Juče sam pažljivo slušao, što inače ne praktikujem, gospodina Jovanova i Orlića, kada su predlagali Anu Brnabić. Stekao se utisak na osnovu superlativa i načina na koji su opisivali njenu biografiju kao da kandiduju predsednicu SANU, a ne predsednika Skupštine.
Skrenuo bih vam pažnju, kad padnete u sevdah superlativa, to se pretvori u svoju suprotnost. Vi ste se zapravo neodmerenim pohvalama na račun Brnabićke sa njom posprdali. Nemojte to da radite. Nađite meru i kada hvalite i kada kudite. A trebali ste da kažete samo šta od ličnih osobina, šta u domenu kompetencije tu osobu kvalifikuje da bude predsednica Skupštine.
Dakle, predsednica Skupštine ili predsednik mora po logici stvari da bude kao ličnost umeren, odmeren, smeran, razložan i razborit, jer tokom skupštinskog zasedanja često dolazimo u situacije u kojima treba demonstrirati pribranost. Kod Ane Brnabić sam primetio samo isključivost.
Pod dva, u ovom domu je potrebno da predsednik Skupštine demonstrira kulturu kompromisa. Ta kultura kompromisa podrazumeva toleranciju i smisao za drugo i drugačije. To se ne može reći za Anu Brnabić, koja je u dva maha izgovarala izraze koji su deo ulične kulture. O opoziciji je govorila kao govnarima i o opoziciji je govorila kao podguznim muvama. To vam, gospođo Brnabić, ne priliči. To nije rečnik predsednika Vlade, a još manje može i sme da bude rečnik predsednice Skupštine.
Pod tri, predsednik Skupštine mora da pokaže objektivnost u ovom domu. Ni u jednom njegovom gestu ne sme se prepoznati kojoj stranci pripada. Mora da ima istu distancu i prema stranci koja ga je predložila i prema onim strankama koje nisu predložile. Ako baš hoćete, mora da demonstrira takvu vrstu političke kulture i tolerancije da bude blagonakloniji prema onima koji je nisu predložili nego prema onima koji su predložili. To je predsednik Skupštine koji brani i svoj lični i integritet svakog od nas ponaosob i integritet celog parlamenta.
Pod četiri, mislim, gospođo Brnabić, da definitivno morate poraditi na rečniku. Ja vas nisam poznavao. Kada sam vas prvi put čuo, prva asocijacija mi je bio film „Specijalno vaspitanje“, jedna uloga koju maestralno iznosi Ratko Tankosić, a zove se Sarma. Vi pričate kao Sarma iz „Specijalnog vaspitanja“. Srpski jezik ima svoju rafiniranost, srpski jezik ima svoju nijansiranost. Ako želite precizno da govorite, ako želite kompetentno da govorite, onda morate malo poraditi na rečniku i na onome što govorite.
Ne mogu vas podržati, prvo, zato što vas predlaže Jovanov, nezavisno od svega ovoga što ne ispunjavate. To je čovek koji je u jednom trenutku rekao da treba slati jezičke patrole u mađarske sredine na sever Bačke da provere da li Mađari znaju da govore srpski, pa ako znaju da govore srpski, onda su patriote, a ako ne znaju ili loše govore srpski, onda Mađari nisu patriote. To je šovinizam, to ne sme da se radi. Ne mogu da vas podržim, jer je vaš predsednik i čovek koji vas podržava Miloš Vučević, čovek koji je zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, Andrejem Vučićem i Damirom Zobenicom organizovao krađu izbora u Novom Sadu, a krađu izbora operativno sprovode kriminalci, najveći narko diler u Novom Sadu, zove se Goran Kovačević Goranac. On ukrade najviše glasova po instrukciji Miloša Vučevića, a drugi kriminalac koji je njegov lični prijatelj, Marko Bosanac Boske, takođe krade na desetine hiljada glasova. To je potpuno obesmišljavanje demokratije.
Napokon, ne mogu da podržim i zbog afere „Kontinental“ u koju ste vi direktno umešani. Dakle, Nikola Petrović je svojoj pomoćnici rekao da traži dva miliona. Ona je razgovarala sa vama. Obratite pažnju, vi ste lično obavili razgovor sa Markom Krendalom, koji je bio vlasnik te kompanije, i preneli mu da su dva miliona evra uslov da „Kontinental“ dobije posao. Zbog toga ste vi nedostojni ove funkcije i nećemo glasati za vas.
Ovu vlast interesuju samo dve stvari izbog toga smo intervenisali ovim amandmanom na Zakon o elektronskim medijima. Te dve stvari su kontrola novčanih tokova i kontrola informacija.
Dolazim iz Novog Sada, daću vam samo jedan primer kako to izgleda. Televizija Vojvodine, uzgred budi rečeno koja nije gledana, nijednom nije dozvolila da bilo ko iz stranke kojoj pripadam u ovih šest godina nastupi. Dakle postoji potpuna blokada informacija i ako je zbog nečeg potreban ovaj zakon o elektronskim medijima, potreban je zato da bi se stvorila atmosfera u kojoj je moguće objektivno, profesionalno i nepristrasno informisanje.
Sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić postojaće kontrola i novčanih tokova i kontrola medija. zašto? Da ne bi došli do istine. Zašto? Zato da se ne bi čulo o svemu onome što predstavljaju mane i manjkavosti ove vlasti.
Dakle, kada je u pitanju korupcija da ne bismo pričali o Novom Sadu na vodi, da ne bismo pričali o tome da se gradi tajkunsko naselje na obali Dunava na osam hektara, pri čemu je spratnost 20 spratova. Dakle, da ne bi ni Novi Sad, ni Vojvodina, ni Srbija saznala za sve marifetluke vlasti u Novom Sadu kojom formalno jedno vreme je upravljao predsednik SNS Miloš Vučević, a suštinski je upravljao Andrej Vučić zajedno sa Zvonkom Veselinovićem.
Zato da se ne bi saznalo kako se nameštaju poslovi. Zato da se ne bi saznalo koje firme i koji pojedinci imaju pravo da preuzimaju sve poslove kada je u pitanju javna nabavka, a da svi ostali nemaju mogućnosti da konkurišu i da budu izloženi torturi. Hvala.
Ovaj Zakon o elektronskim medijima je jako važan da se uspostavi balans kada je u pitanju osnovna profesionalnost u ovoj struci. Dakle, mera slobode, političke slobode, meri se kritikom vlasti. Tamo gde mediji nisu u prilici da kritikuju vlast, tamo gde se mediji kažnjavaju ako kritikuju vlast, tamo gde se mediji kontrolišu da ne bi kritikovali vlast nema demokratije. Tipičan primer je od pre četiri dana, imali ste prilike da vidite transkript razgovora između Slobodana Mališića, načelnika Policijske uprave u Novom Sadu i bivšeg gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je aktuelni predsednik SNS-a. Iz tog transkripta razgovora koji su svi mediji, odnosno većina medija prikrila, a o tome su pisali samo objektivni mediji, govorim o N1 i govorim o Novoj S se jasno vidi da je sadašnji predsednik SNS-a, a bivši gradonačelnik Novog Sada, imao razgovor sa načelnikom Policijske uprave Novi Sad, iz kog se jasno vidi da utiče na tok istrage.
Dakle, načelnik ga u tom razgovoru zamoljava da interveniše, da ne bi bio priveden, da ne bi bio procesuiran, da ne bi završio u pritvoru, a gradonačelnik u aluzijama, ali sasvim preciznim rečenicama ide u susret tome i govori, dakle, aktuelni predsednik SNS, da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se tako nešto ne dogodi. To je sramotno. Da imamo slobodne medije, da imamo normalan Zakon o elektronskim medijima, ove informacije bi bile dostupne. Ove informacije ne bi bile samo na objektivnim medijima, poput N1 i Nove S, nego bismo na RTS-u imali prilike da vidimo koju vrstu marifetluka i lopovluka je radio Miloš Vučević dok je bio gradonačelnik Novog Sada.
Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prvo pitanje – da li je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, promenio mesto prebivališta tako što je iz Kosovske Mitrovice prešao u Novi Sad? Ovo nije tajna u Novom Sadu. Svi znaju da predsednik Srpske liste, Goran Rakić, živi u Novom Sadu. Moje pitanje MUP je da li je on i formalno promenio prebivalište?
Smatram da je ovo duboko nemoralno. U ovom trenutku ne postoji nijedna represivna mera koju vlast Aljbina Kurtija ne primenjuje nad Srbima. U ovom trenutku, kada treba svi da iskažemo solidarnost i da svako primereno svojim mogućnostima, svom autoritetu, svojoj emociji, pokažemo solidarnost sa Srbima sa KiM, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, se preselio u Novi Sad i on je počeo da živi u Novom Sadu.
Ova činjenica je utoliko zabrinjavajuća što u Novom Sadu zajedno sa njim takođe žive Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, dvojac koji je međunarodna zajednica označila kao najveću organizovanu kriminalnu grupu u ovom delu Evrope, živi na relaciji Novi Sad-Kopaonik, pri čemu više vremena provodi u Novom Sadu nego Kopaoniku.
Da li je Goran Rakić, predsednik Srpske liste ili novosadske liste? Da li on brani interese Srba na KiM tako što će podeliti sudbinu sa njima na licu mesta, ili je izmestio i sebe i svoju porodicu u Novi Sad i ostavio te ljude na cedilu, na milost i nemilost vlasti Aljbina Kurtija?
Postavljam pitanje, mada znam da on faktički živi u Novom Sadu, da li je promenio i prebivalište i da li je od predsednika Srpske liste postao predsednik novosadske liste?
Drugo pitanje MUP-u – dokle će dozvoliti da Novi Sad bude sigurna kuća za kriminalce, Eldorado za kriminalce?
U Novom Sadu u ovom trenutku su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić i mnogi drugi kriminalci koji upravljaju i kriminalnom scenom Novog Sada i kriminalnom scenom Srbije. Uz te kriminalce imaju podršku, i to neskrivenu, Andreja Vučića i Miloša Vučevića i uz njihovo sasluženje i njihov politički uticaj, uspostavili su torturu koja neće još dugo trajati jer se Novi Sad diže i opire tome.
Drugo pitanje takođe je vezano za Novi Sad, a upućujem ga MUP-u. Novi Sad je postao mesto nerešenih ubistava. Da li postoje krvni delikti u Novom Sadu? Da li postoje krvni delikti kao odeljenje u upravi kriminalističke policije? Imali smo četiri ubistva u godinama koje su ostale iza nas. Nije rešeno ubistvo Marka Markuša, nije rešeno ubistvo Dragana Amidžića Amidže, nije rešeno ubistvo Đorđa Zafirovića Zafira, nije rešeno ubistvo Branka Glušice. To je sramotno. Dokle će Novi Sad biti mesto nerešenih ubistava?
Porodica Branka Glušice čeka da se reši pitanje ko je ubio tog časnog čoveka? Podsećam, reč je o operativcu BIA. Podsećam da je pred kraj svoje karijere radio u UBPOK-u. Dakle, bio je direktno zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Policajac koji je vodio bitku protiv organizovanog kriminala ubijen je od tog istog organizovanog kriminala.
Postavlja se pitanje kada će biti razrešena sva ova ubistva i da li porodice Markuš, porodica Amidžić, porodica Zafirović, porodica Glušica imaju pravo na istinu i kada će biti procesuirani oni koji su izvršili te egzekucije?
Treće pitanje postavljam takođe MUP-u – da li je tačno da je Dijana Hrkalović, u to vreme najuticajnija žena u MUP-u, direktno se stavila na stranu jednog klana, u ovom slučaju „kavačkog“, išla po CZ-u i lobirala kod drugih kriminalaca da optužuju kontra-bandu? Da li činjenica da je advokat Dijane Hrkalović, Vladimir Đukanović, vršio pritisak na tužilaštvo, sudstvo, policiju, jer je jasno da Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe vrši neposredan uticaj na to i ko će biti sudija i ko će biti tužilac? To su pitanja na koja tražim odgovor.
Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.
Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.
Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.
Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.
Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.
Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.
Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.
Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?
U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?
Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?
Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.
Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)
(Novi Sad, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |