Poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije – Miroslav Miki Aleksić smatra da ovaj član treba brisati.

Naime, članom 6. je predviđeno da rukovodilac posebnog odeljenja odgovara za rad posebnog odeljenja i za svoj rad, dok glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u skladu sa zakonom, preuzima svoje ingerencije.

Mislimo da ovu materiju treba mnogo preciznije urediti jer je u mesecima koji su ostali iza nas, a mogu i da kažem u godini koja je ostala iza nas, došlo do brojnih zloupotreba.

Dakle, kada se komunicira internetom, kada se na društvenim mrežama pojavi, kao što se događalo, poziv na protest, oni koji su pozivali na protest su pozivani u BIA i MUP. To je apsolutna politizacija BIA i umesto da BIA štiti državu ona je preuzela ulogu da štiti vlast.

Posao, dakle, BIA nije da saslušava i da poziva na informativni razgovora sve ljude u Srbiji koji preko društvenih mreža pozivaju na bilo koju vrstu protesta. Njihov posao je da brane poredak, zakonitost, da brane opšti interes, a ne da brane pojedinačni interes ovog ili onog opštinskog funkcionera koji je uznemiren činjenicom da će u svojoj opštini imati proteste. Taj običaj da se ljudi koji se bave političkom aktivnošću, koji organizuju skupove pozivaju na informativne razgovore i u policiju i u tužilaštvo mora da prestane.

Ovim rešenjima se ne vidi kako to izbegavamo i kako stavljamo u granice zakona postupanje i policije i BIA i onemogućavanje da se bave onim što nije njihov posao. Njihov posao nije da plaše, da zastrašuju i da uzimaju izjave od ljudi koji organizuju proteste, nego da se bave zakonitim stvarima, odbranom poretka i opštim državnim interesom.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, reč je o amandmanu koji se tiče slučajeva supstitucije i devolucije, međutim, ima jedna stvar koja je po meni mnogo važnija u ovom trenutku a oslanja se i na ovo.

Možda ću vas iznenaditi, ali postoji jedna tvrdnja Uglješe Mrdića sa kojom bih se delimično složio. On je rekao, citiram: "Zašto kriju kriminalni plan koji je ubio Mišu Ognjanovića", aludirajući na ponašanje tužilaštva.

17/2 MZ/LjL

Gospodine Mrdiću, u kritičnom periodu državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova je bila Dijana Hrkalović. Ona se tada aktivno stavila na stranu kavačkog plana a kontra škaljarskog klana. Sad ću vam reći šta je predsednik vaše stranke i predsednik države, Vučić, rekao o tome. Vučić je otkrio da je četvoro ljudi koji su povezani sa škaljarcima ubijeno dok su bili na merama policije, podvlačim - na merama policije. Dakle, država je dala infrastrukturu i država je bila uključena u to.

Vučić je naveo da je policija u to vreme formirala radnu grupu "Mangusta" koja je pratila pripadnike oba klana, ali je primećeno da su članovi škaljarskog klana ubijani, iako su bili pod nadzorom. Vučić je tada naveo i imena ubijenih. Prvi je Miroslav Miša Ognjanović, Vladimir Popović Pop, Dragoslav Miloradović i Siniša Milić. Svi su ubijeni 2018. godine.

Potpuno je tragično da Dijana Hrkalović kao sekretarka odnosno državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova se stavlja na stranu bilo kog klana, a u ovom slučaju kavačkog klana protiv škaljarskog i da država daje logistiku nekom od tih kriminalnih klanova. Ruke Dijani Hrkalović nisu u krvi do lakata, nego do ramena. Njen advokat je trenutno Vladimir Đukanović i žao mi je što je izašao iz sale, da čujem i njegovu interpretaciju tog ponašanja. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ovde imamo set takozvanih Mrdićevih zakona, ali jedini smisao onoga što ovi zakoni nude je praktično zaštita svih SNS-ovih kadrova prema kojima se danas sprovode ili istrage ili sudski postupci. Dakle, smisao je da se obuzda tužilaštvo, da se stavi pod kontrolu i tužilaštvo i sudski procesi.

Trenutno imamo tri velika spora: prvi je Dijane Hrkalović, drugi je Koluvijin, treći je Selaković. To su potpuno različiti sporovi. Postoji samo jedna tačka u kojoj se i Hrkalovićkin spor i Kuluvijin i Selakovićev podudaraju - imaju istog advokata Vladimira Đukanovića, koji je očito zadužen da uputi poruku činjenicom da on brani te klijente da sudovi povedu računa i da su to zaštićene političke ličnosti.

Videćemo kakav će biti ishod tih sudskih sporova, ali vrhunac karijere Vladimira Đukanovića će biti kada bude branio Milenka Jovanova, jer treba da odbrani da je Milenko Jovanov oprao 500.000 evra preko firme "Panonske inicijative" Dragane Dukić Mace. Kada dođu na sud, sud će pitati tužilaštvo - koga nudite za svedoke? Tužilaštvo će da kaže - pa, celu Kikindu, jer cela Kikinda zna šta su radili. Cela Kikinda zna da je Milenko Jovanov preko firme "Panonske inicijative" Dragane Dukić Mace oprao 500.000 evra.

12/1 MZ/JG 11.55 – 12.05

Sve je u papirima i sve se nalazi u ministarstvima i firmama od kojih su usmeravana ta sredstva prema firmi Dragane Dukić Mace. Ali tome je došao kraj, nema više trange-frange, nema više peri-suši, nema điđi-miđi, uskoro ćeš odgovarati za ono što si činio, Jovanov. Hvala.

Biću potpuno koncentrisan na temu. Dakle, dva montirana politička procesa su vođena i na jednom nije utvrđena moja krivica. I umesto da ćutite, da se poklopite ušima, jer ste me dva puta izmaltretirali i pokušali da dokažete moju krivicu, vi sada pričate o dva sudska procesa u kojima u jednom je tužilaštvo odustalo od gonjenja, a drugi je bio potpuno nezakonit. I sada vi pričate o vašem poštenju. Dakle, da sam bio kriv, dva puta ste pokušali namontiranim političkim procesima da dokažete moju nevinost i nije vam pošlo za rukom.

Kada je u pitanju „Panonska inicijativa“ i Dragana Dukić Maca iz Kikinde, samo od Ministarstva za brigu o porodici je dobila 317.000 evra za posao koji nije urađen. I nije to jedini primer. I nije to jedino ministarstvo koje je prebacivalo „Panonskim inicijativama“ Dragane Dukić Mace pare, a da za te pare nije uradila ništa. I nije nikakva tajna za Kikindu da je te pare dobijala zato što je iza nje stajao uticajan kikindski političar Milenko Jovanov. Sram te bilo!

12/3 MZ/JG

Poštovane koleginice i kolege.

Kada je u pitanju naš put prema EU, izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu, prvo ću se osvrnuti na ono što govore u medijima.

U Izveštaju se konstatuje, citiram: da je tokom izveštajnog perioda došlo do nazadovanja, jer su okruženje za novinare, medijske radnike i medije ozbiljno pogoršani“, citiram ponovo: „učestale izjave visokih zvaničnika o radu novinara, proizvode efekat uzdržavanja u pogledu slobode izražavanja“, ponovo citat: „političko ekonomski uticaj na medije, kao i na uređivačku politiku predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost“ i napokon još jedan citat kada je u pitanju stanje u medijima: „slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i novinarkama, bili su u porastu, a organi vlasti ih ne osuđuju dosledno, novinarke i novinari posebno su izloženi ovakvim napadima“.

Citirao sa Izveštaj, ovo nije improvizacija i ovo nije moj utisak, nego ono što piše u izveštaju. Da li se nešto u međuvremenu promenili? Da, ali na gore, u međuvremenu imali smo pretnju novinaru Vuku Cvijiću, u međuvremenu imali smo divljački napad predsednika države na Dejana Savatovića, u tom trenutku predsednik države ni manje ni više, novinaru N1 Dejanu Savatoviću, kaže da je lažov i da će ga on naučiti redu i ako ga roditelji nisu vaspitali, da će ga on vaspitati.

Ja vas pitam, da li je to odnos koji predsednik države i bilo ko, ko vrši javnu funkciju u ovoj državi, može da ima prema novinaru.

Ja mislim da je to skandalozno i sramotno. Sutra i time se pritisak praktično nastavlja, sutra novinar Danas-a Uglješa Bokić, treba da se javi u policiju i otkrije svoj izvor.

10/2 VS/VZ

Novinari nikada ne otkrivaju svoje izvore, osnovna kredibilnost i integritet novinara je da čuva svoj izvor.

Da stvar bude gora, reč je o sporu koji je nastao tako što je novosadski advokat, Nemanja Aleksić napao uniformisana lica, nikada niko tako brutalno, tako bestijalno, tako grubo nije napao uniformisana lica, dvojicu policajaca, kao što je to uradio novosadski advokat Nemanja Aleksić. Postupak protiv njega je obustavljen, on za to neće odgovarati, ali sutra novinar Danas-a Uglješa Bokić treba da otkrije svoj izvor, treba da naruši i svoj lični i svoj profesionalni integritet i da pod pritiskom policije kaže ko je njegov izvor. Ja sam siguran da Uglješa Bokić to neće učiniti, ali je sramota za ovu državu da se tako nešto događa.

Kada je u pitanju korupcija, citiram: „i dalje postoji veliki politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, uz slabe reakcije i nedostatak reakcije relevantnih institucija, Vladini javni funkcioneri na najvišem nivou, uključujući predsednika republike, ponavljam, predsednika republike i poslanike Narodne skupštine nastavili su da javno i neometano komentarišu tekuće istrage i sudske postupke“, još jedan skandal. Ne postoji ni jedna istraga u ovoj državi, protiv bilo koga, a da predsednik države ne komentariše i time direktno utiče na pravni postupak, nije bitno da li je komentar pozitivan ili negativan. Ovde se radi da je došlo do zaoštravanja i ono što radi predsednik države, ali ono što radi deo ljudi na vlasti nije naprosto uticaj na nezavisnost tih institucija, nego direktna pretnja.

U slučaju Generalštaba, predsednik izgovara sledeću rečenicu: „Ja sam kriv, ni je kriv ni Selaković, ni Vasić, ni Jelača, ja sam kriv“. Strogo uzmemo, na svoj način on je upravu, zato što je on organizator, nalogodavac i inspirator kriminalnih radnji i treba da odgovara, ali mi pričamo o tome da on ne bi smeo da izgovara te rečenice.

Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, ponovo citiram: „dakle, govoreći o situaciji u pravosuđu u ovoj državi iz Evropske komisije podsećaju na preporuku Srbiji da ojača mandat tužilaštva za organizovani kriminal“, kao i da citiram: „unapredi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije“.

Kako vi to činite, daću vam primer Novog Sada? U najnovijem budžetu u Novom Sadu, predviđeno je 716 miliona za popločavanje centralnih gradskih trgova, podsećam da je pozorišni trg popločan pločama firme Granit peščar iz Ljiga, čiji je vlasnik Zvonko Veselinović, čovek koji od strane relevantnih institucija označen, kao vođa jedne od najvećih organizovanih kriminalnih grupa, koje trguje ljudima, koji trguje drogom, koji trguje oružjem i skrenuli nam pažnju na kriminalnu aktivnost Zvonka Veselinovića.

Taj čovek, ne samo da nije procesuiran, nego će ploče iz Firme Granit peščar, iz Ljiga, čiji je on vlasnik, imati mogućnost dodatno da zaradi u Novom Sadu i da nas tako dodatno blamiraju u očima sveta i to je sramotno i to će biti apsolutno prekinuto u postvučićevskoj Srbiji. Napokon, ovde ima dosta izveštaja oko hartija od vrednosti odnosno činjenice da se država zaduživala emitovanjem obveznica. To je urađeno samo iz koruptivnih razloga, da se zadužila država kod Svetske banke ili MMF, morala bi da raspisuje javne nabavke koje bi bile međunarodne i na kojima bi mogao svako da učestvuje. Kada se zaduži obveznicama, može s novcem da radi šta hoće i da kao što to obično radi, izbegava zakon o javnim nabavkama i namešta poslove. Zbog toga smatram, da su ovo stvari o kojima treba razmisliti i menjati ih, ukoliko želim čvrsto da idemo u pravcu EU. Hvala.

Naravno da je reč o montiranom procesu bio u Vrbasu, ali na stranu sa tim.

Dakle, sve što sam govorio citirao sam izveštaj, nisam improvizovao. Ako želite da polemišete sa mnom polemišite na taj način.

Možete da pripisujete meni i nama šta hoćete, ali ja nikada nisam prao pare i nisam oprao 500 hiljada evra preko „Panonskih inicijativa“ u Kikindi. Cela Kikinda zna da je 500 hiljada evra oprano preko „Panonskih inicijativa“.

Da stvar bude perverzna, Milenko Jovanov je naprednjak, Dragana Dukić Maca je ligašica. Ovde je centralista, a tamo je autonomaš. Ovde brine o celovisnosti države, a kad ode u Kikindu onda šuruje sa autonomašima.

Čoveče, opredeli se. Ili si za jedinstvenu, nedeljivu i celovitu Srbiju, kao što ovde pričaš u Beogradu, ili šuruješ sa autonomašima, kao u Kikindi. Ovde pališ kandilo pred likom Aleksandra Vučića, a tamo se krstiš pred likom Nenada Čanka.

11/2 JD/MT

Odluči se, čoveče, za šta si.

Da li je dopustivo i da li je odveć licemerno, čak i za vas, da ovde pričate jedno, a da u Kikindi radite drugo? Cela Kikinda zna da je 500 evra oprano preko „Panonskih inicijativa“. Cela Kikinda zna da je preko firme „Panonske inicijative“ Dragane Dukić Mace oprane pare koje su završile, Milenko, u tvom džepu.

Cela Kikinda zna i nećeš se izvući. Ovo će biti procesuirano u post Vučićevskoj Srbiji. Nema tog suda i nema tog tužilaštva koje će moći da prenebregne sve te činjenice o tvom kriminalu i kriminalu Dragane Dukić Mace.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije. Reč je o incidentu u Kovačici, odnosno fizičkom napadu predsednika omladine SNS na aktivistu Narodnog pokreta Srbije.

Dana 30. novembra 2025. godine u večernjim satima u ugostiteljskom objektu „Kafe kul“ u Kovačici, došlo je do fizičkog napada na aktivistu omladine Narodnog pokreta Srbije Martina Tornjoša, koga je prema izjavama više očevidaca napao predsednik omladine SNS u Kovačici Ognjen Marić, ujedno i odbornik u lokalnoj Skupštini.

U trenutku incidenta kafić je bio pun gostiju, a Martin Tornjoš je prolazio ka toaletu kada ga je Marić najpre gurnuo sa leđa, a zatim mu zadao udarac u predelu glave. Oštećeni je nakon napada zbrinut u hitnoj pomoći, a potom upućen u pančevačku bolnicu radi daljih pregleda. Napadač kao funkcioner omladine vladajuće stranke i nosilac javne funkcije, dakle, ima odbornički mandat, mora biti pod posebnom pažnjom institucija, jer postoji osnovana sumnja da ovaj slučaj ima političku pozadinu i elemente zastrašivanja mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista u opštini Kovačica.

Smatram neophodnim da MUP hitno i transparentno reaguje i javnost obavesti u svim preduzetim koracima.

Dakle, postavljam pitanje za ministra. Prvo, da li je MUP upoznato sa slučajem fizičkog napada na Martina Tornjoša, koji se dogodio 30. novembra u Kovačici i koje su mere preduzete?

Drugo, da li je policijska stanica u Kovačici sačinila službenu belešku, izašla na lice mesta i pokrenula odgovarajući postupak protiv Ognjena Marića? Ako nije, zašto nije?

Treće, da li je Ognjen Marić do sada priveden i ispitan u svojstvu osumnjičenog zbog fizičkog napada?

Pod četiri, da li MUP ispituje moguće političke pozadine ovog napada, imajući u vidu da je reč o sukobu političkog funkcionera vladajuće stranke i mladog aktiviste opozicije?

Pet, koji je rok u kojem javnost može očekivati rezultate istrage i da li će ishod biti dostupan u vidu zvaničnog izveštaja?

Šest, da li će ministar narediti internu kontrolu rada policijske stanice u Kovačici kako bi se utvrdilo da li je postupanje u ovom slučaju bilo blagovremeno i u skladu sa zakonom?

Sedam, koje mere MUP preduzima radi sprečavanja porasta političkog nasilja i zaštite mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost?

Osam, da i MUP ima plan da dodatno prati i sprečava porast političkog nasilja na lokalnom nivou, imajući u vidu sve češće incidente u manjim sredinama?

Devet, da li ministarstvo smatra prihvatljivim da odbornici lokalnih skupština, pa čak i oni koji retko prisustvuju sednicama, koriste svoju političku poziciju kao zaštitu u vršenju nasilja nad sugrađanima?

Dakle, političko nasilje koje je organizovano i inspirisano od strane SNS i dalje je u porastu. Ništa se ne čini da to nasilje bude manje. Naprotiv, sve se čini da to nasilje nad svima koji drugačije misle u ovoj državi bude veće.

Naredno pitanje postavljam predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, jer on jeste organizator i inspirator i neko ko podstiče političko nasilje, neko ko ohrabruje političko nasilje. Reč je o službenicima u Skupštini AP Vojvodine i pokrajinskoj Vladi. Počelo je otpuštanje svih službenika i službenica koji su na bilo koji način pokazali svoj protest protiv ove vlasti tako što su učestvovali na protestima.

U ruci držim rešenje koje je potpisao pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost. Reč je o pokrajinskom sekretaru prof. dr Branku Markovskom. U njemu se piše – utvrđuje se da je službenica Ivana Momčilović zaposlena na određeno vreme u pokrajinskom Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnu delatnost postala neraspoređena počev od 25. novembra 2025. godine.

Nadalje, neraspoređenoj službenici…

(Predsedavajuća: Molim vas, završite misao, isteklo je vreme.)

Prestaće radni odnos ako u roku od dva meseca od dana donošenja ovog rešenja ne bude premeštena na drugo radno mesto. (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice, dobro je što je resorni ministar tu.

Istini za volju, njegov stajling je kao da je krenuo na „“Vudstok“, a ne u Skupštinu, ali malo hipi atmosfere nije loše. Jel tako?

Dakle, u Izveštaju Evropske komisije za 2024. godinu konstatuje se da, kada su u pitanju centralne informativne emisije na RTS-u, zastupljenost vladajuće većine je 94%, a opozicije, odnosno drugačijeg stava 6%.

Za razliku od RTS-a, gde većina ima 94% prisustva, a opozicija samo 6%, na RTV-u vladajuća većina ima 100%, a opozicija ima 0%. Tamo istina ne može da se pojavi ni kao greška, ni kao omaška. Tamo da radite, ministre, forenzičku analizu, da radite briseve, ne biste našli istinu, jer tamo istina ne živi.

Dakle, to je najgori servis u državi. Nema profesionalnosti, nema objektivnosti, nema pravovremenosti u redakciji koja tretira informativu.

Kada je u pitanju informativna reakcija RTV, Staljin je bio liberalniji. Tamo ne možete ništa pročitati što odudara od onoga što vladajuća većina želi.

Ministre, znate li koja je dobra okolnost kada je u pitanju RTV? To niko živ ne gleda. To je potpuno neinteresantno i nema nikakav uticaj i ima veze samo sa činjenicom da ti ljudi primaju platu i da, uz puno uvažavanje porodice tih ljudi, žive od tih plata. Kada je u pitanju profesija, kada je u pitanju način izveštavanja, kada su u pitanju standardi struke, oni ne postoje. Hvala.

Reč je o članu 5, rekli ste 6.

Ministre, ovo je užasno delikatan član. Dakle, reč je o udžbenicima manjinskih zajednica. Mislim da je jako važno, pošto saveti manjinskih zajednica upravo služe da čuvaju kulturni identitet, obrazovni identitet i naravno upotrebu jezika na njihovim maternjim jezicima, dakle, pisma, mislim da je jako važno da postoji čvršća veza između države i nacionalnih saveta.

Prvo, udžbenike manjinskih nacionalnih zajednica treba refrešovati, osvežiti. Ako pogledate strukturu tih udžbenika, videćete da je većina pisana 80-ih eventualno 90-ih godina. To je jedan nedostatak.

Drugi, mora biti uspostavljena čvrsta veza između manjinskih nacionalnih saveta i Zavoda za izdavanje udžbenika, da se praktično naprave zajednički timovi oko sadržine.

Dakle, sadržina onoga iz čega uče manjinske nacionalne zajednice, sadržina i udžbenika i celog materijala koji se publikuje na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, mora da bude sastavni deo njihove autonomije, a ta autonomija se, po meni, uspostavlja tako što postoji čvršća veza između Zavoda za izdavanje udžbenika i manjinskih nacionalnih zajednica kroz timove koji će uticati na sadržaj što udžbenika, što literature i svih onih sadržaja kojima oni čuvaju pravo na vlastiti jezik.

Nemojte nikada smetnuti sa uma, Srbija je kada su u pitanju zaštita manjinskih nacionalnih prava ne na evropskom nivou, to je jedna od retkih oblasti u kojoj Evropa može da pogleda iskustvo Srbije i da se ugleda na Srbiju. Hvala.

Ovo je jedna zaista osetljiva tema zato što se, ministre, postavlja centralno pitanje – ko samerava ko su naučni i stručni autoriteti koji sede u onome što vi ovde zovete recezenska komisija?

Dakle, bilo koja stvar, pogotovo u domenu društvenih nauka kojim ja pripadam može da bude kontekstualno iščitavan ovako ili onako, kao kada vam pravnici kažu – ekstenzivno tumačenje. To znači da hoće da vas prevare. Nije važno šta piše nego kako se interpretira. U društvenim naukama je to naročito važno. Važan je kontekst, sama činjenica, pod znacima navoda, dobija na težini kroz kontekst.

Juče smo prisustvovali jednoj polemici između kolege Pavića i Milenka Jovanova gde je Milenko Jovanov, na primer, tvrdio da nas je jako skupo koštao 27. mart i da nije bilo pametno da se bunimo u tom trenutku. Falio je samo još jedan korak da kaže da bi bilo pametno da smo u koaliciji sa Adolfom Hitlerom i da bi to bio način da sačuvamo biološku supstancu naroda. To ne dolazi u obzir. Znači, ili želimo slobodu ili želimo ropstvo.

Dakle, da li je moglo biti manje žrtava? Moglo je, ali bi bili robovi i bili bi deo anticivilizovanog sveta. Želeli smo i hteli kao narod da budemo deo slobodarskog, civilizovanog sveta i stali smo na stranu antifašista.

Pitam vas evo kad su u pitanju udžbenici istorije – ko opredeljuje ko je autoritet? Kako javni izdavač, kako Zavod za izdavanje udžbenika opredeljuje koji su nesumnjivi autoriteti u domenu istorije koje treba slušati i kojima treba poveriti da budu u recezenskoj komisiji i da opredeljuju ono što će naša deca učiti?

Znači, stvar je vrlo ozbiljna i nije ni malo naivna, jer će to opredeliti vrednosni sistem te dece i način na koji će se orijentisati u životu.

Hvala.

U ime Narodnog pokreta Srbije predložili smo da brišemo ovaj član.

Ja bih vas molio, ministre, da nam pojasnite šta vam znači izraz: "najvećoj preporučenoj masi udžbenika"? Mene su u srednjoj pravnoj učili da je jako važno biti precizan u načinu na koji se formulišu neki zakoni i da nomotehnička dimenzija prava igra značajnu ulogu i da nije samo naprosto tehnička disciplina, nego da korespondira i sa suštinom. Zato je potrebno koristiti izraze i rečenične sklopove koji ne ostavljaju mogućnost drugačijeg tumačenja.

Moram da priznam da me ova formulacija iznenadila i neću uopšte da je komentarišem, neću da spekulišem, samo mi se čini da je nedovoljno precizna i da odudara od onoga što su standardi u pisanju zakona.

Zato vas molim da nam objasnite šta znači ta konstrukcija - najveća preporučena masa udžbenika? Izvolite.

I u ovom članu predlažemo brisanje.

Koleginice i kolege, član 11. je srce problema, centralizacija nad katalozima udžbenika. Šta piše? Da ministarstvo uređuje, ažurira, briše, objavljuje i određuje sve o udžbeničkom katalogu. Drugim rečima, katalog ne pravi struka, ne prave ga škole, ne prave ga izdavači, nije odraz obrazovanja, pravi ga vlast. A kad vlast pravi katalog udžbenika, onda taj katalog služi vlasti, a ne deci.

Ovaj član je direktno suprotan međunarodnim standardima o depolitizaciji udžbeničke politike, suprotan domaćim zakonima o transparentnosti, suprotan zdravom razumu svakog učitelja i roditelja u Srbiji.

Ako dozvolimo ovaj član, sutra će moći da brišu nepodobne udžbenike, da guraju svoje autore, da favorizuju svoje narative, a sve pod firmom tehničkog ažuriranja. Ne, gospodo, ovo se briše.

Dakle, ne može se katalog uređivati na ovaj način. Ne može katalog istine da pravi bilo koja partija ili vlast.

Uzgred, ministre, tendencija svih ovih članova je centralizacija. Tendencija svih ovih članova je sužavanje broja ljudi koji odlučuju o našem obrazovanju i udžbenicima. Ja mislim da je to duboko pogrešno i mislim da morate razmisliti, i to dobro, da li na svoja nejaka intelektualna pleća možete preuzeti ovako veliku odgovornost. Možda vama imponuje da se mešate u sve, možda vama imponuje da arbitrirate, ali to je suprotno intelektualnom procesu i onome što očekuju i učenici i studenti i nastavnici i profesori. Hvala.

Samo kratko.

Dakle, naša poslanička grupa Narodni pokret Srbija - Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 12. Dakle, dame i gospodo, član 12. je proizvod jednog jedinog cilja da se ova vlast nikada ne povuče iz udžbeničkog sistema. Kada kažem ova – mislim svaka buduća ukoliko ostanu odredbe ovoga zakona. Govori se o prelaznim odredbama, ali to nisu prelazne odredbe, to su okovi. Ovim članom se uvodi beskonačna mogućnost da ministarstvo, javni izdavač i njihove komisije odlučuju ko, kada i koliko dugo ostaje u katalogu. Koristi se, briše i menja i, naravno, sve to opet bez stručnog učešća škola i nezavisnih tela.

Srbija je preuzela međunarodne obaveze da omogući pluralizam udžbenika, sa ovim članom ga uništavate. Domaći propisi zahtevaju transparentnost, a ovim članom je uklanjate. Ovo je produžetak partijskog uticaja prerušen u tehničku odredbu, a mi nismo ovde da aminujemo tehničke trikove aktuelne vlasti. Zato ovaj član brišemo, jer obrazovanje mora da ima početak i kraj, ali SNS partijski uticaj ne sme da bude večan, ne bar na našoj deci, ne u školama i ne u udžbenicima Republike Srbije. Hvala.

Član 14. ovog Predloga zakona je možda jedan od najopasnijih, jer daje državi, odnosno vladajućoj partiji praktično neograničenu moć nad izdavanjem udžbenika. Ovim članom se otvara mogućnost da javni izdavač pod potpunom kontrolom vlasti odlučuje ne samo šta će da štampa, nego i ko će da radi, kako će da radi i kojim tempom i kojim kvalitetom, a svi znamo šta znači javni izdavač u Srbiji danas. To znači Vladina propagandna mašina, to znači poslušnici koji rade po nalogu, a ne po znanju i stručnosti. I zato je ovaj član duboko suprotan međunarodnim obavezama Srbije i domaćim propisima koji zahtevaju pluralizam, autonomiju i depolitizaciju obrazovanja. Ako dozvolimo ovaj član, sutra će jedan čovek moći da odlučuje kako izgleda srpska istorija, kako izgleda geografija, šta je pesma, šta je kultura, ko je heroj, a ko izdajnik, sve preko udžbenika.

Narodni pokret Srbije neće da učestvuje u kreiranju generacija koje će učiti istoriju po dnevnim potrebama SNS-a. Zato ovaj član mora da se obriše, da spasimo obrazovanje od partijske šape koja predugo drži Srbiju zarobljenom.

Dakle, ovde se kao u nekom od prethodnih članova, kada ste govorili o Komisiji za recenziju, postavlja ključno pitanje i svugde se postavlja to ključno pitanje, ministre, kako opredeljujete ko je autoritet u kojoj oblasti? Kako opredeljujete koji krug stručnjaka za pisanje određenih udžbenika, svojom biografijom i svojom bibliografijom zaslužuje da bude u toj Komisiji?

Dok se nisam bavio politikom, dakle, ja sam bio asistent na Katedri za sociologiju i moj predmet je bio Sociologija religije. Ako biste me sada pitali - ko bi mogao iz te oblasti da bude u toj Komisiji, rekao bih – profesor Đuro Šušnjić, profesor Milan Vukomanović, npr. Šta ako neko od tih ljudi odbije? Kako uopšte dolazite do ljudi koji nesumnjivo svojom biografijom i intelektualnim integritetom mogu da ispune ove standarde koje ste propisali? Hvala.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 15. Dakle, član 15 je nastavak politike cementiranja kontrole nad tržištem udžbenika. Ovde se propisuju nova ograničenja, nove obaveze, novi zahtevi za izdavače, ali ne da bi izdavači bili bolji, transparentniji ili stručniji, nego da bi bili poslušniji. Ovaj član služi samo jednom cilju – da vlast odlučuje ko može, a ko ne može da učestvuje u nastavnom procesu, ne struka, ne škole, ne obrazovanje, nego vlast. To je suprotno svemu što Srbija ima kao obavezu koju mora da poštuju kada su u pitanju standardi koje na putu ka EU treba da ispunjavamo iz oblasti obrazovanja.

Umesto da se smanjuju barijere, ovim članom se uvode nove. Umesto da obrazovanje bude otvoreno, moderno, ovim članom ga zatvarate u jedan bunker, a bunker obrazovanja ne pravi pametnu državu, pravi poslušnu državu. Zato ovaj član treba da bude ukinut.