Hvala vam, gospodine Orliću na ovoj prilici da kažem nekoliko reči, vidim da je nije bilo ovog vašeg koncentrisanog stava, ja možda ne bih ni govorio.
Dakle, dozvolite mi da postavim nekoliko pitanja nekolicini ljudi u isto vreme, bez obzira što znam da, obzirom da se Skupština raspušta, verovatno ili gotovo sigurno neće biti odgovoreno, mada sam isto tako jednako ubeđen da ne bi bilo odgovoreno i da Vlada nastavi da radi u ovom sastavu.
Dakle, pitanje je vezano za Ekspo i za nacionalni stadion, upućeno naravno, gospodinu predsedniku, ministru finansija, ministru sporta i ministru građevine. Najljubaznije vas molim da ovo shvate krajnje dobronamerno, bez ikakve malicioznosti, kao pokušaj da se nešto spase dok se još uvek može spasavati.
Zašto stadion i Ekspo? Kome? Zašto milijarda evra? Zašto se jedna takva kapitalna investicija pravi u nekom dalekom surčinskom kukuruzištu u situaciji kada je Vojvodina žedna u situaciji kada dve trećine Vojvodine nema pijaću vodu ili pitku vodu, kako god hoćete? U situaciji kada jedan grad, recimo, poput Zrenjanina ima takav kvalitet vode da Zrenjaninci ne peru svoje automobile koji su skuplji od sedam hiljada evra u Zrenjaninu nego idu u Novi Sad?
Suština je, dakle, u sledećem – Ekspo treba da košta oko milijardu evra. Ja sam imao nameru da se dosta cinizma i sarkazma govorim o tome da je to novac koji će se jako lako vratiti jer, Bože moj, dovoljno je samo da milion ljudi dođe u Beograd i da potroše po hiljadu evra i eto povraćaja tih sredstava. Naravno, Beograd ima kapacitete, i smeštajne, i saobraćajne, i turističke i ugostiteljske, da to odradi.
Međutim, spase me toga da budem plagijator, zamislite, "Tviter". Pojavi se na "Tviteru", nekim čudom, odjednom, iskaz jednog našeg kolege poslanika koji je o tome govorio jako duhovito, krajnje elokventno, tako da ja, eto, zahvaljujući "Tviteru" nisam plagijator i u tom smislu sam mu vrlo zahvalan.
Poslušajte me, drage gospođe i gospodo, dakle nacionalni stadion od milijardu evra je nepotreban. Kome se on pravi? Kome se pravi? Objasnite mi to, molim vas. Ako će reprezentacija tamo igrati tri utakmice ili četiri godišnje i ako će tamo biti tri koncerta godišnje u kome će, naravno, Čola, Prija, Ceca i Dino Merlin održati svoje koncerte. Čak pod pretpostavkom da se na predlog neke zajapurene ljubiteljice ili ljubitelja lika i dela gospodina predsednika tamo uvede ponovo neki slet i dodela štafete, ja sam duboko ubeđen da gospodin Vučić ima dovoljno izgrađen intelektualni asortiman da to odbije.
Dakle, troši se milijarda evra ni na šta, može se sa po sto miliona evra napraviti, kako bi se kolokvijalno reklo, lutka od stadiona, i od stadiona "Partizana" i od stadiona "Zvezde", a tih 800 miliona evra investirati u zalivne sisteme, investirati u asfaltne puteve po ruralnoj Srbiji i investirati u neku daleko, daleko potrebniju i daleko važniju investiciju. Pa nemojte, molim vas, da dođemo u situaciju koju je sa jako mnogo cinizma i jako mnogo duha svojevremeno govorio jedan veliki srpski pisac koji se zvao Aleksandar Popović: "U komunizmu svi ćemo živeti u Beogradu".
Pa kome se gradi Beograd na vodi? Kome sad treba ponovo da se grade hiljade kvadrata u Ekspu? Pa ko su ti ljudi koji će doći u Beograd? Pa ovog trenutka 53% populacije ove zemlje živi u četiri grada. Da li ćemo zaista u jednom trenutku svi biti Beograđani, a ostaviti Srbiju da zašikari i zakorovi?
Dakle, to je suština. Shvatite ovo kao apel. Naravno da ne očekujem odgovor, naravno da ga ne bih dobio ni da, ponoviću, Vlada nastavlja sa svojom aktivnošću, naravno da je ovde u pitanju, verujem, sujeta ili potreba da neki megaloobjekat poput neke piramide nosi nečije ime, ali dajte i tom čoveku koji je do te mere slavoljubiv neka bude, dajte mu Kraljevo neka bude, neka nosi njegovo ime, kraljevi su i onako navikli da menjaju imena, pa je bilo Karanovac, pa je bilo ne znam Rankovićevo, pa je sad Kraljevo...
(Predsednik: To je bilo pet minuta.)
Samo da završim rečenicu, vrlo ste ljubazni, hvala.
Dakle, ponoviću ovo nije pitanje, pre je apel. Ta milijarda evra može biti potrošena daleko mudrije i daleko pametnije i daleko konzistentnije. Hvala vam na ovom prekoračenju.
Dakle, moje prvo pitanje upućeno je ministarki pravde, tužiteljki Dolovac, ministru policije i ministarki kulture. Mnogo znatiželje za ovako malo vremena, naročito ako uzmete u obzir činjenicu da više Skupština nema pravo da postavlja pitanja tužiteljki Dolovac, jer ona više nije birana u ovoj kući.
Dakle, gospodine ministre policije, da li su uhvaćeni napadači na poslanike Bakareca, Vujačića i državnog sekretara Pajtića? Da li su uhvaćeni oni koji prete porodici Benčina, Dragićević i njihovoj maloletnoj deci?
Gospođo Dolovac i gospođo ministarko pravde, da li je u sramnoj tv etidi u kojoj se u duhu najgore fašističke tradicije pojavljuje na društvenim mrežama i nekoj televiziji, a u kojoj se kao u maniru divljeg zapada objavljuju poternice za pedesetak beogradskih glumaca, samo bez novčanog iznosa i onog uobičajenog – živ ili mrtav, postoje elementi krivičnog dela? Jeste li, ukoliko ste ga prepoznali, dali nalog ministru policije za dalje postupanje?
Čini mi se, uvažene dame i gospodo, poštovani građani Srbije, da je spisak iz glave onog istog Mefista koji se već ranije isticao sličnim idejama i urađen istom rukom.
Da li je spisak konačan ili treba da očekujemo njegovo proširenje sa još nekim glumcima? Ko je sledeći – lekari, biciklisti, filatelisti, Jevreji, nedovoljno definisani i glasni Srbi?
Plašim se da takva glava planira i žute trake i ono sledeće, a postoji li sledeće a da nije vezano za bodljikavu žicu i betonske direke?
Znate li, gospođo Dolovac i gospođo ministarko pravde, da je na tom spisku bar polovina glumaca na početku svojih karijera i na početku svojih života? Znate li da je druga polovina istorija srpskog filma i pozorišta?
Gospodine ministre policije, znate li ko je autor ove sramote čije podle i mračne ideje i misli mogu nekoga da koštaju ne samo karijere, nego i života? Možda da pitate direktora BIA. Znate, postoje rupe na nasipu koje se u određenom trenutku , ako se pravovremeno reaguje, mogu zapušiti dečjim prstom. Na vreme. Mislite li da imate vremena?
Gospođo Gojković, dužni ste, dakle obavezni, kao što je ministar vojske u obavezi da štiti vojnike, ministar prosvete prosvetne radnike, da zaštitite ove ljude koje vam je država poverila na brigu.
Svi ovi ljudi koji su ovako žestoko i neumoljivo nanišanjeni kažnjeni su zbog svojih ličnih, moralnih ili političkih stavova. Zamereno im je što talenat i znanje koje imaju usudili su se da ga ne stave u službu onih koji su ih upravo zbog tog talenta i znanja i angažovali.
Ako se to, uvažena gospođo, podrazumeva, drugo ime za to je prisila. Niko od producenata nije kupio pravo na njihove lične stavove, moralne integritet, osećanje pravde, uostalom to su, na kraju krajeva, i Ustavom zagarantovana prava. Ili, da se ovaj spot dopuni sa adresama i brojevima telefona.
Ti, uglavnom mladi ljudi, kažnjeni su strahom i čekaju svog lovca na ucene. Šta ćete uraditi po tom pitanju?
Dužni ste da branite i instituciju na čijem ste čelu i vlastiti dignitet, kao što ste to već u nekoliko navrata uradili braneći svoju stranku i svog predsednika.
Znate li, poštovana gospođo Gojković, šta znači kad se cela jedna profesija kao socijalna kategorija priveže za stub sramote i poniženja? Sledeći korak su komunisti, monarhisti, nacija, rasa, vera.
Vi, gospođo Gojković, morate da se javite krikom, a ne šapatom, zato što ovo čemu svedočimo je korak u duboku tminu u koju ako zakoračimo postajete nepotrebni i vi i resor koji vodite.
Hvala lepo.
Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče parlamenta.
Dakle, prvo, član 108, upućujem kritiku direktno vama. Verujem da ste primetili, obzirom da ste vrlo koncentrisan čovek, da je uvaženi predgovornik svog kolegu poslanika nazvao mrmotom i trutom. To prosto nije lepo i morate reagovati na to. To je prva stvar. Da, da, jeste, možete pogledati stenogram.
A druga stvar, dakle, moram da vas pitam, oprostićete mi ako grešim i ja ću se odmah izvinjavati nakon toga, po kom osnovu uvaženi gospodin Bakarec stalno dobija reč? On nije ovde ovlašćeni predstavnik REM-a. Hoćete biti ljubazni, molim vas?
Dakle, uvaženi Bakarec nije ovde predstavnik REM-a ovlašćeni, nego je predstavnik ovlašćeni Odbora za kulturu i informisanje i on je to svoje ovlašćenje potrošio prilikom prvog obraćanja. Pravo na neograničeni broj obraćanja imala bi gospođa Zekić, da je ovde, ili bilo ko drugi iz REM-a. Ako grešim, slobodno me ispravite.
Hvala vam, gospodine Orliću na ovoj prilici da kažem nekoliko reči, vidim da je nije bilo ovog vašeg koncentrisanog stava, ja možda ne bih ni govorio.
Dakle, dozvolite mi da postavim nekoliko pitanja nekolicini ljudi u isto vreme, bez obzira što znam da, obzirom da se Skupština raspušta, verovatno ili gotovo sigurno neće biti odgovoreno, mada sam isto tako jednako ubeđen da ne bi bilo odgovoreno i da Vlada nastavi da radi u ovom sastavu.
Dakle, pitanje je vezano za Ekspo i za nacionalni stadion, upućeno naravno, gospodinu predsedniku, ministru finansija, ministru sporta i ministru građevine. Najljubaznije vas molim da ovo shvate krajnje dobronamerno, bez ikakve malicioznosti, kao pokušaj da se nešto spase dok se još uvek može spasavati.
Zašto stadion i Ekspo? Kome? Zašto milijarda evra? Zašto se jedna takva kapitalna investicija pravi u nekom dalekom surčinskom kukuruzištu u situaciji kada je Vojvodina žedna u situaciji kada dve trećine Vojvodine nema pijaću vodu ili pitku vodu, kako god hoćete? U situaciji kada jedan grad, recimo, poput Zrenjanina ima takav kvalitet vode da Zrenjaninci ne peru svoje automobile koji su skuplji od sedam hiljada evra u Zrenjaninu nego idu u Novi Sad?
Suština je, dakle, u sledećem – Ekspo treba da košta oko milijardu evra. Ja sam imao nameru da se dosta cinizma i sarkazma govorim o tome da je to novac koji će se jako lako vratiti jer, Bože moj, dovoljno je samo da milion ljudi dođe u Beograd i da potroše po hiljadu evra i eto povraćaja tih sredstava. Naravno, Beograd ima kapacitete, i smeštajne, i saobraćajne, i turističke i ugostiteljske, da to odradi.
Međutim, spase me toga da budem plagijator, zamislite, "Tviter". Pojavi se na "Tviteru", nekim čudom, odjednom, iskaz jednog našeg kolege poslanika koji je o tome govorio jako duhovito, krajnje elokventno, tako da ja, eto, zahvaljujući "Tviteru" nisam plagijator i u tom smislu sam mu vrlo zahvalan.
Poslušajte me, drage gospođe i gospodo, dakle nacionalni stadion od milijardu evra je nepotreban. Kome se on pravi? Kome se pravi? Objasnite mi to, molim vas. Ako će reprezentacija tamo igrati tri utakmice ili četiri godišnje i ako će tamo biti tri koncerta godišnje u kome će, naravno, Čola, Prija, Ceca i Dino Merlin održati svoje koncerte. Čak pod pretpostavkom da se na predlog neke zajapurene ljubiteljice ili ljubitelja lika i dela gospodina predsednika tamo uvede ponovo neki slet i dodela štafete, ja sam duboko ubeđen da gospodin Vučić ima dovoljno izgrađen intelektualni asortiman da to odbije.
Dakle, troši se milijarda evra ni na šta, može se sa po sto miliona evra napraviti, kako bi se kolokvijalno reklo, lutka od stadiona, i od stadiona "Partizana" i od stadiona "Zvezde", a tih 800 miliona evra investirati u zalivne sisteme, investirati u asfaltne puteve po ruralnoj Srbiji i investirati u neku daleko, daleko potrebniju i daleko važniju investiciju. Pa nemojte, molim vas, da dođemo u situaciju koju je sa jako mnogo cinizma i jako mnogo duha svojevremeno govorio jedan veliki srpski pisac koji se zvao Aleksandar Popović: "U komunizmu svi ćemo živeti u Beogradu".
Pa kome se gradi Beograd na vodi? Kome sad treba ponovo da se grade hiljade kvadrata u Ekspu? Pa ko su ti ljudi koji će doći u Beograd? Pa ovog trenutka 53% populacije ove zemlje živi u četiri grada. Da li ćemo zaista u jednom trenutku svi biti Beograđani, a ostaviti Srbiju da zašikari i zakorovi?
Dakle, to je suština. Shvatite ovo kao apel. Naravno da ne očekujem odgovor, naravno da ga ne bih dobio ni da, ponoviću, Vlada nastavlja sa svojom aktivnošću, naravno da je ovde u pitanju, verujem, sujeta ili potreba da neki megaloobjekat poput neke piramide nosi nečije ime, ali dajte i tom čoveku koji je do te mere slavoljubiv neka bude, dajte mu Kraljevo neka bude, neka nosi njegovo ime, kraljevi su i onako navikli da menjaju imena, pa je bilo Karanovac, pa je bilo ne znam Rankovićevo, pa je sad Kraljevo...
(Predsednik: To je bilo pet minuta.)
Samo da završim rečenicu, vrlo ste ljubazni, hvala.
Dakle, ponoviću ovo nije pitanje, pre je apel. Ta milijarda evra može biti potrošena daleko mudrije i daleko pametnije i daleko konzistentnije. Hvala vam na ovom prekoračenju.
Dakle, moje prvo pitanje upućeno je ministarki pravde, tužiteljki Dolovac, ministru policije i ministarki kulture. Mnogo znatiželje za ovako malo vremena, naročito ako uzmete u obzir činjenicu da više Skupština nema pravo da postavlja pitanja tužiteljki Dolovac, jer ona više nije birana u ovoj kući.
Dakle, gospodine ministre policije, da li su uhvaćeni napadači na poslanike Bakareca, Vujačića i državnog sekretara Pajtića? Da li su uhvaćeni oni koji prete porodici Benčina, Dragićević i njihovoj maloletnoj deci?
Gospođo Dolovac i gospođo ministarko pravde, da li je u sramnoj tv etidi u kojoj se u duhu najgore fašističke tradicije pojavljuje na društvenim mrežama i nekoj televiziji, a u kojoj se kao u maniru divljeg zapada objavljuju poternice za pedesetak beogradskih glumaca, samo bez novčanog iznosa i onog uobičajenog – živ ili mrtav, postoje elementi krivičnog dela? Jeste li, ukoliko ste ga prepoznali, dali nalog ministru policije za dalje postupanje?
Čini mi se, uvažene dame i gospodo, poštovani građani Srbije, da je spisak iz glave onog istog Mefista koji se već ranije isticao sličnim idejama i urađen istom rukom.
Da li je spisak konačan ili treba da očekujemo njegovo proširenje sa još nekim glumcima? Ko je sledeći – lekari, biciklisti, filatelisti, Jevreji, nedovoljno definisani i glasni Srbi?
Plašim se da takva glava planira i žute trake i ono sledeće, a postoji li sledeće a da nije vezano za bodljikavu žicu i betonske direke?
Znate li, gospođo Dolovac i gospođo ministarko pravde, da je na tom spisku bar polovina glumaca na početku svojih karijera i na početku svojih života? Znate li da je druga polovina istorija srpskog filma i pozorišta?
Gospodine ministre policije, znate li ko je autor ove sramote čije podle i mračne ideje i misli mogu nekoga da koštaju ne samo karijere, nego i života? Možda da pitate direktora BIA. Znate, postoje rupe na nasipu koje se u određenom trenutku , ako se pravovremeno reaguje, mogu zapušiti dečjim prstom. Na vreme. Mislite li da imate vremena?
Gospođo Gojković, dužni ste, dakle obavezni, kao što je ministar vojske u obavezi da štiti vojnike, ministar prosvete prosvetne radnike, da zaštitite ove ljude koje vam je država poverila na brigu.
Svi ovi ljudi koji su ovako žestoko i neumoljivo nanišanjeni kažnjeni su zbog svojih ličnih, moralnih ili političkih stavova. Zamereno im je što talenat i znanje koje imaju usudili su se da ga ne stave u službu onih koji su ih upravo zbog tog talenta i znanja i angažovali.
Ako se to, uvažena gospođo, podrazumeva, drugo ime za to je prisila. Niko od producenata nije kupio pravo na njihove lične stavove, moralne integritet, osećanje pravde, uostalom to su, na kraju krajeva, i Ustavom zagarantovana prava. Ili, da se ovaj spot dopuni sa adresama i brojevima telefona.
Ti, uglavnom mladi ljudi, kažnjeni su strahom i čekaju svog lovca na ucene. Šta ćete uraditi po tom pitanju?
Dužni ste da branite i instituciju na čijem ste čelu i vlastiti dignitet, kao što ste to već u nekoliko navrata uradili braneći svoju stranku i svog predsednika.
Znate li, poštovana gospođo Gojković, šta znači kad se cela jedna profesija kao socijalna kategorija priveže za stub sramote i poniženja? Sledeći korak su komunisti, monarhisti, nacija, rasa, vera.
Vi, gospođo Gojković, morate da se javite krikom, a ne šapatom, zato što ovo čemu svedočimo je korak u duboku tminu u koju ako zakoračimo postajete nepotrebni i vi i resor koji vodite.
Hvala lepo.
Hvala vam, uvaženi gospodine predsedniče parlamenta.
Imam nekoliko pitanja za gospođu Brnabić kao premijera, odnosno premijerku, da budem rodno senzitivan u jeziku i za gospodina ministra Gašića, ministra policije.
Prvo pitanje za gospođu Brnabić je da li je tačno da ni na jednoj od ovih 17 sahrana nije prisustvovao ni jedan ministar? Dakle, ne grešim kad kažem 17 sahrana, znam da je bilo 18 mrtvih dečaka, devojčica, momaka, devojaka, jer je iz kuće Panića u Mladenovcu tog dana su izneta dva bela sanduka. Dakle, ponavljam, da li je tačno da je u takvom odsustvu pijeteta ni jedan od mnogobrojnih ministara nije prisustvovao ni jednoj od tih sahrana?
Postaviću pitanje svima nama, retoričko, naravno, gde se izgubio pijetet? Gde se izgubilo saučešće? Gde se izgubila ta potreba da se podeli bol, da se podeli tuga sa ljudima koji su do te mere i tako silno i strašno unesrećeni?
Ja zaista ne mogu da verujem da je tog dana postojalo bilo šta važnije od toga. Dakle, ne mogu da verujem da je nešto u državi tog trenutka bilo važnije od ovih, hajde da budem pomalo patetičan, skupova tuge i bola koji su dakle bili tu, poštovani prijatelji i poštovana predsednice Vlade, u neposrednoj blizini Beograda. Dakle, u neposrednoj blizini Beograda.
Ako se imalo toliko pijeteta da se pređe 4.000 kilometara do Londona i nazad da se upiše u knjigu žalosti povodom smrti jedne stare gospođe i da se, dakle, u dubokoj crnini ode na tu sahranu, ne vidim razlog da se ne ode na neku od tih sahrana u Beogradu. Čak, naprotiv, ubeđen sam da je to bila sveta dužnost svih tih ljudi koji tvore i čine temelj ili krov ove zemlje, kako god hoćete.
Dakle, da ne bih svu težinu odgovora prebacio na gospođu Brnabić, postaviću i pitanje gospodinu Gašiću, pod pretpostavkom da je to tačno, a imam informacije da jeste tačno, šta ga je sprečilo da ne ode na sahranu dvadeset jednogodišnjeg policajca, ponavljam, policajca i njegove dve godine mlađe sestre.
Tog dana su iz dvorišta porodice Panić, ponoviću, izneta dva bela sanduka, gospođe i gospodo. Dva bela sanduka.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ako gospodin Gašić misli da svojim prisustvom ne bi bio neka uteha toj porodici, onda on sedi na pogrešnom mestu.
(Aleksandar Mirković: Stidi se.)
Dakle, ne stidim se ovoga što pitam.
Uvaženi gospodin Oriću, da li možete da umirite dame i gospodu da završim misao?
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Pomozite mi da završim, molim vas, biću vam zahvalan.
Moj pitanje, ponoviću, je bilo. Da li je to tačno, tako sam ga započeo?
Ako to nije tačno, ja ću se sa ovog mesta javno izviniti svim onim ministrima koji su tog dana bili na onom mestu gde su trebali da budu. Hvala.
(Beograd, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 139000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 30.05.2019 - |