Zahvaljujem. Uvažena predsedavajuća, gospođe i gospodo, dragi prijatelji postaviću najpre nekoliko retorskih pitanja na koja svakako ne očekujem odgovor.
Gospođo predsedavajuća, pretpostavljam da ne znate ko je bio predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije u trenutku kad je Nušić pisao "Narodnog poslanika". Jednako tako sam ubeđen da ne znate ni koje bio na Ruskom dvoru u trenutku kad Dostojevski piše "Braću Karamazove"? Ko je američki predsednik, kad Kopola snima "Kuma"? Ko vlada Španijom u trenutku kad Goja slika užase rata? Odmah da vam kažem ni ja ne znam odgovore na ta pitanja.
Ona naprosto služe da pokažu potpunu, gotovo dovedeno do apsoluta superiornosti umetnosti u odnosu na politiku, da kako superiornost umetnika u odnosu na političara. "Ars Longa Vita Brevis", rekli bi Latini.
Naši su preci, dragi prijatelji to znali. Zato su zidali manastire, oslikavali ih, zato su gradili Narodno pozorište bukvalno među svinjcima. U trenutku kada broj pismenih Srba ne prelazi nivo nečega što s danas u teoriji statistike zove statistička greška. Zato su gradili Narodni muzej, zato su formirali Maticu srpsku, Univerzitet, Akademija za nauku i umetnost znajući ukoliko išta može da formira, kako individualni tako i kolektivni identitet, ne samo da ga formira nego i sačuva, da je to umetnost. Mi smo dragi prijatelji dana ustuknuli pred veličanstvenim Suljom, ustuknuli pored meksikanskih veleposednika, ustuknuli pred malom nevestom.
Ne bi ta okupatorska pobeda bila toliko laka da se nije našla peta kolona, kao i uvek dobro organizovana, bar u Brankovićima nismo nikada oskudevali. Tako na televizijama sa nacionalnom frekvencijom možete da gledate veliku braću kako se kaljužaju na farmi, možete da gledate izbor prvog grla Srbije, izbor prve varjače Srbije, prve lopate Srbije gde je konkurencija svakako najveća. U pripremi je rijaliti prva pegla Srbije, ko u jedinici vremena ispegla najviše ili ko tu istu peglu baci najdalje.
Ni malo ne zaostaje ni ono što se kolokvijalno zove, iz ne znam kojih razloga Javni servis, a ne nacionalna televizija, ingeniozni koncept ove javne kuće svodi se na reprize od Šurde do Šojića pa nazad ili na revolucionarnu televizijsku dosetku da plavuša vodi jutarnji program, plavuša vodi vesti, plavuša vodi Beogradsku hroniku, plavuša vodi dnevnik, plavuša vodi politički tok program, plavuša vodi na piće, plavuša vodi kući.
Moje pitanje ovog trenutka prestaje biti retorsko i ono se konkretizuje na sledeći način. Prošlo je 120 dana otkako je formiran ovaj parlament, a još uvek nije konstituisan Odbor za kulturu. Uzgred, u zemlji sa ovakvom kulturološkom dijagnozom, taj Odbor se dragi prijatelji nije sastajao od decembra meseca prošle godine.
Dakle, da formulišem to pitanje u nešto što više nije retorska fraza, zašto taj odbor do sada nije formiran. Zahvaljujem.