Da, zahvaljujem gospodine predsedniče, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre. Dosta ćemo vremena utrošiti na raspravu o razrešenju ministra privrede čije je razrešenje predložila predsednica Vlade i bilo bi dobro i red, da je predsednica Vlade bila prisutna i jedan komentar koji je možda bio na mestu dok je bio prisutan ministar Milićević, ali eto, mogu i sada ga iznesem, da je možda to i bio dogovor da i koalicija SPS, Jedinstvena Srbija na ovoj temi ne samo kao predlagač ovog ministra kada, predloga kandidata za ministra kada je birana Vlada, da podele teret u ovoj skupštinskoj debati, ali u svakom slučaju to je bila obaveza predsednice Vlade, da prisustvuje predsednica Vlade, nedavno kada smo raspravljali o inicijativi, odnosno zahtevu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova, rekla – da joj niko neće postavljati, ni menjati ministre, a pošto je kao glavne krivce i smetala glavna u radu Vlade, mada to nije objasnila na koji način utiče na rad Vlade označivši opoziciju i strane službe, pošto ovde u pitanju nije opozicija i pretpostavljam ni strane službe, ali imamo inicijativu koalicionog partnera.
Takođe, gospodin Milićević kao predstavnik Vlade u obrazlaganju ovoga zahteva za razrešenje ministra Baste, dosta je vremena utrošio ili posvetio ako tako mogu da kažem objašnjavajući narodnim poslanicima kakav je to organ Vlada, kako ona funkcioniše, koja je njena uloga i opšte o poziciji Vlade u pravnom sistemu? Pa, sam hteo da ga uputim na, mada mislim da to gospodinu ministru Selakoviću, s obzirom da njegovo obrazovanje i nivo obrazovanja nije potrebno, ali eto, tako je počela rasprava, pa, mi ministar neće zameriti da ga uputim na ministra Milićevića na član 4. Ustava koji kaže da je pravni sistem jedinstven, da podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da odnos sve tri grane vlasti počiva na ravnoteži i na međusobnoj kontroli i takođe, na Zakon o Vladi, gde Zakon propisuje da Vlada je ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, da vlada zastupa Republiku Srbiju, da u okviru svojih nadležnosti je samostalna, da je takođe, odgovorna Narodnoj Skupštini za sprovođenje politike i da o tome treba da podnosi Izveštaje.
E, sada kako bih vam rekao dosta toga smo čuli što je u prilogu ovome što ću reći, da ovaj naš pravni sistem niti počiva na podeli vlasti, niti daleko bilo na nekoj ravnoteži se zasniva odnos svih grana vlasti, a pogotovo ne na međusobnoj kontroli.
Ova država je pre 30 i više godina bila jednopartijska država i ponekad pomislim da je u takvom jednopartijskom sistemu i ako nemam razloga da ga branim, tada sam bio maloletan i da ga napadam i da ga osporavam, da je možda u nekim trenucima bilo lakše povući jasniju granicu između partije i države, nego što je to moguće danas. I, to pokazuje jedno odsustvo sistema upravo suprotno od onoga što je govorila premijerka sve ovo vreme braneći u prvom redu ministra unutrašnjih poslova da sistem nije zakazao, ako sistem nije zakazao znači da sistem postoji. Mnogo dokaza je dato da taj sistem ne postoji, Vlada je birana po merilima tog sistema kako ga premijerka vidi, ona je pod funkcionisala po merilima tog sistema Vlada je po mnogo čemu pod subordinacijom u odnosu na predsednika Republike, to se ni ne krije smatra se da to tako treba i da je to dobro i sada šta imamo za posledicu imamo predlog od strane premijerke, odnosno zahtev za razrešenje ministra privrede koji ste birali po koalicionom principu što ništa nije sporno Vlada je koaliciona, nije jedina i nije to jedina praksa, nije to praksa jedina u Srbiji.
Međutim, još tada kada je birana Vlada ceneći stanje srpske privrede njen položaj u regionu, globalne uticaje na koje se često pozivate, a koji realno postoje u većoj ili manjoj meri, neodgovorno je bilo takav izazov prepustiti kandidatu čije razrešenje se danas predlaže.
Sada, ako pođemo od toga da umesto podele vlasti, ravnoteže i međusobno kontrole imamo centralizam vlasti, mislim da neće uopšte biti važno ako tako bude funkcionisala i u buduće, ko će biti kandidat za novog ministra privrede. Odsustvo sistema jeste i to da još uvek nemamo ministra prosvete. Na primer, kada govorimo o ovom sastavu Vlade, da ne unosimo u diskusiju ovde neke druge nivoe vlasti, nemamo informaciju da li je u roku od 15 dana od podnošenja ostavke upućen predlog predsedniku Skupštine za izbor novog ministra, tu informaciju nemamo. Čuli smo neke izjave od predstavnika, prvog potpredsednika, možda i predsednice Vlade, da se predlažu neki kandidati, da ih čak ima i više, ali zakon je jasan, treba da imamo kandidate u roku od 15 dana od prestanka mandata i već je trebao da bude izabran ministar prosvete.
Što se tiče samog predloga za razrešenje koji je upućen narodnim poslanicima, sasvim neuobičajeno, neko od mojih kolega, prethodnih govornika su to istakli, da je kao prilog zahtevu za razrešenje koji je potpisala predsednica Vlade, koji je inače štur u obrazloženju, priložena je inicijativa koju je potpisao gospodin Dragan Marković kao predsednik JS, koja je i preuzela na neki način i tim aktom, a i današnjim diskusijama, preuzela odgovornost u dometu njihovog predloga.
Sam taj predlog pokazuje prirodu ove vlasti i tehnologiju vladanja. Dakle, nije uobičajeno i čudo je da su stručne službe to dozvolile, da do narodnih poslanika dođe uopšte jedna inicijativa stranačka, bilo koje stranke, u konkretnoj situaciji to je JS, dovoljno je bilo da predsednica Vlade podnese zahtev i bilo je poželjno da u obrazloženje stavi ono što nije želela da stavi, a što je JS u svojoj inicijativi navela.
Što se tiče tog obrazloženja, ono je sasvim šturo, citiram – zbog postupaka, iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada. Dakle, bez navođenja konkretnih razloga, a u obrazloženju se takođe navodi da su inicijativu podneli JS, podržala ili već kako na neki način SPS. Danas smo čuli od ministra Milićevića da je prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić to usmeno podržao. Sasvim je bilo dovoljno da prvi potpredsednik sa ministrima u Vladi, koje je predložila ova koalicija, naravno poslanička grupa inicira kroz institucije takvu smenu i to bi sasvim bilo dovoljno.
Međutim, ima zašto je dobro što je JS podnela ovu inicijativu, jer ona na neki način razotkriva pravu prirodu ovog zahteva za razrešenje. Jedinstvena Srbija je navela konkretne razloge i to dva razloga. Zato što se ministar Basta zalagao za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i drugi razlog, poziv ministrima da se pridruže protestima protiv nasilja.
Sada, kako bih vam rekao, i tu bi se šta moglo dodati, njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji nije se desio prekjuče, već ima više meseci i davno pre početka protesta protiv nasilja. Do duše, i tada JS je reagovala, koliko se sećam, tako što se ogradila od te izjave, međutim nije bilo inicijative da razrešenje, u prvom redu predsednice Vlade. Tu njoj stavljam na teret, jer je tu bilo sasvim dovoljno da tada podnese zahtev ili da bar ministar objasni svoju izjavu ili da povuče izjavu i da se izvini ili već šta da učini. Tada je JS reagovala, ali niko drugi iz vlasti nije.
Sada kada je ministar Basta pozvao ministre da se pridruže građanima a protestima, onda smo se setili o tog zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, to je nekome zasmetalo.
Da dam jedan zaključak sa tim razlozima. Dakle, očigledno da poziv da se uvedu sankcije Rusiji, što je suprotno zvaničnoj politici Vlade Republike Srbije, nije bio dovoljan razlog za razrešenje, obzirom da ministar nije odstupio od poziva koji je uputio vlastima u Srbiji, a i sam pripada vlasti, član je Vlade, nosilac jedne od najviših funkcija u Republici Srbiji, da bi smo došli do toga da se njegovo razrešenje traži tek kada je pozvao da se ministri pridruže protestima građana.
Da budem iskren, nije uobičajeno da ministri to rade, ne samo u ovoj Vladi, niti bilo gde, ne znam ni kako bi izgledalo da pola Vlade učestvuje na protestima, bez obzira da li su opravdani ili nisu. U konkretnoj situaciji jesu sigurno, jer znamo šta je iniciralo proteste, nije uobičajeno da ministri to rade, ali i to nije sporno. Nije sporno da Vlada na to reaguje.
Međutim, ova inicijativa na neki način koje je potpisala predsednica Vlade nas ne uverava, izaziva određene sumnje. Mislim, da ministar koji je tiho izabran previše se burno razrešava, od njegovog izbora nismo imali nikakve koristi, ali se nadam da od njegove smene neće imati nikakve štete. Vama gospodine ministre, i celoj Vladi da vodite računa da u narednom periodu ne dođete, a samim tim i Srbija da ne dođe na pozicije stavova, ovih stavova zbog kojih razrešavamo ministra Bastu.
Što se tiče rezultata rada Vlade u delokrugu nadležnosti Ministarstva privrede, ako neko u ovoj sali uopšte veruje ili smatra da ministar čije se razrešenje predlaže ima ikakve zasluge za dobre rezultate ili odgovornost za bilo kakve posledice, ipak da nešto prokomentarišemo da budemo u temi.
Najčešće se ističe obim stranih investicija i naravno sve posledice koje su nastupile u prvom redu mislim na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenosti, smanjenje broja nezaposlenih ima više u pravaca. Povećan je broj zaposlenih, to nije sporno, nećemo sada ulaziti u relativizaciju. S druge strane, veliki broj građana radno sposobnih napustilo je našu državu. Naravno, u međuvremenu je došlo promene metodologije. To sada nije toliko ni važno, ako postoji pozitivna tendencija. Podjednako je dobro ako i 200.000, a nije 400.000, ali bolje da je 400.000 nego 200.000.
Hteo sam da kažem da je jako važno, nikad nismo čuli informaciju, evo nedavno nam je bio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, umesto da smo takve informacije mogli da dobijemo ili imali prilike da pitamo. Koliko je od tih ljudi koji su zaposleni u prethodnih, ne znam, desetak godina sa kojima se vlast hvali, koliko je zaposleno u javnom sektoru, koliko je zaposleno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u agencijama, javnim preduzećima? Sigurno da je u nekim oblastima bilo i potrebe, ali ranijih godina postojala je metodologija, postojali su kriterijumi koji su jasno propisivali broj zaposlenih kada su u pitanju lokalne samouprave.
Bilo bi interesantno kada pravimo neka poređenja, a predsednica Vlade uživa da to radi, naravno, to radi na način na koji ona smatra da treba i da možda i veruje u sve to, naravno, mada mislim da radi tendenciozno bilo bi dobro da znamo i te podatke da kažemo. Evo, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća i tako dalje, imali su toliko zaposlenih, sada imaju manje. Pa, da kažemo da smo negde uštedeli. Mislim da tu nemamo čime da se pohvalimo, ali dobro, biće prilike da i o tome nešto čujemo.
Kada govorimo o stranim investicijama, koje su takođe u isto vreme i neselektivne i selektivne. Kada kažem da su neselektivne, o tome sam govorio više puta i ranije, koliko je to važno, zato što nam izmiču kontroli, neki procesi, a da država iz budžeta izdvaja veliki novac. Ovde ističemo pozitivne tendencije, a da nekako zanemarujemo i izbegavamo da govorimo o lošim posledicama i tendencijama koje se dešavaju, njih nije moguće uvek predvideti. Nije moguće u potpunosti i sprečiti, ali je dobro da se za njih zna i dobro je da se njime bavimo.
Govorimo o izdvajanju za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, to se tako kaže i to je u redu, niko ovde nema ništa protiv, mnogo toga je rečeno, od nešto protiv stranih investicija, ali ima puno slučajeva da ima privilegovanih investitora, osim što država neselektivno izdvaja neki novac. A kada kažem neselektivno, znači, ne radimo po sistemu ko se javi, ne vodimo računa šta su naši prioriteti, šta je najprofitabilnije i šta su ciljne neke delatnosti koje bi država želela da na poseban način podstiče, možda čak i više nego što sada radi.
S druge strane selektivne su zato što u eksploataciji kasnije, u periodu korišćenju tih sredstava mnogi investitori ne izmiruju obaveze prema ovoj državi, prema budžetu. Govorio sam o nekoliko slučajeva, neću ih sada pominjati, neki investitor je od 2012. godine do 2017. godine ostao dužan budžetu pet miliona eura. Pa, kada smo imali suicidne događaje u toj fabrici, onda je predsednike Republike, tada kao predsednik Vlade išao da smiruje.
Šta se desilo? Država je preuzela na sebe obavezu da poveže staž. Pazite, na koje način? Tako što se država odrekla svojih prihoda. Sada, postavlja se pitanje, što nije za Ministarstvo privrede, to je za Ministarstvo finansija, ali ako je Vlada kolektivni organ. Pa, na koji način je poreska uprava propustila da neko ne plaća godinama, ne plaća doprinose? Imamo slučaj bivšeg „Perkona“ u Velikoj Plani, dve, tri godine nisu plaćani doprinosi i investitor otišao, ljudi ostali bez plata, bez doprinosa, ne plaćeni komunalni troškovi, a država izdvaja neki novac. A da bi već u novembru mesecu prošle godine, još u novembru mesecu prošle godine u rebalansu Vlada Republike Srbije proglasila određeni broj privrednih društava za firme od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da su neki u međuvremenu zatvorene, da su u novembru mesecu dobili novac za prevazilaženje teškoća u poslovanju.
Tako da o svemu tome bi trebalo voditi računa, mislim da čak i da je prepušteno ministru ili dopušteno ministru privrede bilo kojem, pa i ovom čije se razrešenje sada traži, da bi imao što šta da radi, ali mislim da se sigurno time nije bavio.
Znači, nemamo nadzor nad sprovođenjem zakona i nemoguće je da ministar dobar, a da Ministarstvo bude neuspešno ili da ministar bude loš, a da automatski Ministarstvo loše. Zašto? Zato što ministarstvo ne čine samo ministri i državni sekretari, imamo stručne službe, imamo karijerne ljude koji tu rade godinama, koji poznaju propise, koji prate propise, koji znaju kako sistem funkcioniše, ako hoćemo to da uvažimo.
Što se tiče značaja smene ministra Baste nešto je značajnija od njegovog izbora, značajan zbog toga što možemo da kažemo otvoreno građanima da jedan od dva razloga zbog kojih se razrešava jeste njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji što je suprotno politici Vlade i siguran sam da će Vlada u svom mandatu istrajati u tom stavu i da neće doći na te pozicije.
Što se tiče glasanja za ministra njegovog razrešenja sami ste se birali, sami se i razrešavajte. Mi smatramo da je rešenje u vanrednim parlamentarnim izborima.
Nemojte nam govorite, to je ministar Milićević rekao, premijerka isto često govori, izvolite dogovorite se vi u opoziciji da li ćete izbore obavestite nas, obavestite predsednika. Nemamo mi šta da se dogovaramo međusobno. Državu vode državni organi, predsednik, Vlada, većina u Narodnoj skupštini, opozicija ima svoje stavove.
Evo, kako vidite sa ovim razrešenjem kako lepo usaglašavate disonantne tonove unutar vladajuće koalicije, to je vaša obaveze, ako hoćete da imate Vladu i u narednom periodu, da imate većinu, jer bez podrške JS, ove koalicije, nema ove Vlade, ali nigde ne piše da opozicija mora da ima usaglašene stavove, nego meni se čini da kao što deo opozicije nije za izbore, da ni vi niste za te izbore, ali dobro, kad budete želeli do njih će sigurno doći i smatramo da vlast treba da se menja na izborima. Netačno je da bilo ko ozbiljan smatra da vlast treba da se menja na ulici.
Vlast ne treba da se menja na ulici silom, ali vlast ne treba i ne sme da se čuva silom, da ne pominjemo ovde neke lokalne samouprave. Bilo je tu poprilično nasilja, sve je to pretočeno u neke skupštinske većine i formirana je neka prvobitna akumulacija svih pozicija i sada svaki pokušaj da se bilo šta promeni, proglašava se za nasilje. Eto, tako. Hvala što ste me saslušali.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na diskusiju o predloženom dnevnom redu o nekim tačkama dnevnog reda, izraziću nadu da će biti ispoštovan dogovor sa današnjeg sastanka ili najava, kako god hoćete, o održavanju sednice Narodne skupštine o KiM i to o aktuelnim temama, kako god ko da interpretira zbog javnosti ili se pozicionira u odnosu na tu sednicu, to ne treba da bude važno, bar meni nije.
Prosto smatram da Narodna skupština, uz sve saveznike, uz sve prijatelje koje imamo, sigurno može da bude najjači oslonac pregovaračkoj poziciji Republike Srbije u tom procesu.
Dakle, što se tiče izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, proanaliziraću taj postupak kroz nekoliko ciljeva koji su postavljeni i ovde proklamovani od strane predstavnika predlagača, vezano za pravosudne zakone koji su usvajani nedavno, mislim krajem februara meseca. Nekoliko je ciljeva najvažnijih: samostalnost sudstva, nezavisnost tužilaštva, efikasnost sudstva i tužilaštva i naravno javnosti rada. To je u isto vreme bilo i svojevrsno priznanje predstavnika predlagača, da trenutno stanje u pravosuđu, mislim na sudstvo i tužilaštvo nije takvo, dakle, nit je samostalno, niti je nezavisno, niti je efikasno, a da naravno nismo razgovarali o uzrocima i posledicama, bez pozivanja na bivše režime ili bivši režim.
Bilo bi dobro da smo razgraničili koji su uticaji i koji su razlozi za poražavajuću statistiku kada je u pitanju broj predmeta, kada je u pitanju prosečna dužina toka postupaka pred sudovima i onda bismo mogli da znamo koliko je na to uticao nedostatak materijalno-tehničkih sredstava, s jedne strane, koliko je uticao nedostatak, a to smo imali prilike da čujemo od predstavnika predlagača, nedovoljan broj nosilaca sudskih i tužilačkih funkcija i mogli bismo da znamo, naravno, koliko je to, s druge strane, posledica i nekog nerada, a da nam je poznato da u prethodnih nekoliko godina nije bilo velikog broja slučajeva da su sudije razrešavane zato što nisu radile ili nisu savesno radile.
Što se tiče javnosti rada, mogu da kažem da je javnost izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva maksimalno javan, počev od raspisivanja konkursa, preko snimanja sednica Odbora, javnog slušanja itd, a da s druge strane, ironičan sam, rad Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, onako kako je uređen zakonima koji regulišu njihov rad i njihovo uvođenje, znatno manje garantuje javnost rada kada je u pitanju njihov rad, a da bi bilo daleko bolje da je njihov rad više javan, a manje tok postupka, ili makar na isti način.
Takođe, kada je u pitanju javnost tzv. tajnih podataka ili podataka iz postupaka koji se ne odvijaju pred licem javnosti, oni su i te kako dostupni i javniji su nego svi postupci koji se vode pred licem javnosti.
Dalje, kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika, dosta se govorilo i na Odboru i na Skupštini prilikom usvajanja ovih zakona o tzv. neprimerenom uticaju, iako smo tada govorili, većina kolega iz opozicionih klupa, opozicionih poslaničkih grupa, da uticaj ili postoji ili ne postoji. Ne treba praviti razliku i uvoditi tu kategoriju, a da niko ne zna šta to znači "neprimerenog uticaja", što znači da primereni uticaj može da znači, dakle, ne da znači, nego može da znači, da neki vidovi, neki oblici primerenog uticaja mogu da postoje i da se oni mogu tolerisati u određenim situacijama.
Da budemo krajnje otvoreni, kada je u pitanju uticaj na samostalnost sudova i svih pravosudnih organa, mislim i na nezavisnost tužilaštva, oni mogu da budu koruptivne prirode, a mogu da budu i političke prirode, tako da se podrazumeva u ovoj i u svakoj narednoj vlasti da opozicija nije ta od koje preti opasnost da bi mogla da utiče na samostalnost ili na nezavisnost ili da bi mogla da vrši čak i primereni uticaj, da ne govorimo o neprimerenom uticaju.
U tom smislu, članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, mislim konkretno sada na istaknute pravnike, na neki način su pripremljeni na taj vid primerenog uticaja kada se on bude ispoljavao i ako se bude ispoljavao.
Istini za volju, na neki način, sa izvesnom dozom ironije, da kažem da ova dva zakona o Visokom savetu tužilaštva i o Visokom savetu sudstva ne članovima ovih saveta, mislim na istaknute pravnike, već građane na neki način štite od njihove zavisnosti ili od potpadanja pod neprimereni uticaj time što ograničavaju njihov izbor na jedan mandat. Tako da, ukoliko budu želeli, to mogu da koriste kao zaštitni mehanizam, da nemaju mogućnost da budu izabrani još jedanput i da u tom smislu ne moraju da grade i da ulažu u stvaranje utisaka dopadljivosti vlasti koja tada bude birala ponovo, da mogu da se biraju na još jedan mandat.
Još nešto da dodam kada su u pitanju uloge Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, odnosno istaknutih pravnika, kao garanti samostalnosti sudstva i nezavisnosti tužilaštva, da čak i ako budu radili u najboljoj veri, ukoliko se striktno budu držali zakona, ukoliko budu dostojno obavljali ulogu članova i odupirali tom primerenom uticaju, ako tako mogu da kažem, pošto neprimereni je zabranjen, da će ta uloga biti ograničena zbog nedovoljne, odnosno ograničene finansijske nezavisnosti sudova i tužilaštva.
Čuli smo od predstavnika predlagača da nedostaje para, osim da se plate povećavaju nosiocima pravosudnih funkcija u skladu sa inflatornim kretanjima, da one neće biti bitno povećavane, nema čak ni para za izjednačavanje plata nosioca sudskih funkcija u prekršajnim sudovima sa sudovima opšte nadležnosti zbog aranžmana sa MMF-om, pa ćemo videti kada će se to promeniti.
Nekoliko reči o kandidatima.
Za osam mesta, četiri u Visokom savetu sudstva i četiri u Visokom savetu tužilaštva, konkurisalo je 30-ak kandidata ukupno, od toga neke su prijave bile neblagovremene, neke su bile nekompletne, dakle, tri do četiri kandidata za jedno mesto, što smatram da je mali broj kandidata iz cele Srbije, jer za neko mesto pripravničko ili činovničko u sudu ima čak i veći broj kandidata. Šta to pokazuje? Zašto nismo imali veći broj kandidata? Jedan od razloga može da bude nedovoljno poverenje u ulogu istaknutih pravnika u ova dva saveta i njihovu mogućnost da samostalno, odnosno nezavisno obavljaju svoju dužnost.
Na sednicama Odbora bilo je dosta reči, kritičkih, pohvalnih i negativnih i u odnosu na ove kandidate, posebno sada govorim o ovima koji su danas predloženi Narodnoj skupštini od strane Odbora, da nisu dovoljno istaknuti pravnici, da u Srbiji ima, ako tako mogu da kažem, istaknutijih pravnika i verujem da sa time mogu svi da se slože. Ali što se tiče procedure, možemo da se složimo da je bilo osnovanih kritika kada je u pitanju javnost u postupku donošenja ovih zakona, ali što se tiče postupka za konkurs za istaknute pravnike i konkurs je bio javan, rekao sam, dosta toga je najavljivano, tako da ko je želeo mogao je da se javi, i oni istaknutiji ili najistaknutiji pravnici, ako tako mogu da kažem, su na neki način, time što nisu konkurisali, sveli izbor Narodnoj skupštini ili možda i komisiji koja će od predloženih kandidata birati istaknute pravnike.
Svi kandidati ispunjavaju formalne uslove, to nije sporno. Kod većine preteže lična ambicija, i to isto ne mora da bude mana, ukoliko je sve drugo u redu, dok za neke može da se zaključi da su pozvani da konkurišu na raspisanim konkursima. Što se tiče odgovora na pitanja koja su postavljale kolege poslanice, posebno u pogledu reakcije na eventualne pritiske, odnosno na eventualne uticaje, kako to zakon kaže, koje bi trpeli, većina, odnosno niko od ovih predloženih, možda neki koji nisu predloženi Narodnoj skupštini su jasno rekli da bi se tome oduprli, dok kod ovih koji su predloženi gotovo da niko to nije rekao.
Odbor je omogućio Skupštini da vrši izbor od ovih izabranih kandidata. Tako da, ukoliko Skupština izabere istaknute pravnike od predloženih kandidata oni neće morati prolaziti te traume da će ih birati komisija.
Na kraju krajeva, smatram kako god se ne slagali sa zakonskim rešenjima, kako god da se ne slagali sa procedurama, sa uslovima, oko dileme šta se podrazumeva pod istaknutim pravnikom, u svakom slučaju smatram da je bolje da ih izabere Narodna skupština i da oni na neki način osećaju obavezu i da imaju, kako bih rekao, i veće samopouzdanje nego da ih bira komisija, ukoliko Skupština dvotrećinskom većinom to ne bude uradila.
Ti proklamovani ciljevi o kojima se govorilo prilikom razmatranja i predlaganja ovih zakona o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva trebalo je, na neki način, da budu i kvantifikovani. Mi smo imali jedno opisno stanje, ovako, da to nije dobro, da je to sve posledica nekih bivših vlasti, ali trebalo je da govorimo i o broju predmeta. Trebalo je da govorimo i o prosečnom toku trajanja predmeta, da govorimo o broju zaposlenih, o proceni novih predmeta koje ćemo imati i da, na neki način, sa novim procedurama možemo da postavimo neke rokove, pa da se onda nađe neka junačka ekipa u nekom sudu u Srbiji, poput lekara u niškom zdravstvenom centru, koji su radili 100 dana i uspeli su da smanje listu čekanja ili da je svedu na nešto što je prihvatljivo i što zadovoljava potrebe građana.
Sa ovim rešenjima će sigurno biti zadovoljna Venecijanska komisija, biće zadovoljna i evropska administracija, to je sigurno. Koliko će građani biti zadovoljni, to ostaje tek da vidimo u budućnosti.
To znači da u Srbiji moraju biti garantovana bezbednost građana, mora biti garantovana sigurnost njihove imovine. To znači da ovi zakoni i svi pravosudni organi moraju obezbediti građanima pravo na suđenje u razumnom roku, da u Srbiji ne sme biti Savamale dva i da ne sme biti tragova bespravno sagrađenog objekta na Kopaoniku, da okončanjem postupka ne sme biti Jovanjice, nove Jovanjice, ili ako je, kao što to neki političari pričaju, dobar projekat, ako se nakon toga ispostavi da je dobar, onda ga treba razvijati širom Srbije.
Ne sme se dopustiti i ne sme proći bez reakcije tužilaštva da gradonačelnik grada Beograda opravdava koruptivne delatnosti i inicijative svog najbližeg saradnika. Ne sme biti nepotizma i mora biti bitno ko je krao, a ne, na kraju krajeva, ko je saznao za nekoga da je krao.
Što se tiče izbora Saveta DRI i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nekoliko reči. Državna revizorska institucija kontroliše zakonito i namensko trošenje javnih finansija. Mi smo od gospodina Pejovića čuli, saslušali izveštaj. To je skup statistički podataka o aktivnostima koje smo imali i to je u redu. Međutim, bilo bi dobro da smo od tako jednog iskusnog čoveka i čitave te ekipe čuli kakve su tendencije u kontroli utroška javnih finansija. Ovde se pre desetak godina govorilo, doduše politički, da se na javnim nabavkama, da nestane milion, milijardu i 723 hiljade ili miliona, kako već, ne znam, na javnim nabavkama, a bilo bi dobro da smo čuli sada od DRI da li je to sada više ili manje. Ako je manje, onda bismo mogli da kažemo da efekti te kontrole imaju značaj.
Zašto vam govorim kakve bi procedure mogle da se upotrebe kao kaznena politika i zašto vam o tome govorim? Po izveštajima DRI vidimo da se sredstva obilato i obimno nenamenski troše, to nije sporno, kao i da većina završi u pogodbama u prekršajnim postupcima i da se dalje nastavlja sa nenamenskim utroškom sredstava.
To je, takođe, pitanje i za budžetsku inspekciju i uvođenje materijalne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana kršenjem pravila budžetskog poslovanja.
Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki uglavnom sprovodi žalbeni postupak, i to kada ga ima, i to na odluku o izboru ponuđača. Međutim, nakon potpisivanja ugovora svedoci smo da se odstupa od predmeta ugovora, posebno mislim da se odstupa od obima ugovorenog posla, da sve to košta višestruko dodatnih finansija, da se rokovi višestruko produžavaju i da to sve predstavlja naknadno izigravanje pravila javnih nabavki, a o kvalitetu da i ne govorimo.
Evo, za ovaj početak hvala. Toliko.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici i predstavnici izvršne vlasti, gospodine generale, predstavnici regulatornih kontrolnih tela, DRI, 26 tačaka imamo na jednoj sednici. Siguran sam da se većina prisutnih koji su izveštavali iz Skupštine danas o radu u 2021. godini neće naljutiti zato što neće biti obuhvaćeni analizom izveštaja. Ja ću se samo na jedan osvrnuti, na Izveštaj Fiskalnog saveta, ali pre toga i gospodinu Vesiću, ministru koji ispoljava na sednici jednu zavidnu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, mada u replici ga je gospodin Pejović možda i nadmašio, možda zato što se oseća lično povređen i ne treba da unosite emocije.
Nije problem za mene ako vaš sin radi bilo gde, i u EPS-u ili RTS-u, ali ako radi kao revizor, veoma sam zainteresovan i voleo bih da javnost zna šta je radio kao revizor i kakvi su njegovi nalazi kao internog revizora. To je daleko važnije od toga da li je vaš sin.
Gospodin Vesić, kako bih rekao, možda ne u odnosu na sve poslanike, možda u nekoj polemici sa kolegom sa kojim je bio u istoj stranci nekada, pa smo prisustvovali svojevrsnoj ostavinskoj raspravi, da i onaj ko je otišao iz kuće i onaj ko je ostao, niko ne želi da se prihvati nasleđa. I to nije tema za ovu sednicu. Mislim da to treba da se raspravi na nekom drugom mestu.
Sada, kada govorite o tome da ima onih koji nisu za to da se Srbija razvija, siguran sam da u ovoj sali niko nije protiv razvoja Srbije i vi, bez obzira što ispoljavate tu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, i što imate sve instrumente, evo, imaćete i usvojen sporazum o obezbeđivanju sredstava ili dela sredstava ili većeg dela sredstava, govorim o železničkom koridoru, i da imate i podršku i da će on biti izglasan, ali nekako, kako bih vam rekao, kao da vam fali podrška i opozicionih poslanika, a imate dovoljnu podršku, pretpostavljam da će glasati, pretpostavljam da ne tražite tu podršku zato što sumnjate da će većina to izglasati, tako da, mislim, i taj manir nije primeren niti ministru, niti ovoj sednici, razgovorima o ovim temama.
U svakom slučaju, postoje kritički tonovi. Vi ste u poziciji da sve znate o ovim projektima, sve znate o konstrukciji finansiranja. Govorili ste ovde o rokovima, mislim desetak godina da ste pominjali da će se sve ili neke faze završiti. Nemojte da mi zamerite, nisam taj deo propratio, ali ste pominjali neke rokove. Upoređivali ste odnos poslanika u Skupštini Kraljevine Srbije, kneževine, jel da, kraljevina je od osamdeset druge godine. I sada to uopšte nije važno. Daleko je važnije da vi tu svoju radnu agilnost i podršku koju imate i finansijsku konstrukciju usmerite da taj posao bude završen u roku, da podstičete konkurentnost koja nedostaje.
Ja pretpostavljam da na proceduru izbora izvođača nećete izgubiti mnogo vremena, s obzirom na izmenu Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da se kod Komisije za zaštitu prava ponuđača pretpostavljam neće ni prijaviti neko da osporava taj izbor, ali dobro, pretpostavljam da to možda može da bude i najpovoljnije.
Vodite računa o kvalitetu, vodite računa o garancijama izvođača radova, jer smo bili u prilici da čujemo od ministara da li u ovoj ili prethodnoj Vladi, svejedno, ili prethodnim vladama, da se na gradilištima, dakle, direktno sa gradilišta imamo izveštavanje da se kasni sa radovima i da postrojavaju tu izvođače ili podizvođače radova. Ja pretpostavljam da postoje neke garancije bankarske, kad neko kaže – ja dobijam avans 50%, 10, 20, svejedno koliko, da ne kažem 100%, da on nema kao baš da može da radi šta hoće i koliko hoće, već da ga obavezuju i preuzeta sredstva, da ga obavezuju i rokovi, a uz to da treba kontrolisati i kvalitet radova.
Zašto vam ovo sve govorim? Sve su ovo razlozi zašto narodni poslanici koji nemaju informacije o svemu ovome o čemu vi imate i kojima raspolažete nisu spremni da daju podršku, a vi ste dužni da to sprovedete i da o tome vodite računa.
Takođe, govorili ste da od 1976. godine do 2012. godine, čini mi se, nijedan, odnosno nula kilometra ste rekli je izgrađeno, ali pretpostavljam da je nula i plaćeno. E, sad, vi vodite računa da ne bude plaćeno više kilometara nego što je urađeno. Razumete o čemu vam govorim?
Što se tiče Izveštaja Fiskalnog saveta, o njemu ću govoriti zato što nema ni vremena da se o svim izveštajima govori, ali on na neki način ima i krovni, kako bih rekao, iz mog ugla gledanja, iz našeg ugla gledanja, ima krovni značaj zato što pojedini delovi izveštaja koje smo imali prilike danas, čije obrazlaganje smo imali prilike da saslušamo, da su neki nalazi u tim izveštajima posledica nalaza i ocena koje smo mogli da pročitamo u Izveštaju Fiskalnog saveta za 2021. godinu.
Neko je pomenuo maločas da, mislim da ste vi podneli u martu 2022. godine izvešaj i sada smo, bezmalo, u martu 2023. godine, mnogo se toga izdešavalo. Mislim da ste radili u toj godini nekih 11 izveštaja, ocena u 2021. godini. U međuvremenu, šta imamo? Imamo završni račun za 2021. godinu? Pa, imamo vašu naknadnu ocenu, ako tako mogu da kažem, tog završnog računa. Dakle, nešto što nije sadržano u ovom vašem Izveštaju, jer vi ste ga podneli kada niste imali završni račun za 2021. godinu i naknadno ste sačinili ocenu.
S druge strane, usvojen je budžet za 2022. godinu. Imali smo rebalans za 2022. godinu, jedan rebalans, jel tako, krajem 2022. godine i usvojili smo budžet za 2023. godinu. Dakle, mnogo toga se izdešavalo u tom, da kažem, budžetskom životu, mnoge odluke su donete, a mi sada ne možemo da se ograničimo samo na ovaj izveštaj. Čak i predsednik Fiskalnog saveta danas u obrazlaganju izveštaja, na moju žalost ili građana Srbije, tako mogu da kažem, je rekao da neke zamerke, primedbe, kada su u pitanju ocene za 2021. godinu da se, nažalost, ponavljaju i u 2022. godini, a procenjuje se na osnovu usvojenog budžeta i u 2023. godini, osim, ne znam, oko vanrednih pomoći, to je, barem, predsednik Fiskalnog saveta rekao da ne očekuje da će ove godine biti, makar na način kako su one neselektivno isplaćivane u 2021. godini.
Sada kad govorimo o ulozi Fiskalnog saveta, na neki način, uzimajući u obzir ono što je moglo da se čuje prilikom javnog istupanja vas kao predsednika i vas kao članova Fiskalnog saveta o pojedinim izveštajima koje ste davali i ocenama koje ste davali, da smo imali poprilično oštre kritike izvršne vlasti, što, ako nije zabranjeno. Na kraju krajeva i vi ste naveli u izveštaju, ovome koji danas razmatramo, nepoštovanje od strane ministarstva, mislim da ću čak i da citiram, od strane Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i, čini mi se, Kancelarije za javna ulaganja. Mislim da to piše u izveštaju, dakle, nepoštovanje.
U Zakonu o budžetskom sistemu u odredbama kojima je ustrojen Fiskalni savet, njegove nadležnosti, njegove odgovornosti itd. stoji da su državni organi dužni da dostavljaju sve informacije, izveštaje, podatke, ja sada parafraziram to, koji su od značaja za rad Saveta. Jer vi ako ne raspolažete relevantnim podacima, pogotovo ako ne raspolažete u datom trenutku, a to je takođe navedeno kao primedba u Izveštaju za 2021. godinu, da vi ne možete da sačinite ni relevantan, da kažem, pouzdan izveštaj ako ne raspolažete podacima.
S druge strane, tamo postoji jedna odredba u Zakonu o budžetskom sistemu, ukoliko vam neko ne dostavlja izveštaje ili podatke ili informacije, da se Fiskalni savet može obratiti Narodnoj skupštini. Meni nije poznato, iz Izveštaja nisam video, možda mi je promaklo, ali vi me ispravite, mislim da se niste obratili Narodnoj skupštini sa zahtevom da vam preko Vlade, odnosno ministarstava ili institucija drugih organa koji ne dostavljaju podatke da to obezbedite.
Tako da, kako bih vam rekao, ove vaše primedbe činjenično stoje, ali način na koji ih iznosite mislim da ima i određenu dozu strahopoštovanja, ne znam kako ćete to da razumete, ali to je prosto moj utisak.
Što se tiče samog budžeta Fiskalnog saveta, jedno pitanje samo imam. Tamo je došlo u nekom trenutku do prepakivanja, ako tako mogu da kažem, u budžetskom smislu, plata, sa zarada na 6.000.000 dinara u usluge po ugovoru, da su usluge po ugovoru uvećane sa 10 na, mislim, 16,5 a za toliko su umanjena sredstva za plate. Tu je čak i, mislim, za jednog radnika smanjen broj. Ako sam dobro razumeo, ovde se postavlja pitanje ako ukupno od izdvajanja za plate i doprinose i usluge po ugovoru, to je četrdesetak miliona dinara, ako je 16 miliona dinara, to četrdesetak posto izdvajate za usluge po ugovoru i ako se to svake godine ponavlja, pa, zašto se ne jačaju kapaciteti Fiskalnog saveta? Zašto to ne tražite, ako već smatrate da treba? Znate, 16 miliona u odnosu na 25, to je 63%, 65%, dakle, 2/3 u odnosu na ono što je vama dato i opredeljeno za plate i za doprinose, nek je 25 miliona dinara, na sve to 16 miliona dinara, dakle, 60 i nešto posto u odnosu na taj iznos ide na usluge po ugovoru.
Da li ste tražili da se odobri broj, pretpostavljam, da se tu angažuju stručni ljudi, stručne službe u radu Fiskalnog saveta, pa ako je to potrebno svake godine zašto ne preteže u značajnoj meri izdvajanje za plate, redovne plate, jer jedan od ciljeva zbog kojih je i osnovan Fiskalni savet zakonom jeste da se stara da fiskalna politika bude predvidiva, pa ako rad Fiskalnog saveta nije predvidiv u tom smislu, ne znam na koji način možemo da se staramo i o predvidljivosti fiskalne politike. Pored te predvidljivosti važna je i javnost rada i odgovornost. Dakle, od svega onoga zbog čega je osnovan Fiskalni savet to izdvajam.
Iz ovih ocena koje ste vi dali u Izveštaju za 2021. godinu možemo da se složimo, ako ne u potpunosti, onda u pretežnoj meri, odsustvo javnosti rada ili transparentnosti, kako vi to kažete, nepredvidljivost, takođe, posebno mislim u odnosu na tekuću budžetsku rezervu, na kazne i penale, na subvencije itd, dakle, striktno se držim onoga što ste vi naveli u izveštaju, a na kraju ću dati neku ocenu i šire od ovih ocena, neusklađenost sa fiskalnim pravilima, ne poštovanje uloge Fiskalnog saveta, dakle, kroz uskraćivanje, kašnjenje ili uskraćivanje podataka koje ste tražili i, takođe, što trošenje budžetskih sredstava u velikoj meri jeste pod oznakom poverljivo ili strogo poverljivo. Mislim da ste čak te izraze iskoristili u izveštaju.
Tekuća budžetska rezerva za više od 190 miliona evra je probijena. Penali i kazne 150 miliona evra i pri tome, ako pođemo od toga za šta se troši tekuća budžetska rezerva, dakle, ili se budžet loše planira ili se loše izvršava ili je možda i jedno i drugo. To bih isto voleo da nešto više o tome kažete i da se malo oslobodite, kako bih rekao, u toj analizi, u toj kritici.
Naravno, uz sve to iznosite i određene pozitivne ocene i nemam problem da se sa tim složim, a ne bi trebalo da ima ni ministar finansija problem da se složi i sa kritikama, kao što se slaže i sa pozitivnim ocenama.
Takođe, posebno tretirate subvencije, subvencije za otvaranje radnih mesta, kako god hoćete, kolokvijalno to se govori – subvencije stranim investitorima, mada simbolički ima tu nekih i izdvajanja i za programe domaćeg privređivanja, ako tako mogu da kažem i to nije sporno. Kada se govori o efektima, imali smo prilike i na ovoj sednici da čujemo, ali uvek se o tome govori, da neko ko postavi pitanje u vezi sa tim da je protiv zapošljavanja, da je protiv rasta BDP-a, da je protiv povoljnom spoljnotrgovinskog bilansa itd.
Dakle, da se ne opravdavam kao za izgradnju železnice, da nismo protiv toga, ali se postavlja pitanje javnosti ili transparentnosti, kako vi kažete, na koji način se određuju prioriteti, da li država Srbija unapred zna kada planira sredstva za budžet… Ne znam, 2020. godine, mislim, bilo je 10 milijardi, a 2021. godine 16 milijardi, čini mi se, ili 16,5, da su povećana za 65% izdvajanja. Da li imamo prioritete šta želimo time da postignemo? Da li kada određujemo kome ćemo dati 2.000 evra po otvaranju radnog mesta, kome ćemo dati 10 ili 50, neko će možda od prisutnih članova Vlade reći da to nije istina, umeju ovde da se iskoriste malo i slobodniji izrazi, nemojte da lupate, ne znate ništa, pa izvinite da ima izveštaja o tome, da ima podataka, da ima informacija, a ja verujem da su to, ako se pozivamo na pozitivne efekte, podaci sa kojima bi vlast volela da se pohvali, a siguran sam da bi i građani bili ponosni, a pretpostavljam da bi opozicija manje lupala, što bi neko rekao ovde.
Kada govorimo o konkurentnosti, dolazimo do toga da, neko je ovde iznosio podatke o najvećem broju javnih nabavki, najveće vrednosti. Imamo jednog ponuđača i to je nešto na šta ne treba da budemo ponosni. Treba da težimo da imamo veći broj ponuđača, da promenimo Zakon o javnim nabavkama, da izdvajamo više sredstava za javne nabavke i da ih tako koncipiramo, da i domaći ponuđači mogu da budu izvođači radova, da ne budu samo podizvođači radova i da neko uzima kajmak, a da neko cedi vodu iz suve drenovine kada su poslovi u pitanju.
Kada govorimo o konkurentnosti, ako pođemo od te činjenice, od tog podatka, dakle najveći broj javnih nabavki jeste po jedan ponuđač, onda možemo da zaključimo da u toj „konkurentnosti“, pod navodnicima, imamo vankonkurentne firme ili nadkonkurentne firme, privredna društva kojima se možda i prilagođavaju uslovi konkursa i da se na taj način eliminišu drugi ponuđači, a da su u isto vreme posle tih koji ne mogu da konkurišu kao izvođači, da su podobni da budu podizvođači radova. Dakle, imamo vankonkurentne i nadkonkurentne ili kako hoćete, konkurentne firme.
Dakle, jedna opšta ocena je da nema javnosti, da se krše pravila, da se kada su u pitanju javne nabavke i dodele ugovora sistematski tumači zakon, dakle da to tako može i da to tako treba, a sa druge strane imamo i krajnje restriktivna tumačenja.
I tu i tamo kada su u pitanju veliki problemi i kršenja zakona u oblasti javnih nabavki, tu i tamo pojavi se neki slučaj koji ugleda jutro, ali vrlo mali broj njih omrkne kada je u pitanju javnost.
Dakle, sve je dopušteno, ali nije sve na korist. Hvala što ste me saslušali.
(Beograd, 13.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.08.2022 - |