Dakle, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zašto permanentno Ministarstvo unutrašnjih poslova dozvoljava predsedniku države Aleksandru Vučiću da krši zakon? Reč je o članu 343, kojim je definisano izazivanje panike i nereda putem sredstava javnog informisanja, dakle stav 2.

Aleksandar Vučić permanentno svojim izjavama i svojim ponašanjem krši ovaj član zakona, izaziva paniku i nerede i ono što je uradio noćas je prekardašilo i prešlo svaku meru, ne samo pravne kulture, nego i dobrog ukusa, jer je najdirektnije slagao.

Dakle, povređen je policajac Lazar Bačić, ali Lazar Bačić nije povređen, kao što tvrdi gospodin Vučić, od strane boljševičkih plenumaša, kako ih je nazvao, odnosno udarcem bokserom. Naprotiv, niko nije ni od studenata, ni od građana naneo povrede policajcu Lazaru Bačiću. Iz snimka se jasno vidi da je povreda nanesena tako što je policajcu u civilu povrede naneo njegov kolega u uniformi žandarm. I umesto da se držimo istine i da kažemo istinu da su povrede koje su nastale kod policajca Lazara Bačića izazvane od strane njegovog uniformisanog kolege, ovde se laže da su te povrede Lazaru Bačiću naneli neki od mirnih protestanata. To je zaista nedopustivo.

Pogotovo je nedopustivo da predsednik države koji je obavezan na to da otelovljuje jedinstvo, da predstavlja sve građane, nezavisno od toga da li su glasali za njega ili ne, najodvratnije laže.

Nadalje, u čemu se ogleda širenje panike i nereda kada je u pitanju predsednik države. Sve vreme tvrdi četiri stvari. Prva – da protestanti i da mirni demonstranti u Srbiji rade na rušenju ustavnog poretka. To nije tačno. U ovoj državi svako ima pravo na političko okupljanje i na politički protest. I, sve dok se kreću u okvirima zakona i poštovanja javnog reda, a to se upravo događa u prethodnih pet meseci, niko nema pravo da bilo koga optuži za rušenje ustavnog poretka, samo zato što koristi svoje osnovno pravo na protest i na političko okupljanje.

Predsednik tvrdi da je plan zauzimanje Skupštine. Nema nikakvog zauzimanja Skupštine. Ovde smo sada u Skupštini, u ovoj instituciji koja je najvažnije političko telo odlučivanja u Srbiji, da bismo govorili pred građanima i onima koji su nas birali i oni koji nas nisu birali. Dakle, naš posao je da se ovde borimo i zastupamo građane i to ćemo raditi u Skupštini i nema nikakve potrebe za opkoljavanjem ili zauzimanjem Skupštine.

Predsednik tvrdi i time takođe izaziva paniku i unosi nered, da će doći do okruživanje predsedništva, dakle, mesta gde on radi. Ako je neko u ovom trenutku okružio predsedništvo, onda su to pristalice Aleksandra Vučića. Ja ga pozivam da snagom svog autoriteta kaže tim ljudima koji su raširili šatore, a jesu pristalice njegove politike da se udalje, jer u ovom trenutku samo njegove pristalice rade opkoljavanje jedne institucije i niko više.

Pod četiri – širenje i izazivanje panike i nereda je naredna njegova rečenica, da očekuje veliko nasilje u subotu. U subotu se neće dogoditi nikakvo nasilje, niko u ovoj državi ne želi nasilje, svi žele institucije, poštovanje zakona, poštovanje pravnog poretka i raspravljanje o svim političkim problemima, na najmanje konfliktan način, a idealno je na bezkonfliktan način. To želi većina Srbije siguran sam, sve ostalo je laž, sve ostalo je spinovanje, sve ostalo je politička manipulacija.

Napokon, nas očekuje buran period, taj period i zato postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ne zato što ono može presudno da utiče, ali može bitno da utiče kada je u pitanju bezbednosna kultura koja nas vodi upravljanjem političkim procesima na mirniji način, civilizovaniji, uređeniji, da preduzme te mere. Očekuje nas period velikih političkih turbulencija, zbog svega ovoga što Aleksandar Vučić radi, zbog unošenja panike, zbog unošenja nereda, pozivam Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac da privede i uhapsi Aleksandra Vučića, jer on mora da otelovljuje političko jedinstvo ove države, a ne da unosi razdor. On mora da smiruje tenzije, a ne da raspaljuje tenzije....(Isključen mikrofon.)

Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Prvo pitanje – da li je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, promenio mesto prebivališta tako što je iz Kosovske Mitrovice prešao u Novi Sad? Ovo nije tajna u Novom Sadu. Svi znaju da predsednik Srpske liste, Goran Rakić, živi u Novom Sadu. Moje pitanje MUP je da li je on i formalno promenio prebivalište?

Smatram da je ovo duboko nemoralno. U ovom trenutku ne postoji nijedna represivna mera koju vlast Aljbina Kurtija ne primenjuje nad Srbima. U ovom trenutku, kada treba svi da iskažemo solidarnost i da svako primereno svojim mogućnostima, svom autoritetu, svojoj emociji, pokažemo solidarnost sa Srbima sa KiM, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, se preselio u Novi Sad i on je počeo da živi u Novom Sadu.

Ova činjenica je utoliko zabrinjavajuća što u Novom Sadu zajedno sa njim takođe žive Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, dvojac koji je međunarodna zajednica označila kao najveću organizovanu kriminalnu grupu u ovom delu Evrope, živi na relaciji Novi Sad-Kopaonik, pri čemu više vremena provodi u Novom Sadu nego Kopaoniku.

Da li je Goran Rakić, predsednik Srpske liste ili novosadske liste? Da li on brani interese Srba na KiM tako što će podeliti sudbinu sa njima na licu mesta, ili je izmestio i sebe i svoju porodicu u Novi Sad i ostavio te ljude na cedilu, na milost i nemilost vlasti Aljbina Kurtija?

Postavljam pitanje, mada znam da on faktički živi u Novom Sadu, da li je promenio i prebivalište i da li je od predsednika Srpske liste postao predsednik novosadske liste?

Drugo pitanje MUP-u – dokle će dozvoliti da Novi Sad bude sigurna kuća za kriminalce, Eldorado za kriminalce?

U Novom Sadu u ovom trenutku su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić i mnogi drugi kriminalci koji upravljaju i kriminalnom scenom Novog Sada i kriminalnom scenom Srbije. Uz te kriminalce imaju podršku, i to neskrivenu, Andreja Vučića i Miloša Vučevića i uz njihovo sasluženje i njihov politički uticaj, uspostavili su torturu koja neće još dugo trajati jer se Novi Sad diže i opire tome.

Drugo pitanje takođe je vezano za Novi Sad, a upućujem ga MUP-u. Novi Sad je postao mesto nerešenih ubistava. Da li postoje krvni delikti u Novom Sadu? Da li postoje krvni delikti kao odeljenje u upravi kriminalističke policije? Imali smo četiri ubistva u godinama koje su ostale iza nas. Nije rešeno ubistvo Marka Markuša, nije rešeno ubistvo Dragana Amidžića Amidže, nije rešeno ubistvo Đorđa Zafirovića Zafira, nije rešeno ubistvo Branka Glušice. To je sramotno. Dokle će Novi Sad biti mesto nerešenih ubistava?

Porodica Branka Glušice čeka da se reši pitanje ko je ubio tog časnog čoveka? Podsećam, reč je o operativcu BIA. Podsećam da je pred kraj svoje karijere radio u UBPOK-u. Dakle, bio je direktno zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Policajac koji je vodio bitku protiv organizovanog kriminala ubijen je od tog istog organizovanog kriminala.

Postavlja se pitanje kada će biti razrešena sva ova ubistva i da li porodice Markuš, porodica Amidžić, porodica Zafirović, porodica Glušica imaju pravo na istinu i kada će biti procesuirani oni koji su izvršili te egzekucije?

Treće pitanje postavljam takođe MUP-u – da li je tačno da je Dijana Hrkalović, u to vreme najuticajnija žena u MUP-u, direktno se stavila na stranu jednog klana, u ovom slučaju „kavačkog“, išla po CZ-u i lobirala kod drugih kriminalaca da optužuju kontra-bandu? Da li činjenica da je advokat Dijane Hrkalović, Vladimir Đukanović, vršio pritisak na tužilaštvo, sudstvo, policiju, jer je jasno da Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe vrši neposredan uticaj na to i ko će biti sudija i ko će biti tužilac? To su pitanja na koja tražim odgovor.

Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.

Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.

Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.

Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.

Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.

Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.

Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.

Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?

U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?

Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?

Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.

Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)