Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu ove sednice se nalaze i odluke o razrešenju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditivnog tela, pa je to odlična prilika da popričamo čemu to telo služi i kako ono radi.

Nacionalno telo za akreditaciju i osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno NAT je osnovano kako bi vršilo akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji. To telo je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta, jer standardi po kojima radi nisu usklađeni sa evropskim. To je bio prvorazredni skandal.

Posle toga je bilo logično da tadašnji ministar Mladen Šarčević podnese ostavku i da se povuče iz javnog života Srbije. Tolika je to bila profesionalna manjkavost i nešto nas je obrukalo pred celim svetom. Nažalost, on je nastavio da se bavi svojim poslom, a danas smo čuli najobičniju laž od kolege Marka Atlagića koji je dovodio u pitanje profesionalnost Ane Jakovljević koja je zaista u jednom periodu svog profesionalnog angažmana radila u tom telu.

Naime, postoji samo jedna tačka u izveštaju koji konstatuje i koji traži izbacivanje NAT-a iz Evropske asocijacije za osiguranje i kvalitet u kom je NAT pohvaljen. Dakle, u izveštaju je navedeno da se pohvaljuje NAT jer ima, citiram: „entuzijastičnu i profesionalnu stručnu službu na čijem čelu je bila Ana Jakovljević“. Tako da je Anin rad za pohvalu, a ono što je Marko Atlagić, rekao je gola laž i može da vas bude sramota od godina. Molim vas, nemojte mi dobacivati. U selu iz kog dolazite, niste poznati po obrazovanju, nego kao utemeljivač nudizma, kao da ste rođeni u Vrsaru, a ne u Ostrovici.

Dakle, od tada do danas stanje u tom telu je sve gore i gore, a za to su odgovorni kako partijski podobni direktori, od njenog osnivanja, tako i Upravni odbor za čije članove ovde danas razmatramo odluke o razrešenju, a NAT je, podsećam još jednom, izgubio mogućnost da bude u Evropskoj asocijacija za osiguranje kvaliteta, jer nije ispunjavao evropske standarde i zato što je direktor bio u sukobu interesa. Dva zaista sramotna razloga i dva razloga koja se ni u jednoj organizovanoj i uređenoj državi ne bi mogla dogoditi, jer postoje mehanizmi, postoje kriterijumi i postoje standardi koji to potpuno isključuju. Kod nas nažalost ne postoje kriterijumi i standardi i to je uključeno. Zato smo se obrukali pred Evropskom obrazovnom javnošću.

Sadašnji direktor Nebojša Zdravković doktorirao je Biomedicinski inženjering, a na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu predaje Medicinsku statistiku i informatiku, za koju uopšte nije stručan. Iz oblasti koju predaje nikada nije radio ništa stručno, ali mu to nije smetalo da postane profesor u toj oblasti i šef katedre i da na osnovu toga dalje napreduje.

Tipično za ljude koji nemaju biografiju, bibliografiju i opus naučnih radova koji ih preporučuje u intelektualnoj zajednici, ali ako nije preporučen svojom bibliografijom u intelektualnoj zajednici očito je preporučen u političkoj zajednici i očito po političkim, a ne stručnim kriterijumima, ostaje na čelu te institucije.

Ruku na srce, jedini rezultat koji je u ovoj oblasti postigao je taj da je optužen da je plagirao dve knjige iz oblasti Medicinske statistike i informatike, na osnovu kojih je biran za profesora u ovoj oblasti.

Veći apsurd od ovoga ne postoji. Dakle, čovek je plagijator i to je utvrđeno i ne fali mu dlaka sa glave. Navedeni direktor je 2010. godine zaposlen na Fakultetu medicinskih nauka u zvanju docenta i koliko mu je sve to došlo govori i činjenica da je za rekordnih sedam godina stigao do zvanja redovnog profesora, dok uobičajena procedura traje između 15 i 20 godina.

Dakle, od momenta kada je biran za docenta, vanrednog pa redovnog profesora umesto da protekne regularnih 15 do 20 godina, što i za najtalentovanije intelektualce je uobičajen rok napredovanja, on je nekom vrstom intelektualnog blic kriga napredovao za sedam godina.

Očito je da ovde nije presudio naučni opus, očito je da ovde nije presudio broj naučnih dela, indeks citiranosti i sve ono što se u nauci smatra relevantnim za napredovanje, nego politička podobnost i guranje po političkoj liniji. Zato nam se događaju ove sramotne stvari i u osnovnom i u srednjem i u visokom obrazovanju.

Iako na zvaničnoj internet stranici piše da dotičnom doktoru radni odnos na Medicinskom fakultetu miruje to je apsolutna neistina jer on i dalje na njemu radi kao redovni profesor sa radnim vremenom od 10% što je sporno i veoma problematično jer govori da je on u sukobu interesa koji je apsolutno nedozvoljen po evropskim standardima, i na to nam Evropa sve vreme ukazuje ali se mi oglušavamo na to i zbog toga doživljavamo ovu intelektualnu i profesionalnu blamažu. To očito nisu evropski standardi ali jesu standardi koji su uspostavljeni u Srbiji.

Takođe, ovo predstavlja i zloupotrebu službenog položaja jer je na Fakultetu medicinskih nauka ekspresno akreditovano sedam novih studijskih programa. Pre nego što je postao direktor NAT-a Nebojša Zdravković je bio prodekan na ovom fakultetu i nastavio i nakon izbora da prisustvuje svim prodekanskim kolegijumima kao da je prodekan iako to zvanično više nije, a kako funkcioniše akreditacija pod Zdravkovićević rukovodstvom govori i sledeći slučaj – pre nego što postao direktor NAT-a Zdravković je bio konsultant lanca apoteka „Zdravlje lek“ čiji je direktor Miljan Adamović vlasnik privatnog Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Beogradu. Taj fakultet je pre nego što je Zdravković postao direktor bio u postupku akreditacije, ali je ekspresno akreditovan nakon što je Zdravković postao direktor. Dakle, ruka ruku mije. Ako smo u prijateljskim odnosima, ako postoji poslovni dosluh može i akreditacija i ta akreditacija ne korespondira sa standardima i stručnim kriterijumima na koje morate da se oslonite da biste dali akreditaciju, nego po sistemu trange-frange.

U svemu ovome učestvuje i prof. dr Stefan Milojević, šef kabineta Zdravkovića koji je ranije bio direktor pomenute apoteke „Zdravlje lek“ i zajedno sa Zdravkovićem i Adamovićem je pre nego što su ušli u NAT radi na akreditaciji malopre pomenutog privatnog fakulteta.

Takođe, ovaj šef kabineta je i vanredni profesor Univerziteta „Edukons“, a zaposlen je i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu gde Zdravković i dalje radi.

Pored direktora Upravni odbor ima čime da se podiči. Mediji su 2022. godine pisali da je protiv člana Upravnog odbora NAT Ivana Bulatovića čije razrešenje danas ovde imamo na dnevnom redu pokrenut krivični postupak u Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal pod optužbom da je sa grupom profesora prodavao ispite. Zaposleni u strukovnom obrazovanju tvrde da je on nezakonito izabran u Upravni odbor NAT-a na sednici Konferencije Akademije strukovnih studija jer je umesto potrebnih 18 glasova dobio 12.

Sada vrh kriminalnog brega u domenu visokog obrazovanja – vaš medij, pocrtavam vaš, „Informer“ je u maju ove godine pisao tekst pod nazivom „Skandal – korumpirani profesor dolazi na mesto predsednika beogradske Akademije strukovnih studija“.

Da građani znaju – mi danas razmatramo njegovo razrešenje i članstvo u Upravnom odboru NAT-a ne iz moralnih ili akademskih razloga, već zato što je postao direktor Akademije pa ne može da bude u Upravnom odboru NAT-a.

Znači, ovde je reč, po vama, o sukobu interesa. Vi njemu ne zamerate kriminalnu aktivnosti, vi njemu ne zamerate to što je bio deo organizacije koja je prodavala ispite. Dakle, vi njemu zamerate sukob interesa, nešto što je naravno nedopustivo ali što je nekažnjivo i što više podleže moralnim uzusima nego krivičnom zakonodavstvu. Umesto da se otvori rasprava o kriminalnim aktivnostima te grupe profesora mi sada pričamo o tome da li postoji sukob interesa.

Na stranu sukob interesa, ovde je reč o ljudima koji su optuženi da su vršili krivična dela i valjda to treba da bude predmet naše rasprave, a ne to što se ovde nameće kao sukob interesa.

Za nezakoniti izbor gore pomenutog član Upravnog odbora odgovoran je Branko Savić, još jedan SNS kadar, koji je bio predsednik Konferencije Akademije strukovnih studija i direktor je Tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu. Zaposleni su 17. oktobra održali protest za smenu ovog direktora zato što ima mesečnu platu od oko 760.000 dinara. Besramno, ali zaista besramno. Voleo bih da se obrazloži kako moguće imati toliku platu i ko dodeljuje platu od 760.000? A, za koga iz evidencije i knjigovodstva se može videti da troši i na iće i na piće po novosadskim kafanama i više ga poznaju konobari i kelneri nego studenti i uvaženiji je među vlasnicima kafea i kafana nego u intelektualnoj zajednici.

Protiv ovog direktora su podnete brojne tužbe. Mobinguje zaposlene, a na ovoj školi se kao rezultat lošeg rada ukidaju studijski programi.

Povrh svega, Savić je bukvalno samovoljno ukinuo državno telo Konferenciju akademija strukovnih studija, koja je formirana 2007. godine od strane države i samo država može da je ukine, jer ona ne funkcioniše od avgusta 2020. godine.

Postavlja se pitanje ko će biti sledeći predstavnik strukovnih škola u Upravnom odboru NAT-a nakon razrešenja Bulatovića? Jer, Konferencija koja treba da izabere predsednika faktički ne postoji.

Gospodo iz vlasti, što bi naš narod rekao: „Da se za zelen bor uhvatite, i on bu se zelen osušio.“ U Nemačkoj su strukovne škole temelj razvoja privrede. Vi ste ih kod nas upropastili. Besmisleno ste ih spajali u akademije, a da nikada nikakvu analizu prethodnu uradili niste. Na sve što ste još nakaradno uradili dualno obrazovanje, čime ste dodatno pogoršali status ovih škola, dičeći se kako niko i nigde nije ovako uveo dualno obrazovanje. I to je tačno. Niko, nikad i nigde nije ovoliko upropastio obrazovanje kao što ste vi to prvi put u istoriji Srbije uradili.

Koliko ste unakazili sistem akreditacije i osiguranja kvaliteta najbolje govori činjenica da ste samo na Akademiji strukovnih studija politehnike akreditovali studijske programe na osnovu 196 fiktivnih ugovora za nastavnike i saradnike. Ko zna koliko je još ovakvih primera.

Poštovani građani Srbije, vlast je napravila sistem provere kvaliteta visokog obrazovanja koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ona taj isti sistem fiktivno primenjuje. Poslušni i podobni kadrovi sistemski urušavaju obrazovanje koje je temelj razvoja jednog društva. Vama, dragi građani, pričaju bajke o rastu, dok jedna trećina naših sunarodnika jedna uspeva da preživi.

Duboko je pogrešna predstava da društvo počiva na ekonomiji i da je ekonomija ona oblast koja presudno utiče na sve ostale delove društvenog sistema. Svako uređeno društvo počiva na kulturi i obrazovanju. Ako ste neuspešni u ekonomiji, pada standard. Ali, ako nemate kulturu i obrazovanje, nemate sistem vrednosti. Ako nemate sistem vrednosti, onda nemate orijentire u životu. Ako nemate orijentire u životu, vi gubite identitet.

Standard može da se popravi i standard može da se koriguje, ali kada jednom jedan narod urušavajući kulturu i obrazovanje uništi svoj identitet, to je nepovratno. To vi sada činite i to je najveća sramota u novijoj političkoj istoriji Srbije. Hvala.

Poštovane koleginice i poštovane kolege, potpuno je jasno da je set ovih pitanja koji je pred nama vezan za nova zaduženja.

Podsetio bih prvo na temeljnu činjenicu. U momentu kada SNS dolazi na vlast javni dug je 15 milijardi i 400 miliona. Na današnji dan na osnovu dostupnih informacija javni dug je 38 milijardi i 200 miliona. Između ove dve cifre je cifra od 23 milijarde koliko je SNS za ovih 13 godina zadužio državu.

Sva vaša priča o tome da se mogu zadužiti samo one države koje imaju zdravu ekonomiju i da se mogu zadužiti samo one države koje imaju javne finansije koje su uredne i zdrave je potpuno netačna. Vi se zadužujete zato što iz regularnog budžeta ne biste mogli ništa da finansirate. Osamdeset posto onoga što se investira u Srbiji investira se na osnovu 23 milijarde evra koliko smo se zadužili u zadnjih 13 godina.

Kada biste se vi oslanjali samo na javne finansije i budžet, Srbija bi bezmalo ostala bez ikakvih investicija. Ko nam daje te kredite? To su tzv. bilateralni krediti. Što nam, ljudi, Francuska ne bi dala kredit, ako ćemo iz tog kredita kupovati „Rafale“? Što nam Azerbejdžan ne bi dao kredit za deonicu Ruma – Loznica – Šabac, ukoliko će to raditi njihova firma „Azvirt“? Zašto nam Kina ne bi dala kredit, ako će iz tog kredita raditi kineska firma, primera radi Koridor 11 i firma „Šandong“? Baš ih briga. Njima ostaje profit, a nama gubitak. Njima ostaje profit i njihove firme zarađuju od njihovog kredita i jačaju svoju ekonomiju, a naša građevinska operativa ostaje bez ikakvih poslova. Kinezi dolazeći ovde donose iz Kine eksere i šrafove i suvi dnevni obrok, čak neće da se oslone na domaće kooperante, sem onih preko kojih idu koruptivni poslovi.

Naravno da je tu „Inkop“ Zvonka Veselinovića koji je od međunarodne zajednice okarakterisan kao vođa najveće organizovane kriminalne grupe u ovom delu Evrope i naravno da „Inkop“ učestvuje u tome kada je u pitanju kompanija „Šandong“. Naravno da taj isti Zvonko Veselinović na trasi Ruma – Loznica – Šabac učestvuje tako što izvodi zemljane radove, a pri tome iz pisma koje je procurilo i koje je potpisao izvesni Papić se vidi da zemljani radovi koštaju 50 miliona evra, a da su uvećani na 75, da bi od te razlike od 25, 15 pripalo Zvonku Veselinoviću, a 10 otišlo u kasu SNS. Zaista sramno. Ako se već investira iz kredita, po meni, logično je samo ako ta investicija ima razvojni potencijal.

Mogu da se sporim sa vama oko cene svakog kilometra u Srbiji. Mislim da je svima jasno da je u svakom kilometru auto-puta u Srbiji ugrađen koruptivni deo, ali ne mogu da kažem da je to loše. Dobro je što imamo put prema Čačku, dobro je što imamo Moravski koridor, dobro je što imamo Dunavski koridor, dobro je što će se graditi put prema Zrenjaninu, jer to stvara razvojni potencijal. To diše investicioni potencijal, privredni, turistički i svaki drugi potencijal na deonici tih puteva.

Recite mi samo jednu stvar – u čemu se ogleda investicioni, razvojni potencijal investicije koja se zove nacionalni stadion? Milijardu dinara. Pazite, to je premer radova – 980 miliona. Videćemo šta su ugovoreni radovi, a tek ćemo da vidimo šta su realizovani . Očito će i to ići preko milijarde. Šta dobijamo time? Milijardu dinara bacamo u praznu rupu, investiramo u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri, pet utakmica, u sportu u kom trenutno beležimo najgore rezultate. Valjda je smisao da tih milijardu uložimo tamo gde je važnije, pa nije fudbal u ovom trenutku i nacionalni stadion najprioritetniji.

Šta je sa vrtićima, šta je sa školama, šta je sa domovima zdravlja, šta je sa komunalnom infrastrukturom koja manjka i koja bi mogla da osnaži ekonomsku bazu kada bismo tih milion evra uložili u to, a ne u nacionalni stadion?

Napokon, pitam vas sledeće, kod svih zaduženja, pogotovo zaduženja koja iznose 23 milijarde, koliko ste zadužili ovu državu, uvek kapilarno to nekako dođe i do građana i nemoguće ili je teško investirati, a da te investicije mimoiđu dizanje standarda do izvesne mere i na izvestan način. Nažalost, ovde investicije, pošto idu preko stranih partnera, pošto strani partneri biraju Zvonka Veselinovića i njemu slične kriminalce, ne završavaju u džepovima građana i ne ogledaju se kao dizanje standarda običnih građana, nego završavaju u džepovima kriminalaca.

Ono što je zaista tragična stvar, okej, angažovali ste Kineze svugde gde ste mogli, angažovali ste ih na najosetljivijoj i najbolnijoj tački u zadnjih godinu dana, a to je izgradnja nadstrešnice i Železničke stanice u Novom Sadu.

Ljudi, rezultat je taj da je 16 kovčega spušteno u zemlju. Znate li zašto, između ostalog? Kada potežete i povlačite te kredite niko vam ne garantuje kvalitet. Firma koja je trebalo da radi nadzor se zove „Utiber“. Njen vlasnik je Lorenco Mesaroš. On je rekao u zadnjem intervjuu da svoje bogatstvo može da zahvali Bogu, sreću i prijateljstvu sa Viktorom Orbanom.

Da je postojao nadzoru u Novom Sadu i da je rađen korektno, da su postojale knjige izvedenih građevinskih radova, da se vodilo o svakom detalju ne bi se to dogodilo. Ali, kada povlačite kredit od Kineza, kada radi kineska firma, kada bira mimo svake profesionalne logike podizvođače iz Srbije, u maloj meri naravno i kada taj nadzor vrši firma koja je ovde poslana ne da vrši nadzor nego da kroz prste kineskom investitoru, onda se događa tragedija.

Zato vam skrećem pažnju da ovaj investicioni ciklus koji se bazira ne na zdravim osnovama, ne na zdravoj srpskoj ekonomiji nego na zaduženjima će nas skupo koštati. Mi već u ovoj godini treba da vratimo oko milijardu 800 milijardi. Koliko iduće godine, to ćemo videti. Dakle, 220 milijardi dinara u ovom budžetu obezbeđeno je i mora da bude obezbeđeno za vraćanje kredita.

Dakle, već sada nas to guši, a u godinama koje dolaze može potpuno da paralizuje naš budžet.

Tako da, skrenuo bih pažnju na to jer ulazimo u spiralu bankrota.

Hvala.

Poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije podnela je ovaj amandman i smatramo ga izuzetno značajnim jer može podstaknuti ambijent za uspešnije poslovanje u poljoprivredi.

Prvo, hrana je u ovom trenutku strateški proizvod. Nijedan narod ne može biti suveren, ako iz vlastitih izvora sebe ne može da prehrani i obrnuto, ukoliko izvoznik hrane sebe pozicionira u svetskoj podeli rada i kao narod i kao državu koja je prosperitetna i stabilna.

Drugo, u Srbiji od zemlje i na zemlji živi 1.500.000 ljudi. Svaki put kada dobro investiramo, svaki put kada podsticaji idu u pravo vreme i u prave ruke 1.500.000 ljudi imaju sigurnu egzistenciju zajedno sa svojim porodicama.

Treće, poljoprivreda značajno utiče u našem izvozu. Znači, u ovom trenutku od izvoza poljoprivrednih proizvoda mi prihodujemo preko pet milijardi.

Poznata je stvar da investicije se u poljoprivredu brzo vraćaju. Nema velike zadrške od momenta kada u poljoprivredi investirate do momenta kada profitirate.

Upravo zbog toga je jako važno da kroz podsticaje poljoprivredi uvećamo izvoz i tako osnažimo ekonomsku bazu, ne samo poljoprivrednika, nego celog društva.

Na kraju ovo podneblje je praktično bogom danom za praktično voćarstvo i povrtarstvo kao one dve grane na kojima najviše insistiraju i u Evropskoj uniji.

Dakle, ako se nešto traži u našim najbližim tržištima i onim tržištima gde možemo prihodovati to je povrće, to je voće. I bila bi šteta da ovaj zaokret o kome vi pričate, a koji je prilično daleko ne učinimo u tom pravcu. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, iz ovog amandmana se potpuno jasno vidi da su tri glavna motiva za donošenje zakona sledeći - prvi je da se zataška činjenica da su oni koji su proizveli problem sada predstavljeni kao oni koji problem mogu da reše.

Dakle, u momentu kada ova vlast preuzima odgovornost za upravljanje državom imali smo 1.600.000 bespravno sagrađenih objekata. Sada po rečima resornog ministarstva ta cifra je 4.800.000. Između 1.600.000 i 4.800.000 je 3.200.000 objekata koji su nastali u vreme kada je SNS preuzeo odgovornost za upravljanje državom.

Ne mogu oni koji su napravili problem da reše problem. Da su bili sposobni, taj problem ne bi ni nastao.

Druga stvar, motiv za donošenje ovog zakona je predstavljen kao socijalni, da se ide u susret najsiromašnijim ljudima, onim ljudima koji su izdvajajući poslednji dinar da bi sagradili krov nad glavom mogli da legalizuju svoje objekte. To nije tačno. Motiv nije socijalni, motiv nije da se pomogne sirotinji, nego je motiv da se pogoduje investitorima i onima koji su gradili zgrade, a koji su koruptivno oslonjeni na SNS.

Napokon, treća stvar, zašto zamajavate i lažete ljude? U fazi predstavljanja ovog zakona govorili ste da će ovaj zakon omogućiti prometovanje tim objektima, da će vlasnici moći da dobiju kredite za te objekte od komercijalnih banaka.

Gospođo Sofronijević, kažite mi samo jednu stvar, kada neko traži krediti za investiciono održavanje ili bilo koju vrstu investicije nad objektom koji je samo ušao u registar i kada to dođe u sektor rizika u banku, pre nego što će opredeliti kredit, oni od njega traže upotrebnu dozvolu, traže glavni projekat, traže projektno-tehničku dokumentaciju, odakle vam ideja da lažete ljude da će kada budu ti objekti uvršteni u registar moći da dobijaju komercijalne kredite?

Bankari su hladni i racionalni ljudi. Njihov posao nije da pogoduju i da čine sirotinji, nego je njihov posao da uvećavaju profit banke.

Ovo je laž da će od momenta kada ti objekti uđu u registar moći da dobijaju komercijalne kredite, jer nijedna banka bez upotrebne dozvole, bez glavnog projekta i bez elementarne projektno-tehničke dokumentacije neće dati ni jedan kredit. Nemojte lagati ljude. Oni su investirali veliku nadu i ne treba da ih slažemo. Hvala.

Predsedavajuća, hvala na formalnoj i pravnoj korektnosti. Prvi zakon o kome želim da govorim je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dozvolite mi argumentaciju u korist uvrštavanja ove tačke dnevnog reda na skupštinskom zasedanju obrazložim kroz četiri argumenta.

Prvo, u Srbiji od zemlje i na zemlji živi oko milion i 500 hiljada stanovnika. Investirajući u ruralni razvoj i vodeći više računa o poljoprivredi mi idemo u susret egzistenciji milion i 500 ljudi. Svaki put kada iz budžeta obratimo pažnju i ponašamo se finansijski korektno i investiramo u selo, mi podstičemo i poljoprivredu, i ruralni razvoj, i olakšavamo život milion i 500 ljudi u Srbiji, a to nije malo.

Drugo, karakteristika poljoprivrede je sledeća – ulaganja u poljoprivredu se relativno brzo vraćaju. Dakle, nije potrebna velika vremenska zadrška između momenta kada se investira do momenta kada se profitira. Srbija je u ovom momentu, u mnogim delovima kada se pogleda geografski, dominantno agrarna država i finansirajući u agrar mi podstičemo razvoj cele države.

Tri, vrlo važno – u ovom trenutku imamo dve populacije sela. Sela su nam opustela, a gradovi su prenaseljeni. Ta migracija od sela prema gradovima može da se uspori ili zaustavi samo tako što će se snažnije investirati u selo.

Napokon, još jedan argument – u svetskoj podeli rada Srbija svoje mesto može da nađe kada je u pitanju zdrava hrana. Dakle, svi traže, hrana je strateški proizvod, ali svi traže voće, povrće, a Srbija je Bogom dana i klimatski i strukturom zemlje upravo za te dve vrste kultura. Zato investirajući u poljoprivredu i predlažući ovoja zakon ne idemo u susret samo određenom sloju stanovništva, nego jačamo ukupan privredni kapacitet države.

Drugi zakon je zakon o izmeni…

Hvala najlepše.

Reč je o Zakonu o porezu na dodatnu vrednost.

Kupovna moć građana ugrožena je dramatičnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica, komunalnih usluga i energenata. Da bi zaštitila ekonomsku sigurnost građana i omogućila im dostupne osnovne životne namirnice predloženo je smanjenje posebne stope PDV-a sa 10% na 1%. Predloženim izmena se predviđa smanjenje poreske stope po kojoj se oporezuje promet dobara i usluga ili uvoz dobara, a posebno osnovnih životnih namirnica. Smanjenje poreske stope ima za cilj smanjenje cene osnovnih životnih namirnica i dobara, a u cilju olakšanja inflatornog pritiska čije posledice trpe građani.

Ovo je bilo više formalno-pravno obrazloženje, ali dozvolite mi da vam kažem par stvari iz iskustva.

Često se ovde sporimo koji je nivo inflacije u državi i naravno vlast pokušava da dokaže da je inflacija obuzdana i da je mala, međutim kada analizirate strukturu onih namirnica koje najčešće kupujemo i strukturu onih namirnica od kojih direktno zavisi standard stanovništva mi vidimo da su te namirnice nemerljivo skuplje od onoga što je opšta stopa inflacija.

Dakle, u momentu kada je inflacija u Srbiji bila između 12% i 13% kada se izdvoje one namirnice od kojih se živi, dakle meso, hleb, šećer, so, ulje, da ne nabrajam, oni su poskupeli oko 50%, sada i više.

Dakle, ne pričamo mi ovde o opštoj stopi, nego pričamo o onim namirnicama koje ljudi najčešće kupuju, o onim namirnicama od kojih direktno zavisi standard stanovništva. Te namirnice u svim privredama, i onima koje su najtržišnije, su pod kontrolom države i država se trudi, to ste videli u Francuskoj i u mnogim razvijenim državama, da vodi računa o tome da oni proizvodi koji najdirektnije utiču na standard stanovništva budu po pristupačnim cenama, da budu kvalitetni i da država neposredno i direktno opredeljuje cenu, odnosno obuzdava cenu tih proizvoda jer ti proizvodi suštinski utiču na standard stanovništva. Ukoliko su oni visoki, odnosno imaju velike cene, standard pada i obrnuto, ukoliko država utiče da cene budu držane u granicama ekonomske podnošljivosti i socijalne izdržljivosti stanovništva ta država brine o svom stanovništvu.

Predlažem da budemo u krugu socijalno odgovornih država i da podržite predlog ovog zakona. Hvala.

Poštovane koleginice i poštovane kolege, da ne bih smetnuo s uma, prvo bih postavio dva pitanja, mada se pitanja uvek postavljaju pod kraj izlaganja.

Prvo pitanje ministarki Aleksandri Sofronijević. Mi danas govorimo o legalizaciji objekata. Ispred Skupštine smo juče bili svedoci da se postavljaju novi šatori. Molim vas da mi date pravnu interpretaciju kako je moguće na saobraćajnici da se grade šatori i ko i s kojim pravnim osnovom i pravom može da gradi na saobraćajnici ogroman veliki šator i da to vama kao državi promakne?

Drugoj ministarki zaštite životne sredine Sari Pavkov bi postavio sledeće pitanje. Devastacija Pionirskog parka i dalje traje. Pionirski park je zaštićeno prirodno dobro. Sada vas pita, ako je zaštićeno prirodno dobro Pionirski park i sve vreme je devastirano i pretvara se u svinjac i u brlog, kako vi to komentarišete profesionalno? Da li je to opravdano ili nije? Da li to ima pravno i ekološko pokriće ili nema? Ako nema, zašto to tolerišete?

Sada se vraćamo na temu legalizacije.

Gospođo Sofronijević, nemojte mi zameriti, ali vaše izražavanje je aljkavo i neprofesionalno. Ne možete kao ministar da kažete da u državi postoji 4.800.000, ali rekli ste oko 4.800.000 objekata. Znate li zašto to ne možete da kažete? Zato što je porez na imovinu porez koji u celosti stoprocentno ostaje svakoj lokalnoj samoupravi i interes je svake lokalne samouprave da popiše svaki objekat i da ga preko procenjene vrednosti oporezuje, jer tako snaži svoj budžet. U Novom Sadu, koji najbolje poznajem, porez na imovinu je jedan od najizdašnijih punilaca budžeta, uz uređenje građevinskog zemljišta, uz porez na plate. Interes je svake lokalne samouprave da zna tačno koliko ima objekata na svojoj teritoriji, jer ih mora oporezovati.

Da ste hteli da ažurirate lokalne samouprave da vam dostave podatak, ne biste govorili da postoji oko 4.800.000. Pa, ne možemo u ovoj kući da pričamo o plus-minus sto hiljada ili pedeset hiljada. To mora da se zna vrlo precizno, da bismo znali o čemu govorimo i da bismo znali koje su razmere ovoga problema.

Od ministra pravde Nenada Vujovića smo čuli socijalnu demagogiju. Citira: „Moramo sprečiti beskućništvo, moramo zaštiti one koji su u iznudici, moramo štiti porodicu i siromašne građane, najvažnije je dom i porodica“. Sve što ste rekli je tačno, ali to nema veze sa onim što treba da izgovara ministar pravde. To je demagogija.

Znate li zašto je još demagogija? Zato što kada govorimo o legalizaciji ono što mora biti motiv ovog zakona jeste socijalna zaštita, a ne koruptivni prihod. Nažalost, osnovni motiv donošenja ovoga zakona nije socijalni nego koruptivni. Nije socijalni nego koruptivni zato što ovo nije način da se zaštiti sirotinja, nego da se zaštite tajkuni, da se zaštite bogati pojedinci koji treba da legalizuju svoje zgrade. To je ono što je poražavajuće.

Dakle, ne pričamo mi o ljudima koje je muka naterala da naprave šupu, nus prostoriju, pa ni kuću, nego pričamo i investitorima koji imaju nelegalne zgrade. Pričamo o tim investitorima jer ti investitori su koruptivno oslonjeni na SNS i vi štitite njih, a ne sirotinju.

Napokon, mislim da je način na koji ste utvrđivali ono što se događa pogrešan. Ovde se govori o ortofoto snimcima. To se nekada zvalo ortofoto geometrijski snimak. Zašto je sada ortofoto i zašto od toga pravite haiku poeziju pojma nemam, ali znam šta pričate. Ako pravite snimak, bez obzira da li je satelitski, bez obzira da li je avionski iz vazduha, vi ne znate koja je spratnost objekta, vi možete da snimite taj objekat odozgo i da konstatujete da ima jedan objekat koji je nelegalno sagrađen, ali ne možete utvrditi preko ortofoto geometrijskog snimka kvadraturu i ne možete spratnost utvrditi, ili jako teško to možete uraditi. Zbog toga je invalidan način na koji rezonujete i zbog toga u profesionalnoj ravni nećete uspeti ono što govorite da vam je namera.

Kada je u pitanju EKSPO i kada je u pitanju Nacionalni stadion, zaista sam iznenađen. Dakle, milijarda jedna, cela milijarda ide za Nacionalni stadion, to je prostor na kome će biti odigrano četiri ili pet fudbalskih utakmica.

Znate li šta je korisno moglo da se uradi za milijardu evra i znate li koje su sve potrebe ovog društva i gde je taj novac da ne ide u Nacionalni stadion mogao da bude opredeljen mnogo korisnije? Za predškolske ustanove, za domove zdravlja, za škole, mostove, puteve, mogu da nabrajam do sutra, i sve je važnije od Nacionalnog stadiona. Obaška sportski deo, pošto ulazi gospodin Gajić, dakle, oni sportovi, Zorane, u kojima smo najuspešniji, poput odbojke, i muške i ženske, i košarke, i muške i ženske, i vaterpola, ne dobijaju ni u forenzičkim tragovima onoliko koliko u ovom trenutku ide za fudbal. I zaista je red ne da u 11. aprilu, u kom na primer treniraju vaterpolisti u hladnoj vodi, nego da mogu da dobiju uslove i okolnosti koje zaslužuju svetski prvaci. I umesto da investiramo snažnije u one sportove koji nam daju svetske i evropske medalje, mi potpuno pogrešno, milijardu ćemo utrošiti u Nacionalni stadion, na kom ćemo gledati četiri-pet utakmica.

Zaista bih voleo da, kada je u pitanju ova tematika, idemo u susret onome što ljudi očekuju od nas, jer u ovom trenutku 80% objekata koji se grade, uglavnom gravitiraju prema Novom Sadu, Beogradu i velikim centrima. Dakle, imamo depopulaciju sela i imamo prenaseljene gradove. Kroz ovu problematiku, i sada govorim i ministru poljoprivrede, za kog mislim da je kompetentan, po formalnom obrazovanju, ali nisam siguran da dobro upravljate finansijskim sredstvima i onim delom budžeta koji je opredeljen za poljoprivredu.

Dakle, nema boljitka u Srbiji ako ruralni razvoj ne oživimo. Na nivou godine mi izgubimo jedan Zrenjanin. Oko 65 hiljada stanovnika imamo manje na godišnjem nivou, zato što postoji disbalans između ruralnog i urbanog, zato što postoji disbalans u korist gradova i sela nam se prazne i postaju pusta, a gradovi postaju prenaseljeni i imamo dvostruku štetu. Tu je vaša uloga jako važna, kao što je važna i uloga Milice Stamenkovski, koju nažalost niti vidim ovde, niti radi svoj posao. Hvala.

U senci razgovora o Zakonu o javnim medijskim servisima ostala je RTV. Ja bih rekao da je to perverzan spoj minimalne gledanosti i maksimalne zabrane svakog slobodnog izražavanja kada su u pitanju društveni problem i stanje je potpuno neizdrživo. Iz razumljivih razloga RTS kao gledanija i uticajnija televizija je predmet pažnje, ali RTV je veća Bastilja neslobode nego RTS. Tamo ne postoji mogućnost da se pojavi istina ni u forenzičkim tragovima, a grad Novi Sad je postao grad torture.

Uhapsili ste porf. Jocića, uhapsili ste prof. Naumovića. Smenili ste dr Nikolića, potom ste uhapsili dekanku Medicinskog fakulteta. Svugde se kao povod nabrajaju razne pravne stvari, samo da pokriju to, ali prava stvar i pravi motiv svih tih hapšenja i prof. Jocića i prof. Naumovića i smena dr Nikolića i ono što radite dekanki Medicinskog fakulteta je činjenica da podržavaju studentske proteste i to je sramotno.

Svako u ovoj zemlji ima pravo da slobodno izražava svoja politička uverenja i njegova politička uverenja ni na koji način ne mogu da korenspondiraju sa njegovim radnim mestom. Niko ne sme da bude kažnjavam profesionalno zato što ima određena politička uverenja, kao što ne može da bude nagrađivan zato što ima određena politička uverenja. Vi ste sebi dozvolili u Novom Sadu, ali Novi Sad vam pruža otpor i Novi Sad zato i jeste epicentar otpora, da hapsite nevine ljude.

Ako mislite da ćete ućutkati profesora Jocića, profesora Naumovića, dekanku Medicinskog fakulteta, ako mislite da ste uveli red u zdravstvo tako što ste smenili direktora UC, gospodina Nikolića, varate se. Toga ćete biti svedoci već na narednim izborima.

Nema potrebe da od autorizacije pravite poligraf varijantu, kao da je to nešto važno. Hteo sam samo da ga izložim jednom malom naporu, da on to uradi. Što bih mu ja poklanjao ono što želi da koristi protiv mene? Ali, sada ću da vam otkrijem jednu tajnu koju sam hteo da prećutim iz džentlmenskih razloga, ali pošto je on prevršio svaku meru, reći ću vam šta njega povređuje zapravo, u činjenici, a koja je potpuna činjenica, da je, dakle, Dragana Dukić, zvana Maca, u Kikindi, koja predvodi Vojvođansku inicijativu, u bliskoj vezi sa njim i da dobija sredstva zajedno sa njim.

Dakle, ponovo ukazujem na problem Radio-televizije Vojvodine, koja je ostala u senci RTS-a, jer je potpuno jasno da većina sredstava koju oni koriste ide u ovom trenutku za neracionalno zapošljavanje stranačkih kadrova, na račun onoga što je dokumentarni program i obrazovni program. Nažalost, kada je u pitanju politički, potpuno su pristrasni i tu nema nikakve istine.

Nažalost, kada je u pitanju politički potpuno su pristrasni i tu nema nikakve istine, ali činjenica da RTV na osnovu neracionalnog zapošljavanja je potpuno zanemarila i dokumentarni i obrazovni program i da je potpuno neobjektivna kada je u pitanju politički program je poražavajuća.

Tako da je Novi Sad sticajem za njega tragičnih okolnosti postao politički epicentar i umesto da politički uravnoteženo obaveštava javnost, umesto da sve ono što je predmet gneva opravdanog nezadovoljstva, protesta građana bude deo političkog programa na RTV-u sve je to izostalo, a vi gospodine Jovanov ne treba da se uzbuđujete, jer znam da vam je možda…(Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se predsednice, ali mi treba da razvijemo borilačke veštine i da izoštrimo refleks da bi se javili za reč. Dajte dve sekunde, ne moramo baš da reagujemo kao u karateu. Dakle, napravili ste insinuaciju kada je u pitanju učešće predsednika države na medijima i insinuirali ste da neko traži da on ne učestvuje i da ne dobija pozive i da se obraća preko medija i to nije tačno. Značaj i težina njegove funkcije je takva da ima pravo da učestvuje na medijima, ali je problem etički i o tome treba da se govori kada je u pitanju nastup predsednika države.

On vređa, nipodaštava, omalovažava novinare i to radi kada su u pitanju „N1“, „Nova S“, ali to radi i kao što ste videli u njegovom poslednjem nastupu, kada je u pitanju RTS.

Nije posao političara da novinare uče njihovom pozivu. Naprotiv, između novinara i političara, mora da bude jedna profesionalna distanca unutar koje niko neće uticati ni na koga kao što novinari ne treba da se bave politikom, tako ni političare ne treba novinare da uče profesionalnim standardima izveštavanja.

To što predsednik države sebi dozvoljava, to što je uradio na RTS, je omalovažavanje i vređanje,i potcenjivanje novinarske profesije, a onda i vređanje neposredno novinarke RTS, koja je radila intervju. Svaki put kada predstvnici „N1“ i „Nova S“, postave pitanje, on ne odgovara na pitanje, nego dovodi u pitanje moralni i profesionalni kredibilitet novinara. To je nedopustivo za svakog političara, pa i za predsednika države i zato smo podneli ovaj amandman. Hvala.

Dakle, briše se, ali u obrazloženju piše – smatramo da postoje nedostaci u postupku donošenja Predloga zakona, s obzirom da javna rasprava o nacrtu izmene i dopune Zakona nije održana, a bila je obavezna.

Govorim obrazloženje zato što se stalno insinuira da govorimo van teme. Dakle, javna rasprava oko ovog zakona je bila kapitalno važna. Mi imamo političko javno mnjenje i imamo stručno javno mnjenje. I političko javno mnjenje i stručno javno mnjenje morali su da budu uključeni u ovu javnu raspravu, da bismo došli do najboljih rešenja. I u svakom društvu se o svim bitnim stvarima, a pitanje medija je važno pitanje, pogotovo za demokratiju i konstituciju demokratskog poretka, smatra se onim pitanjem o kom se treba povesti najšira javna rasprava. U ovom trenutku mi donosimo ovaj zakon, a da je ta javna rasprava, i kada je u pitanju stručna javnost i kada je u pitanju zainteresovana politička javnost, potpuno izostala.

Naprotiv, imamo zaista ružne scene. Pogledajte, pretpostavljam da je Gašić pobegao, znajući da ću pokazati ovu fotografiju. Ovo je fotografija na kojoj je jedan od najuticajnijih članova Vlade zagrljen, u nekakvom kolu ljubavi, prijateljstva, razumevanja sa Milomirom Marićem, sa Draganom Vučićevićem, Jovanom Jeremić, sa Sarapom. Da li je ovo primer distance profesionalne koju novinar treba da gaji prema političaru, ali i profesionalne distance koju političar treba da ima prema novinarima, ili su to dva ceha koja treba da se druže na jedan ovakav kafanski i profesionalno nedopustiv način? O tome pričamo.

Dakle, ako se povede pitanje oko medija, ako se povede pitanje oko upotrebe bilo kog resursa ove države, da li je to iskopavanje litijuma, da li je to gradnja metroa, da li je to bilo koja važna investicija ili potez koji opredeljuje ekonomsku ili političku sudbinu države, o tome se mora raspravljati. To je izostalo i u ovom slučaju i zbog toga smo predložili da se briše. Hvala.

Sada smo od ministra čuli zaista jednu nezgrapnu formulaciju ili je ona možda tačna sa njegovog stanovišta, ali ne odgovara činjenicama.

Dakle, on nas je podsetio da je javna rasprava bila 2023. godine, a onda je upotrebio sledeći izraz. Obratite sada pažnju. Kaže – postoje male izmene.

Ministre, u zakonu ne postoje male i velike izmene, postoje bitne i nebitne, a mi tvrdimo iz opozicije da je ovde reč o bitnim izmenama i zato smo uzeli učešće u raspravi i zato vam dajemo sve ove primedbe. Ne znam zaista, ne upuštam se u vaše obrazovanje i odakle vam ta podela na malo i veliko, ali ovde je podela na bitno i nebitno, a bitne su izmene i zbog toga je važno da se otvori javna rasprava koja je izostala i javna rasprava koja je bila 2023. godine je apsolutno nedovoljna, s obzirom na prirodu i karakter izmena koje su usledile kroz ovaj zakon.

Ta javna rasprava iz 2023. godine ne može ni na koji način da pokrije ono što su izmene i dopune ovog zakona i o tome je apsolutno morala da se povede rasprava i u stručnim krugovima.

Podsetiću vas, Fakultet političkih nauka ima katedru za novinarstvo. Podsetiću vas, Filozofski fakultet u Novom Sadu takođe školuje novinare i sada da ne nabrajam sve visokoškolske ustanove gde postoje katedre i gde postoje ozbiljni ljudi koji predaju, kao što imamo i novinarska udruženja, sve cehovske organizacije, sve strukovne organizacije su trebale da reaguju, su morale da budu od strane vašeg ministarstva pitane za mišljenje, kao što i politička javnost, koja je manje stručna, ali ima svoj ugao i ima pravo da učestvuje u tome morala je da bude konsultovana. Sve je to izostalo i zato smo predložili brisanje ovoga i zato vam ukazujemo na važnost javne rasprave.

Hvala.