Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Borislav Novaković

Borislav Novaković

Narodni pokret Srbije

Govori

Juče sam pažljivo slušao, što inače ne praktikujem, gospodina Jovanova i Orlića, kada su predlagali Anu Brnabić. Stekao se utisak na osnovu superlativa i načina na koji su opisivali njenu biografiju kao da kandiduju predsednicu SANU, a ne predsednika Skupštine.

Skrenuo bih vam pažnju, kad padnete u sevdah superlativa, to se pretvori u svoju suprotnost. Vi ste se zapravo neodmerenim pohvalama na račun Brnabićke sa njom posprdali. Nemojte to da radite. Nađite meru i kada hvalite i kada kudite. A trebali ste da kažete samo šta od ličnih osobina, šta u domenu kompetencije tu osobu kvalifikuje da bude predsednica Skupštine.

Dakle, predsednica Skupštine ili predsednik mora po logici stvari da bude kao ličnost umeren, odmeren, smeran, razložan i razborit, jer tokom skupštinskog zasedanja često dolazimo u situacije u kojima treba demonstrirati pribranost. Kod Ane Brnabić sam primetio samo isključivost.

Pod dva, u ovom domu je potrebno da predsednik Skupštine demonstrira kulturu kompromisa. Ta kultura kompromisa podrazumeva toleranciju i smisao za drugo i drugačije. To se ne može reći za Anu Brnabić, koja je u dva maha izgovarala izraze koji su deo ulične kulture. O opoziciji je govorila kao govnarima i o opoziciji je govorila kao podguznim muvama. To vam, gospođo Brnabić, ne priliči. To nije rečnik predsednika Vlade, a još manje može i sme da bude rečnik predsednice Skupštine.

Pod tri, predsednik Skupštine mora da pokaže objektivnost u ovom domu. Ni u jednom njegovom gestu ne sme se prepoznati kojoj stranci pripada. Mora da ima istu distancu i prema stranci koja ga je predložila i prema onim strankama koje nisu predložile. Ako baš hoćete, mora da demonstrira takvu vrstu političke kulture i tolerancije da bude blagonakloniji prema onima koji je nisu predložili nego prema onima koji su predložili. To je predsednik Skupštine koji brani i svoj lični i integritet svakog od nas ponaosob i integritet celog parlamenta.

Pod četiri, mislim, gospođo Brnabić, da definitivno morate poraditi na rečniku. Ja vas nisam poznavao. Kada sam vas prvi put čuo, prva asocijacija mi je bio film „Specijalno vaspitanje“, jedna uloga koju maestralno iznosi Ratko Tankosić, a zove se Sarma. Vi pričate kao Sarma iz „Specijalnog vaspitanja“. Srpski jezik ima svoju rafiniranost, srpski jezik ima svoju nijansiranost. Ako želite precizno da govorite, ako želite kompetentno da govorite, onda morate malo poraditi na rečniku i na onome što govorite.

Ne mogu vas podržati, prvo, zato što vas predlaže Jovanov, nezavisno od svega ovoga što ne ispunjavate. To je čovek koji je u jednom trenutku rekao da treba slati jezičke patrole u mađarske sredine na sever Bačke da provere da li Mađari znaju da govore srpski, pa ako znaju da govore srpski, onda su patriote, a ako ne znaju ili loše govore srpski, onda Mađari nisu patriote. To je šovinizam, to ne sme da se radi. Ne mogu da vas podržim, jer je vaš predsednik i čovek koji vas podržava Miloš Vučević, čovek koji je zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, Andrejem Vučićem i Damirom Zobenicom organizovao krađu izbora u Novom Sadu, a krađu izbora operativno sprovode kriminalci, najveći narko diler u Novom Sadu, zove se Goran Kovačević Goranac. On ukrade najviše glasova po instrukciji Miloša Vučevića, a drugi kriminalac koji je njegov lični prijatelj, Marko Bosanac Boske, takođe krade na desetine hiljada glasova. To je potpuno obesmišljavanje demokratije.

Napokon, ne mogu da podržim i zbog afere „Kontinental“ u koju ste vi direktno umešani. Dakle, Nikola Petrović je svojoj pomoćnici rekao da traži dva miliona. Ona je razgovarala sa vama. Obratite pažnju, vi ste lično obavili razgovor sa Markom Krendalom, koji je bio vlasnik te kompanije, i preneli mu da su dva miliona evra uslov da „Kontinental“ dobije posao. Zbog toga ste vi nedostojni ove funkcije i nećemo glasati za vas.
Ovu vlast interesuju samo dve stvari izbog toga smo intervenisali ovim amandmanom na Zakon o elektronskim medijima. Te dve stvari su kontrola novčanih tokova i kontrola informacija.

Dolazim iz Novog Sada, daću vam samo jedan primer kako to izgleda. Televizija Vojvodine, uzgred budi rečeno koja nije gledana, nijednom nije dozvolila da bilo ko iz stranke kojoj pripadam u ovih šest godina nastupi. Dakle postoji potpuna blokada informacija i ako je zbog nečeg potreban ovaj zakon o elektronskim medijima, potreban je zato da bi se stvorila atmosfera u kojoj je moguće objektivno, profesionalno i nepristrasno informisanje.

Sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić postojaće kontrola i novčanih tokova i kontrola medija. zašto? Da ne bi došli do istine. Zašto? Zato da se ne bi čulo o svemu onome što predstavljaju mane i manjkavosti ove vlasti.

Dakle, kada je u pitanju korupcija da ne bismo pričali o Novom Sadu na vodi, da ne bismo pričali o tome da se gradi tajkunsko naselje na obali Dunava na osam hektara, pri čemu je spratnost 20 spratova. Dakle, da ne bi ni Novi Sad, ni Vojvodina, ni Srbija saznala za sve marifetluke vlasti u Novom Sadu kojom formalno jedno vreme je upravljao predsednik SNS Miloš Vučević, a suštinski je upravljao Andrej Vučić zajedno sa Zvonkom Veselinovićem.

Zato da se ne bi saznalo kako se nameštaju poslovi. Zato da se ne bi saznalo koje firme i koji pojedinci imaju pravo da preuzimaju sve poslove kada je u pitanju javna nabavka, a da svi ostali nemaju mogućnosti da konkurišu i da budu izloženi torturi. Hvala.
Ovaj Zakon o elektronskim medijima je jako važan da se uspostavi balans kada je u pitanju osnovna profesionalnost u ovoj struci. Dakle, mera slobode, političke slobode, meri se kritikom vlasti. Tamo gde mediji nisu u prilici da kritikuju vlast, tamo gde se mediji kažnjavaju ako kritikuju vlast, tamo gde se mediji kontrolišu da ne bi kritikovali vlast nema demokratije. Tipičan primer je od pre četiri dana, imali ste prilike da vidite transkript razgovora između Slobodana Mališića, načelnika Policijske uprave u Novom Sadu i bivšeg gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je aktuelni predsednik SNS-a. Iz tog transkripta razgovora koji su svi mediji, odnosno većina medija prikrila, a o tome su pisali samo objektivni mediji, govorim o N1 i govorim o Novoj S se jasno vidi da je sadašnji predsednik SNS-a, a bivši gradonačelnik Novog Sada, imao razgovor sa načelnikom Policijske uprave Novi Sad, iz kog se jasno vidi da utiče na tok istrage.

Dakle, načelnik ga u tom razgovoru zamoljava da interveniše, da ne bi bio priveden, da ne bi bio procesuiran, da ne bi završio u pritvoru, a gradonačelnik u aluzijama, ali sasvim preciznim rečenicama ide u susret tome i govori, dakle, aktuelni predsednik SNS, da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se tako nešto ne dogodi. To je sramotno. Da imamo slobodne medije, da imamo normalan Zakon o elektronskim medijima, ove informacije bi bile dostupne. Ove informacije ne bi bile samo na objektivnim medijima, poput N1 i Nove S, nego bismo na RTS-u imali prilike da vidimo koju vrstu marifetluka i lopovluka je radio Miloš Vučević dok je bio gradonačelnik Novog Sada.
Najveći primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik SNS-a, koji je gradonačelnik Novog Sada u momentu kada na samo jednom poslu, dakle bazenu Spensa se uloži milion evra, a onda se konstatuje da bazen nije urađen. Primer korupcije Miloš Vučević, zato što njegov lični prijatelj, a lokalni kriminalac Marko Bosanac Boske dobija 90% tendera za sve poslove koji se raspišu. Primer je Miloš Vučević jer njegov lični prijatelj Miloš Bosanac Boske očitava brojila na teritoriji cele države u vrednosti od 100 miliona evra.

Primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik vaše stranke, koji je kao gradonačelnik Novog Sada kreirao dva ugovora, jedan koji se tiče Fruškogorskog koridora, koji je po premeru radova koštao 180 miliona, a po ugovorenoj vrednosti 606 miliona, dakle uvećao je tri puta. Primer je Miloš Vučević, jer je kao gradonačelnik Novog Sada osmislio da most preko Šodroša po premeru radova košta 130 miliona, a ugovorena vrednost je 175,5 miliona. Ta razlika od 45,5 miliona nastala je samo u dve nedelje. Primer je Miloš Vučević jer je u Novom Sadu, zajedno sa Andrejem Vučićem i Zvonkom Veselinovićem, osmislio koruptivni sistem unutar kog niko ne može da konkuriše za radove. Zato vas pozivam da pažljivije izgovarate ime bilo koga u opoziciji, jer pravi lopovi ste vi.
Član 108. O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

U ovom trenutku, predsedniče, niste se starali o redu. Da ste pažljivo slušali, mogli ste da primetite sledeću stvar, da se član izvršnog tela, u ovom slučaju Vlade, obraća nedostojanstveno prema poslanicima. Dužni ste da štitite integritet Skupštine i integritet svakog poslanika ponaosob.

Dakle, profesorica Biljana Đorđević je doktor političkih nauka i profesor je na fakultetu političkih nauka. Siniša Mali kao član republičke Vlade i kao neko ko je plagirao svoj doktorat, obraća joj se rečenicom da će sada da je nauči ono što ne zna.

Nije on ovde došao da nas uči ono što ne znamo, nego da argumentuje budžet i da se trudi da kaže što više argumenata koji su uverljivi i koji su u prilog budžeta i, obrnuto, da ospori, ali činjenično i egzaktno ako ono što mi kao poslanici netačno izgovaramo.

Nije on ovde da nas uči. Ja vas molim, ovo nije prvi put i nije prvi put od strane Siniše Malog da se na jedan vrlo ružan način, nipodaštavajući, potcenjivački i uvredljiv način ophodi prema narodnim poslanicima.

Vi ste tu da štitite integritet Skupštine i svakog poslanika ponaosob.

Hvala.
Zamolio bih ministra Malog da odgovori na tri pitanja koja su uvod u ovaj amandman.

Prvo, kako komentarišete činjenicu da je Srbija država koja ima najveću inflaciju u Evropi, dakle priznatu 12%, a kada se uzme korpa onih proizvoda koji se najčešće kupuju inflacija je preko 50%?

Kako komentarišete drugu činjenicu da su plate u Srbiji jedne od najnižih u Evropi i da smo u ovom trenutku u plej ofu, takmičimo se sa BiH u Albaniji, po tome ko će da izbegne dno?

Kažite mi kako komentarišete treću činjenicu da preko 50% stanovnika je na ivici egzistencije i da ujutru, ustajući, imaju dilemu da li da idu pred kontejnere ili da idu u prodavnicu, jer njihova primanja su takva da ne mogu da zadovolje elementarne potrebe?

Dakle, ovaj amandman ide za tim da uvećamo subvencije u poljoprivredi. Podsećam u EU subvencije se kreću od 35% do 40%. U ovom trenutku uvozimo ono što nikada nismo uvozili. Meso uvozimo iz Argentine i Brazila, krompir iz Francuske, luk iz Kine, paradajz iz Albanije, mleko iz Poljske, hleb iz Hrvatske i Bugarske. Uvozimo, na kraju, ministre, i prasiće.

Podsetiću vas da je Miloš Obrenović u prvoj polovini 19. veka bio najveći izvoznik prasića i šljiva u ovom delu Evrope. Ono što je Srbija mogla u prvoj polovini 19. veka mi sada ne možemo.

Pitam vas - kako mislite sa ovakvim budžetom za poljoprivredu da idete u susret činjenici da 1.500.000 ljudi živi od poljoprivrede, činjenici da je ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje kod nas dimenzionirana između 4,5 milijardi i 5 milijardi i da u hrani leži suverenitet jedne države? Država i narod koji nema svoju hranu nema ni svoj suverenitet.

Pitam vas - kako je moguće da mi od poljoprivrede zaradimo kroz izvoz između 2,5 milijardi i 2,7, a Holandija koja ima tri puta manje zemlje 80 milijardi? Zar vi stvarno mislite da će poljoprivrednici biti zadovoljni ovom vrstom subvencija koje ne idu u susret onome što su njihove istinske potrebe i ono što bi moglo, ne da preporodi poljoprivredu, nego da je bar stavi u ravnopravan položaj sa ostalim granama? Hvala.
Dvojicu ministara i ministra policije Bratislava Gašića i ministra finansija, dokle će se primenjivati koruptivni model dodele poslova.

Ovde sam predložio brisanje tih 30 miliona, zato što uvek imate isti model. Izbegavate javne nabavke, izbegavate takmičenje, izbegavate da se pojavi najbolji ponuđač sa najnižom cenom koja garantuje kvalitet. Obično je to model uzimanja kineskih izvođača, dakle, kineska država daje kredit uz uslov da radi kineski izvođač radova i onda se događa sledeće.

Kineska država zaradi na kreditu, kineski izvođač radova zaradi jer angažuje svoju operativu, a nama kao državi ostaje dug, naša građevinska operativa ostaje bez mogućnosti da zaradi bilo šta i sve vreme vi forsirate izbegavanje javne nabavke preko modela, da određenu investiciju proglašavate investicijom od nacionalnog značaja. Onoga momenta kada je proglasite investicijom od nacionalnog značaja, vi niste dužni da primenjujete Zakon o javnim nabavkama.

Ja vas pitam kao privrednika, da li je bolje imati konkurenciju ili nemati konkurenciju? Da li se bolja cena postiže kada uspostavite konkurenciju ili kada date monopol? Dakle, ovim vi stvarate monopol. Logično je da kineska država kada daje kredit insistira da budu sve kineski izvođači.

Onda se događa ono što se dogodilo na Koridoru 11 kada je radila firma „Šang Dong“ da se kao podizvođač pojavi Zvonko Veselinović sa svojom firmom „In kop“. Onda imate dvostruku korupciju. Imate korupciju koju ostvaruju Kinezi tako što favorizuju, naravno preko svog kredita svoje firme i nameću one cene koje njima odgovaraju, a domaća koruptivna elita se ugrađuje preko Zvonka Veselinovića, preko „In kopa“ i preko tih putarskih radova, praktično na nelegalan način.
Poštovani gospodine Zukorliću, koleginice i kolege poslanici, građanke i građani Srbije, poslanička grupa NS neće glasati ni za, ni protiv. Nas ovo pitanje čini ravnodušnim i mi iz razumljivih razloga nećemo arbitrirati i stavljati se na stranu bilo koga iz vladajuće koalicije. Dakle, to šta se događa u vladajućoj koaliciji vaša je stvar, vi se sporite, vi se delite, a na nama je da kažemo samo ono što je u ovakvim trenucima umesno, a mislim da je ceo slučaj Basta poprimio čudan tok.

Kada je izgovorio rečenicu zbog koje će danas biti razmatrana mogućnost njegove smene, gospodin Basta je kod predsednika države Aleksandra Vučića izazvao osmeh, gotovo šeretsko dobacivanje. Sećate se ono kada je govorio – pogledajte Bastu, on namiguje, izigrava zvezdu i tada je Aleksandar Vučić izgovorio sledeću rečenicu, da ne bude nikakve dileme, citiraću je, rekao je da očekuje da svaki član Republičke Vlade sledi politiku te Vlade, a ne lične procene, ali je rekao ovako – nemam ništa protiv dok Ana Brnabić hoće da ga trpi, neka ga trpi, i to predsednik države izgovara neposredno nakon što je Basta izgovorio rečenice zbog kojih danas raspravljamo o njegovoj smeni, i to se događa 4. aprila, a da bi tek 22. juna Ana Brnabić na predlog koalicionih partnera donela odluku o tome da nema više mesta u Republičkoj Vladi za Radeta Bastu.

Postavlja se ključno pitanje – šta se dogodilo u vladajućoj koaliciji između 4. aprila i 22. juna? Ako je 4. aprila Aleksandar Vučić, kao najodgovorniji čovek te koalicije zbijao šale i šeretski se osmehivao Basti, a Basta njemu uzvraćao namigivanjem, šta se događa između 4. aprila i te krajnje opuštene i ležerne atmosfere i 22. juna kada se donosi odluka o tome da Radetu Basti nema mesta u Republičkoj Vladi?

Reći ću vam, pokazaću vam jedan dokument koji baca nešto drugačije svetlo na ovaj slučaj od onoga što vi danas interpretirate. U ruci držim dopis koji je Rade Basta uputio Ani Brnabić, predsednici Republičke Vlade, koji je on datirao na 11. maj, a koji je u delovodniku na Pisarnici Vlade zaveden 17. maja, i u kom, kao ministar privrede, izražava rezervu, negodovanje, protivljenje spram mogućnosti da se donesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Kaže o toj inicijativi, o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u sledećoj rečenici: „Smatram da je ova odluka Vlade koja je predložena izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i predata Narodnoj skupštini Republike Srbije na dalje postupanje i usvajanje, pre svega, nelegitimna, nepravična i nanosi štetu budžetu Republike Srbije, naročito imajući u vidu da su prethodnih godina, svih godina i privredna društva i fizička lica plaćala naknadu za konverziju zemljišta i s prava korišćenja u pravo svojine.“

Ispada da su oni koji su „poštovali zakon“, kažnjeni svojim zakonitim postupcima, jer oni koji su istog nisu podržavali, sada su „amnestirani“ plaćanja iste naknade, što je pravni nonsens, ali velika nepravda učinjena celom društvu.

Dakle, 17. maja, predsednica republičke Vlade, Ana Brnabić, dobija dopis ministra privrede, gde on potpuno otvoreno i neskriveno kaže da se ne slaže sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon o planiranju i izgradnji onako kako je previđeno u vašim izmenama i dopunama, otvara vrata korupcije epohalnih razmera. Nikada se nije pojavio predlog zakona u republičkom parlamentu koji ostavlja toliko proizvoljnosti i toliko mogućnosti korupcije i neposrednog pogađanja između države i privatnika, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji.

Samo zemljište na kome se nalazi IMT vredi 280 milione evra. Pa, jel vi stvarno mislite da treba stvoriti pravnu pretpostavku da se pravo korišćenja prevede u pravo svojine bez ikakve naknade? Do sada je pravo korišćenja u pravo svojine moglo da se realizuje samo uz naknadu. Ako dozvolite da se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine bez ikakve naknade, stvara se koruptivni „Eldorado“, stvara se mogućnost pljačke i to neviđenih razmera. O tome on piše u ovome, ali, vi o tome ne želite da govorite.

Ne tvrdim da je ovaj dopis od 17. maja u kom Basta upozorava Anu Brnabić na sve štetne posledice Zakona o planiranju i izgradnji koji on sagledava kao ministar privrede, ne mislim nužno, da su one bile u datom trenutku presudne, ali su svakako bile kap koja je verovatno prelila čašu.

Ne postoji ništa što vas iritira, ni programski, ni ideološki, ni konceptualno, kao što vas iritira vaš kapacitet da kradete, da se bavite korupcijom. To je osinje gnezdo. Može svako da vam prigovara šta hoće, ali ako govori o onome što radite kada je u pitanju koruptivni deo, to je ono na šta reagujete uvek, jer ste svesni da ono što vam prigovaramo potpuna istina.

Daću vam primer Novog Sada. Koruptivni projekat „Novi Sad na vodi“, projekat koji je osmislio Miloš Vučević, sadašnji predsednik SNS i ministar odbrane. Praktično predviđa uređenje četiri i po kilometra najatraktivnijeg i najlepšeg dela novosadske obale.

Do Miloša Vučevića, sve gradske uprave predvidele su kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“ samo tri stvari - da obala Dunava služi sa sport, rekreaciju i turizam i ni za šta više. Onoga momenta kada je SNS došao na vlast, predviđena je gradnja stambenih blokova velikog tajkunskog naselja na brodogradilištu. Pri tom se događaju tri marifetluka, obratite sada pažnju, reč je o brodogradilištu koje je svojevremeno došao u poseda kompanija „Galens“. Došavši u posed brodogradilišta, oni su postali vlasnici objekata, ali ne i vlasnici zemljišta.

Dakle, neophodno je izvršiti konverziju prava svojine u pravo vlasništva i to uz naknadu. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu se vrši tako što se procenjuje vrednost zemljišta i onda se pare uplaćuju u budžet.

Oni koji su privatizovali iz spekulativnih razloga određena preduzeća, računajući s tim da je građevinsko zemljište na atraktivnoj lokaciji i ne vodeći računa ni o delatnosti firme, ni o zaposlenima, ni o njihovim platama, i ekonomskom standardu, sada kroz ovaj vaš predlog zakona o čemu Basta obaveštava predsednicu republičke Vlade, postaju profiteri i to u milijardama evra, jer ovde nisu u pitanju ni desetine ni stotine miliona, nego bukvalno milijarde evra.

Svako onaj ko nema pravo svojine, nego samo pravo korišćenja, ako ostvari pravo svojine bez naknade tako što će se nagoditi sa državom, sa vladajućom strankom ili sa političarima, postaje jedan od najbogatijih ljudi u ovoj državi i to na jedan potpuno pravno-invalidan način.

Praktično, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji vi predlažete legalizuju korupciju. Oni je ozakonjuju. Oni korupciji daju zakonsku formu i zakonsku snagu, to se nikada u novijoj političkoj istoriji Srbije nije dogodilo. Vi praktično štitite jedan postupak kojim je javni interes, državni interes oštećen, a privatni interes favorizovan na jedan potpuno koruptivan način.

Dakle, u Novom Sadu, dajem vam primer zašto je ovaj dopis Radeta Baste, predsednici republičke Vlade važan, događaju se tri vrste marifetluka kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“. Prvo, kroz ovaj zakon se omogućuje da kompanija koja je kupila brodogradilište, sticajem okolnosti kompanija se zove „Galens“, nije bitno, dajem vam samo kao primer i kao pravni model, dakle iz prava svojine dobije pravo vlasništva bez ikakve naknade.

Govorim vam o tome da je reč o najatraktivnijem zemljištu kada je u pitanju dunavska obala. Oni su vlasnici 3,7 hektara, a ukupno taj blok gde će biti građeno tajkunsko naselje ima osam hektara. Dakle, sa 3,7 dobijaju mogućnost naravno ukrupnjavanjem da postanu vlasnici osam hektara, a pri tome, obratite sada pažnju, u momentu kada postaju vlasnici brodogradilišta, bez prava svojine na zemljište, to zemljište je u koritu Dunava. Ono nije građevinsko. Novim, generalnim urbanističkim planom administracija Miloša Vučevića ono što je bilo dobro zemljište, dakle zemljište na kome ne sme da se gradi, pretvara u građevinsko zemljište tako što pomera nasip 500 metara u korito Dunava.

Dakle, prvi benefit za tu kompaniju je taj što imajući zemljište na vodnom delu nije mogla da gradi, a od momenta kada se donosi generalni urbanistički plan vodno zemljište postaje građevinsko zemljište i skače mu višestruko cena. Prvi marifetluk.

Drugi marifetluk – nasip koji će biti građen i pomeren u Dunav 500 metara u prvoj fazi predviđa da se prvo ogradi brodogradilište. Dakle, umesto da kompanija koja ima građevinsko zemljište, iz svojih sredstava radi nasip, on će biti građen iz sredstava budžeta Novog Sada. Dakle, biće zavučena ruka u džepove svih Novosađana.

Napokon, treća stvar je ova – mogućnost oslobađanja ljudi, dakle da nemaju potrebe da prevode pravo svojine, izvinjavam se, pravo vlasništva, pravo korišćenja u pravo svojine.

Četvrta stvar, gradeći most upravo na toj lokaciji, da se razumemo, mostovi su uvek dobrodošli i ovde je otvoreno potpuno nepotrebna velika polemika, mostovi su uvek dobro došli, ja nemam ništa protiv mostova, ali to tajkunsko naselje dobija praktično saobraćajnice koje se spuštaju i sa leve i sa desne strane, tako da može da komunicira direktno prema mostu.

Dakle, cela ideja „Novog Sada na vodi“ nije da Novosađani uživaju u obali, nije da četiri i po kilometara pripadaju svim građanima Novog Sada. Dakle, da mornarica, brodogradilište, Ribarac, Kamenička ada, Šodroš budu u vlasništvu svih Novosađana i da svi Novosađani mogu da se bave i rekreacijom i sportom i turizmom, nego da gradeći tajkunsko naselje na brodogradilištu pravo na dunavsku obalu imaju samo najbogatiji. Šta da rade svi ostali građani Novog Sada? Da stoje pred rampom tog tajkunskog naselja i da na trenutak zastanu i zamišljaju kako to izgleda?

Sram vas bilo.

Ako se tamo bude gradilo onako kako je generalni urbanistički plan predvideo, blok zgrada od 20 spratova, to znači da ceo potez iza toga od ulica 1.300 Kaplara do Despota Stefana, to je dve trećine Limana 3, koji sada imaju pogled na dunavsku obalu i na Frušku goru, od tog trenutka neće imati pogled ni na Dunav ni na Frušku goru, nego na taj betonsko-stakleno-aluminijumski mastadont od 20 spratova. To se nikada u istoriji Novog Sada nije dogodilo, a vi to sada činite.

Zato vam skrećem pažnju na ovaj dopis, skrećem vam pažnju na to da nije ovaj dopis samo rezerva koju je Rade Basta imao. I u stručnoj javnosti, i kada su u pitanju urbanisti i kada su u pitanju ekonomisti i kada su u pitanju pravnici, čuli ste dosta kritika na račun izmena i promena Zakona o planiranju i izgradnji. Ja vam skrećem pažnju da je stručna javnost ustala protiv toga.

Ono što celoj stvari daje jedan vrlo ružan ton, 3. maja dogodila se tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, posle toga tragedija u Mladenovcu. Vlada 4. maja, dan kasnije, donosi izmene i promene Zakona o planiranju i izgradnji, u momentu kada je celo društvo konsternirano, u momentu kada su sve naše emocije i sva naša pažnja upućena prema toj deci, prema njihovim roditeljima, prema jednom groznom stanju u kom se nalazi država, vi donosite zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, dan kasnije. Da li je to ljudski? Da li je to moralno? Na šta to liči? Da li je to društvo i da li je to država u kojoj želimo da živimo?

Napokon, ja mislim da ovo ima jedan širi kontekst. Ja mislim da je ovo jedno političko pozorište. Mislim da je cela priča oko Baste i njegove smene jedna maska da se ne bi bavili suštinskim stvarima. Jer, da se bavimo suštinskim stvarima, otvarali bi ona pitanja koja su ključna, otvarali bi pitanja kriminala, postavili bi pitanje kako je moguće da zajedno Novim Sadom, ali sada već i celom državom, upravljaju dva čoveka, brat Aleksandra Vučića, Andrej Vučić i Zvonko Veselinović? To pitanje ne postavljamo. Postavili bismo pitanje kako je moguće da predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe preuzima sve sporove u kojima oni koji su optuženi mogu vrlo neprijatno da optuže SNS? Pokazujem sliku Vladimira Đukanovića sa Dijanom Hrkalović.

Dijana Hrkalović je čuvar tajni SNS-a i bilo je od interesa da Vladimir Đukanović preuzme ovaj slučaj. Zašto? Pa, zato što Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe ima presudan uticaj na izbor i sudija i tužilaca i kada sudije i tužioci vide da je on preuzeo slučaj, to onda podrazumeva da taj slučaj mora okončati pozitivno za njegovog klijenta. Zato on preuzima sve sporne slučajeve.

Pitam vas zašto je preuzeo slučaj Koluvija, najveća plantaža marihuane u celoj Evropi, da bi sanirao posledice mogućeg svedočenja svih onih koji će potvrditi da je to bio državni projekat. Dakle, projekat najveće plantaže u Evropi, koji su čuvali i ljudi iz BIA-a i vojno-obaveštajne službe i policajci. To je preuzeo Vladimir Đukanović, da bi poslao poruku sudijama da on koji može da odluči o njihovoj sudbini zastupa Koluviju i da činjenicom da on zastupa Koluviju oni moraju da vode računa da presuda bude u njegovu korist.

Zašto ne pričamo o tome ko upravlja Novim Sadom? Pogledajte ovu sliku. Ovde je Miloš Vučević, zajedno sa kumom slave, Markom Bosancem Bosketom, čovekom koji je dobio najveći ugovor od EPS-a u vrednosti od 100 miliona evra za očitavanje brojila. Balavac koji ima 27 godina dobio je mogućnost da očitava brojila na teritoriji cele države i onda se čudimo što najviše prigovora kada je u pitanju EPS ima upravo oko struje i oko toga koliki su računi, jer se svi ljudi žale da su računi kada je i u pitanju EPS uvećani.

Pitam vas – da li je ovo država u kojoj želimo da živimo?

Ovo je slika Koluvije zajedno sa šefom BIA, koji se nalazi u radnom kombinezonu. Dakle, ovde je Aleksandar Vulin zajedno sa Kovijom. Da li je posao BIA, koju vodi Aleksandar Vulin, da štiti zakonitost ili da krši zakonitost? Da li je njihov posao da utiču da se kriminalci hapse ili je njihov posao da štite kriminalce? Da li je poruka ova gde šef BIA u to vreme sarađuje sa Koluvijom, a potom predsednik Pravosudnog odbora i advokat Vladimir Đukanović zastupa Koluviju, da li je to poruka sudijama da ovaj slučaj mora da završi oslobađajućom presudom za Koluviju? Ja tvrdim da jeste, a vi me razuverite da nije.

Da li je ovo slika koju želimo da gledamo? Predsednik SNS Miloš Vučević, trenutno ministar vojske, prima u Svečanoj sali Gradske kuće jednog od najvećih kriminalaca Novog Sada, Slobodana Milutinovića Snajpera? Da li je ovo uzorno društvo? Da li je ovo atmosfera u kojoj želite da živimo? Da li predsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada treba u Svečanoj sali da prima najuglednije građane ili kriminalce? O tome ne želite da govorite, a rado biste da pričamo o Basti. Pa ne može.
Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Prvo pitanje – da li je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, promenio mesto prebivališta tako što je iz Kosovske Mitrovice prešao u Novi Sad? Ovo nije tajna u Novom Sadu. Svi znaju da predsednik Srpske liste, Goran Rakić, živi u Novom Sadu. Moje pitanje MUP je da li je on i formalno promenio prebivalište?

Smatram da je ovo duboko nemoralno. U ovom trenutku ne postoji nijedna represivna mera koju vlast Aljbina Kurtija ne primenjuje nad Srbima. U ovom trenutku, kada treba svi da iskažemo solidarnost i da svako primereno svojim mogućnostima, svom autoritetu, svojoj emociji, pokažemo solidarnost sa Srbima sa KiM, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, se preselio u Novi Sad i on je počeo da živi u Novom Sadu.

Ova činjenica je utoliko zabrinjavajuća što u Novom Sadu zajedno sa njim takođe žive Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, dvojac koji je međunarodna zajednica označila kao najveću organizovanu kriminalnu grupu u ovom delu Evrope, živi na relaciji Novi Sad-Kopaonik, pri čemu više vremena provodi u Novom Sadu nego Kopaoniku.

Da li je Goran Rakić, predsednik Srpske liste ili novosadske liste? Da li on brani interese Srba na KiM tako što će podeliti sudbinu sa njima na licu mesta, ili je izmestio i sebe i svoju porodicu u Novi Sad i ostavio te ljude na cedilu, na milost i nemilost vlasti Aljbina Kurtija?

Postavljam pitanje, mada znam da on faktički živi u Novom Sadu, da li je promenio i prebivalište i da li je od predsednika Srpske liste postao predsednik novosadske liste?

Drugo pitanje MUP-u – dokle će dozvoliti da Novi Sad bude sigurna kuća za kriminalce, Eldorado za kriminalce?

U Novom Sadu u ovom trenutku su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić i mnogi drugi kriminalci koji upravljaju i kriminalnom scenom Novog Sada i kriminalnom scenom Srbije. Uz te kriminalce imaju podršku, i to neskrivenu, Andreja Vučića i Miloša Vučevića i uz njihovo sasluženje i njihov politički uticaj, uspostavili su torturu koja neće još dugo trajati jer se Novi Sad diže i opire tome.

Drugo pitanje takođe je vezano za Novi Sad, a upućujem ga MUP-u. Novi Sad je postao mesto nerešenih ubistava. Da li postoje krvni delikti u Novom Sadu? Da li postoje krvni delikti kao odeljenje u upravi kriminalističke policije? Imali smo četiri ubistva u godinama koje su ostale iza nas. Nije rešeno ubistvo Marka Markuša, nije rešeno ubistvo Dragana Amidžića Amidže, nije rešeno ubistvo Đorđa Zafirovića Zafira, nije rešeno ubistvo Branka Glušice. To je sramotno. Dokle će Novi Sad biti mesto nerešenih ubistava?

Porodica Branka Glušice čeka da se reši pitanje ko je ubio tog časnog čoveka? Podsećam, reč je o operativcu BIA. Podsećam da je pred kraj svoje karijere radio u UBPOK-u. Dakle, bio je direktno zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Policajac koji je vodio bitku protiv organizovanog kriminala ubijen je od tog istog organizovanog kriminala.

Postavlja se pitanje kada će biti razrešena sva ova ubistva i da li porodice Markuš, porodica Amidžić, porodica Zafirović, porodica Glušica imaju pravo na istinu i kada će biti procesuirani oni koji su izvršili te egzekucije?

Treće pitanje postavljam takođe MUP-u – da li je tačno da je Dijana Hrkalović, u to vreme najuticajnija žena u MUP-u, direktno se stavila na stranu jednog klana, u ovom slučaju „kavačkog“, išla po CZ-u i lobirala kod drugih kriminalaca da optužuju kontra-bandu? Da li činjenica da je advokat Dijane Hrkalović, Vladimir Đukanović, vršio pritisak na tužilaštvo, sudstvo, policiju, jer je jasno da Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe vrši neposredan uticaj na to i ko će biti sudija i ko će biti tužilac? To su pitanja na koja tražim odgovor.
Logično je da se traži smena REM, jer sve ono što se događalo u zadnjih 11 godina, sve ono što je obeležilo vlast SNS-a je potpuna disproporcija kada je u pitanju objektivno, nepristrasno i profesionalno informisanje i to je prošlo kroz tri faze.

Na početku vaše vladavine rekla bi se poneka činjenica, a onda bi ta činjenica bila zatrpana tonom netačnih informacija.

Druga faza je bila jednostrano izveštavanje. Sve ono što govori u prilog vaše neefikasnosti je prećutkivano, a ono malo činjenica koje je govorilo u prilog vlasti je isticano. Dakle, jedno potpuno jednostrano izražavanje i isticanje samo onoga što ide u prilog vlasti, a prećutkivanje svih činjenica koje govore u prilog neefikasnosti i lošeg upravljanja ovom državom.

Ovo čemu sada prisustvujemo, treća faza, lažete sve i lažete sto posto. Ne postoji ni trunka, ne postoji istina ni u forenzičkim tragovima. Da uzmete bris, ne bi mogli da utvrdite da postoji istina u onome što govore najistaknutiji predstavnici SNS.

Korak dalje, fizičko nasilje je na delu. Dakle, imamo problem da verbalno nasilje kojim obasipate javnost i javni prostor, polako prerasta u fizičko nasilje. Ja vas pozivam na umerenost i odmerenost. To se već događa. Vaši napadi na Novu S, vaši napadi na N1, vaši napadi na objektivno, profesionalno i nepristrasno novinarstvo već je uslovilo protestima pred tim kućama. Šta hoćete? Da otvorite lov na novinare? Hoćete li da neko nastrada? Hoćete li da neko bude fizički ugrožen od tih ljudi? Šta hoćete i šta je smisao onoga što vi radite?

Potpuno je sramno govoriti o protestima koji su ostali iza nas kao o nekakvoj obojenoj revoluciji. Revolucija je nasilno obaranje vlasti! Revolucija je kada oni koji protestuju i oni koji izražavaju svoje političko nezadovoljstvo ne poštuju ni zakon, ni institucije! Dakle, protesti koji još uvek traju i koji će trajati sve dok se ne ispune svih zahtevi, ne opozicije, nego ljudi i građana koji su izašli, to su mirni, dostojanstveni protesti. Ne postoji ni jedan konflikt, ne postoji ni jedna agresivnost, ne postoji ni jedan gest u tim protestima kojima bi mogli da ih označimo agresivnim ili neprihvatljivim u političkom ili bilo kom drugom smislu. Zaista je sramotno porediti proteste sa obojenim revolucijama.

Šta hoćete? Da zabranite ljudima pravo na emociju? Hoćete li da zabranite ljudima pravo da iskazu svoj stav? Pri tom, pokazujete elementarno nepoštovanje prema emocijama ljudi koji su ostali bez svojih najmilijih! Nemojte smetnuti s uma da je među 18 kovčega koji su završili u zemlji, najveći broj onih koji su beli. Ljudi imaju pravo na zebnju, ljudi imaju pravo na strah, na osećaj neizvesnosti i imaju pravo da iskažu protest, jer mi više ne protestujemo oko ekonomije, oko medija, ne protestujemo oko toga da li ima vladavine prave ili nema, jer svega toga u Srbiji nema!

Ljudi su izašli da protestuju jer očekuju od države elementarnu stvar, a svaka država mora da garantuje bezbednost svakom građaninu! Ova država ne garantuje bezbednost svojim građanima! Zato su ljudi izašli!

Ideja države je stabilnost i poredak koji se poštuje. Svi koji su izašli žele da upute samo jednu poruku, želimo da živimo u mirnoj državi, želimo da živimo u državi u kojoj se poštuju institucije i zakon. Ako svaka majka kada isprati svoje dete u školu strepi da li će se vratiti, da li zbog vršnjačkog nasilja ili nečeg što je još gore, ako svi roditelji koji su zadnjih dana gledali sve te grozne scene i u osnovnoj školi na Vračaru i u Mladenovcu, treba da strepe svaki put kada dete izađe uveče, onda država ne postoji.

Ti ljudi su izašli na ulicu da bi uputili tu jednostavnu poruku, da je osnovna funkcija države da obezbedi mir, stabilnost, bezbednost, i ličnu bezbednost i imovinsku, što je u Srbiji potpuno izostalo.

Povremeno kada slušam neke od vas, imam utisak kao da govore penzionisani radnici Štazija, NKVD-a ili OZNA. Takve su to teorije zavere? Kakve su to priče o stranim službama? Kakve su to priče o nekakvom stranom faktoru koji utiče? Nema svega toga. Ima samo osećaja nesigurnosti, ima samo osećaja straha kod ljudi koji su izašli na ulicu, da bismo živeli u civilizovanoj i uljuđenoj državi, a to Srbija trenutno nije!

Napokon, vlast je uvek ta koja uspostavlja određen nivo političke kulture. Vi ste uspostavili model konflikta. Dakle, način na koji se ophodite prema opoziciji i prema svima koji misle drugačije od vas, to je vređanje, to je nipodaštavanje, to je potcenjivanje, to je omalovažavanje. To će vam se vratiti i već vam se vraća o glavu i razbiće vam se o glavu ne samo to, nego sva ta vaša agresivnost i nesposobnost da na jedan civilizovan način raspravljate o svemu! To se već vidi i na ovim protestima.

Ono što ljudi hoće je tolerancija. Ono što ljudi hoće je da čuju činjenice, ono što ljudi hoće je da vide uljuđen dijalog. Dakle, sve ono što vi u svojoj bahatosti, vređanju, omalovažavanju, nipodaštavanju, ne činite. To vam se razbija o glavu, a tek će vam se razbiti u danima koji dolaze!

Napokon, ja vas molim, jedan od zahteva su i rijalitiji. Podsećam da je jedan od ljudi koji je izvršio masakr upoređivao sebe sa Kristijanom Golubovićem. Podsećam da je u jednom od rijalitija bio Zvezdan Slavnić, koji je bio ubica, odnosno bio osuđen za ubistvo. Podsećam da je u rijaliti ušao Zoran Marjanović, koji je bio osumnjičen za ubistvo svoje supruge Jelene Marjanović. Ne možete… (Isključen mikrofon.)
Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.

Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.

Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.

Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.

Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.

Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.

Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.

Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?

U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?

Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?

Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.

Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)
Poštovane koleginice, poštovane kolege, ovo je član koji reguliše okolnosti i uslove razrešenja direktora regulatora i, nažalost, kod nas nisu potpuno jasni ni uslovi, ni okolnosti, ni kriterijumi uspešnosti, ni kriterijumi neuspešnosti.

Podsećam da smo svojevremeno u krugu ljudi koje doživljavam kao ozbiljne pravnike pokušavali da definišemo šta znači istaknut pravnik i da se nismo složili oko toga koje kriterijume, koje okolnosti, koje uslove treba da ispunjavaju svojim znanjem, svojom bibliografijom ljudi da bi se nazivali istaknutim pravnicima i procenili smo da je to jedan izraz koji je neprecizan i neprikladan da bi opisao znanje.

Slično je i ovde kada su u pitanju okolnosti razrešenja. Naime, mi nemamo kulturu rezultata. Kada se analiziraju organizacije, firme, ustanove kojima je osnivač država, vi možete razvijati tri vrste kriterijuma. Dakle, kriterijume koji su ekonomski, personalni ili tehnički.

Okolnosti pod kojima se ovde definiše način i uslovi koji mogu dovesti do razrešenja nisu precizni. Podsetiću vas da smo na ovom istom mestu razgovarali o eklatantnim primerima kada se ne definišu te okolnosti šta može da se dogodi i koristili smo primer EPS-a.

Podsećam da je odlazeća ministarka Mihajlović rekla da je samo ove godine EPS potrošio tri milijarde na energente.

Podsećam vas da su bili incidenti i kada su u pitanju bageri i kada je u pitanju Tent i da je bilo jako mnogo stvari. Tek kada je upravljanje tom firmom dovedeno do incidenta, tek kada su napravljene kardinalne greške, tek onda kada se javnost sablažnjavala pred ekonomskim i tehničkim pokazateljima, donesena je odluka da se Milorad Grčić kao direktor smeni.

Da se to ne bi događalo i u ovim okolnostima, da se to ne bi događalo i kada je u pitanju direktor regulatora, podneli smo ovaj amandman u kom smo predložili da se briše onaj deo člana koji je besmislen.

Hvala.
U ovom članu smo predložili da se briše sledeći stav – regulator na opravdan zahtev može da odredi obavezu omogućavajući pristup instalacijama i kablovima, kao i odgovarajućim pripadajućim sredstvima unutar zgrada, kao i do prve sabirne ili razdelne tačke, kada je ta tačka smeštena van zgrade.

Iz ove glomazne i naizgled nejasne formulacije krije se želja da se arbitrira, da se što više potisne SBB a da se što više, na jedan potpuno arbitraran i nasilan način, ubaci „Telekom“.

Skrenuo bih pažnju da je Evropska komisija, kada je u pitanju sloboda izražavanja, skrenula pažnju da nema nikakvog napretka. Jedan od razloga zašto nema nikakvog napretka kada je u pitanju sloboda izražavanja jeste permanentan napor da se, što zakonski, što nezakonito, što na silu, što marifetlucima, potisne SBB u korist „Telekoma“.

Iza ovih formulacija stoji prikrivena želja da se „Telekom“ dodatno favorizuje i da se SBB potpuno potisne. Zato smo predložili da se ovo izbaci, jer se ovim praktično stvaraju pretpostavke, u prvi mah tehničke, a onda i zakonske, da se arbitrira i da se praktično svakom investitoru, što se inače u praksi događa, bar u Novom Sadu, naloži kog će operatera uvoditi.

Dakle, kada su u pitanju zgrade u Novom Sadu, investitor dobije nalog da SBB ne može biti operater u tim zgradama i namerno se favorizuje „Telekom“, da bi bilo što manje slobode i da bi bilo što manje demokratije. Hvala.
Slično kao i u prethodnom, dakle, država ponovo umesto da uspostavi pravila igre koja na jednak način tretiraju sve subjekte i koja određuje samo pravila igre koja ne favorizuju nikoga, nego ostvaruju okvir unutar kokse na tržištu i konkurentski postavljaju sve firme koje su u ovoj oblasti, ovim se praktično stvara pretpostavka za monopolizaciju. Zato naš amandman glasi – Regulator prati stanje i promene na tržištu, naročito u vezi sa s komercijalnim ugovorima između privrednih subjekata, uključujući i ugovore o zajedničkom ulaganju koji utuču na stvaranje konkurencije na tržištu i što je ključno, sprečava diskriminaciju drugih manjih privrednih subjekata.

Podsećam, 195 miliona je „Telekom“ platio „Kopernikus“ iz tih para je praktično kupljena Prva i B92, iz tih para je stvoren monolitan informativni sistem koji praktično pogoduje samo stranci na vlasti i na osnovu ovih finansijskih transakcija je stvorena neravnoteža na tržištu kada je u pitanju mogućnost slobode izražavanja.

Zato kada je u pitanju ovaj član, predlažem ovu korekciju da bi se sprečila diskriminacija drugih manjih privrednih subjekata da bi se izbegla monopolizacija bilo koga, naročito, „Telekoma“ koji je očito favorizovan od strane države i koji služi kao poluga da imamo što manje mogućnosti kada je u pitanju sloboda izražavanja, da imamo što manje izvora informisanja i da primereno tome redukujemo mogućnosti i kapacitete demokratskog društva. Zato predlažemo da se za ovaj amandman glasa.
Dakle, član 38. U cilju poboljšanja uslova bezbednosti zdravlja na radu za žene koje su zaposlene na radnim mestima sa pojačanim rizikom po bezbednost i zdravlje na radu, uvodi se obaveza redovne kontrole zdravlja na svakih šest meseci.

Radi se, pre svega, o ženama koje su zaposlene u hemijskoj industriji, jer je opšte poznato da u hemijskoj industriji stradaju pluća i strada urogenitalni trakt.

Jako je važno održavati redovnu kontrolu kada je u pitanju zdravlje i ne prepuštati ništa slučaju.

Takođe, na svim radnim mestima koja podrazumevaju hladnoću, koja po svojoj prirodi ne mogu imati normalnu temperaturu, a to je pre svega rad u ribarnicama, rad u mesarama, kasapnicama, gde je moguće prehlađivanje, gde je povećan rizik steriliteta, takođe je ovaj član izuzetno važan. To je kada je u pitanju zdravlje žena.

Postoji nešto što je takođe važno, a što nije u vezi samo sa zdravljem rekao bih da je to u vezi sa psihičkim zdravljem i sa integritetom sa kojim se mora gledati na žene kada je u pitanju njihov posao.

Naime, ovaj zakon nema rodnu dimenziju. Treba zaštiti žene i od maltretiranja i svake vrste seksualnog uznemiravanja. Nisam primetio da ovaj zakon ima te dve dimenzije. Dakle, s jedne strane da štiti žene kada je u pitanju njihovo zdravlje, s obzirom na onu vrstu industrija koja realno mogu da ugrožavaju njihovo zdravlje i, napokon, u ovoj drugoj dimenziji, rodnoj dimenziji koja podrazumeva zaštitu od maltretiranja i seksualnog uznemiravanja.

Ovo nedostaje ovom zakonu i verujem da bi usvajanjem ovog amandmana mogli bitno da ga popravimo.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

Whoops, looks like something went wrong.