Logično je da se traži smena REM, jer sve ono što se događalo u zadnjih 11 godina, sve ono što je obeležilo vlast SNS-a je potpuna disproporcija kada je u pitanju objektivno, nepristrasno i profesionalno informisanje i to je prošlo kroz tri faze.
Na početku vaše vladavine rekla bi se poneka činjenica, a onda bi ta činjenica bila zatrpana tonom netačnih informacija.
Druga faza je bila jednostrano izveštavanje. Sve ono što govori u prilog vaše neefikasnosti je prećutkivano, a ono malo činjenica koje je govorilo u prilog vlasti je isticano. Dakle, jedno potpuno jednostrano izražavanje i isticanje samo onoga što ide u prilog vlasti, a prećutkivanje svih činjenica koje govore u prilog neefikasnosti i lošeg upravljanja ovom državom.
Ovo čemu sada prisustvujemo, treća faza, lažete sve i lažete sto posto. Ne postoji ni trunka, ne postoji istina ni u forenzičkim tragovima. Da uzmete bris, ne bi mogli da utvrdite da postoji istina u onome što govore najistaknutiji predstavnici SNS.
Korak dalje, fizičko nasilje je na delu. Dakle, imamo problem da verbalno nasilje kojim obasipate javnost i javni prostor, polako prerasta u fizičko nasilje. Ja vas pozivam na umerenost i odmerenost. To se već događa. Vaši napadi na Novu S, vaši napadi na N1, vaši napadi na objektivno, profesionalno i nepristrasno novinarstvo već je uslovilo protestima pred tim kućama. Šta hoćete? Da otvorite lov na novinare? Hoćete li da neko nastrada? Hoćete li da neko bude fizički ugrožen od tih ljudi? Šta hoćete i šta je smisao onoga što vi radite?
Potpuno je sramno govoriti o protestima koji su ostali iza nas kao o nekakvoj obojenoj revoluciji. Revolucija je nasilno obaranje vlasti! Revolucija je kada oni koji protestuju i oni koji izražavaju svoje političko nezadovoljstvo ne poštuju ni zakon, ni institucije! Dakle, protesti koji još uvek traju i koji će trajati sve dok se ne ispune svih zahtevi, ne opozicije, nego ljudi i građana koji su izašli, to su mirni, dostojanstveni protesti. Ne postoji ni jedan konflikt, ne postoji ni jedna agresivnost, ne postoji ni jedan gest u tim protestima kojima bi mogli da ih označimo agresivnim ili neprihvatljivim u političkom ili bilo kom drugom smislu. Zaista je sramotno porediti proteste sa obojenim revolucijama.
Šta hoćete? Da zabranite ljudima pravo na emociju? Hoćete li da zabranite ljudima pravo da iskazu svoj stav? Pri tom, pokazujete elementarno nepoštovanje prema emocijama ljudi koji su ostali bez svojih najmilijih! Nemojte smetnuti s uma da je među 18 kovčega koji su završili u zemlji, najveći broj onih koji su beli. Ljudi imaju pravo na zebnju, ljudi imaju pravo na strah, na osećaj neizvesnosti i imaju pravo da iskažu protest, jer mi više ne protestujemo oko ekonomije, oko medija, ne protestujemo oko toga da li ima vladavine prave ili nema, jer svega toga u Srbiji nema!
Ljudi su izašli da protestuju jer očekuju od države elementarnu stvar, a svaka država mora da garantuje bezbednost svakom građaninu! Ova država ne garantuje bezbednost svojim građanima! Zato su ljudi izašli!
Ideja države je stabilnost i poredak koji se poštuje. Svi koji su izašli žele da upute samo jednu poruku, želimo da živimo u mirnoj državi, želimo da živimo u državi u kojoj se poštuju institucije i zakon. Ako svaka majka kada isprati svoje dete u školu strepi da li će se vratiti, da li zbog vršnjačkog nasilja ili nečeg što je još gore, ako svi roditelji koji su zadnjih dana gledali sve te grozne scene i u osnovnoj školi na Vračaru i u Mladenovcu, treba da strepe svaki put kada dete izađe uveče, onda država ne postoji.
Ti ljudi su izašli na ulicu da bi uputili tu jednostavnu poruku, da je osnovna funkcija države da obezbedi mir, stabilnost, bezbednost, i ličnu bezbednost i imovinsku, što je u Srbiji potpuno izostalo.
Povremeno kada slušam neke od vas, imam utisak kao da govore penzionisani radnici Štazija, NKVD-a ili OZNA. Takve su to teorije zavere? Kakve su to priče o stranim službama? Kakve su to priče o nekakvom stranom faktoru koji utiče? Nema svega toga. Ima samo osećaja nesigurnosti, ima samo osećaja straha kod ljudi koji su izašli na ulicu, da bismo živeli u civilizovanoj i uljuđenoj državi, a to Srbija trenutno nije!
Napokon, vlast je uvek ta koja uspostavlja određen nivo političke kulture. Vi ste uspostavili model konflikta. Dakle, način na koji se ophodite prema opoziciji i prema svima koji misle drugačije od vas, to je vređanje, to je nipodaštavanje, to je potcenjivanje, to je omalovažavanje. To će vam se vratiti i već vam se vraća o glavu i razbiće vam se o glavu ne samo to, nego sva ta vaša agresivnost i nesposobnost da na jedan civilizovan način raspravljate o svemu! To se već vidi i na ovim protestima.
Ono što ljudi hoće je tolerancija. Ono što ljudi hoće je da čuju činjenice, ono što ljudi hoće je da vide uljuđen dijalog. Dakle, sve ono što vi u svojoj bahatosti, vređanju, omalovažavanju, nipodaštavanju, ne činite. To vam se razbija o glavu, a tek će vam se razbiti u danima koji dolaze!
Napokon, ja vas molim, jedan od zahteva su i rijalitiji. Podsećam da je jedan od ljudi koji je izvršio masakr upoređivao sebe sa Kristijanom Golubovićem. Podsećam da je u jednom od rijalitija bio Zvezdan Slavnić, koji je bio ubica, odnosno bio osuđen za ubistvo. Podsećam da je u rijaliti ušao Zoran Marjanović, koji je bio osumnjičen za ubistvo svoje supruge Jelene Marjanović. Ne možete… (Isključen mikrofon.)
Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.
Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.
Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.
Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.
Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.
Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.
Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.
Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?
U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?
Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?
Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.
Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)
Poštovane koleginice, poštovane kolege, ovo je član koji reguliše okolnosti i uslove razrešenja direktora regulatora i, nažalost, kod nas nisu potpuno jasni ni uslovi, ni okolnosti, ni kriterijumi uspešnosti, ni kriterijumi neuspešnosti.
Podsećam da smo svojevremeno u krugu ljudi koje doživljavam kao ozbiljne pravnike pokušavali da definišemo šta znači istaknut pravnik i da se nismo složili oko toga koje kriterijume, koje okolnosti, koje uslove treba da ispunjavaju svojim znanjem, svojom bibliografijom ljudi da bi se nazivali istaknutim pravnicima i procenili smo da je to jedan izraz koji je neprecizan i neprikladan da bi opisao znanje.
Slično je i ovde kada su u pitanju okolnosti razrešenja. Naime, mi nemamo kulturu rezultata. Kada se analiziraju organizacije, firme, ustanove kojima je osnivač država, vi možete razvijati tri vrste kriterijuma. Dakle, kriterijume koji su ekonomski, personalni ili tehnički.
Okolnosti pod kojima se ovde definiše način i uslovi koji mogu dovesti do razrešenja nisu precizni. Podsetiću vas da smo na ovom istom mestu razgovarali o eklatantnim primerima kada se ne definišu te okolnosti šta može da se dogodi i koristili smo primer EPS-a.
Podsećam da je odlazeća ministarka Mihajlović rekla da je samo ove godine EPS potrošio tri milijarde na energente.
Podsećam vas da su bili incidenti i kada su u pitanju bageri i kada je u pitanju Tent i da je bilo jako mnogo stvari. Tek kada je upravljanje tom firmom dovedeno do incidenta, tek kada su napravljene kardinalne greške, tek onda kada se javnost sablažnjavala pred ekonomskim i tehničkim pokazateljima, donesena je odluka da se Milorad Grčić kao direktor smeni.
Da se to ne bi događalo i u ovim okolnostima, da se to ne bi događalo i kada je u pitanju direktor regulatora, podneli smo ovaj amandman u kom smo predložili da se briše onaj deo člana koji je besmislen.
Hvala.
Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.
Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.
Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.
Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.
Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.
Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.
Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.
Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?
U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?
Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?
Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.
Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)
(Novi Sad, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |