Zahvaljujem.

Hoću najpre u sopstveno ime i u ime svojih prijatelja da poželim dobrodošlicu Vukašinu i Strahinji. Molim da se to prenese.

Drugo, hteo bih da pozdravim pripadnike SNS koji su nam se danas pridružili, ali uz napomenu, gospodine predsedniče, da ono što se juče desilo ima svoje ime i to se zove sabotaža parlamentarne demokratije.

(Milenko Jovanov dobacuje.)

Sada bih hteo da postavim pitanje premijerki i ministarki energetike povodom EPS, iako se o tome govorilo ovde pojedinostima. Znam da je Zakon o imovinskoj transformaciji povučen iz procedure, ali je uprkos tome ili i pored toga, ako hoćete, izvršena imovinska transformacija …

(Milenko Jovanov dobacuje.)

Gospodine predsedniče, ja ću odustati od pitanja, ako gospodin Jovanov nastavi da viče. Budite dobri i zaštite.

Ovim što je učinjeno do sada sa EPS-om, zapravo, napravljen je jedan presedan i uspostavljen je model kako se uprkos zakonu, mimo zakona, može izvršiti imovinska transformacija i pretvoriti javno preduzeće u akcionarsko društvo. Taj model će možda neko slediti danas, sutra, i na to treba da skrenem pažnju i da toga budemo svi svesni.

Sada bih hteo da ukažem na nekoliko neobičnih okolnosti koje zahtevaju obrazloženje pred javnošću. Pre svega, zašto su Nadzorni odbor imenovani stranci, kada je reč o ustanovi od prvorazrednog državnog i nacionalnog značaja. Znači li to da u Srbiji nema doraslih i pouzdanih stručnjaka? Zašto su dalje naknade stranih stručnjaka poverljiv podatak? Dokle će se uopšte, krajnje osetljiva klasifikacije državne tajne primenjivati proizvoljno i olako i kada se ne štiti države, nego interes njenih činovnika, profitera?

Imam razloga što pitam. Nije li ovde reč o implicitnom priznanju Vlade da nije dorasla samostalnom upravljanju nacionalnim potencijalom. Da nije možda u pitanju to što možda Vlada gaji nepoverenje prema ljudima od struke koji nisu lojalni vladajućoj stranci? Građani Srbije su danima mogli slušati premijerku kako u ovoj sali ponavlja da sistem funkcioniše, ako funkcioniše ovako, imamo razloga da se upitamo kako je kad ne funkcioniše, kako je kad zakaže.

Posebno i zanimljivije pitanje glasi – Kojim je volšebnim putem imenovan nadzorni odbor koji sada treba da bira direktora i zapravo vodi EPS? To je isključiva obaveza skupštine preduzeća, a trenutno jedna osoba i to u liku ministarke, predstavlja skupštinu, koja u tom neverovatnom jednočlanom svojstvu imenovala nadzorni odbor takav kakav je. Uz sve priznanje za izuzetnost ministarke Đedović, kao eksperta za ekonomiju, rudarstvo, i uostalom, kao za ekskluzivnu visoku modu, usuđujem se reći da ovo deluje preterano čak i za njen impresivni domašaj?

Drugo pitanje moram ponoviti, a obećavam da ću nastaviti da ponavljam, pitanje sadašnjem ministru građevine, svojevremeno čoveku koji je vodio poslove prestonice, gospodinu Vesiću, kao i ministru finansija dr Siniši Malom, izvinite, Siniši Malom, još jednom – da li je konačno skinuta oznaka državne tajne sa ugovora o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, sa podacima, ukupnim troškovima, a posebno o visini honorara vajara Rukavišnjikova, i načinu na koji je taj honorar isplaćen. Obaveštavam oba funkcionera kojima je pitanje upućeno da ih nikakvo izbegavanje odgovora neće zaštiti od interesovanja građana čiji su novac tako lakomisleno potrošili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Naravno, ja ću govoriti o izveštaju i nastojaću da dam i konkretne primere, ali bih pre toga, s obzirom na posebne okolnosti pod kojima je ova sednica sazvana, hteo da se obratim vama lično, gospodine doktore Orliću.

Da li ste nas, niste, koliko ja znam, obavestili, da li ste u ime Narodne skupštine, 250 narodnih predstavnika, otišli da izjavite saučešće i upišete se u knjigu žalosti? Na to ćete mi odgovoriti pošto završim svoje izlaganje.

Sad se zadržavam na izveštaju.

Ona prva mera zaslužuje svako priznanje. Srbiju treba razoružati, osloboditi je ilegalnog oružja. Problem je, kako ja vidim stvar, preostao u legalnom oružju, jer mi se čini da postoji izvesna diskriminacija kada je reč o odnosu prema posednicima takvog oružja.

Podsećam vas da su očevi dvojice ovih nesrećnih ubica posedovali čitave arsenale oružja, da je otac ovog maloletnog ubice u „Ribnikaru“ bio, koliko ja znam, dosta blizak režimu, bio je državni sekretar Lončara u Ministarstvu zdravlja, iščezli ministar. Drugi otac je bio visoki oficir. I jedan i drugi su imali neverovatne količine krajnje opasnog oružja. Odgovornost za to, za odsustvo kontrole, mora na nekome počivati.

Druga mera koja se predložila, koju je predsednik predložio, takođe je vrlo umesna, to spuštanje granica odgovornosti sa 14 na 12 godina, i vrlo je dobro što je rekla premijerka da o tome treba da porazgovaraju i odluče stručnjaci.

Treće, međutim, što bih hteo da kažem, manje je pohvalno. Reč je o tome da se povećava represivni aparat preko svake razumne mere. Pored onih specijalaca koji su angažovani i čije angažovanje je u toku, sad se još 1.200 policajaca uvodi i to je nešto što ugrožava bezbednost u ovom društvu na paradoksalan način. Nemam vremena da o tome preciznije govorim i zato ću se na ovome zadržati.

Hteo bih da kažem i nešto o funkcionisanju, odnosno otkazivanju sistema, o čemu je predsednica Vlade potrošila bezbroj reči danas. Podsetiću vas da je pre samo dva ili tri dana Ministarstvo zdravlja, uz saglasnost i znanje Ministarstva prosvete, uputilo u „Ribnikar“ najosetljivijem trenutku stručnjaka, za koga kažu da je autentičan stručnjak, koji je toj deci puštao narodnu muziku i, što je za mene jezivo, prizivao sa njima duhove pobijenih prijatelja. To je nešto strašno i tu je očevidno sistem zakazao.

Hteo bih da kažem još i to da kada je reč o izražavanju saučešća, vrlo je lepo i dirljivo na svoj način što predsednik Republike odlazi sam u crkvu bez kamera, u tišini, pali sveće, to je sve lepo, ali mislim da mu je mesto, kao i vama, predsednice Vlade, bilo u dvorištu te škole i pred vratima te škole. Za to je trebalo izvesne fizičke hrabrosti, koja vam očevidno nedostaje, jer to bi bio malo rizičan poduhvat, ali trebalo je nekoga zagrliti tamo i uputiti neku toplu reč. Tamo je manje bezbedno nego u Lankaster hausu, ali trebalo je biti tamo, kao što je trebalo tamo da bude i predsednik Narodne skupštine, koji je, po Ustavu i po protokolu, druga ličnost u ovoj državi.

Najzad, moram da se zadržim na onome što je danas rečeno u vezi sa Jovom Bakićem. On je profesor Beogradskog univerziteta, kao što znate. Vi ste se, gospođo predsednice Vlade, obratili organima Beogradskog univerziteta, sa sugestijom da nešto tim povodom preduzmu, što se može tumačiti kao oduzimanje prava profesoru Bakiću da opšti sa studentima. Ja vas podsećam, on jeste rekao neke stvari za koje ja lično smatram da su ekstremne i neodmerene, i to otvoreno kažem, ali to je njegovo mišljenje. Vi kao vrhovni predstavnik izvršne vlasti, sa govornice vrhovnog doma zakonodavne vlasti nemate prava da se mešate u autonomiju univerziteta, razumite to.

Reći ću vam još samo nešto, ako je u rečima profesora Bakića bilo nešto što povlači krivičnu odgovornost, za to ima ko je nadležan. Tužilac bi trebalo time da se pozabavi. Ali o njegovom opstanku i kontaktu sa studentima može odlučivati samo univerzitet i niko druge. Znate, i tu ste dirnuli u košnicu. Ako bi studenti ustali u odbranu svog profesora, a to se dešavalo, podsetiću vas, 1998, 1999. godine, mene je vaš idejni vođa Šešelj i njegov prvi pomoćnik Aleksandar Vučić…

Ovu rečenicu neću da dovršim. Znaće ko treba da zna.

Javljam se za reč po Poslovniku, prvi i uveravam vas poslednji put u ovom sazivu Skupštine, ali sam prosto morao zato što se to danas dva puta ponovilo.

Pozivam se na povredu člana 107. gde se izričito kaže da se poslanici ne smeju obraćati jedan drugom direktno, nego posredstvom vašim. To se danas dva puta ponovilo.

Ovde se jedan da kažem, uplašeni konvertit, meni obratio direktno pitajući me kako bi se osećao kada se krećem ulicom, ako me neko napadne i zapreti mi i zlostavlja me. Pri tome je naveo ulicu kojom se krećem. To se može protumačiti, svako razuman bi to protumačio kao poziv na nasilje.

Molim vas da to ne dopustite i da ako ikako možete da sprečite ponavljanje ovako potencijalno krajnje opasnih slučajeva. Hvala vam.

Hvala vam.

Moje prvo pitanje, gospodine predsedniče, upućeno je ministarki za brigu o porodici, prof. dr Dariji Kisić Tepavčević i ministru finansija doktoru Siniši Malom, izvinite, Siniši Malom i odnosi se na izveštaj koji je u januaru podnela jedna stručna komisija na čelu sa UNICEF-om, u kojoj smo i mi bili zastupljeni, gde se procenjivalo koliki će biti efekti rata u Ukrajini i uopšte ekonomske krize, posebno na situaciju u Srbiji.

U tom izveštaju, meritornom, stručnih ljudi, izričito je rečeno, citiram – da je već 30 hiljada, u najboljem slučaju, dece u Srbiji dospelo u zonu apsolutne bede. U isto to vreme na televiziji smo mogli videti kako dete od devet godina krade hranu i u isto to vreme, gospodo narodni poslanici, neko je odlučio, Ministarstvo finansija, po svoj prilici, da se kao finansijska pomoć Fudbalskom savezu Srbije isplati u dve rate 593 miliona dinara, što je blizu šest miliona evra. Isti taj Fudbalski savez je nedavno zvanično saopštio da finansijski nikada nije bolje stajao.

Pitanje koje ja upućujem gospođi ministarki i gospodinu ministru jeste – koji su to razlozi mogli da pretegnu da se finansijska pomoć ukaže zadriglim funkcionerima Fudbalskog saveza a ne gladnoj deci?

Drugo pitanje upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, koja je 2018. godine potpisala zaključak Vlade po kojem se izdaci za podizanje spomenika Stefanu Nemanji proglašavaju poverljivima, državnom tajnom. Svi naravno znamo da državna tajna može biti samo nešto što neposredno ugrožava interes države.

Do danas prošlo je pet godina, još uvek nije skinuta ta odredba o poverljivosti i javnost treba da zna koliko je sredstava izdato na podizanje tog spomenika.

O tome bi mogao da zna nešto i ministar građevinarstva, gospodin Vesić, uostalom mogao bi da zna nešto i visoko uvaženi profesor Radojčić koji je bio gradonačelnik u to vreme, taj projekat je vodio grad.

Ovo kažem i to se obraćam i poslanicima vladajuće većine, ja ovo sve pitam i u vašem interesu delimično, jer ako tih podataka nema neminovno kruže glasine, svašta se priča, govori se o nekim deviznim sredstvima koja su uzeta u kešu iz deviznih rezervi, u koferu odneta u Moskvu, isplaćena umetniku Rukavišnjikovu, zašto bi se to pričalo? Zašto ne izađete u sredu sa podacima koji su svakome dostupni i koji svakome pripadaju i zašto ne bismo skinuli sa sebe tu stigmu i sprečili tabloide antirežimske i Šolakovske da kažem mrzitelje da to zloupotrebljavaju? Istina leči.

Treće pitanje koje bih hteo da postavim, zapravo je ponavljanje nečega što su kolege pre mene rekle, ali to nije dovoljno reći više puta. Situacija u Klinici „Dr Laza Lazarević“ je dramatična i direktno ide na štetu bolesnika. Krajnje je vreme da ministarka zdravlja kojoj se ovim putem obraćam objasni zašto do sada ništa nije postupljeno po tom pitanju? I, zašto direktorka koja očevidno nanosi štetu interesima zdravstva u ovoj zemlji nije uklonjena i zašto toj dragocenoj ustanovi, a ona u uslovima pod kojima živimo postaje sve dragocenija, zašto dakle se njoj ne omogući normalan rad?

Ako je po sredi neka partijska pogodba i pravljenje ustupaka jedne vladajuće stranke koalicionom partneru, to nipošto ne bi smelo da se …

Hoćete li me odmah isključiti?
Izvolite.

To je vaš običaj da mi isključujete mikrofon.
Gospodine predsedniče, vi se prema nama ponašate na mentalnom i verbalnom nivou onako kako se predsednik opštine Žagubica na fizičkom nivou ponaša.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Mlada koleginica je upravo rekla otkuda nama ideja da neće biti odgovornosti. Reći ću vam, imamo iskustva. Evo Grčiću su vadili zube, mesecima lično predsednik Republike, dok su ga sklonili sa mesta na kojem je naneo državi štetu od milijardu evra, i onda su ga častili mestom u opštini Obrenovac. Otuda naša sumnja.

Kada je već reč o tome, hteo bih da kažem, danas smo razgovarali o RTS, sada se vidi šta je RTS, po vestima, po načinu na koji izveštava o ovome što se dešava u Pirotu. Tamo, kaže, cisterna još uvek curi, ali je vazduh čist. Dozvolite, to je uvreda zdravog razuma. Iscurilo 20 tona amonijaka i oni na taj način izveštavaju. Radio-televizija Srbije je jednostavno instrument vladajuće stranke i tako ona opstaje na vlasti. Da je drugačije izveštava, ne bilo to tako.

Ja sada podsećam, recimo, samo na ove izbore. Neko je tu rekao, čak nudio opklade, kaže da u živom programu je bio manje Vučić nego Lutovac, u živom, ali je svaki dnevnik dva meseca počinjao sa predsednik Republike Aleksandar Vučić otvara ovo, posećuje ono, govori ovo. To je prosto neravnopravno. Ja sam nosio listu opozicione koalicije za gradonačelnika Beograda. Verovali ili ne, ja sam na RTS-u imao 6 minuta i 38 sekundi ukupno, i to u šest popodne.

Dozvolite mi sada da kažem nešto o odgovornosti. Postoji nešto što se zove objektivna odgovornost i to je taj slučaj. Naravno da ima onih koji su pogrešili na terenu, tehničara, mašinovođa, šta god, ko god da su, ali ministar snosi krajnju odgovornost. Neko je opet danas govorio vozovi iskaču iz šina u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji. Ali, tamo ministri podnose ostavke. Kada se desi havarija kao ova, ministar mora podneti ostavku. Ne mora to biti kao u Japanu, da izvrši ritualno samoubistvo, da ne preterujemo, ali bi mogao da podnese ostavku. To je minimum.

Najzad, hteo bih da se osvrnem na ono što se ovde desilo danas pre podne. Gospodine predsedniče, vi ste nas ponovo ponizili i ponovo ste nas uvredili. Način na koji vodite sednicu, na koji prekidate govornike, ne date im da iskažu svoje mišljenje, je nedopustivo. Vi stalno na ivici da izazovete težak incident. To će se pre ili posle dogoditi. Prosto mislim da na to treba da vas upozorim.

Najzad, ovde su bili..

Da li mogu da dobijem 30 sekundi?

Najlepše vam hvala.

Hteo bih da kažem, tu su bili studenti pravnog fakulteta, oni su videli sramne scene i oni su videli jednog profesora pravnog fakulteta, koji doduše plagira samog sebe, kao što je poznato…

…koji je psovao kao kočijaš…

Gospodine predsedniče Skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, malo ću promeniti temu i rastaćemo se sa voljenim Belivukom za izvesno vreme.

Hteo bih da iskoristim vreme svoje poslaničke grupe da se osvrnem na zakonski predlog koji se tiče ratifikacije Ugovora o Starom mostu. Onda bih takođe zamolio za trenutak tolerancije i mira.

Naravno, sasvim kratko ću se osvrnuti i neću zadržavati vašu pažnju suviše, ali mi je stalo da pre nego što pređem na sam predmet kratko se osvrnem na postupak oko zakazivanja sednice, gospodine predsedniče. Po mom uverenju, to je bio ne samo, neregularan i protivan demokratskoj praksi potez, nego i čist primer terora većine nad manjinom. Vaše objašnjenje da su opozicione inicijative odbačene zbog kašnjenja, gospodine predsedniče, nije više od cinizma, omalovažavanja i u stvari još jedna uvreda koju nam nanosite. Vi od početka svog mandata svesno i uporno, po rečima jednog boljeg govornika, zloupotrebljavate strpljenje naše. Na vašem mestu ja bih se javno izvinio ne samo opozicionim poslanicima, nego i građanima koje oni ovde predstavljaju. Pošto je ovo rečeno, prelazim na temu.

Tokom rasprave svakako će biti mnogo argumenata, stručne, urbanističke, saobraćajne, finansijske, istorijske, estetske, pa i emotivne prirode, kada je reč o rušenju Starog savskog mosta. Nemam nameru da se na tome zadržavam, već ću pokušati da slučaj osvetlim u kontekstu naše celokupne političke situacije.

Naravno da je zaduživanje svih nas za 80 miliona evra, i to u situaciji u kojoj smo, a radi jednog objektivno nepotrebnog poduhvata ne samo neodgovorno nego i moralno nedopustivo. Ali, u vezi sa ugovorom o zaduživanju, u koji smo imali uvid, hoću da u ime svih građana koji će dug otplaćivati, insistiram da nadležni ministar, da li je prisutan, nadam se da jeste, nadležni ministar jasno pred javnošću potvrdi da ne postoje tajne klauzule ili poverljivi aneksi ovog dokumenta.

U opisu ministrovog posla je da preuzme odgovornost za ovakve odluke, a neko mora biti odgovoran, s tim što će račun, verujte mi, gospodo narodni poslanici, račun će stići na naplatu, pre ili posle. Uopšte, poštovani poslanici, ostaje utisak da predsednik Republike od njega, a ne od nas izabrana Vlada, pa i vladajuća stranka uopšte, u poslednje vreme, zapravo sve od izbora, gube kompas, i da na svakom polju sa do sada neviđenom bezobzirnošću krše sva pravila civilizovanog političkog ponašanja. Ali, što je mnogo gore, nanose i nenadoknadive štete nacionalnom interesu. Sve ono što je do aprilskih izbora bilo odlagano ili zataškavano, sada se gotovo izazivački sprovodi u delo, od podmuklog i neumitnog vraćanja „Rio Tinta“ u Jadar, preko mosta u Novom Sadu, pa sve do legalizacije Šapićevih dvora.

Za sve i svakoga, poštovani narodni poslanici, postoji mera, koja se bez velike štete ne sme prekoračiti i to je ona proverbijalna kap koja prepuni čašu ili, kako neki kažu – slamka koja prelomi kičmu natovarenoj kamili. Proveo sam vek baveći se rečima i ako nešto znam, znam šta koja znači i koliko je koja teška. To mi daje pravo da mirne duše izgovorim da je sama ideja izmeštanja Starog savskog mosta ni manje ni više nego neljudska, a da je zaduživanje već zadužene i osiromašene države, kako bi se ta ideja uprkos protivljenju struke i suprotno volji Beograđana ostvarila u svojoj osnovi ni više ni manje nego kriminalna.

Najmanje što se pre zalaženja ovako politički, ekonomski, pa i psihološki osetljiv poduhvat moralo preduzeti jeste provera volje građana. E, ako bi se tu pokazalo da su građanima ovog grada udobnost žitelja Beograda na vodi i prihod mutnih likova iza kulisa preči od duha grada, njegovog amblema i od njegove slavne prošlosti, tek onda bi naprednjaci mogli da ostvare svoju nameru i neka bi im bilo na čast.

Pokušavam da vam ukažem, pripadnici parlamentarne većine, da ste postali suviše osioni i da ste ovoga puta, kada je o uklanjanju mosta reč, zagrizli više nego što možete da progutate. Bez patetike, mirno i ozbiljno vam kažem, ovim prelazite onu crtu koja se ne prelazi. Životno iskustvo nas uči da posledice toga ne mogu izostati i da bi se ako ovaj zakon prođe čaša strpljenja mogla prepuniti.

Zato se obraćam ne samo poslanicima vladajuće stranke, nego i njihovim koalicionim partnerima, zapravo svima u sali, obraćam se apelom da se u ime zdravog razuma, u ime građanske svesti, makar samo za ovu priliku, oslobodimo stega stranačke lojalnosti i discipline, da parafraziram patrijarha Pavla, blažene uspomene – sada je trenutak da budemo ljudi, a ne slepi i gluvi sledbenici.

Posledice rušenja mosta biće višestruke i dalekosežne, ali ja znam toliko da bi sam pokušaj da radovi počnu mogao biti povod da slobodno misleći građani izađu na ulice i ustanu u odbranu ne samo lica i duha svoga grada, nego i sopstvenog dostojanstva. Donosioci odluka, kakva je rušenje Savskog mosta jednostavno su u svojoj nadmenosti preduboko zagazili i negde im se mora reći – dosta.

Pitanje opstanka Starog savskog mosta nije pitanje za stranke, pokrete i udruženja, to je, gospođe i gospodo, pitanje krajnje lično i predstavlja ispit ispravnosti i hrabrosti svakog od nas pojedinačno. Zato se ne ustežem da kažem, i to jasno, samo u svoje ime – ako Beograđani ustanu da spreče rušenje mosta, biću sa njima, tamo kod Savamale. Hvala.

Hteo bih pre svega gospodine predsedniče republike, gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, da vas sve pozdravim i izrazim vam svoje uvažavanje. Takođe bih najpre hteo da kažem reč, dve o predmetu današnje sednice, a to je izveštaj koji nam je podnet.

Moje uverenje na osnovu pažljivog čitanja, a uveravam vas da to nije bio lak posao, da taj dokument ne zaslužuje podršku. Pre svega zato što je nečitak, što je nerazumljiv vrlo često, pisan birokratskim jezikom i što je zapravo zakasnio. On govori o jednom periodu koji je relativno kratak, a mi ne znamo ništa o onome što se dešavalo ranije. To je moje obrazloženje zašto ću se izjasniti protiv usvajnja tog izveštaja.

Sada da kažem reč, dve o jedinstvu na koje se ovde apelovalo. Podsetiću gospodina predsednika da smo mi jedinstvo imali, on je o tome danas govorio u onom periodu kada je ovde pred Skupštinu dolazio jedan tim stručnjaka koji je vodio te pregovore u prisustvu predsednika Vlade, ministra spoljnih poslova, predstavnika Srba sa Kosova, predstavnika SPC. To se desilo u najmanju ruku šest puta. Svaki put su ta izlaganja saslušana, svaki put je Skupštini, narodnim predstavnicima predočeno sve ono što je učinjeno i ono što se namerava uraditi i tražena je saglasnost za to. Tu saglasnost smo dobijali, uključujući razume se i glasove Radikalne stranke, čije je gospodin predsednik bio pripadnik, kasnije i Napredne stranke. To je bila jedna vrlo impresivna demonstracija nacionalnog jedinstva i to je donelo rezultate.

Period o kojem je gospodin predsednik govorio kao o najmračnijem periodu novije istorije Srbije jeste period kada smo imali rast društvenog dohotka od 6,5%, kada smo imali slobodnu štampu, kada smo imali slobodne, pravedne i poštene izbore, kada smo imali pravosuđe koje je funkcionisalo, kada su se ljudi vraćali u zemlju umesto da iz nje odlaze i kada je životni standard rastao. U tom istom periodu kada smo imali ovo jedinstvo povodom Kosova, mi smo postigli to da je oboren Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN, o tome vam lično svedočim i doveli smo Međunarodnu zajednicu. Kada to kažem mislim pre svega na Amerikance i na određene evropske zemlje, doveli smo ih u položaj da isforsiraju proglašenje nezavisnosti Kosova. To je bilo nasilje, to je bilo otvoreno kršenje međunarodnog prava koji je osudio čitav slobodni i razumni svet i to je ono …

(Veroljub Arsić: Šta bi sa Jugoslavijom?

Šta bi sa državnom zajednicom?)

Dakle, došli smo u situaciju kada je to pitanje bilo na putu da bude dobro rešeno, a samoproglašenje nezavisnosti Kosova je značilo zapravo da se međunarodna zajednica, kako se to kaže, ofarbala u ćošak. Od onda, evo, već više od 10 godina, oni pokušavaju da se odatle izvuku. Otuda ovi pritisci kojim je izložena, neosporno izložena i današnja Vlada i gospodin predsednik lično.

Ja bih sada na jedan uljudan i koliko god mogu pristojan način postavio tri pitanja gospodinu predsedniku, u nadi da će on na njih odgovoriti, kao što je i do sada činio, ljubazno i strpljivo.

Prvo od tih pitanja – da li je moguće da se Narodna skupština, ako je zaista ono što treba da bude, uključi na neki način u rešavanje problema Kosova, makar to bilo i preko Odbora za Kosovo i Metohiju? Gospodin predsednik je, naravno, i predsednik najbrojnije vladajuće stranke i mogao bi na to da utiče. Ja ga molim da mi odgovori na ovo pitanje.

Drugo pitanje koje mislim da postavim tiče se izveštaja koji su bili i u štampi i izjava koje su date. Ja ovde molim, gospodine predsedniče, da me demantujete ako su ti izveštaji bili pogrešni, da ste u nedavnim, poslednjim razgovorima sa Kurtijem usvojili njegov uslov da se razgovara na bazi reciprociteta. Vi ste kao briljantan student sigurno iz Međunarodnog prava dobili 10 i onda bi trebalo da znate da načelo reciprociteta važi samo kada je reč o odnosima između država. Izvinuću se ako sam lansirao pogrešno obaveštenje.

Najzad, ovo što ću sada reći nije toliko zbog prisutnih, najmanje zbog gospodina predsednika, vi svi to dobro znate, ali to govorim zbog građana Srbije koji prate ovaj televizijski prenos. Često se u poslednje vreme, sve češće, pominju pojmovi kao što je sveobuhvatna normalizacija, potpisivanje međusobno obavezujućeg sporazuma, model dve Nemačke. Krajnje je vreme da se narodu Srbije jasno kaže šta to znači. Svaki od ta tri termina znači priznanje Kosova, makar se to ne pominjalo eksplicitno, makar mi ne morali da razmenjujemo ambasadore sa Prištinom. To znači da Kosovo može da postane član UN. To, gospođe i gospodo narodni poslanici, znači da se Srbija zauvek de jure, definitivno odrekne 15% najdragocenijeg dela svoje teritorije. Nemojte da bilo ko u tom pogledu bude u zabludi.

Ja bih molio, time završavam, gospodina predsednika da ako može da se obaveže pred ovom Skupštinom da kada bude, pre ili posle, potpisivao neki dokument, da izađe pred nas i da nam tačno kaže šta će potpisati.

Zahvaljujem vam se na pažnji s kojom ste me saslušali.

Zahvaljujem vam se na uljudnom i odgovoru i bogu hvala nije bilo kompromentantnih fotografija i samo jedan citat, takav kakav je bio. Ali bih vas podsetio, gospodine predsedniče, na sled događaja koji upućuje na to da će pre ili posle morati da dođe do potpisivanja, sami ste to uostalom nagoveštavali, neke vrste dokumenta, koji god to dokument bio, i ja to ponavljam, koji omogućava Kosovu članstvo Ujedinjenih nacija, to znači priznanje Kosova – i tačka. To sam samo hteo da kažem. A kada je reč o potpisivanju, koliko se ja sećam, potpisan je važan Briselski sporazum, bez nekog izjašnjavanja parlamenta koje bi bilo smisleno.

Potpisali ste Vašingtonski sporazum bez konsultacija, dozvolite mi tu sumnju. Ja to kažem dobronamerno i kažem, nadam se, na jedan uljudan i razuman način. Dugujem vam izvinjenje ako je ovo bila dezinformacija, ja sam se tako i ogradio.

Poštovane gospođe i gospodo, poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Prve (konstitutivne) sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 168 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine na Prvoj sednici Narodne skupštine postoji, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 197 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 22. Poslovnika u Narodnoj skupštini obrazovane sledeće poslaničke grupe:
- Poslanička grupa „ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE“. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Milenko Jovanov, a za njegovog zamenika narodni poslanik Marina Raguš;
- Poslanička grupa IVICA DAČIĆ – Socijalistička partija Srbije. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Ivica Dačić, a za njegovog zamenika, narodni poslanik Đorđe Milićević;
- Poslanička grupa UJEDINjENI – SSP, PSG, SINDIKAT SLOGA, PZP. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Marinika Tepić, a za njenog zamenika narodni poslanik Pavle Grbović;
- Poslanička grupa NADA – NOVI DSS, POKS. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Miloš Jovanović, a za njegovog zamenika, narodni poslanik Vojislav Mihailović;
- Poslanička grupa – Narodna stranka. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Miroslav Aleksić, a za njegovog zamenika, narodni poslanik Stefan Jovanović;
- Poslanička grupa – Srpska stranka Zavetnici. Za predsednika poslaničke grupe određena je narodni poslanik Milica Đurđević Stamenkovski, a za njenog zamenika narodni poslanik Nikola Dragićević;
- Poslanička grupa DEMOKRATSKA STRANKA – DS. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Zoran Lutovac, a za njegovog zamenika narodni poslanik Dragana Rakić;
- Poslanička grupa JEDINSTVENA SRBIJA. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Dragan Marković, a za njegovog zamenika narodni poslanik Života Starčević;
- Poslanička grupa MORAMO – ZAJEDNO. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Nebojša Zelenović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Aleksandar Jovanović;
- Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Branimir Jovanović, a za njegovog zamenika narodni poslanik dr Muamer Bačevac;
- Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Stefan Krkobabić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Hadži Milorad Stošić;
- Poslanička grupa SRPSKI POKRET DVERI – PATRIOTSKI BLOK. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Boško Obradović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Ivan Kostić;
- Poslanička grupa SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Balin Pastor, a za njegovog zamenika, narodni poslanik Elvira Kovač;
- Poslanička grupa ZELENO – LEVI KLUB – NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodno poslanik Radomir Lazović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Biljana Đorđević;
- Poslanička grupa EVROPSKI REGIONI – Vojvodina, Sandžak, Preševska Dolina. Za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Aleksandar Olenik, a za njegovog zamenika narodni poslanik Enis Imamović.
Sada nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na Drugu tačku dnevnog reda – Izbor predsednika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam u skladu sa članom 9. Poslovnika Narodne skupštine primio jedan predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Predlog vam je dostavljen.
Kao što ste videli za predsednika Narodne skupštine predložen je narodni poslanik dr Vladimir Orlić, izabran sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve.
Podsećam vas, da prema članu 9. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predstavnik predlagača može da obrazloži predlog.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Milenko Jovanov želi da obrazloži predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov. Izvolite.