DEJAN ŠULKIĆ

Nova Demokratska stranka Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dejan Šulkić je do sada jednom bio narodni poslanik, u 11. sazivu, od 2016. do2020. godine.

U 11. sazivu bio je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 6. na listi DR MILOŠ JOVANOVIĆ - NADA ZA SRBIJU - Srpska koalicija NADA - Nacionalno demokratska alternativa- Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI ), i mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe NADA - NOVI DSS - POKS. Član je Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe, zamenik je člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1972. godine u Velikoj Plani. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Od 2004. do 2015. godine bio je predsednik opštine Velika Plana.

Od 2016. do 2020. bio je odbornik u Skupštini opštine Velika Plana.

Dugo godina je član Demokratske stranke Srbije. Obavljao je funkciju predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije.

Trenutno je potpredsednk Demokratske stranke Srbije.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:26

Osnovne informacije

  • NADA - NOVI DSS - POKS
  • Velika Plana
  • Velika Plana
  • 1972
  • diplomirani pravnik

Statistika

  • 8
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvažene kolege, predstavnici izvršne vlasti, slušajući ovu raspravu, reč koja se najviše izgovara danas je reč „reforma“, pa se prisetih malo i da se našalimo, jednog mog vremešnog prijatelja, nije fan opozicione politike. Kaže - kada se pomene reč „reforma“, nešto me preseče preko stomaka, zato sam protiv svakih reformi. Nisam to hteo da kažem. Da se našalimo samo.

Ova reforma pravosuđa, kako je vi predstavljate kao prvu fazu i da ona tek treba da odvija u narednoj fazi, a i sami ovi zakoni definišu neke rokove u kojima treba da se sprovedu odredbe ovih zakona, posebno kada su izbori pravosudnih organa, s jedne strane, i s druge strane donošenje brojnih podzakonskih akata kojima će se urediti rad ovih organa.

Ciljevi koji su proklamovani, koje najčešće izgovarate i kao motivacija, jeste nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. To je uredu i da sa razlogom građanima, privrednim društvima, svima i organizacijama koje posluju i rade u Srbiji da se pruži efikasna zaštita, s jedne strane sloboda, s druge strane prava, to mislim na ljudska prava, s jedne strane. S duge strane, i bezbednost ličnu i sigurnost imovine, što smo imali prilike da, neretki su primeri, i to ne na bilo kakav način, nego na način bolji nego sada.

Kao konkretni ciljevi koje proklamujete i koji će se postići ovom reformom, da kažem pravosuđa, jeste depolitizacija postupka predlaganja izbora javnih tužilaca, sudija, predsednika sudova. Zatim, jače garancije njihove samostalnosti, odnosno nezavisnosti tužilačke i sudijske kroz stalnost i da se izbori vrše preko ovih visokih sudskih organa. O tome ću nešto kasnije reći.

Kao razlozi jesu usklađivanje sa Ustavom. Ovi zakoni danas na dnevnom redu neminovno vraćaju u fokus ustavne promene od prošle godine, ali svršenom poslu mana nema. Ove zakone dužni smo da uskladimo sa ustavnim promenama u jednom delu, ali u drugom delu gde postoji mogućnost da se amandmanima popravi i postoji veliki broj amandmana, gde mislimo da oni mogu da budu bolji.

S druge strane, EU integracije koje se i pominju i ne pominju, kada se pominju, a kada se kritikuju, onda se od njih odstupa, da to nije osnovni razlog, a znamo da ustavne promene jesu jedan od razloga, jesu i EU integracije.

U tom smislu smatram da možda nije u dovoljnoj meri, iako ste verovatno o tome vodili računa, ali nije dovoljno potencirana potreba našeg društva. Dakle, usklađivanje sa stavovima Venecijanske komisije, odnosno po njihovom mišljenju, a sve to u procesu EU integracija.

Dolazimo do Venecijanske komisije, koja je takođe najčešće pominjana ovde mnogo više i mnogo češće nego potrebe našeg društva i potenciranje tih potreba. Sada, ja razumem da je to važno u postupku EU integracija i sigurno da tamo sede ljudi koji znaju taj posao, i da je sigurno korisno i da nismo u procesu EU integracija saslušati neko mišljenje, možda ga i uzeti u obzir. Međutim, čini mi se, možda to ne radite namerno, ali tako to može da se shvati, da se mišljenje Venecijanske komisije koje se ocenjuje kao pozitivno naravno, uz određene ograde i sugestije itd. da sada ne širimo na to, moja glavna primedba je što se mišljenje Venecijanske komisije predstavlja kao mišljenje o jedino mogućem rešenju. Vi to niste rekli, ali Venecijanska komisija je davala ranije na neke radne verzije takođe pozitivna mišljenja koja bila lošija od ovih, a sa druge strane u toku javne rasprave bilo je brojnih predloga koji nisu prihvaćeni koje je takođe, u nekoj raspravi sa Venecijanskom komisijom, ona tretirala kao dobre predloge koji nisu prihvaćeni od strane predlagača i nisu sadržani kao rešenja moguća u predlozima zakona.

Sa druge strane, ti predlozi su čak, da ironija bude veća, i vetar u leđa nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, ali na neki način nisu prihvaćeni.

Kada govorimo o javnoj raspravi, najpre nešto o načelu javnosti u celini. Javnost u radu u našem društvu, u našim institucijama nije jača strana i nije nešto što nas krasi. Ima tu brojnih primera i to nije pronalazak ove vlasti, imali smo toga i u prethodnim periodima od najznačajnijih državnih ugovora za koje je da će postati javni, a u međuvremenu imamo set aneksa koji su takođe tajni baša kao i osnovni ugovori.

Sa druge strane, kada govorimo o javnosti rada na neki način se obavezuju na minimalan način pravosudni organi da pruže informacije javnosti o svom radu i o tome ćemo govoriti kasnije, a posebno u raspravi u pojedinostima.

Sa druge strane se postavlja pitanje na koji način i u postupcima koji su zatvoreni za javnost mediji iznose pojedinosti iz tih postupaka i da koriste u eksploataciji javnosti, a da sa druge strane, i to se koristi kao argument u političkoj areni, bilo da je reč o opoziciji, bilo da je reč o vlasti. Dakle, to je vrlo interesantno i pitanje je da li će ovako reformisano pravosuđe, kada ovi zakoni budu usvojeni, i tužilaštvo, posebno tužilaštvo, reagovati na tako iznete potrebe.

Na primer, posebno oni koji se tiču navoda i iznošenja od strane vlasti kada kažu, ne znam, 619 miliona, pa 685 hiljada evra, o kriminalnim vezama, a posebno o špijunažama, o pripremi atentata itd. Mislim da bi ovo reformisano pravosuđe trebalo za razliku od ovog da na takve navode reaguje i mislim da bi to bilo lekovito i za društveni život.

Sa druge strane, Radna grupa kada je u pitanju javnost rada ne može da se kaže da nije bilo javnosti rada. To stoji i vi ste bili ograničeni nekim drugim okolnostima. Znamo da je Vlada birana tek u jesen i sigurno da je to uticalo na neku dinamiku, bez obzira što je Radna grupa radila na tome, ali sigurno da je i saradnja nove Vlade bila dragocena i u toj fazi i da bismo imali možda više vremena za dužu javnu raspravu i da ne bismo sada usvajali verovatno u sredu ili četvrtak ove zakone.

Što se tiče inkluzivnosti, ako izuzmemo vaš stav da niste bili dužni nikoga da zovete, a jeste, to je dobro sa vaše strane, ipak bih primetio da niste pozivali neka udruženja koja su imala drugačije stavove. Dobro je da postoji inkluzivnost. Dobro je da ste zvali one koje niste bili dužni da zovete, ali niste zvali one koji imaju drugačije stavove. Taj pluralizam mišljenja sigurno da bi bio dobrodošao u radu Radne grupe.

Gospodin pomoćnik ministra je u nekoj emisiji, mislim, sa kolegom iz Udruženja sudija i tužilaca, ali nije sad to ni važno, kao nešto čega se posebno sećam, kao razlog zašto niste zvali njihove predstavnike naveli ste - zbog efikasnosti, što je na teret njihov, pa neka se pravdaju o tome. A sa druge strane, da nisu ni podržali ustavne promene.

Znate, neko je to na javnom slušanju naveo da je to i ministarka neka izjavila. Ja to nisam čuo, ali bez obzira što možda niste imali zlu nameru, ipak ste povukli jednu liniju koja i te kako može da bude štetna. Mislim da ste to izjavili. Gledao sam tu emisiju i to ne sme da bude prisutno u radu ubuduće. To znači da i oni kandidati koji budu konkurisali za sudije, za tužioce, a da se sazna da su bili protiv ustavnih reformi, da li će im to biti mana. Verujem da neće, ali spokojniji bih bio da to niste izjavili.

Još, verujem, gospodine pomoćniče, da se toga niste setili vi u samoj emisiji, već verovatno je to bilo prisutno kao pristup u vašem odabiru organizacija koje će učestvovati u radu Radne grupe.

Što se tiče izbora sudija i tužalaca, ovde postoje dva koncepta. Sa jedne strane, neko se boji korporativizma, a vi ste kao odgovor, kako bih rekao, na tu opasnost predvideli odredbu da se za izbor sudija i tužalaca u visokim savetima propisuje osam glasova za izbor. Dakle, pošto sudije biraju šest, tužioci pet, u svakom slučaju potrebno je da još neka struktura glasa i tu je istaknutim pravnicima na neki način podaren zlatni glas.

Visoki savet sudstva broji 11 članova, šest članova biraju sudije, predsednik Vrhovnog suda po položaju, četiri istaknuta pravnika koje Skupština bira kao nosioca dve trećine. Isto to i za VST sa razlikom što pet članova biraju tužioci, Vrhovni javni tužilac ulazi, ministar pravde po položaju i istaknuta četiri pravnika.

Narodna skupština sa dve trećine treba da izabere istaknute pravnike na konkursu koji sprovodi odbor nadležan za pitanje pravosuđa, ali ukoliko Skupština ne izabere sa dve trećine onda će njih birati komisija - istaknute pravnike. Komisiju čini predsednik Narodne skupštine, predstavnici Ustavnog i Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to većinom glasova - znači tri od pet. Pri tome, predsednik Skupštine jeste politička ličnost, Skupština bira vrhovnog javnog tužioca i Skupština bira Zaštitnika građana. Na taj način, mislim sve može da se zloupotrebi, da se razumemo, može da se očuva politički uticaj od kojeg se bežalo sa Predlogom ovog zakona.

Taj izuzetak koji se predviđa, bojim se, da ne samo u ovom sazivu nego možda ni u jednom budućem sazivu, osim ako on ne bude dvotrećinski većinski na izborima da se teško obezbedi većina od dve trećine za izbor sudija i tužilaca i nije slučajno ni predviđen ova odstupnica u pogledu izbora kada je u pitanju komisija, a sa druge strane, komisija jeste politički organ takođe po strukturi. Rekao sam - predsednik Skupštine, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana kojeg takođe bira Narodna skupština.

Što se tiče stalnosti funkcije, ona je i do sada bila, ali sada možemo da kažemo da su stalniji nego što su bili i predviđa se takođe zabrana neprimerenog uticaja na sudije i tužioce, zapravo na tužioce zabrana neprimerenog uticaja.

Svaki uticaj je nedopušten kada je u pitanju tužilačka i sudijska funkcija i tu smo predložili jedan amandman, ali o tome ćemo kod rasprave i pojedinostima. Nikakav uticaj nije dopušten.

O materijalnoj nezavisnosti sudija i sami ste govorili. Rekli ste da tu nije ništa promenjeno i da će se to menjati uz neko obećanje, a takođe ni sudije prekršajnih sudova neće biti izjednačeni kao nosioci sudijskih funkcija u sudovima opšte nadležnosti.

Dakle, bojim se da izuzetak ne postane pravilo, kao što je u sazivanju ove Skupštine. Po pravilu, Skupština se saziva u roku od najmanje sedam dana pre dana održavanja, a ona se ni jednom sazvala u roku od sedam dana. Uvek su rokovi kraći. Možda bi trebalo da se promeni pravilnik i da kaže da se po pravilu saziva u roku od 24 sata pre dana održavanja, a da se izuzetno može sazvati i u roku koji je duži od 24 sata.

Tako da, bojim se da taj izuzetak ne postane pravilo i da nemamo efekte koje vi očekujete od usvajanja ovih zakona.

S druge strane, jedna poruka za sudije i tužioce – kakvi god da su zakoni oni se mogu zloupotrebljavati. Svako ih može zloupotrebiti. U nekim zakonodavstvima predviđena je smrtna kazna za neka krivična dela, ali ipak neko vrši ta krivična dela. Zato je zadatak zakonodavca da predvidi zaštitne mehanizme. Dakle, da do zloupotreba ne dolazi. S druge strane, ako do njih dođe da budu strogo sankcionisani.

U tom smislu, sudije i tužioci ako očekuju da donesemo zakone da niko ništa neće moći da im kaže, to jednostavno nije moguće.

Predsednik Skupštine bi mogao da utiče na rad Skupštine tako što će da opominje poslanike i goste u Skupštini, ministre, pa i predsednika Republike, kada iznose ovde neke tvrdnje ili informacije ili iznose stavove koji mogu da utiču na rad sudija i rad tužilaštva i mogu da se podvedu pod neprimereni uticaj.

Trebalo bi sudije da se bore i da izbore da konzumiraju svoju nezavisnost i tužioci svoju samostalnost.

Kroz raspravu u pojedinostima iznećemo niz konkretnih predloga, a što se tiče amandmana, sve ovo može da se ubrza ukoliko ministarka, kao predstavnik predlagača, i prihvati neke amandmane.

Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Replika je na ministarkino obraćanje, ali nije važno, tu je pomoćnik. Mislio sam na ministarku pravde, uz dužno poštovanje vama, ali tiče se ovih zakona. Izvinite.

Hteo sam da kažem da sam se ja pozvao na ono što je gospodin pomoćnik rekao u emisiji, bez namere da potenciram na to, ali prosto vi ste to izjavili, da nisu podržali ustavne reforme, izmene Ustava, i da je to jedan od dva razloga koje ste naveli. Tako da, ja ne bih pominjao.

S druge strane, mi smo sada u postupku javne rasprave, načelne javne rasprave, a predstoji nam i rasprava u pojedinostima u Narodnoj skupštini, i tu vodimo raspravu, bez obzira šta je i kako je bilo u postupku javne rasprave. Dakle, da niste ovo pomenuli, ne bih uopšte pominjao. Nije ni važno, ne tražim nikakav odgovor, ne tražim nikakvo objašnjenje, ako smatrate da to nije važno i da je to pogrešno protumačeno, ali prosto kada ministarka kaže da je dala sve od sebe, a verujem i svi vi koji ste radili zajedno sa njom i Radna grupa, izvolite, dajte sve od sebe i u ovoj raspravi, pozabavite se amandmanima, pogledajte, razgovarajte o tome i vidite da li može neki od amandmana, a rekao sam vam da su na tragu i nezavisnosti sudstva i da su vetar u leđa, a takođe i samostalnosti tužilaštva.

To bi sigurno bilo lekovito i za ovu raspravu, ali i ne samo za ovu raspravu, već za zakonska rešenja. Verujem da će manje šanse biti na takav način da već krajem ove godine ili početkom sledeće godine donosimo zakone o izmenama i dopunama ovih zakona, bilo da produžavamo rokove, što je česta praksa ovde, posebno kada nešto brzopleto donosimo, ili da neka druga zakonska rešenja kao korektivna predviđamo.

Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kroz diskusiju otvorilo se pitanje odgovornosti za poreske obaveze i primene sankcija za ne ispunjavanje poreskih obaveza i pitanje jednakosti i to je u redu. Odgovornost za poreske obaveze mora da bude propisana, mora da postoji propisan način kako se sankcioniše ne izmirivanje obaveza i bez toga ne može da funkcioniše ni jedna država, pa ni ova naša.

Međutim, kada je u pitanju jednakost kao razlog zašto se insistira na primeni nekih sankcija, ne bih rekao da to načelo jednakosti baš pred zakonom se poštuje. Ja sam o tome govorio da postoje poslodavci, privredna društva koja godinama ne uplaćuju doprinose koje terete poslodavca. Imali smo takve slučajeve, kolega Stanimirović zna, u Smederevskoj Palanci koji mogu da budu veoma veoma kobni, gde smo imali slučaj kada su zaposleni saznali da im je od 2012. do 2017. godine nisu uplaćivani doprinosi, da smo imali kod jednog zaposlenog suicidne namere sa konačnim ishodom, da je morao da se umeša i predsednik Republike da smiri situaciju, da na neki način zaposleni ostvare svoja prava koja im po tom osnovu pripadaju.

Dakle, ako govorimo o jednakosti, dajte da se insistira da svi poslodavci, a posebno oni kojima se dodeljuju sredstva prilikom otvaranja investicija u Republici Srbiji, kojima se pomaže i kod zemljišta i kod hala i kod infrastrukture, pa majstore, ako si došao zbog jeftine radne snage, ako si došao zbog podsticaja, pa plati tu jeftinu radnu snagu. Ako si došao zbog jeftine struje, na šta se ovde često pozivamo da smo ponosni, pa plati tu struju.

Ako je jeftina voda, majstore plati vodu. Imamo i slučaj u Velikoj Plani o kojem je pisao kolega Dušan Marić kao predsednik Skupštine i kao novinar, dakle postoje takvi slučajevi, neka poreska uprava zaista vrši svoju ulogu u skladu sa zakonom. Dakle, da svi i poslodavci budu jednaki pred zakonom. Hvala.

Imovinska karta

(Velika Plana, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik opštine Opština Velika Plana Opština Mesečno 76000.00 RSD 06.10.2004 - 22.08.2015.