da pravite ozbiljne presedane. Na ovakav način grupa poslanika, vas ili nekih drugih koji budu imali većinu, mogu da podnesu predlog da se na Trgu Republike podigne zgrada, da se između Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, gde je spomenik knezu Milošu, odnosno podizanje Drugog srpskog ustanka, podigne tržni centar, da u holu tržnog centra stoji spomenik knezu Milošu. To isto može da bude, a da ne govorimo o Sajmištu koje je aktuelno, da ne govorimo o hipodromu koji se, takođe, pominje. Ne moramo ići ni tako daleko. Evo preko puta ove Skupštine, takođe, u Pionirskom ili Dvorskom parku mogu da se zidaju zgrade. U ovom trenutku ste podigli šatore. Nije tu ministarka Sofronijević, čudi me, ovo je njena tema, ovo je njen zakon, ja sam očekivao da će ona svoje znanje i iskustvo koje je imala kao karijerni činovnik u ministarstvu iskoristiti za uvođenje zakonitosti u ovoj oblasti. Međutim, ona sada pokušava svojim iskustvom da vam pronađe rupe u zakonu kako da što pre realizujete neke projekte.
Neko je predložio da se ukinu državni fakulteti i na tim lokacijama isto mogu da se zidaju zgrade. Dakle, to su presedani. U Aberdarevoj, takođe. U Savamaloj ste imali bar neku privatnu imovinu, ovde nemate i nećete vam biti kompletni idioti potrebni da ruše, već ćete to raditi sami i Bog sami sveti zna koliko će ovo koštati i ko će od ovoga svega imati koristi.
Jedini je problem za vas što je ovo spomenik kulture, i to je način da se sada sa nekim spomen-obeležjem koje se, doduše, pominje u zakonu… Niko ne zna šta to znači. To može da bude jedna tabla na ulazu. To može da bude izlog sa fotografijama i, kao što neko reče, pošto je reč o hotelu, može da bude soba memorijalna. Znači, nećemo imati muzej, neće nam biti potreban kustos, nego će nam biti dovoljan sobar da se stara o tom memorijalu.
Vama je svima poznato, ako tako mogu da kažem da u kvadratnom kilometru od Dvorskog kompleksa nekadašnjeg do Narodnog pozorišta, preko univerziteta, do Železnički stanice, nekadašnje Pošte, Starog Generalštaba ili Đeneralštaba, najvažnijih državnih institucija, Vlade, ministarstava, najviših sudskih instanci, da je tu bilo državno i kulturno središte Srbije. Tu je ona oblikovana. Tu je planiran njen razvoj i sada na tom prostoru treba da gradimo hotel.
Navodi se kao razlog – otopljavanje odnosa, u polemici nekoj, sa SAD. Da li je moguće da su SAD tako jeftino i nisko pale da im je za otopljavanje odnosa prema bilo kojoj zemlji dovoljno da im se ustupi lokacija za izgradnju, i to privatnoj firmi, naravno, hotela i kupališta. Mislim da je taj vaš borbeni duh na koji se pozivate od 1999. godine poprilično izbledeo i na mnogim drugim pitanjima, a sada se bukvalno sveo na jednu, kao bih rekao, šaltersku servilnost državnih funkcionera. Dođe strani investitor i kaže – kud on okom, vi skokom, i suspendujete proceduru.
Postoji jedan primer koji je daleko opasniji u istoriji. U sovjetskoj Rusiji srušen je Hram Hrista Spasa, a radi izgradnje bazena. To se desilo, ali je ruski narod smogao snage i ponovo na toj lokaciji sagradio isti takav hram.
Dakle, mi nećemo, Novi DSS ne podržava donošenje ovog zakona. imamo predlog da se povuče iz procedure ovaj zakon, da se raspiše konkurs za revitalizaciju ovog objekta i da ovaj objekat bude korišćen za državne potrebe.
Čuli smo ovde u polemici od predlagača da baš treba da prkosimo agresoru nekadašnjem i da mu dopustimo da na toj lokaciji koju je oštetio, odnosno na tom objektu da mu dopustimo da gradi hotel.
Hoću da kažem da vi hoćete da prkosite na taj način, mi treba da prkosimo tako što ćemo taj objekat revitalizovati i baš tu smestiti Generalštab, koji je nekada i bio.
Nije ovo jedini zakon po hitnom postupku. To je vaša specijalnost. Usvajali ste zakon o Beogradu na vodi, mada ste Beograd na vodi barem navodili u nekoj kampanji za lokalne izbore, za beogradske izbore davnih godina, EKSPO jednom, EKSPO drugi put, nedavno ozakonjenje, itd. Sve to radite.
Ne radi se ovde samo o pijetetu prema nekom objektu, ne radi se o pijetetu prema žrtvama, ne radi se o osnovu samo, radi se o tome da suspendujete procedure Zakona o planiranju i izgradnji posle događaja koji za posledicu ima 16 žrtava. Zašto je do toga došlo? Zato što niste poštovali procedure. Tada niste imali leks specijalis, ali nisu poštovane procedure. Otvorili ste gradilište, pružili ste garancije najvišeg državnog i pokrajinskog rukovodstva baš na isti način kako je posle toga garancije pružio Zoran Drobnjak. Ko još u Srbiji ozbiljno doživljava Zorana Drobnjaka? On izađe i kaže – kakva struka, kakvi pravilnici, ja garantuje da je uredu. Koliko ga vi cenite i koliko ga ozbiljno shvatate to imamo prilike da gledamo na televiziji kako predsednik države sa njim polemiše.
Garancije za železničku stanicu, lične, ne institucionalne daje najviše državno i pokrajinsko rukovodstvo i imamo posledice, nažalost, kakve imate.
Dakle, sve što radite pokušavate da predstavite kao čuda i čudotvorne uspehe, a znamo da u državnim poslovima i u ekonomiji ne postoje čuda.
Očekujem već na sledećoj sednici kada bude budžet, sigurno će doći Jorgovanka čudotvorka da nas ubeđuje u čudotvorna dejstva njene monetarne politike. Ja to slušam. Ona je u moj život ušla kada sam imao 20 godina. Evo sada imam 50. Moj sin ima 20 godina. Ne znam koliko će to trajali, ali čudotvornih dejstva nema.
Završavam sa time. Voleti otadžbinu ne podrazumeva biti u vlasti i biti protiv vlasti i kritikovati vlast ne znači da si protiv otadžbine. Hvala.
Hvala, predsednice uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani.
Naša poslanička grupa Novi DSS – POKS podneli smo po nekoliko amandmana na rebalans budžeta i sada ću nešto reći o amandmanu na član 1. i koristiću deo vremena poslaničke grupe.
Pre samih amandmana nekoliko opštih ocena koji se tiču rebalansa koji u stvari prestavljaju razloge zašto smo i podneli ove amandmane. Predviđamo drugačiju raspodelu rashoda druge prioritete prepoznajemo u odnosu na ove koji su dati rebalansu budžeta i najpre da kažem da je jako upadljivo da ne kažem da je i navalentno i preterano toliko opsesivno insistiranje na kilometrima, na kvadratima i drugim materijalnim po prirodi merama što je u redu jel tako svi smo zato da se Srbija razvija i da se gradi to nije sporno bilo bi dobro da nekada se u analizi tih kilometara i kvadrata navede koliko je za nekoliko godina ponovo ulagano u one investicije koje su nove rađeni?
Sa druge strane više se oslanjamo na statistiku nego na svakodnevni život, verujte da je to drugačije i statistika znamo kako je rađena i ranije neću da pominjem utemeljivače nekih obračuna jer su pokojni kada se to statistički uradi uvek je to dobro, ja se ne sećam statistike koja je rađena i da je nešto bilo loše što se tiče prosečno dobro nekih rezultata kako se to ujednačava taj prosek je vrlo interesantan, ali samo ću reći kada su plate u pitanju kakva vam je prosečna plata dobra i koliko ako su nam prosvetari ispod tog proseka. Na stranu to što se govori da će biti više, ali za sada je tako.
Sa druge strane još jedna opšta ocena sve se prestavlja kao čudo, a svi znamo da u državnim poslovima čuda ne postoje. Žrtve koje će građani podneti za neke investicije za koje vi smatrate da su prioritet i da su i da će u budućnosti doneti razvoj mada nema jasnih pretpostavki, jasnih ocena koliko će da li će te investicije biti održive? Prvenstveno mislim na nacionalni stadion i na sam EKSPO, dakle sam EKSPO ne na ove druge investicije. Još nam preostaje što se tiče te žrtve i uskraćivanja budžetskih korisnika, još nam preostaje da nas pozovete na radnu obavezu da radimo na tim objektima.
Što se tiče kreditiranja i zaduživanja neko je ovde računao da što se više zadužujemo to se više i razvijamo, pa što se onda još ne zadužujemo preko ovoga? I, te kredite će ljudi vraćati ako se ne zaustavi ili se ne uspori ova tendencija odlaska mladih ljudi u periodu radne i životne sposobnosti i u reproduktivnoj fazi na kraju krajeva kada nam odlaze mladi bračni parovi i mladi ljudi ko će ove kredite za 20 ili 30 godina vraćati? Ako nam je za desetak godina otišlo 500 ili 700.000 ljudi niko se ne raduje zbog toga, odlazili su i ranije da se razumemo, ali znate dobro da se ta tendencija promenila da je ranije odlazila najstarija generacija, odnosno srednja generacija da su najstariji ostajali, da su deca ostajala i da je srednja generacija ono što je zarađivala slala u našu zemlju Jugoslaviju, Srbiju i da je taj novac trošen ovde sada se ta tendencija menja mladi ljudi odlaze sa decom ili povlače sa sobom decu ili pak tamo zasnivaju porodice i ne vraćaju se ovde, to je daleko ozbiljnija tendencija od one ranije.
Generalno primedba i na način na koji se raspolaže javnim finansijama, budžetskim sredstvima možete vi da napravite budžet kakav napiše opozicija to nije uopšte sporno, ali se postavlja pitanje utroška. Znači, javnost je gotovo isključena sve više je tajnih ugovora pa vi niste skinuli tajnost sa Tadićevih ugovora koje ste obećavali pre nego što ste došli na vlast, a sada većina ugovora jeste obavijena velom tajne. Sve se radi po hitnom postupku takođe i procedure za dodelu poslova. I, nešto oko ovih budžetskih povećanja, povećanja plata, povećanje penzija, povećanje socijalnih izdavanja pri nadležnosti, povećanje subvencija za poljoprivredu itd. jesu to povećanja, ali su dobrim delom i usklađivanja ako se plata poveća za deset jedinaca, a troškovi porastu za deset jedinica onda je reč o usklađivanju ili ako troškovi porastu za osam jedinica onda je ostatak rast, a većina ide na usklađivanje.
Dalje, svih ovih godina, pa evo i ovaj rebalans, a videćemo kako će biti u budžetu za sledeću godinu, nikada nisu pomenute uštede. Da li je moguće da se na ovom budžetu u državi Srbiji nikad ništa ne može uštedeti? Da li je nekada pomenuta ušteda? Dva su osnovna obećanja bila 2012. godine, milijardu i 723 miliona na javnim nabavkama će se uštedeti i ukinuće se preko 100 agencija. Koliko danas ima agencija u Republici Srbiji? Da li je bar neka reformisana? Da li su neke spojene? Da li su sve uposlene? Koliko radnika su upošljavanje tada, koliko upošljavaju sada?
Ja se ni tada nisam slagao sa tim stavom da sve treba ukinuti, ali to je bilo vaše obećanje. Evo sada nemamo nigde informacije o tome. Uštede mogu da se naprave i na upravljanju javnim preduzećima. Često se izgovarate sa uvezenim problemima, da li je to inflacija, energetska kriza, ratovi u Ukrajini, po belom svetu itd. ali nikada nismo do sada čuli koliku štetu smo pretrpeli i koliko ćemo se njome baviti, koliko ćemo je osećati zbog upravljanja EPS-om, od Grčića. Nije mi poznato da je Grčkim uvozni artikal i ko mu je izdao deklaraciju i garantni rok da je on baš dobar da bude u tom trenutku. To nije od Boga, to je vaš izbor i trebalo bi da znamo kakve su posledice toga.
Nešto bih rekao i o jednom regionalnom projektu. Tu su i dva bivša predsednika opštine Smederevska Palanka, obojica Milojičići, sa obojicom sam radio na izgradnji regionalne fabrike vode za Veliku Planu i Smederevsku Palanku. Nas smo dvojica potpisali ugovor sa delegacijom EU i taj projekat je profunkcionisao. Dva meseca nakon smene vlasti pušten je u rad, danas je u blokadi i to ne danas, već unazad nekoliko godina, pet, šest godina. Govorilo se da je potrebno da bi bolje funkcionisalo politička kompatibilnost sa vlašću centralnom sada imamo i u Velikoj Plani i u Smederevskoj Palanci političku kompatibilnost. Koristim priliku da apelujem da dopis, pretpostavljam da je Velika Plana uputila, tu je i predsednik Skupštine, gospodin Marić, da se pozabavite time. Tu je i ministarka lokalne samouprave, tu je i bivši ministar lokalne samouprave, ministar poljoprivrede. Dakle, kako je moguće da posle tri, četiri godine se duguje za struju 300 miliona i da već postoji problem sa vodosnabdevanjem?
Velika Plana i Smederevska palanka umesto da budu primer na koji treba da se ugleda, donacija 100%, nula učešća lokalnih samouprava, nula učešće države i to je upropašteno. Znamo da u većini lokalnih samouprava ili nema uopšte vodosnabdevanja ili se vodosnabdevaju sa neispravnom vodom.
Šta još nedostaje u upravljanju finansijama? Inspekcijski nadzor. Da li vam je poznato koliko ima fiktivnih radnih mesta po lokalnim samoupravama? Ljudi ne dolaze na posao, samo primaju plate, a sigurno da toga ima i u državnoj upravi. Kako je moguće da je poreskoj upravi ispod radara proteklo da strani investitor „Goša“ šinska vozila pet godina nije plaćao doprinose u visini od pet miliona evra? Kako je moguće da ne promakne ispod radara kada neko duguje 3,5 dinara poreskoj upravi? Ko je plati tih pet miliona evra?
Nekoliko reči o amandmanu koji se tiče rashoda za poljoprivredu u najširem mogućem smislu. Najpre, kada se govori ovde o izdvajanjima za poljoprivredu, poprilično se neki osećaj odgovornosti i stida nameće, da ne iskoristim neku drugu reč, poljoprivrednim proizvođačima kako se to mnogo izdvaja itd. Da li se to nekad stavlja u odnos sa onim što poljoprivreda pruža budžetu ili samo ono što se daje. Dakle, ti poljoprivredni proizvođači valjda nešto i pružaju.
Kad govorimo o ulaganju u poljoprivredu da ne zanemarimo i ljude znamo kolike su poljoprivredne penzije. Predsednik je nedavno rekao da poljoprivredne penzije i nisu penzije, nego su to socijalne pomoći, parafraziram, nemojte da me držite za reč i da one negativno utiču na visinu prosečne penzije u Srbiji. Ako je tako onda i povećajte u određenoj meri da one pozitivno utiču na prosek ili ih svrstajte u socijalne pomoći, pa će automatski prosečna penzija biti veća.
Oko još izdvajanja za poljoprivredu prozborio sam sa ministrom i van sale oko ovih izdvajanja sada za 17.000 i to je u radu, ali samo da vas podsetim to je dogovoreno prošle godine čini mi se u oktobru mesecu.
Gospođa predsednica je bila predsednica Vlade i bila je ministarka druga, sada je gospodin Martinović, pa je to trebalo da se realizuje odmah nakon izbor Vlade, pa smo imali konstituisanje, pa smo imali izbor Vlade i sad smo došli na kraj septembra meseca rebalans, pa ćemo imati sada zakon, koji će biti, čuli smo od ministra juče da će uskoro biti zakon o izmenama Zakona o podsticajima, pa ćemo nakon toga imati konkurs, pa je prošla jesenja setva 2023. godine, pa je prošla prolećna setva 2024. godine, pa dolazi i proći će u međuvremenu jesenja setva 2024. godine. Morate da shvatite da takva odstupanja i takva odugovlačenja stvaraju veliki problem poljoprivrednim proizvođačima. U redu je to i za pohvalu što se redovno isplaćuju ove subvencije i po grlu i za mleko, itd, to već ide kvartalno, itd.
Što se tiče najboljih cena ili boljih cena, to je isto u redu, da ne ulazimo sad, nemamo ni vremena, neko je to već pitao, juče, prekjuče, kako smo odabrali ove artikle da to budu bolje ili najbolje cene, kako niste odabrali one najskuplje, pa da one budu jeftinije. Kako je moguće da ste napravili jeftine cene za ove proizvode, a što ne napravite bolju cenu za gorivo, što ne napravite bolju cenu za struju, što ne napravite bolju cenu za komunalne troškove, što ne napravite bolju cenu za javni prevoz? I, kako je moguće da naši prehrambeni proizvodi, proizvedeni u Srbiji, su jeftiniji na primorju, turističkim mestima u Crnoj Gori, nego što su u centralnoj Srbiji, šta je razlog? Ne kažem ja da je to vaša namera i da je to vaše delo, ali trebalo bi se i time pozabaviti.
Ovaj rebalans takođe se naslanja i na budžete ranijih godina i takođe može da se oceni kao budžet koji je u određenoj meri rezervisan za privilegovane ljude, da li su oni po političkoj partijskoj liniji, da li su oni po rodbinski ili kumovski, to sad više nije važno, ali nisam primetio da na sve ove dobre mere u poljoprivredi, na primer, podsticaj za razvoj preduzetništva, nisam primetio nikoga ko je vama blizak da se bavi nekim tržišnim poslovima, da se bavi privređivanjem na tržištu roba, na tržištu usluga, proizvodnje, a da to nije naslovljeno na javne finansije.
I, kad kažem da ovaj budžet ne obezbeđuje jednakost građana navešću samo jedan primer. Jeste da to rade lokalne samouprave. Kako je moguće da besplatne udžbenike dobijaju deca u Beogradu, a da ne dobijaju van Beograda? Kako je to moguće? Zašto se to ne reši sistemski? Zašto se dopušta da Beograd daje, a ne uzima se u obzir činjenica da druge lokalne samouprave nemaju mogućnost da to daju.
Evo, sa time bih završio ovo obrazloženje. Sednice Skupštine gospođo predsednice mislim da je ovo od konstituisanja 6. februara, dvadeseti dan kako Skupština radi. Nemate prava apsolutno nikakvog da kritikujete opoziciju da na bilo koji način opstruiše rad Skupštine. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, Predlog ovog zakona nakon usvajanja izmene Zakona o lokalnim izborima predstavlja drugi popravni ispitni rok, ako tako mogu da kažem, da bi se dobila prelazna ocena za izbore koji su već zakazani i da na tri-četiri nedelje od održavanja izbora, u svakom slučaju nakon raspisivanja, menjamo izborno zakonodavstvo, kako bismo omogućili da, s jedne strane, vlast ima pokriće zato što će određene, ako tako mogu da kažem, kredibilne opozicione stranke učestvovati, a naravno, oni će imati pokriće zašto učestvuju na ovakvim izborima.
Postoji i treći subjekt, međunarodna misija, o kojoj ću takođe nešto reći naknadno.
Ovaj dijalog koji ste vodili, postavlja se pitanje o čemu se uopšte razgovaralo? Razgovaralo se o poštovanju zakona, odnosno o nepoštovanju zakona. Da li je propisano na koji način treba da funkcioniše Javni medijski servis? Da. Da li su propisana pravila korišćenja, konzumiranja, ako tako mogu da kažem, privilegije nacionalnih frekvencija? Jeste. Da li se poštuje? Ne poštuje se. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan. Šta želite izmenama zakona tu da popravite?
Dalje, li građani imaju Ustavom zagarantovano pravo da budu informisani, i to ne na bilo koji način? Imaju pravo. Da li su informisani? Nisu na pravi način informisani. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan.
Po Zakonu o prebivalištu, koji je u stvari kršenje Zakona o prebivališta, jeste uzrok koji dovodi sada do ovakvih poteza da od tri nedelje od održavanja izbora, što ne znam da li se negde desilo, ali dobro, sigurno da smo po mnogo čemu prvi, pa i ovo sigurno će se uklopiti u taj mozaik da ćemo biti prvi i po ovome. Sigurno će se to negde izučavati kao fenomen.
Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli do ovoga da u toku izbornog procesa menjamo izborno zakonodavstvo. To sigurno nije od Boga i sigurno da je neko rukodelovao ovde i da posle tri i po decenije od kako je dopušteno, ako tako mogu da kažem, a dopušteno je zato što su se vlasti tada protivile političkom pluralizmu da posle 35 godina, a sada slobodno mogu da kažem na osnovu ovih poteza da je ovo suton demokratije, znači, nešto što jeste predvorje kraja demokratije.
Šta je demokratija na koju se svi ovde zaklinju, a najviše vlast? Demokratija podrazumeva pravila. Demokratija podrazumeva procedure koje treba da budu poznate svima unapred. U najvišem smislu treba da štiti pojedinca od drugih, a treba da ga štiti i od države, od institucija, od zloupotreba zato što država raspolaže silom.
Da li su ta prava zagarantovana? Pa, nisu zagarantovana. U prvom redu izborno pravo građana na izbor, na slobodu izboru jeste prekršeno. Građani koji imaju bilo kakav vid ili oblik zavisnosti od vlasti najpre nisu bili slobodni da biraju da li će uopšte glasati, da li imaju slobodu da glasaju ili da ne glasaju, a ako moraju već da glasaju, ajde da vidimo i za koga ćeš glasati. Sada smo došli u novu fazu koja u stvari predstavlja uzrok zbog kojeg danas razmatramo izmene ovog zakona, da neki pojedini građani, naravno, ne svi, nemaju mogućnost ili pravo da biraju slobodu da biraju gde će glasati, čak ni gde će biti prijavljeni sa prebivalištem.
Kada govorimo o tom Zakonu o prebivalištu, ljudi, pa da se podsetimo. Pa, da li je moguće da je sporno u našem društvu, čak i u našim institucijama, čak i od strane najviših državnih organa, čak i inokosnih organa, da je sporno da neko može da ima jedno prebivalište po zakonu? Pa, promenite zakon, pa predvidite da može da ima više prebivališta i onda to ne bi trebalo da bude sporna činjenica.
Znači, zbog zloupotrebe Zakona o prebivalištu mi smo došli u ovu situaciju da menjamo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a Zakon o jedinstvenom biračkom spisku nije uzrok. Dakle, zloupotreba Zakona o prebivalištu. A ko je zloupotrebljavao? Pa, onaj ko ga sprovodi.
Dakle, službenici koji treba da provere da li neko ispunjava uslove da promeni prebivalište. Na taj način, gospođo predsednice Skupštine, može neko da se prijavi na vašoj adresi, jel tako, da ode i ako službenik to zloupotrebi, znači, to je moguće, ili na mojoj ili na adresi bilo koga od nas prisutnih da se prijavi i službenik to zloupotrebi i kaže – evo, pored Ane Brnabić na toj adresi živi još 20, 30, kako ih većina ovde zove, fantomskih birača. Nisu to fantomski birači, to su birači koji su zloupotrebom prava na prebivalište i tog zakona dobili mogućnost da budu prijavljeni na nekoj adresi, pitanje je da li oni svi uopšte znaju.
Šta je posledica ovih pregovora koje ste vodili? Posledica je i međunarodna misija. Ljudi, mi smo došli u situaciju da posle 35 godina političkog pluralizma imamo međunarodne misije koje razmatraju, prvo, imali smo za prošle izbore međunarodnu misiju u Kralja Milana, nismo svi prisustvovali tim sastancima i nismo u tome učestvovali, kao pripremu za izbore. Drugu misiju je vodio gospodin Dačić, kao predsednik Skupštine tada, u ovoj zgradi, i sada posle izbora imamo ponovo međunarodnu misiju, koja takođe traži od nas.
Skandal je i za mene poražavajuće kao građanina ove zemlje da na tim sastancima ili čak ne na sastancima, čak i da nije na sastancima, da se uopšte vode sa ambasadorima bilo kakve konsultacije po pitanjima, unutrašnjim pitanjima. I izborno zakonodavstvo, izborni proces i sva pravila koja uređuju taj proces, jesu unutrašnje političko pitanje. Ona su propisana Ustavom, propisna su sistemskim zakonom i mi sada pravimo izuzetke od tih pravila.
O samoj dopuni zakona, sada se ipak pristaje i predviđa, dakle, to je kao neka opšta norma koja će važiti za ubuduće za sve izbore, da morate da biste imali aktivno i pasivno biračko pravo, da morate imati najmanje šest meseci prebivališta u određenoj jedinici lokalne samouprave. Međutim, ako se ne spreči zloupotreba Zakona o prebivalištu, onda će neko se prijavljivati pre šest meseci, prijaviće se u mesecu nakon toga, i opet ćemo imati zloupotrebu. Šta time rešavamo? Ako se neko prijavio na nezakonit način mesec pre izbora, znači, moći će da se prijavi i sedam meseci pre izbora.
Sada imamo specijalnu odredbu koja se tiče samo izbora za 2. jun ove godine, gde sada se razdvaja aktivno od pasivnog biračkog prava i čak taj rok jeste gotovo 12 meseci, odnosno, tamo jul 2023. godine. Dakle, oni koji su nakon tog datuma promenili prebivalište, neće moći da glasaju. Kolege su ovde govorile, čak i iz opozicije, iz vlasti, su govorili da sigurno ima građana koji su na zakonit način i sa zakonitim namerama promenili prebivalište, biće uskraćeni, ne da glasaju, moći će da glasaju, ali će morati da odu u onu lokalnu samoupravu odakle su došli, ako su promenili prebivalište i bili pre toga u Srbiji.
Izuzetak sada na ovaj izuzetak jeste što e odbornici, odnosno kandidati za odbornike ne podležu ovom ograničenju i sada oni će moći kao pasivno biračko pravo će moći da koriste bez obzira na ta ograničenja.
Dalje, bez obzira što je ovaj predlog potpisala grupa opozicionih poslanika, ovo jeste zajednički predlog vlasti i dela te opozicije. Dobro, vi to i ne krijete, nije moguće ni sakriti. Rečeno je da je to rezultat nekih pregovora koji su vođeni, podsetili smo se kako su to tekli, da ste potrošili vreme, i to malo vremena što je bilo od izbora 17. decembra do juna, do održavanja izbora, znači, pola godine gotovo se vode neki pregovori, simulira se neki dijalog i na kraju smo došli do ovog, kako bih rekao, rešenja koje ništa ne rešava.
Mi ćemo ponovo imati pregovore kada ovi izbori prođu. Ponovo ćemo imati i prigovore na izborni proces, ponovo ćemo imati međunarodnu misiju, ponovo ćemo razgovarati o izbornim uslovima. Dakle, to su sve razlozi zašto ne treba prihvatiti ovaj predlog i sada je kasno da se bilo šta promeni.
U prilog ovog obrazloženja zašto ne treba prihvatiti ovaj razlog, priložio bih diskusiju gospodina kolege Milenka Jovanova i priložio bih diskusiju koleginice Paunović, koji su naveli razloge, u stvari, zašto pristaju da glasaju za ovaj razlog, a to bih mogao ja da pridružim ovom obrazloženju kao razloge zašto ne treba glasati. Hvala vam na strpljenju.
(Beograd, 13.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.08.2022 - |