Prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije. Reč je o incidentu u Kovačici, odnosno fizičkom napadu predsednika omladine SNS na aktivistu Narodnog pokreta Srbije.

Dana 30. novembra 2025. godine u večernjim satima u ugostiteljskom objektu „Kafe kul“ u Kovačici, došlo je do fizičkog napada na aktivistu omladine Narodnog pokreta Srbije Martina Tornjoša, koga je prema izjavama više očevidaca napao predsednik omladine SNS u Kovačici Ognjen Marić, ujedno i odbornik u lokalnoj Skupštini.

U trenutku incidenta kafić je bio pun gostiju, a Martin Tornjoš je prolazio ka toaletu kada ga je Marić najpre gurnuo sa leđa, a zatim mu zadao udarac u predelu glave. Oštećeni je nakon napada zbrinut u hitnoj pomoći, a potom upućen u pančevačku bolnicu radi daljih pregleda. Napadač kao funkcioner omladine vladajuće stranke i nosilac javne funkcije, dakle, ima odbornički mandat, mora biti pod posebnom pažnjom institucija, jer postoji osnovana sumnja da ovaj slučaj ima političku pozadinu i elemente zastrašivanja mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista u opštini Kovačica.

Smatram neophodnim da MUP hitno i transparentno reaguje i javnost obavesti u svim preduzetim koracima.

Dakle, postavljam pitanje za ministra. Prvo, da li je MUP upoznato sa slučajem fizičkog napada na Martina Tornjoša, koji se dogodio 30. novembra u Kovačici i koje su mere preduzete?

Drugo, da li je policijska stanica u Kovačici sačinila službenu belešku, izašla na lice mesta i pokrenula odgovarajući postupak protiv Ognjena Marića? Ako nije, zašto nije?

Treće, da li je Ognjen Marić do sada priveden i ispitan u svojstvu osumnjičenog zbog fizičkog napada?

Pod četiri, da li MUP ispituje moguće političke pozadine ovog napada, imajući u vidu da je reč o sukobu političkog funkcionera vladajuće stranke i mladog aktiviste opozicije?

Pet, koji je rok u kojem javnost može očekivati rezultate istrage i da li će ishod biti dostupan u vidu zvaničnog izveštaja?

Šest, da li će ministar narediti internu kontrolu rada policijske stanice u Kovačici kako bi se utvrdilo da li je postupanje u ovom slučaju bilo blagovremeno i u skladu sa zakonom?

Sedam, koje mere MUP preduzima radi sprečavanja porasta političkog nasilja i zaštite mladih, ali i svih ostalih političkih aktivista, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost?

Osam, da i MUP ima plan da dodatno prati i sprečava porast političkog nasilja na lokalnom nivou, imajući u vidu sve češće incidente u manjim sredinama?

Devet, da li ministarstvo smatra prihvatljivim da odbornici lokalnih skupština, pa čak i oni koji retko prisustvuju sednicama, koriste svoju političku poziciju kao zaštitu u vršenju nasilja nad sugrađanima?

Dakle, političko nasilje koje je organizovano i inspirisano od strane SNS i dalje je u porastu. Ništa se ne čini da to nasilje bude manje. Naprotiv, sve se čini da to nasilje nad svima koji drugačije misle u ovoj državi bude veće.

Naredno pitanje postavljam predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, jer on jeste organizator i inspirator i neko ko podstiče političko nasilje, neko ko ohrabruje političko nasilje. Reč je o službenicima u Skupštini AP Vojvodine i pokrajinskoj Vladi. Počelo je otpuštanje svih službenika i službenica koji su na bilo koji način pokazali svoj protest protiv ove vlasti tako što su učestvovali na protestima.

U ruci držim rešenje koje je potpisao pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost. Reč je o pokrajinskom sekretaru prof. dr Branku Markovskom. U njemu se piše – utvrđuje se da je službenica Ivana Momčilović zaposlena na određeno vreme u pokrajinskom Sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnu delatnost postala neraspoređena počev od 25. novembra 2025. godine.

Nadalje, neraspoređenoj službenici…

(Predsedavajuća: Molim vas, završite misao, isteklo je vreme.)

Prestaće radni odnos ako u roku od dva meseca od dana donošenja ovog rešenja ne bude premeštena na drugo radno mesto. (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsednice, dobro je što je resorni ministar tu.

Istini za volju, njegov stajling je kao da je krenuo na „“Vudstok“, a ne u Skupštinu, ali malo hipi atmosfere nije loše. Jel tako?

Dakle, u Izveštaju Evropske komisije za 2024. godinu konstatuje se da, kada su u pitanju centralne informativne emisije na RTS-u, zastupljenost vladajuće većine je 94%, a opozicije, odnosno drugačijeg stava 6%.

Za razliku od RTS-a, gde većina ima 94% prisustva, a opozicija samo 6%, na RTV-u vladajuća većina ima 100%, a opozicija ima 0%. Tamo istina ne može da se pojavi ni kao greška, ni kao omaška. Tamo da radite, ministre, forenzičku analizu, da radite briseve, ne biste našli istinu, jer tamo istina ne živi.

Dakle, to je najgori servis u državi. Nema profesionalnosti, nema objektivnosti, nema pravovremenosti u redakciji koja tretira informativu.

Kada je u pitanju informativna reakcija RTV, Staljin je bio liberalniji. Tamo ne možete ništa pročitati što odudara od onoga što vladajuća većina želi.

Ministre, znate li koja je dobra okolnost kada je u pitanju RTV? To niko živ ne gleda. To je potpuno neinteresantno i nema nikakav uticaj i ima veze samo sa činjenicom da ti ljudi primaju platu i da, uz puno uvažavanje porodice tih ljudi, žive od tih plata. Kada je u pitanju profesija, kada je u pitanju način izveštavanja, kada su u pitanju standardi struke, oni ne postoje. Hvala.

Reč je o članu 5, rekli ste 6.

Ministre, ovo je užasno delikatan član. Dakle, reč je o udžbenicima manjinskih zajednica. Mislim da je jako važno, pošto saveti manjinskih zajednica upravo služe da čuvaju kulturni identitet, obrazovni identitet i naravno upotrebu jezika na njihovim maternjim jezicima, dakle, pisma, mislim da je jako važno da postoji čvršća veza između države i nacionalnih saveta.

Prvo, udžbenike manjinskih nacionalnih zajednica treba refrešovati, osvežiti. Ako pogledate strukturu tih udžbenika, videćete da je većina pisana 80-ih eventualno 90-ih godina. To je jedan nedostatak.

Drugi, mora biti uspostavljena čvrsta veza između manjinskih nacionalnih saveta i Zavoda za izdavanje udžbenika, da se praktično naprave zajednički timovi oko sadržine.

Dakle, sadržina onoga iz čega uče manjinske nacionalne zajednice, sadržina i udžbenika i celog materijala koji se publikuje na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, mora da bude sastavni deo njihove autonomije, a ta autonomija se, po meni, uspostavlja tako što postoji čvršća veza između Zavoda za izdavanje udžbenika i manjinskih nacionalnih zajednica kroz timove koji će uticati na sadržaj što udžbenika, što literature i svih onih sadržaja kojima oni čuvaju pravo na vlastiti jezik.

Nemojte nikada smetnuti sa uma, Srbija je kada su u pitanju zaštita manjinskih nacionalnih prava ne na evropskom nivou, to je jedna od retkih oblasti u kojoj Evropa može da pogleda iskustvo Srbije i da se ugleda na Srbiju. Hvala.

Ovo je jedna zaista osetljiva tema zato što se, ministre, postavlja centralno pitanje – ko samerava ko su naučni i stručni autoriteti koji sede u onome što vi ovde zovete recezenska komisija?

Dakle, bilo koja stvar, pogotovo u domenu društvenih nauka kojim ja pripadam može da bude kontekstualno iščitavan ovako ili onako, kao kada vam pravnici kažu – ekstenzivno tumačenje. To znači da hoće da vas prevare. Nije važno šta piše nego kako se interpretira. U društvenim naukama je to naročito važno. Važan je kontekst, sama činjenica, pod znacima navoda, dobija na težini kroz kontekst.

Juče smo prisustvovali jednoj polemici između kolege Pavića i Milenka Jovanova gde je Milenko Jovanov, na primer, tvrdio da nas je jako skupo koštao 27. mart i da nije bilo pametno da se bunimo u tom trenutku. Falio je samo još jedan korak da kaže da bi bilo pametno da smo u koaliciji sa Adolfom Hitlerom i da bi to bio način da sačuvamo biološku supstancu naroda. To ne dolazi u obzir. Znači, ili želimo slobodu ili želimo ropstvo.

Dakle, da li je moglo biti manje žrtava? Moglo je, ali bi bili robovi i bili bi deo anticivilizovanog sveta. Želeli smo i hteli kao narod da budemo deo slobodarskog, civilizovanog sveta i stali smo na stranu antifašista.

Pitam vas evo kad su u pitanju udžbenici istorije – ko opredeljuje ko je autoritet? Kako javni izdavač, kako Zavod za izdavanje udžbenika opredeljuje koji su nesumnjivi autoriteti u domenu istorije koje treba slušati i kojima treba poveriti da budu u recezenskoj komisiji i da opredeljuju ono što će naša deca učiti?

Znači, stvar je vrlo ozbiljna i nije ni malo naivna, jer će to opredeliti vrednosni sistem te dece i način na koji će se orijentisati u životu.

Hvala.

U ime Narodnog pokreta Srbije predložili smo da brišemo ovaj član.

Ja bih vas molio, ministre, da nam pojasnite šta vam znači izraz: "najvećoj preporučenoj masi udžbenika"? Mene su u srednjoj pravnoj učili da je jako važno biti precizan u načinu na koji se formulišu neki zakoni i da nomotehnička dimenzija prava igra značajnu ulogu i da nije samo naprosto tehnička disciplina, nego da korespondira i sa suštinom. Zato je potrebno koristiti izraze i rečenične sklopove koji ne ostavljaju mogućnost drugačijeg tumačenja.

Moram da priznam da me ova formulacija iznenadila i neću uopšte da je komentarišem, neću da spekulišem, samo mi se čini da je nedovoljno precizna i da odudara od onoga što su standardi u pisanju zakona.

Zato vas molim da nam objasnite šta znači ta konstrukcija - najveća preporučena masa udžbenika? Izvolite.

I u ovom članu predlažemo brisanje.

Koleginice i kolege, član 11. je srce problema, centralizacija nad katalozima udžbenika. Šta piše? Da ministarstvo uređuje, ažurira, briše, objavljuje i određuje sve o udžbeničkom katalogu. Drugim rečima, katalog ne pravi struka, ne prave ga škole, ne prave ga izdavači, nije odraz obrazovanja, pravi ga vlast. A kad vlast pravi katalog udžbenika, onda taj katalog služi vlasti, a ne deci.

Ovaj član je direktno suprotan međunarodnim standardima o depolitizaciji udžbeničke politike, suprotan domaćim zakonima o transparentnosti, suprotan zdravom razumu svakog učitelja i roditelja u Srbiji.

Ako dozvolimo ovaj član, sutra će moći da brišu nepodobne udžbenike, da guraju svoje autore, da favorizuju svoje narative, a sve pod firmom tehničkog ažuriranja. Ne, gospodo, ovo se briše.

Dakle, ne može se katalog uređivati na ovaj način. Ne može katalog istine da pravi bilo koja partija ili vlast.

Uzgred, ministre, tendencija svih ovih članova je centralizacija. Tendencija svih ovih članova je sužavanje broja ljudi koji odlučuju o našem obrazovanju i udžbenicima. Ja mislim da je to duboko pogrešno i mislim da morate razmisliti, i to dobro, da li na svoja nejaka intelektualna pleća možete preuzeti ovako veliku odgovornost. Možda vama imponuje da se mešate u sve, možda vama imponuje da arbitrirate, ali to je suprotno intelektualnom procesu i onome što očekuju i učenici i studenti i nastavnici i profesori. Hvala.

Samo kratko.

Dakle, naša poslanička grupa Narodni pokret Srbija - Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 12. Dakle, dame i gospodo, član 12. je proizvod jednog jedinog cilja da se ova vlast nikada ne povuče iz udžbeničkog sistema. Kada kažem ova – mislim svaka buduća ukoliko ostanu odredbe ovoga zakona. Govori se o prelaznim odredbama, ali to nisu prelazne odredbe, to su okovi. Ovim članom se uvodi beskonačna mogućnost da ministarstvo, javni izdavač i njihove komisije odlučuju ko, kada i koliko dugo ostaje u katalogu. Koristi se, briše i menja i, naravno, sve to opet bez stručnog učešća škola i nezavisnih tela.

Srbija je preuzela međunarodne obaveze da omogući pluralizam udžbenika, sa ovim članom ga uništavate. Domaći propisi zahtevaju transparentnost, a ovim članom je uklanjate. Ovo je produžetak partijskog uticaja prerušen u tehničku odredbu, a mi nismo ovde da aminujemo tehničke trikove aktuelne vlasti. Zato ovaj član brišemo, jer obrazovanje mora da ima početak i kraj, ali SNS partijski uticaj ne sme da bude večan, ne bar na našoj deci, ne u školama i ne u udžbenicima Republike Srbije. Hvala.

Član 14. ovog Predloga zakona je možda jedan od najopasnijih, jer daje državi, odnosno vladajućoj partiji praktično neograničenu moć nad izdavanjem udžbenika. Ovim članom se otvara mogućnost da javni izdavač pod potpunom kontrolom vlasti odlučuje ne samo šta će da štampa, nego i ko će da radi, kako će da radi i kojim tempom i kojim kvalitetom, a svi znamo šta znači javni izdavač u Srbiji danas. To znači Vladina propagandna mašina, to znači poslušnici koji rade po nalogu, a ne po znanju i stručnosti. I zato je ovaj član duboko suprotan međunarodnim obavezama Srbije i domaćim propisima koji zahtevaju pluralizam, autonomiju i depolitizaciju obrazovanja. Ako dozvolimo ovaj član, sutra će jedan čovek moći da odlučuje kako izgleda srpska istorija, kako izgleda geografija, šta je pesma, šta je kultura, ko je heroj, a ko izdajnik, sve preko udžbenika.

Narodni pokret Srbije neće da učestvuje u kreiranju generacija koje će učiti istoriju po dnevnim potrebama SNS-a. Zato ovaj član mora da se obriše, da spasimo obrazovanje od partijske šape koja predugo drži Srbiju zarobljenom.

Dakle, ovde se kao u nekom od prethodnih članova, kada ste govorili o Komisiji za recenziju, postavlja ključno pitanje i svugde se postavlja to ključno pitanje, ministre, kako opredeljujete ko je autoritet u kojoj oblasti? Kako opredeljujete koji krug stručnjaka za pisanje određenih udžbenika, svojom biografijom i svojom bibliografijom zaslužuje da bude u toj Komisiji?

Dok se nisam bavio politikom, dakle, ja sam bio asistent na Katedri za sociologiju i moj predmet je bio Sociologija religije. Ako biste me sada pitali - ko bi mogao iz te oblasti da bude u toj Komisiji, rekao bih – profesor Đuro Šušnjić, profesor Milan Vukomanović, npr. Šta ako neko od tih ljudi odbije? Kako uopšte dolazite do ljudi koji nesumnjivo svojom biografijom i intelektualnim integritetom mogu da ispune ove standarde koje ste propisali? Hvala.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 15. Dakle, član 15 je nastavak politike cementiranja kontrole nad tržištem udžbenika. Ovde se propisuju nova ograničenja, nove obaveze, novi zahtevi za izdavače, ali ne da bi izdavači bili bolji, transparentniji ili stručniji, nego da bi bili poslušniji. Ovaj član služi samo jednom cilju – da vlast odlučuje ko može, a ko ne može da učestvuje u nastavnom procesu, ne struka, ne škole, ne obrazovanje, nego vlast. To je suprotno svemu što Srbija ima kao obavezu koju mora da poštuju kada su u pitanju standardi koje na putu ka EU treba da ispunjavamo iz oblasti obrazovanja.

Umesto da se smanjuju barijere, ovim članom se uvode nove. Umesto da obrazovanje bude otvoreno, moderno, ovim članom ga zatvarate u jedan bunker, a bunker obrazovanja ne pravi pametnu državu, pravi poslušnu državu. Zato ovaj član treba da bude ukinut.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 16. Član 16. Predloga zakona se uvodi pod izgovorom uređenja procedura, ali u suštini donosi još veću koncentraciju moći u rukama ministarstva i saveta, a kada znamo ko imenuje te savete i ko njima upravlja, onda znamo da ova odredba nije tehnička, nego duboko politička.

Ovde se stvara mehanizam kojim vlast može da odbije, odloži ili manipuliše odobravanjem udžbenika po sopstvenoj volji, mimo svih profesionalnih standarda. Ako se neki udžbenik ne dopada vlasti, neće proći. Ako neki autor ne pripada vlasti ili onima koji vlast podržavaju, neće biti objavljen. Ako se neki sadržaj ne uklapa u propagandnu liniju, biće sklonjen. Ovaj član je u direktnoj suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela od transparentnosti, o pluralnosti udžbenika i stručnom odlučivanju.

Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže da se ovaj član obriše, jer dokle god vlast i SNS kontroliše ove komisije, oni neće moći biti komisija, nego instrumenti pogodnosti i poslušnosti. Obrazovanje mora da bude stvar znanja, a ne partijskih interesa. Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje ovog člana, jer predstavlja ponovo koncentraciju vlasti u jednim rukama.

Ministre, mislim da je jako važno da postoji i intelektualna pluralnost. Ta intelektualna pluralnost podrazumeva da se oslanjate na intelektualce, da se oslanjate na struku, a da što manje kao država i ministarstvo arbitrirate i opredeljujete ono što pripada samo struci, znanju i nauci. Hvala.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić je predložio brisanje člana 17. Član 17. je suštinski pokušaj vlasti da formalno legalizuje sve ono što već rade – da učvrste kontrolu nad izborom udžbenika. Ovde se propisuju načela izbora udžbenika, ali ta načela nisu načela obrazovanja, već načela kontrole. Ovaj član uvodi obaveze, procedure, formulare, izjave, obrasce, sve to znači da je reč o nekoj ozbiljnoj transparentnosti, a u stvari je reč o jednom jedinom – gušenju konkurencije, gušenju slobode izbora, gušenju autonomije škole. Škola više ne bira udžbenik prema kvalitetu, nego prema onome što prođe kroz filter vlasti. Nastavnici više ne odlučuju po znanju, nego po strahu. Izdavači više ne kontrolišu, niti konkurišu sadržaj, nego podobnost. To nije evropski standard, ni domaći princip, ni zdravorazumska politika. To je čista politička represija nad školom i nad decom.

Ukoliko ovaj član ostane i ne obriše se, onda obrazovanje u Srbiji neće birati udžbenike nego će birati kandidate za lojalnost, a to nije obrazovanje.

Ponovo ministre isti problem, ponovo se sužava broj ljudi koji odlučuje o nečemu, ponovo imamo praktično principe ekskluzivnosti umesto da proširimo krug ljudi koji će odlučivati.

Uzgred da bude rečeno ja sam na četvrtom minutu, ne znam kako je to moguće?

Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje člana 18.

Dakle, poštovani, član 18. je savršeno ogledalo načina na koji ova vlast funkcioniše, sve što dotakne pretvara u birokratsku zamku. Ovim članom uvode se dodatne komisije, posebne procedure, čitave administrativne konstrukcije koje ne služe ni školi, ni nastavniku, ni đaku, već služe samo da se odluke razvodne, otegnu i stave po političku kontrolu.

Svako ko se ikada bavio obrazovanjem zna da su udžbenici temelj nastave, a ovaj član upravo taj temelj pretvara u lavirint u kojem jedini izlaz vodi prema čemu, prema kabinetu ministra. Nezavisno od toga ministre da li su vaša intelektualna pleća slaba ili jaka. Dakle, u principu se radi o tome da se ova vrsta odgovornosti decentralizuje i prebaci na intelektualce i stručnjake, a ne na političare. To nije reforma, dakle, to je kidnapovanje procesa. Srbija ima obavezu da pojednostavljuje pristup udžbenicima, da daje prednost stručnosti, a ne da stvara novu mrežu komiteta koji će raditi ono što im se kaže, a ne ono što struka očekuje.

Ovaj član brišemo, jer uvodi haos umesto reda, politiku umesto struke i nezavisnost umesto stabilnosti. A obrazovni sistem koji zavisi od hira jedne partije ili jedne vlasti nije sistem nego talac.

Zato ministre još jednom vas pozivam da razmislite i to ozbiljno da razmislite da li proces kojim usmeravate treba da sužava broj ljudi koji će odlučivati ili da ga proširuje. Da li u tom procesu treba da učestvuju naučnici i ljudi od struke ili ljudi od politike. Vi radite ovo drugo, zato predlažemo brisanje i zato se u principu ne slažemo sa logikom ovog zakona. Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje ovog člana i sad moram već priznati da ovo postaje pomalo uvredljivo reći ću vam zašto postaje uvredljivo.

Dakle, ovo je čist primer licemerja ove vlasti. Ovde piše da izdavači smeju da predstave udžbenike u školi, ali sve mora da bude ograničeno na reprezentaciju do najviše 1.000 dinara po osobi.

Ministre, vi polazite ovde od pretpostavke da svaka prezentacija udžbenika koja podrazumeva reprezentaciju koja je viša od 1.000 dinara po nastavniku može da bude koruptivna. Da li sam vas dobro razumeo?

Dakle, svaka reprezentacija koja prelazi 1.000 dinara po pedagogu, nastavniku, profesoru može potencijalno da utiče na njegovu odluku ili da oblikuje atmosferu u korist izdavača. Pa, to je zaista ružno. Ja mogu da razumem logiku.

Dakle, kada je neko u farmaceutici, pa dobije poziv od nekog velikog proizvođača da ide tri dana u Zlatibor ili Kopaonik ili u Pariz da mu predstave mogućnosti nekih lekova. To je korumpiranje, ali prosvetnim radnicima koji žive tako bedno, koji imaju tako male plate stavljati na teret to da svaka reprezentacija koja po jednom nastavniku prelazi 1.000 dinara može uticati na njegovu odluku, može dovesti u pitanje njegovu ličnu odluku i njegovu kredibilnost i njegov lični integritet je jako ružno. Nemojte to raditi.

Dakle, polazite od pretpostavke da je moguće na vrlo jeftin način i banalan način korumpirati prosvetne radnike i uticati na njihovu odluku. Hvala.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovog člana koji inače govori o ponovnom iskorišćavanju energetske svrhe određenih delova otpada.

Ja bih vas molio da to konkretizujemo. Ministrice, vi ste iz Novog Sada, kao i ja, pa mi odgovorite samo na tri pitanja.

Prvo, pozicija novosadske deponije je tako postavljena da je u na ulazu u Novi Sad. Dakle, kada ulazite u Novi Sad iz beogradskog pravca, umesto „Dobrodošli“, s desne strane imate deponiju. S te deponije najčešće doleću kese, čestice, otpad i sve ono što ne treba. Da li mislite da je pozicija novosadske deponije ispravna i da li je profesionalno postavljena pozicija novosadske deponije?

Druga stvar, često imamo problem da gori deponija. Svaki put kada deponija gori u Novom Sadu ugroženo je oko 45 hiljada ljudi. Ugroženi su ljudi koji žive na Klisi, Slanoj Bari, Vidovdanskom naselju, Šangaju, a nekada taj smrad dopire i do Podbare i do Salajke.

Kakva je to deponija koja svakih tri, četiri meseca ugrožava zdravlje 45.000 ljudi?

Treća stvar, potpuno zanatska. Iznad te deponije imate stubove visokog napona i sve vreme se nagomilava otpad i sve vremenska distanca između tih nagomilanih delova otpada i žica visokog napona biva manja. Ljudi, hoćete li da neko strada? Hoćete li kad dođe do eksplozije metana, hoćete li kada plane ta deponija, a plane često, da zahvati stubove visokog napona i da imamo ljudske žrtve? Jer, to je već sada predvidivo.

Dakle, odgovorite mi na ova tri pitanja, ali molio bih vas bez politike, nego jezikom struke.

Hvala.

Smisao ovog amandman je sledeći: da se usmere sredstva prema Kliničkom centru Vojvodine i to iz tri razloga.

Prvo, imamo potpuni nedostatak kadrova. Postoji veliki odliv medicinskih kadrova i kada su u pitanju sestre i kada su u pitanju lekari i većina naših kliničkih centara posluje na ivici profesionalne izdržljivosti. Ako tome dodamo i činjenicu da većina lekara traži svoj ekonomskih boljitak u privatnoj praksi, a ne u državnim institucijama, dolazimo do jednog poražavajućeg kadrovskog stanja u većini kliničkih centara. To se odnosi i na Klinički centar Vojvodine.

Drugo, prioritet kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine su lamele B i C. Da bi u punom kapacitetu, profesionalno poslovao i radio i pružao kvalitetne zdravstvene usluge Klinički centar Vojvodine mora dobiti lamelu B i C, u protivnom imaćemo sadašnje stanje.

Sadašnje stanje je takvo da je deo klinika i odeljenja izmešten i radi u potpuno neuslovnim uslovima. Mislim na urologiju, mislim na ORL, tako da oni su praktično podstanari. Time trpi kvalitet zdravstvene zaštite i pacijenti, ali time i profesionalno osoblje, lekari, rade u uslovima i okolnostima koji su profesionalno potpuno nepodnošljivi.

I, treća stvar, ono što nam je neophodno je da se gradska bolnica organizuje i da ona teritorijalno bude što bliža Kliničkom centru Vojvodine.

Ideja je bila da centar koji je bio vezan za kovid u Sremskoj Kamenici posle postane gradska bolnica. Tamo je sada palijativa i mala je verovatnoća da će to moći da se izvede na taj način.

Ukoliko ne budemo imali gradsku bolnicu mimo zdravstvenih usluga će biti na vrlo niskom nivou. Hvala.