Hvala, predsednice uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani.
Naša poslanička grupa Novi DSS – POKS podneli smo po nekoliko amandmana na rebalans budžeta i sada ću nešto reći o amandmanu na član 1. i koristiću deo vremena poslaničke grupe.
Pre samih amandmana nekoliko opštih ocena koji se tiču rebalansa koji u stvari prestavljaju razloge zašto smo i podneli ove amandmane. Predviđamo drugačiju raspodelu rashoda druge prioritete prepoznajemo u odnosu na ove koji su dati rebalansu budžeta i najpre da kažem da je jako upadljivo da ne kažem da je i navalentno i preterano toliko opsesivno insistiranje na kilometrima, na kvadratima i drugim materijalnim po prirodi merama što je u redu jel tako svi smo zato da se Srbija razvija i da se gradi to nije sporno bilo bi dobro da nekada se u analizi tih kilometara i kvadrata navede koliko je za nekoliko godina ponovo ulagano u one investicije koje su nove rađeni?
Sa druge strane više se oslanjamo na statistiku nego na svakodnevni život, verujte da je to drugačije i statistika znamo kako je rađena i ranije neću da pominjem utemeljivače nekih obračuna jer su pokojni kada se to statistički uradi uvek je to dobro, ja se ne sećam statistike koja je rađena i da je nešto bilo loše što se tiče prosečno dobro nekih rezultata kako se to ujednačava taj prosek je vrlo interesantan, ali samo ću reći kada su plate u pitanju kakva vam je prosečna plata dobra i koliko ako su nam prosvetari ispod tog proseka. Na stranu to što se govori da će biti više, ali za sada je tako.
Sa druge strane još jedna opšta ocena sve se prestavlja kao čudo, a svi znamo da u državnim poslovima čuda ne postoje. Žrtve koje će građani podneti za neke investicije za koje vi smatrate da su prioritet i da su i da će u budućnosti doneti razvoj mada nema jasnih pretpostavki, jasnih ocena koliko će da li će te investicije biti održive? Prvenstveno mislim na nacionalni stadion i na sam EKSPO, dakle sam EKSPO ne na ove druge investicije. Još nam preostaje što se tiče te žrtve i uskraćivanja budžetskih korisnika, još nam preostaje da nas pozovete na radnu obavezu da radimo na tim objektima.
Što se tiče kreditiranja i zaduživanja neko je ovde računao da što se više zadužujemo to se više i razvijamo, pa što se onda još ne zadužujemo preko ovoga? I, te kredite će ljudi vraćati ako se ne zaustavi ili se ne uspori ova tendencija odlaska mladih ljudi u periodu radne i životne sposobnosti i u reproduktivnoj fazi na kraju krajeva kada nam odlaze mladi bračni parovi i mladi ljudi ko će ove kredite za 20 ili 30 godina vraćati? Ako nam je za desetak godina otišlo 500 ili 700.000 ljudi niko se ne raduje zbog toga, odlazili su i ranije da se razumemo, ali znate dobro da se ta tendencija promenila da je ranije odlazila najstarija generacija, odnosno srednja generacija da su najstariji ostajali, da su deca ostajala i da je srednja generacija ono što je zarađivala slala u našu zemlju Jugoslaviju, Srbiju i da je taj novac trošen ovde sada se ta tendencija menja mladi ljudi odlaze sa decom ili povlače sa sobom decu ili pak tamo zasnivaju porodice i ne vraćaju se ovde, to je daleko ozbiljnija tendencija od one ranije.
Generalno primedba i na način na koji se raspolaže javnim finansijama, budžetskim sredstvima možete vi da napravite budžet kakav napiše opozicija to nije uopšte sporno, ali se postavlja pitanje utroška. Znači, javnost je gotovo isključena sve više je tajnih ugovora pa vi niste skinuli tajnost sa Tadićevih ugovora koje ste obećavali pre nego što ste došli na vlast, a sada većina ugovora jeste obavijena velom tajne. Sve se radi po hitnom postupku takođe i procedure za dodelu poslova. I, nešto oko ovih budžetskih povećanja, povećanja plata, povećanje penzija, povećanje socijalnih izdavanja pri nadležnosti, povećanje subvencija za poljoprivredu itd. jesu to povećanja, ali su dobrim delom i usklađivanja ako se plata poveća za deset jedinaca, a troškovi porastu za deset jedinica onda je reč o usklađivanju ili ako troškovi porastu za osam jedinica onda je ostatak rast, a većina ide na usklađivanje.
Dalje, svih ovih godina, pa evo i ovaj rebalans, a videćemo kako će biti u budžetu za sledeću godinu, nikada nisu pomenute uštede. Da li je moguće da se na ovom budžetu u državi Srbiji nikad ništa ne može uštedeti? Da li je nekada pomenuta ušteda? Dva su osnovna obećanja bila 2012. godine, milijardu i 723 miliona na javnim nabavkama će se uštedeti i ukinuće se preko 100 agencija. Koliko danas ima agencija u Republici Srbiji? Da li je bar neka reformisana? Da li su neke spojene? Da li su sve uposlene? Koliko radnika su upošljavanje tada, koliko upošljavaju sada?
Ja se ni tada nisam slagao sa tim stavom da sve treba ukinuti, ali to je bilo vaše obećanje. Evo sada nemamo nigde informacije o tome. Uštede mogu da se naprave i na upravljanju javnim preduzećima. Često se izgovarate sa uvezenim problemima, da li je to inflacija, energetska kriza, ratovi u Ukrajini, po belom svetu itd. ali nikada nismo do sada čuli koliku štetu smo pretrpeli i koliko ćemo se njome baviti, koliko ćemo je osećati zbog upravljanja EPS-om, od Grčića. Nije mi poznato da je Grčkim uvozni artikal i ko mu je izdao deklaraciju i garantni rok da je on baš dobar da bude u tom trenutku. To nije od Boga, to je vaš izbor i trebalo bi da znamo kakve su posledice toga.
Nešto bih rekao i o jednom regionalnom projektu. Tu su i dva bivša predsednika opštine Smederevska Palanka, obojica Milojičići, sa obojicom sam radio na izgradnji regionalne fabrike vode za Veliku Planu i Smederevsku Palanku. Nas smo dvojica potpisali ugovor sa delegacijom EU i taj projekat je profunkcionisao. Dva meseca nakon smene vlasti pušten je u rad, danas je u blokadi i to ne danas, već unazad nekoliko godina, pet, šest godina. Govorilo se da je potrebno da bi bolje funkcionisalo politička kompatibilnost sa vlašću centralnom sada imamo i u Velikoj Plani i u Smederevskoj Palanci političku kompatibilnost. Koristim priliku da apelujem da dopis, pretpostavljam da je Velika Plana uputila, tu je i predsednik Skupštine, gospodin Marić, da se pozabavite time. Tu je i ministarka lokalne samouprave, tu je i bivši ministar lokalne samouprave, ministar poljoprivrede. Dakle, kako je moguće da posle tri, četiri godine se duguje za struju 300 miliona i da već postoji problem sa vodosnabdevanjem?
Velika Plana i Smederevska palanka umesto da budu primer na koji treba da se ugleda, donacija 100%, nula učešća lokalnih samouprava, nula učešće države i to je upropašteno. Znamo da u većini lokalnih samouprava ili nema uopšte vodosnabdevanja ili se vodosnabdevaju sa neispravnom vodom.
Šta još nedostaje u upravljanju finansijama? Inspekcijski nadzor. Da li vam je poznato koliko ima fiktivnih radnih mesta po lokalnim samoupravama? Ljudi ne dolaze na posao, samo primaju plate, a sigurno da toga ima i u državnoj upravi. Kako je moguće da je poreskoj upravi ispod radara proteklo da strani investitor „Goša“ šinska vozila pet godina nije plaćao doprinose u visini od pet miliona evra? Kako je moguće da ne promakne ispod radara kada neko duguje 3,5 dinara poreskoj upravi? Ko je plati tih pet miliona evra?
Nekoliko reči o amandmanu koji se tiče rashoda za poljoprivredu u najširem mogućem smislu. Najpre, kada se govori ovde o izdvajanjima za poljoprivredu, poprilično se neki osećaj odgovornosti i stida nameće, da ne iskoristim neku drugu reč, poljoprivrednim proizvođačima kako se to mnogo izdvaja itd. Da li se to nekad stavlja u odnos sa onim što poljoprivreda pruža budžetu ili samo ono što se daje. Dakle, ti poljoprivredni proizvođači valjda nešto i pružaju.
Kad govorimo o ulaganju u poljoprivredu da ne zanemarimo i ljude znamo kolike su poljoprivredne penzije. Predsednik je nedavno rekao da poljoprivredne penzije i nisu penzije, nego su to socijalne pomoći, parafraziram, nemojte da me držite za reč i da one negativno utiču na visinu prosečne penzije u Srbiji. Ako je tako onda i povećajte u određenoj meri da one pozitivno utiču na prosek ili ih svrstajte u socijalne pomoći, pa će automatski prosečna penzija biti veća.
Oko još izdvajanja za poljoprivredu prozborio sam sa ministrom i van sale oko ovih izdvajanja sada za 17.000 i to je u radu, ali samo da vas podsetim to je dogovoreno prošle godine čini mi se u oktobru mesecu.
Gospođa predsednica je bila predsednica Vlade i bila je ministarka druga, sada je gospodin Martinović, pa je to trebalo da se realizuje odmah nakon izbor Vlade, pa smo imali konstituisanje, pa smo imali izbor Vlade i sad smo došli na kraj septembra meseca rebalans, pa ćemo imati sada zakon, koji će biti, čuli smo od ministra juče da će uskoro biti zakon o izmenama Zakona o podsticajima, pa ćemo nakon toga imati konkurs, pa je prošla jesenja setva 2023. godine, pa je prošla prolećna setva 2024. godine, pa dolazi i proći će u međuvremenu jesenja setva 2024. godine. Morate da shvatite da takva odstupanja i takva odugovlačenja stvaraju veliki problem poljoprivrednim proizvođačima. U redu je to i za pohvalu što se redovno isplaćuju ove subvencije i po grlu i za mleko, itd, to već ide kvartalno, itd.
Što se tiče najboljih cena ili boljih cena, to je isto u redu, da ne ulazimo sad, nemamo ni vremena, neko je to već pitao, juče, prekjuče, kako smo odabrali ove artikle da to budu bolje ili najbolje cene, kako niste odabrali one najskuplje, pa da one budu jeftinije. Kako je moguće da ste napravili jeftine cene za ove proizvode, a što ne napravite bolju cenu za gorivo, što ne napravite bolju cenu za struju, što ne napravite bolju cenu za komunalne troškove, što ne napravite bolju cenu za javni prevoz? I, kako je moguće da naši prehrambeni proizvodi, proizvedeni u Srbiji, su jeftiniji na primorju, turističkim mestima u Crnoj Gori, nego što su u centralnoj Srbiji, šta je razlog? Ne kažem ja da je to vaša namera i da je to vaše delo, ali trebalo bi se i time pozabaviti.
Ovaj rebalans takođe se naslanja i na budžete ranijih godina i takođe može da se oceni kao budžet koji je u određenoj meri rezervisan za privilegovane ljude, da li su oni po političkoj partijskoj liniji, da li su oni po rodbinski ili kumovski, to sad više nije važno, ali nisam primetio da na sve ove dobre mere u poljoprivredi, na primer, podsticaj za razvoj preduzetništva, nisam primetio nikoga ko je vama blizak da se bavi nekim tržišnim poslovima, da se bavi privređivanjem na tržištu roba, na tržištu usluga, proizvodnje, a da to nije naslovljeno na javne finansije.
I, kad kažem da ovaj budžet ne obezbeđuje jednakost građana navešću samo jedan primer. Jeste da to rade lokalne samouprave. Kako je moguće da besplatne udžbenike dobijaju deca u Beogradu, a da ne dobijaju van Beograda? Kako je to moguće? Zašto se to ne reši sistemski? Zašto se dopušta da Beograd daje, a ne uzima se u obzir činjenica da druge lokalne samouprave nemaju mogućnost da to daju.
Evo, sa time bih završio ovo obrazloženje. Sednice Skupštine gospođo predsednice mislim da je ovo od konstituisanja 6. februara, dvadeseti dan kako Skupština radi. Nemate prava apsolutno nikakvog da kritikujete opoziciju da na bilo koji način opstruiše rad Skupštine. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, Predlog ovog zakona nakon usvajanja izmene Zakona o lokalnim izborima predstavlja drugi popravni ispitni rok, ako tako mogu da kažem, da bi se dobila prelazna ocena za izbore koji su već zakazani i da na tri-četiri nedelje od održavanja izbora, u svakom slučaju nakon raspisivanja, menjamo izborno zakonodavstvo, kako bismo omogućili da, s jedne strane, vlast ima pokriće zato što će određene, ako tako mogu da kažem, kredibilne opozicione stranke učestvovati, a naravno, oni će imati pokriće zašto učestvuju na ovakvim izborima.
Postoji i treći subjekt, međunarodna misija, o kojoj ću takođe nešto reći naknadno.
Ovaj dijalog koji ste vodili, postavlja se pitanje o čemu se uopšte razgovaralo? Razgovaralo se o poštovanju zakona, odnosno o nepoštovanju zakona. Da li je propisano na koji način treba da funkcioniše Javni medijski servis? Da. Da li su propisana pravila korišćenja, konzumiranja, ako tako mogu da kažem, privilegije nacionalnih frekvencija? Jeste. Da li se poštuje? Ne poštuje se. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan. Šta želite izmenama zakona tu da popravite?
Dalje, li građani imaju Ustavom zagarantovano pravo da budu informisani, i to ne na bilo koji način? Imaju pravo. Da li su informisani? Nisu na pravi način informisani. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan.
Po Zakonu o prebivalištu, koji je u stvari kršenje Zakona o prebivališta, jeste uzrok koji dovodi sada do ovakvih poteza da od tri nedelje od održavanja izbora, što ne znam da li se negde desilo, ali dobro, sigurno da smo po mnogo čemu prvi, pa i ovo sigurno će se uklopiti u taj mozaik da ćemo biti prvi i po ovome. Sigurno će se to negde izučavati kao fenomen.
Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli do ovoga da u toku izbornog procesa menjamo izborno zakonodavstvo. To sigurno nije od Boga i sigurno da je neko rukodelovao ovde i da posle tri i po decenije od kako je dopušteno, ako tako mogu da kažem, a dopušteno je zato što su se vlasti tada protivile političkom pluralizmu da posle 35 godina, a sada slobodno mogu da kažem na osnovu ovih poteza da je ovo suton demokratije, znači, nešto što jeste predvorje kraja demokratije.
Šta je demokratija na koju se svi ovde zaklinju, a najviše vlast? Demokratija podrazumeva pravila. Demokratija podrazumeva procedure koje treba da budu poznate svima unapred. U najvišem smislu treba da štiti pojedinca od drugih, a treba da ga štiti i od države, od institucija, od zloupotreba zato što država raspolaže silom.
Da li su ta prava zagarantovana? Pa, nisu zagarantovana. U prvom redu izborno pravo građana na izbor, na slobodu izboru jeste prekršeno. Građani koji imaju bilo kakav vid ili oblik zavisnosti od vlasti najpre nisu bili slobodni da biraju da li će uopšte glasati, da li imaju slobodu da glasaju ili da ne glasaju, a ako moraju već da glasaju, ajde da vidimo i za koga ćeš glasati. Sada smo došli u novu fazu koja u stvari predstavlja uzrok zbog kojeg danas razmatramo izmene ovog zakona, da neki pojedini građani, naravno, ne svi, nemaju mogućnost ili pravo da biraju slobodu da biraju gde će glasati, čak ni gde će biti prijavljeni sa prebivalištem.
Kada govorimo o tom Zakonu o prebivalištu, ljudi, pa da se podsetimo. Pa, da li je moguće da je sporno u našem društvu, čak i u našim institucijama, čak i od strane najviših državnih organa, čak i inokosnih organa, da je sporno da neko može da ima jedno prebivalište po zakonu? Pa, promenite zakon, pa predvidite da može da ima više prebivališta i onda to ne bi trebalo da bude sporna činjenica.
Znači, zbog zloupotrebe Zakona o prebivalištu mi smo došli u ovu situaciju da menjamo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a Zakon o jedinstvenom biračkom spisku nije uzrok. Dakle, zloupotreba Zakona o prebivalištu. A ko je zloupotrebljavao? Pa, onaj ko ga sprovodi.
Dakle, službenici koji treba da provere da li neko ispunjava uslove da promeni prebivalište. Na taj način, gospođo predsednice Skupštine, može neko da se prijavi na vašoj adresi, jel tako, da ode i ako službenik to zloupotrebi, znači, to je moguće, ili na mojoj ili na adresi bilo koga od nas prisutnih da se prijavi i službenik to zloupotrebi i kaže – evo, pored Ane Brnabić na toj adresi živi još 20, 30, kako ih većina ovde zove, fantomskih birača. Nisu to fantomski birači, to su birači koji su zloupotrebom prava na prebivalište i tog zakona dobili mogućnost da budu prijavljeni na nekoj adresi, pitanje je da li oni svi uopšte znaju.
Šta je posledica ovih pregovora koje ste vodili? Posledica je i međunarodna misija. Ljudi, mi smo došli u situaciju da posle 35 godina političkog pluralizma imamo međunarodne misije koje razmatraju, prvo, imali smo za prošle izbore međunarodnu misiju u Kralja Milana, nismo svi prisustvovali tim sastancima i nismo u tome učestvovali, kao pripremu za izbore. Drugu misiju je vodio gospodin Dačić, kao predsednik Skupštine tada, u ovoj zgradi, i sada posle izbora imamo ponovo međunarodnu misiju, koja takođe traži od nas.
Skandal je i za mene poražavajuće kao građanina ove zemlje da na tim sastancima ili čak ne na sastancima, čak i da nije na sastancima, da se uopšte vode sa ambasadorima bilo kakve konsultacije po pitanjima, unutrašnjim pitanjima. I izborno zakonodavstvo, izborni proces i sva pravila koja uređuju taj proces, jesu unutrašnje političko pitanje. Ona su propisana Ustavom, propisna su sistemskim zakonom i mi sada pravimo izuzetke od tih pravila.
O samoj dopuni zakona, sada se ipak pristaje i predviđa, dakle, to je kao neka opšta norma koja će važiti za ubuduće za sve izbore, da morate da biste imali aktivno i pasivno biračko pravo, da morate imati najmanje šest meseci prebivališta u određenoj jedinici lokalne samouprave. Međutim, ako se ne spreči zloupotreba Zakona o prebivalištu, onda će neko se prijavljivati pre šest meseci, prijaviće se u mesecu nakon toga, i opet ćemo imati zloupotrebu. Šta time rešavamo? Ako se neko prijavio na nezakonit način mesec pre izbora, znači, moći će da se prijavi i sedam meseci pre izbora.
Sada imamo specijalnu odredbu koja se tiče samo izbora za 2. jun ove godine, gde sada se razdvaja aktivno od pasivnog biračkog prava i čak taj rok jeste gotovo 12 meseci, odnosno, tamo jul 2023. godine. Dakle, oni koji su nakon tog datuma promenili prebivalište, neće moći da glasaju. Kolege su ovde govorile, čak i iz opozicije, iz vlasti, su govorili da sigurno ima građana koji su na zakonit način i sa zakonitim namerama promenili prebivalište, biće uskraćeni, ne da glasaju, moći će da glasaju, ali će morati da odu u onu lokalnu samoupravu odakle su došli, ako su promenili prebivalište i bili pre toga u Srbiji.
Izuzetak sada na ovaj izuzetak jeste što e odbornici, odnosno kandidati za odbornike ne podležu ovom ograničenju i sada oni će moći kao pasivno biračko pravo će moći da koriste bez obzira na ta ograničenja.
Dalje, bez obzira što je ovaj predlog potpisala grupa opozicionih poslanika, ovo jeste zajednički predlog vlasti i dela te opozicije. Dobro, vi to i ne krijete, nije moguće ni sakriti. Rečeno je da je to rezultat nekih pregovora koji su vođeni, podsetili smo se kako su to tekli, da ste potrošili vreme, i to malo vremena što je bilo od izbora 17. decembra do juna, do održavanja izbora, znači, pola godine gotovo se vode neki pregovori, simulira se neki dijalog i na kraju smo došli do ovog, kako bih rekao, rešenja koje ništa ne rešava.
Mi ćemo ponovo imati pregovore kada ovi izbori prođu. Ponovo ćemo imati i prigovore na izborni proces, ponovo ćemo imati međunarodnu misiju, ponovo ćemo razgovarati o izbornim uslovima. Dakle, to su sve razlozi zašto ne treba prihvatiti ovaj predlog i sada je kasno da se bilo šta promeni.
U prilog ovog obrazloženja zašto ne treba prihvatiti ovaj razlog, priložio bih diskusiju gospodina kolege Milenka Jovanova i priložio bih diskusiju koleginice Paunović, koji su naveli razloge, u stvari, zašto pristaju da glasaju za ovaj razlog, a to bih mogao ja da pridružim ovom obrazloženju kao razloge zašto ne treba glasati. Hvala vam na strpljenju.
Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, mi danas, mesec i po dana, nakon konstituisanja Skupštine, umesto da smo izabrali Vladu, kada je neko maločas pitao ko je zadužen, ne znam, za neki resor, ovde su se poslanici smejali, a u stvari smejemo se Skupštini, jer posle mesec i po dana nije birala Vladu. Valjda je to bio, predsednice Skupštine, najpreči posao koji je trebalo da uradi skupštinska većina i vi kao predsednica Skupštine, jer smo u međuvremenu od predsednika Republike čuli da je određen ili poveren mandat gospodinu Vučeviću. Ne znam zašto to niste uradili i dopustili ste da prvi zakon i početak rada ove Skupštine obeleži zakon po hitnom postupku, zakon o izmeni Zakona o lokalnim izborima.
Mi predlažemo da se ovaj član briše i to po hitnom postupku i to sada pravdate tobože nekom željom da se nekome izađe u susret, ovde opoziciji, da bi oni mogli lakše da se snađu na izborima i da bi možda mogli da postignu bolji rezultat.
Niste dali ni jedan dokaz na svim ovim nastupima koje ste imali u ovom procesu pregovaranja, a koji je prethodio predlogu ovog zakona o izmenama Zakona o lokalnim izborima da je to neka vaša želja. Ja ni jednog trenutka nisam shvatio da ste vi razumeli da je potrebno da se ovo uradi, već ste to predstavljali kao želju, eto, spremnost, mi ćemo to da učinimo, eto, ja sam nova predsednica Skupštine i ja ću dokazati da sam za pregovore i, naravno, tu su neke preporuke i sada je pitanje šta je veći razlog.
Bez obzira što se vi upirete i svih ovih meseci, od 17. decembra, da pokažete ili dokažete ili opovrgnete optužbe za neregularnost izbora u mnogo čemu sa dokazima koji su nesporni, ali se slažem sa vama.
Te optužbe i ti dokazi koji su pruženi nisu prošli ni ocenu tužilaštva, nisu dobili sudski epilog, pa da bismo danas mogli da razgovaramo o njima, pa da kažemo – da, ovo jeste bila osnovana optužba, ovo nije bila, itd. Dakle, to sada pošto nije prošlo ocenu tužilaštva, niti se tužilaštvo time bavilo, a videli smo kako se i gospođa Dolovac krije od novinara, dakle, od zainteresovane javnosti, ako tako mogu da kažem, i to ni manje, ni više, nego traži zaštitu visokog društva, visoko diplomatsko društva na nekom skupu.
Šta je u stvari prethodilo ovom procesu i Predlogu ovog zakona? Prethodile su ostavke 65 predsednika opština ili gradonačelnika nakon što su najavljeni parlamentarni izbori za 17-i ili su već bili raspisani nije to sad toliko ni važno, a vi ste nedavno kada je opozicija zatražila od vas da nađete način da se izbori u svih preostalih 90 ili 100 opština održe istovremeno kad i beogradski, uključujući i gradske opštine Beograda, rekli – pa, kako mi možemo to da isposlujemo? Pa na način kako ste to uradili i u jesen 2023. godine i onda postoji prosto dokaz da ste vi na to uticali, na te ostavke, a dokaz je što je Vlada Republike Srbije, na čijem ste vi čelu bili, imenovala privremene organe i u privremene organe ste stavili ljude, odnosno na čelo privremenih organa ste stavili ljude koji su vodili lokalne samouprave, pa evo vam primer Šapića, Velike Plane i svih dugih lokalnih samouprava.
Dakle, zašto ste stavili neposlušne predsednike opština, gradonačelnike koji su vas doveli u nezgodnu poziciju da sada imamo raspolućenu Srbiju kada je u pitanju održavanje lokalnih izbora u Srbiji? Gde to u svetu na koji se ugledate, ili sa kojim sarađujete ili nas terate da se ugledamo, gde to na svetu postoji da se na ovakav način održavaju izbori u lokalnim samoupravama?
Dalje, kod promene prebivališta, niz dokaza je ovde izneto, vi to ne prihvatate zato što kažem nema sudski epilog, ali šta će vam veća potvrda kada od najviših državnih funkcionera više puta smo mogli čuti - pa, šta moguće je imati dva prebivališta. Ako je moguće dva, onda je moguće i četiri. Sve što je moguće više od jednog, dakle ne mora da bude samo i dva i to je dokaz, odnosno to je način na koji vi pokušavate da prikrijete te manipulacije.
Naravno, da su ti izbori iznuđeni u jesen 2023. godine, odnosno u zimu 2023. godine i da je to bilo u funkciji beogradskih izbora. Niz dokaza je podneto i ti ljudi koje predvodite u Beograd jednog dana će odbiti da se vrate iz Beograda i to je još jedan doprinos pražnjenju Srbije.
Koje su posledice ovog procesa? Prvo, pregovori koji su vođeni i ti pregovori su, koliko ja vidim iznuđeni. Predsednica Skupštine i predsednica Vlade istovremeno, to još uvek ne znamo, šta je više, je prihvatila da organizuje pregovore, sigurno ne zato što smatra da to treba i imali smo i takođe i međunarodnu misiju. Međutim, to ne treba da vas iznenađuje, jer ću vas podsetiti da smo međunarodnu misiju imali za prethodne izbore i to na dva koloseka. Jedni pregovori koji su organizovani u Narodnoj skupštini u organizaciji tadašnjeg predsednika Skupštine, gospodina Dačića, a drugu smo imali u Kralja Milana takođe u zgradi Narodne skupštine sa međunarodnim predstavnicima.
Ovo što se sada dešava jeste posledica postepenog navikavanja na nedostatak javnosti rada. Do 2012. godine smo se svi borili kao opozicija da se objavi ugovor sa Fijatom. Danas imamo desetine ugovora koji su obavijeni velom tajne i ta to smo se navikli, navikli smo se na postepenu promenu prebivališta u funkciji lokalnih izbora.
Šta više je potrebno, koja preporuka je jača od člana 12. Ustava koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na autonomiju i na lokalnu samoupravu i da pravo građana na autonomiju, pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu jedino podleže oceni ustavnosti i zakonitosti.
Način na koji vi vodite vašu stranku je vaša stvar, ali način na koji vodite institucije nije samo vaša stvar.
Pored ovih preporuka sada pokušavate ovde da nam nametnete malo vi malo deo opozicije tzv. ODIHR dioptriju, da sve to treba da gledamo očima odnosno dioptrijom ODIHR-a i da treba da se rukovodimo samo tim preporukama.
Ja mislim da mi zapostavljamo ovde činjenicu da smo po sličnom stanju kršenja konstantnog kršenja zakona i zloupotrebe od strane vlasti. Ovde se govori o ispunjenju dva uslova, a sigurno čak i ovaj zakon koji promenite ni na koji način neće doprineti poboljšanju izbornih uslova i šta je jedini način da iz svega ovoga izađemo? Da vi iznađete način da vratite u stanje koje je bilo pre vas održavanje lokalnih izbora istovremeno. Dakle, ne postoji država na koju se ugledate u kojoj se izbori održavaju na ovakav način.
Ovaj moj amandman će imati kratak domet, ali verujte ni ovaj zakon koji usvajate neće mnogo duže trajati. Hvala.
(Beograd, 13.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.08.2022 - |