Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, mi danas, mesec i po dana, nakon konstituisanja Skupštine, umesto da smo izabrali Vladu, kada je neko maločas pitao ko je zadužen, ne znam, za neki resor, ovde su se poslanici smejali, a u stvari smejemo se Skupštini, jer posle mesec i po dana nije birala Vladu. Valjda je to bio, predsednice Skupštine, najpreči posao koji je trebalo da uradi skupštinska većina i vi kao predsednica Skupštine, jer smo u međuvremenu od predsednika Republike čuli da je određen ili poveren mandat gospodinu Vučeviću. Ne znam zašto to niste uradili i dopustili ste da prvi zakon i početak rada ove Skupštine obeleži zakon po hitnom postupku, zakon o izmeni Zakona o lokalnim izborima.
Mi predlažemo da se ovaj član briše i to po hitnom postupku i to sada pravdate tobože nekom željom da se nekome izađe u susret, ovde opoziciji, da bi oni mogli lakše da se snađu na izborima i da bi možda mogli da postignu bolji rezultat.
Niste dali ni jedan dokaz na svim ovim nastupima koje ste imali u ovom procesu pregovaranja, a koji je prethodio predlogu ovog zakona o izmenama Zakona o lokalnim izborima da je to neka vaša želja. Ja ni jednog trenutka nisam shvatio da ste vi razumeli da je potrebno da se ovo uradi, već ste to predstavljali kao želju, eto, spremnost, mi ćemo to da učinimo, eto, ja sam nova predsednica Skupštine i ja ću dokazati da sam za pregovore i, naravno, tu su neke preporuke i sada je pitanje šta je veći razlog.
Bez obzira što se vi upirete i svih ovih meseci, od 17. decembra, da pokažete ili dokažete ili opovrgnete optužbe za neregularnost izbora u mnogo čemu sa dokazima koji su nesporni, ali se slažem sa vama.
Te optužbe i ti dokazi koji su pruženi nisu prošli ni ocenu tužilaštva, nisu dobili sudski epilog, pa da bismo danas mogli da razgovaramo o njima, pa da kažemo – da, ovo jeste bila osnovana optužba, ovo nije bila, itd. Dakle, to sada pošto nije prošlo ocenu tužilaštva, niti se tužilaštvo time bavilo, a videli smo kako se i gospođa Dolovac krije od novinara, dakle, od zainteresovane javnosti, ako tako mogu da kažem, i to ni manje, ni više, nego traži zaštitu visokog društva, visoko diplomatsko društva na nekom skupu.
Šta je u stvari prethodilo ovom procesu i Predlogu ovog zakona? Prethodile su ostavke 65 predsednika opština ili gradonačelnika nakon što su najavljeni parlamentarni izbori za 17-i ili su već bili raspisani nije to sad toliko ni važno, a vi ste nedavno kada je opozicija zatražila od vas da nađete način da se izbori u svih preostalih 90 ili 100 opština održe istovremeno kad i beogradski, uključujući i gradske opštine Beograda, rekli – pa, kako mi možemo to da isposlujemo? Pa na način kako ste to uradili i u jesen 2023. godine i onda postoji prosto dokaz da ste vi na to uticali, na te ostavke, a dokaz je što je Vlada Republike Srbije, na čijem ste vi čelu bili, imenovala privremene organe i u privremene organe ste stavili ljude, odnosno na čelo privremenih organa ste stavili ljude koji su vodili lokalne samouprave, pa evo vam primer Šapića, Velike Plane i svih dugih lokalnih samouprava.
Dakle, zašto ste stavili neposlušne predsednike opština, gradonačelnike koji su vas doveli u nezgodnu poziciju da sada imamo raspolućenu Srbiju kada je u pitanju održavanje lokalnih izbora u Srbiji? Gde to u svetu na koji se ugledate, ili sa kojim sarađujete ili nas terate da se ugledamo, gde to na svetu postoji da se na ovakav način održavaju izbori u lokalnim samoupravama?
Dalje, kod promene prebivališta, niz dokaza je ovde izneto, vi to ne prihvatate zato što kažem nema sudski epilog, ali šta će vam veća potvrda kada od najviših državnih funkcionera više puta smo mogli čuti - pa, šta moguće je imati dva prebivališta. Ako je moguće dva, onda je moguće i četiri. Sve što je moguće više od jednog, dakle ne mora da bude samo i dva i to je dokaz, odnosno to je način na koji vi pokušavate da prikrijete te manipulacije.
Naravno, da su ti izbori iznuđeni u jesen 2023. godine, odnosno u zimu 2023. godine i da je to bilo u funkciji beogradskih izbora. Niz dokaza je podneto i ti ljudi koje predvodite u Beograd jednog dana će odbiti da se vrate iz Beograda i to je još jedan doprinos pražnjenju Srbije.
Koje su posledice ovog procesa? Prvo, pregovori koji su vođeni i ti pregovori su, koliko ja vidim iznuđeni. Predsednica Skupštine i predsednica Vlade istovremeno, to još uvek ne znamo, šta je više, je prihvatila da organizuje pregovore, sigurno ne zato što smatra da to treba i imali smo i takođe i međunarodnu misiju. Međutim, to ne treba da vas iznenađuje, jer ću vas podsetiti da smo međunarodnu misiju imali za prethodne izbore i to na dva koloseka. Jedni pregovori koji su organizovani u Narodnoj skupštini u organizaciji tadašnjeg predsednika Skupštine, gospodina Dačića, a drugu smo imali u Kralja Milana takođe u zgradi Narodne skupštine sa međunarodnim predstavnicima.
Ovo što se sada dešava jeste posledica postepenog navikavanja na nedostatak javnosti rada. Do 2012. godine smo se svi borili kao opozicija da se objavi ugovor sa Fijatom. Danas imamo desetine ugovora koji su obavijeni velom tajne i ta to smo se navikli, navikli smo se na postepenu promenu prebivališta u funkciji lokalnih izbora.
Šta više je potrebno, koja preporuka je jača od člana 12. Ustava koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na autonomiju i na lokalnu samoupravu i da pravo građana na autonomiju, pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu jedino podleže oceni ustavnosti i zakonitosti.
Način na koji vi vodite vašu stranku je vaša stvar, ali način na koji vodite institucije nije samo vaša stvar.
Pored ovih preporuka sada pokušavate ovde da nam nametnete malo vi malo deo opozicije tzv. ODIHR dioptriju, da sve to treba da gledamo očima odnosno dioptrijom ODIHR-a i da treba da se rukovodimo samo tim preporukama.
Ja mislim da mi zapostavljamo ovde činjenicu da smo po sličnom stanju kršenja konstantnog kršenja zakona i zloupotrebe od strane vlasti. Ovde se govori o ispunjenju dva uslova, a sigurno čak i ovaj zakon koji promenite ni na koji način neće doprineti poboljšanju izbornih uslova i šta je jedini način da iz svega ovoga izađemo? Da vi iznađete način da vratite u stanje koje je bilo pre vas održavanje lokalnih izbora istovremeno. Dakle, ne postoji država na koju se ugledate u kojoj se izbori održavaju na ovakav način.
Ovaj moj amandman će imati kratak domet, ali verujte ni ovaj zakon koji usvajate neće mnogo duže trajati. Hvala.
Zahvaljujem.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Predsednice, molim vas, dopustili ste svađu ovde o svemu i svačemu subjekata na temi današnje sednice oko koje se slažete potpuno, pa vas molim da ovaj igrokaz prekinete, da sprovedete glasanje. Lepo vi koji ste posvađani, sprovedite glasanje, izglasajte zakon, pa da se razilazimo. Hvala.
Da, zahvaljujem gospodine predsedniče, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre. Dosta ćemo vremena utrošiti na raspravu o razrešenju ministra privrede čije je razrešenje predložila predsednica Vlade i bilo bi dobro i red, da je predsednica Vlade bila prisutna i jedan komentar koji je možda bio na mestu dok je bio prisutan ministar Milićević, ali eto, mogu i sada ga iznesem, da je možda to i bio dogovor da i koalicija SPS, Jedinstvena Srbija na ovoj temi ne samo kao predlagač ovog ministra kada, predloga kandidata za ministra kada je birana Vlada, da podele teret u ovoj skupštinskoj debati, ali u svakom slučaju to je bila obaveza predsednice Vlade, da prisustvuje predsednica Vlade, nedavno kada smo raspravljali o inicijativi, odnosno zahtevu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova, rekla – da joj niko neće postavljati, ni menjati ministre, a pošto je kao glavne krivce i smetala glavna u radu Vlade, mada to nije objasnila na koji način utiče na rad Vlade označivši opoziciju i strane službe, pošto ovde u pitanju nije opozicija i pretpostavljam ni strane službe, ali imamo inicijativu koalicionog partnera.
Takođe, gospodin Milićević kao predstavnik Vlade u obrazlaganju ovoga zahteva za razrešenje ministra Baste, dosta je vremena utrošio ili posvetio ako tako mogu da kažem objašnjavajući narodnim poslanicima kakav je to organ Vlada, kako ona funkcioniše, koja je njena uloga i opšte o poziciji Vlade u pravnom sistemu? Pa, sam hteo da ga uputim na, mada mislim da to gospodinu ministru Selakoviću, s obzirom da njegovo obrazovanje i nivo obrazovanja nije potrebno, ali eto, tako je počela rasprava, pa, mi ministar neće zameriti da ga uputim na ministra Milićevića na član 4. Ustava koji kaže da je pravni sistem jedinstven, da podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da odnos sve tri grane vlasti počiva na ravnoteži i na međusobnoj kontroli i takođe, na Zakon o Vladi, gde Zakon propisuje da Vlada je ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, da vlada zastupa Republiku Srbiju, da u okviru svojih nadležnosti je samostalna, da je takođe, odgovorna Narodnoj Skupštini za sprovođenje politike i da o tome treba da podnosi Izveštaje.
E, sada kako bih vam rekao dosta toga smo čuli što je u prilogu ovome što ću reći, da ovaj naš pravni sistem niti počiva na podeli vlasti, niti daleko bilo na nekoj ravnoteži se zasniva odnos svih grana vlasti, a pogotovo ne na međusobnoj kontroli.
Ova država je pre 30 i više godina bila jednopartijska država i ponekad pomislim da je u takvom jednopartijskom sistemu i ako nemam razloga da ga branim, tada sam bio maloletan i da ga napadam i da ga osporavam, da je možda u nekim trenucima bilo lakše povući jasniju granicu između partije i države, nego što je to moguće danas. I, to pokazuje jedno odsustvo sistema upravo suprotno od onoga što je govorila premijerka sve ovo vreme braneći u prvom redu ministra unutrašnjih poslova da sistem nije zakazao, ako sistem nije zakazao znači da sistem postoji. Mnogo dokaza je dato da taj sistem ne postoji, Vlada je birana po merilima tog sistema kako ga premijerka vidi, ona je pod funkcionisala po merilima tog sistema Vlada je po mnogo čemu pod subordinacijom u odnosu na predsednika Republike, to se ni ne krije smatra se da to tako treba i da je to dobro i sada šta imamo za posledicu imamo predlog od strane premijerke, odnosno zahtev za razrešenje ministra privrede koji ste birali po koalicionom principu što ništa nije sporno Vlada je koaliciona, nije jedina i nije to jedina praksa, nije to praksa jedina u Srbiji.
Međutim, još tada kada je birana Vlada ceneći stanje srpske privrede njen položaj u regionu, globalne uticaje na koje se često pozivate, a koji realno postoje u većoj ili manjoj meri, neodgovorno je bilo takav izazov prepustiti kandidatu čije razrešenje se danas predlaže.
Sada, ako pođemo od toga da umesto podele vlasti, ravnoteže i međusobno kontrole imamo centralizam vlasti, mislim da neće uopšte biti važno ako tako bude funkcionisala i u buduće, ko će biti kandidat za novog ministra privrede. Odsustvo sistema jeste i to da još uvek nemamo ministra prosvete. Na primer, kada govorimo o ovom sastavu Vlade, da ne unosimo u diskusiju ovde neke druge nivoe vlasti, nemamo informaciju da li je u roku od 15 dana od podnošenja ostavke upućen predlog predsedniku Skupštine za izbor novog ministra, tu informaciju nemamo. Čuli smo neke izjave od predstavnika, prvog potpredsednika, možda i predsednice Vlade, da se predlažu neki kandidati, da ih čak ima i više, ali zakon je jasan, treba da imamo kandidate u roku od 15 dana od prestanka mandata i već je trebao da bude izabran ministar prosvete.
Što se tiče samog predloga za razrešenje koji je upućen narodnim poslanicima, sasvim neuobičajeno, neko od mojih kolega, prethodnih govornika su to istakli, da je kao prilog zahtevu za razrešenje koji je potpisala predsednica Vlade, koji je inače štur u obrazloženju, priložena je inicijativa koju je potpisao gospodin Dragan Marković kao predsednik JS, koja je i preuzela na neki način i tim aktom, a i današnjim diskusijama, preuzela odgovornost u dometu njihovog predloga.
Sam taj predlog pokazuje prirodu ove vlasti i tehnologiju vladanja. Dakle, nije uobičajeno i čudo je da su stručne službe to dozvolile, da do narodnih poslanika dođe uopšte jedna inicijativa stranačka, bilo koje stranke, u konkretnoj situaciji to je JS, dovoljno je bilo da predsednica Vlade podnese zahtev i bilo je poželjno da u obrazloženje stavi ono što nije želela da stavi, a što je JS u svojoj inicijativi navela.
Što se tiče tog obrazloženja, ono je sasvim šturo, citiram – zbog postupaka, iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada. Dakle, bez navođenja konkretnih razloga, a u obrazloženju se takođe navodi da su inicijativu podneli JS, podržala ili već kako na neki način SPS. Danas smo čuli od ministra Milićevića da je prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić to usmeno podržao. Sasvim je bilo dovoljno da prvi potpredsednik sa ministrima u Vladi, koje je predložila ova koalicija, naravno poslanička grupa inicira kroz institucije takvu smenu i to bi sasvim bilo dovoljno.
Međutim, ima zašto je dobro što je JS podnela ovu inicijativu, jer ona na neki način razotkriva pravu prirodu ovog zahteva za razrešenje. Jedinstvena Srbija je navela konkretne razloge i to dva razloga. Zato što se ministar Basta zalagao za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i drugi razlog, poziv ministrima da se pridruže protestima protiv nasilja.
Sada, kako bih vam rekao, i tu bi se šta moglo dodati, njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji nije se desio prekjuče, već ima više meseci i davno pre početka protesta protiv nasilja. Do duše, i tada JS je reagovala, koliko se sećam, tako što se ogradila od te izjave, međutim nije bilo inicijative da razrešenje, u prvom redu predsednice Vlade. Tu njoj stavljam na teret, jer je tu bilo sasvim dovoljno da tada podnese zahtev ili da bar ministar objasni svoju izjavu ili da povuče izjavu i da se izvini ili već šta da učini. Tada je JS reagovala, ali niko drugi iz vlasti nije.
Sada kada je ministar Basta pozvao ministre da se pridruže građanima a protestima, onda smo se setili o tog zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, to je nekome zasmetalo.
Da dam jedan zaključak sa tim razlozima. Dakle, očigledno da poziv da se uvedu sankcije Rusiji, što je suprotno zvaničnoj politici Vlade Republike Srbije, nije bio dovoljan razlog za razrešenje, obzirom da ministar nije odstupio od poziva koji je uputio vlastima u Srbiji, a i sam pripada vlasti, član je Vlade, nosilac jedne od najviših funkcija u Republici Srbiji, da bi smo došli do toga da se njegovo razrešenje traži tek kada je pozvao da se ministri pridruže protestima građana.
Da budem iskren, nije uobičajeno da ministri to rade, ne samo u ovoj Vladi, niti bilo gde, ne znam ni kako bi izgledalo da pola Vlade učestvuje na protestima, bez obzira da li su opravdani ili nisu. U konkretnoj situaciji jesu sigurno, jer znamo šta je iniciralo proteste, nije uobičajeno da ministri to rade, ali i to nije sporno. Nije sporno da Vlada na to reaguje.
Međutim, ova inicijativa na neki način koje je potpisala predsednica Vlade nas ne uverava, izaziva određene sumnje. Mislim, da ministar koji je tiho izabran previše se burno razrešava, od njegovog izbora nismo imali nikakve koristi, ali se nadam da od njegove smene neće imati nikakve štete. Vama gospodine ministre, i celoj Vladi da vodite računa da u narednom periodu ne dođete, a samim tim i Srbija da ne dođe na pozicije stavova, ovih stavova zbog kojih razrešavamo ministra Bastu.
Što se tiče rezultata rada Vlade u delokrugu nadležnosti Ministarstva privrede, ako neko u ovoj sali uopšte veruje ili smatra da ministar čije se razrešenje predlaže ima ikakve zasluge za dobre rezultate ili odgovornost za bilo kakve posledice, ipak da nešto prokomentarišemo da budemo u temi.
Najčešće se ističe obim stranih investicija i naravno sve posledice koje su nastupile u prvom redu mislim na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenosti, smanjenje broja nezaposlenih ima više u pravaca. Povećan je broj zaposlenih, to nije sporno, nećemo sada ulaziti u relativizaciju. S druge strane, veliki broj građana radno sposobnih napustilo je našu državu. Naravno, u međuvremenu je došlo promene metodologije. To sada nije toliko ni važno, ako postoji pozitivna tendencija. Podjednako je dobro ako i 200.000, a nije 400.000, ali bolje da je 400.000 nego 200.000.
Hteo sam da kažem da je jako važno, nikad nismo čuli informaciju, evo nedavno nam je bio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, umesto da smo takve informacije mogli da dobijemo ili imali prilike da pitamo. Koliko je od tih ljudi koji su zaposleni u prethodnih, ne znam, desetak godina sa kojima se vlast hvali, koliko je zaposleno u javnom sektoru, koliko je zaposleno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u agencijama, javnim preduzećima? Sigurno da je u nekim oblastima bilo i potrebe, ali ranijih godina postojala je metodologija, postojali su kriterijumi koji su jasno propisivali broj zaposlenih kada su u pitanju lokalne samouprave.
Bilo bi interesantno kada pravimo neka poređenja, a predsednica Vlade uživa da to radi, naravno, to radi na način na koji ona smatra da treba i da možda i veruje u sve to, naravno, mada mislim da radi tendenciozno bilo bi dobro da znamo i te podatke da kažemo. Evo, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća i tako dalje, imali su toliko zaposlenih, sada imaju manje. Pa, da kažemo da smo negde uštedeli. Mislim da tu nemamo čime da se pohvalimo, ali dobro, biće prilike da i o tome nešto čujemo.
Kada govorimo o stranim investicijama, koje su takođe u isto vreme i neselektivne i selektivne. Kada kažem da su neselektivne, o tome sam govorio više puta i ranije, koliko je to važno, zato što nam izmiču kontroli, neki procesi, a da država iz budžeta izdvaja veliki novac. Ovde ističemo pozitivne tendencije, a da nekako zanemarujemo i izbegavamo da govorimo o lošim posledicama i tendencijama koje se dešavaju, njih nije moguće uvek predvideti. Nije moguće u potpunosti i sprečiti, ali je dobro da se za njih zna i dobro je da se njime bavimo.
Govorimo o izdvajanju za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, to se tako kaže i to je u redu, niko ovde nema ništa protiv, mnogo toga je rečeno, od nešto protiv stranih investicija, ali ima puno slučajeva da ima privilegovanih investitora, osim što država neselektivno izdvaja neki novac. A kada kažem neselektivno, znači, ne radimo po sistemu ko se javi, ne vodimo računa šta su naši prioriteti, šta je najprofitabilnije i šta su ciljne neke delatnosti koje bi država želela da na poseban način podstiče, možda čak i više nego što sada radi.
S druge strane selektivne su zato što u eksploataciji kasnije, u periodu korišćenju tih sredstava mnogi investitori ne izmiruju obaveze prema ovoj državi, prema budžetu. Govorio sam o nekoliko slučajeva, neću ih sada pominjati, neki investitor je od 2012. godine do 2017. godine ostao dužan budžetu pet miliona eura. Pa, kada smo imali suicidne događaje u toj fabrici, onda je predsednike Republike, tada kao predsednik Vlade išao da smiruje.
Šta se desilo? Država je preuzela na sebe obavezu da poveže staž. Pazite, na koje način? Tako što se država odrekla svojih prihoda. Sada, postavlja se pitanje, što nije za Ministarstvo privrede, to je za Ministarstvo finansija, ali ako je Vlada kolektivni organ. Pa, na koji način je poreska uprava propustila da neko ne plaća godinama, ne plaća doprinose? Imamo slučaj bivšeg „Perkona“ u Velikoj Plani, dve, tri godine nisu plaćani doprinosi i investitor otišao, ljudi ostali bez plata, bez doprinosa, ne plaćeni komunalni troškovi, a država izdvaja neki novac. A da bi već u novembru mesecu prošle godine, još u novembru mesecu prošle godine u rebalansu Vlada Republike Srbije proglasila određeni broj privrednih društava za firme od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da su neki u međuvremenu zatvorene, da su u novembru mesecu dobili novac za prevazilaženje teškoća u poslovanju.
Tako da o svemu tome bi trebalo voditi računa, mislim da čak i da je prepušteno ministru ili dopušteno ministru privrede bilo kojem, pa i ovom čije se razrešenje sada traži, da bi imao što šta da radi, ali mislim da se sigurno time nije bavio.
Znači, nemamo nadzor nad sprovođenjem zakona i nemoguće je da ministar dobar, a da Ministarstvo bude neuspešno ili da ministar bude loš, a da automatski Ministarstvo loše. Zašto? Zato što ministarstvo ne čine samo ministri i državni sekretari, imamo stručne službe, imamo karijerne ljude koji tu rade godinama, koji poznaju propise, koji prate propise, koji znaju kako sistem funkcioniše, ako hoćemo to da uvažimo.
Što se tiče značaja smene ministra Baste nešto je značajnija od njegovog izbora, značajan zbog toga što možemo da kažemo otvoreno građanima da jedan od dva razloga zbog kojih se razrešava jeste njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji što je suprotno politici Vlade i siguran sam da će Vlada u svom mandatu istrajati u tom stavu i da neće doći na te pozicije.
Što se tiče glasanja za ministra njegovog razrešenja sami ste se birali, sami se i razrešavajte. Mi smatramo da je rešenje u vanrednim parlamentarnim izborima.
Nemojte nam govorite, to je ministar Milićević rekao, premijerka isto često govori, izvolite dogovorite se vi u opoziciji da li ćete izbore obavestite nas, obavestite predsednika. Nemamo mi šta da se dogovaramo međusobno. Državu vode državni organi, predsednik, Vlada, većina u Narodnoj skupštini, opozicija ima svoje stavove.
Evo, kako vidite sa ovim razrešenjem kako lepo usaglašavate disonantne tonove unutar vladajuće koalicije, to je vaša obaveze, ako hoćete da imate Vladu i u narednom periodu, da imate većinu, jer bez podrške JS, ove koalicije, nema ove Vlade, ali nigde ne piše da opozicija mora da ima usaglašene stavove, nego meni se čini da kao što deo opozicije nije za izbore, da ni vi niste za te izbore, ali dobro, kad budete želeli do njih će sigurno doći i smatramo da vlast treba da se menja na izborima. Netačno je da bilo ko ozbiljan smatra da vlast treba da se menja na ulici.
Vlast ne treba da se menja na ulici silom, ali vlast ne treba i ne sme da se čuva silom, da ne pominjemo ovde neke lokalne samouprave. Bilo je tu poprilično nasilja, sve je to pretočeno u neke skupštinske većine i formirana je neka prvobitna akumulacija svih pozicija i sada svaki pokušaj da se bilo šta promeni, proglašava se za nasilje. Eto, tako. Hvala što ste me saslušali.
(Beograd, 13.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 01.08.2022 - |