Normalno da ne možemo podržati zaduživanje za nacionalni stadion zato što je ostalo potpuno nejasno zašto bi nacionalni stadion u ovom trenutku bio prioritet.

Skrećem pažnju da već u ovom trenutku postoji podatak da su planirana sredstva za nacionalni stadion dimenzionirana na 600 miliona evra, a da su procenjeni radovi na 980 miliona evra, bezmalo jedna milijarda. Pitam, zašto je nacionalni stadion na kome će se igrati na godišnjem nivou četiri ili pet utakmica, a košta milijardu evra prioritet? Zar prioritet nisu u zdravstvu bolnice? U ovom trenutku ni Niš ni Novi Sad nemaju gradsku bolnicu. Zar prioritet nisu škole? Zar prioritet nisu dečija obdaništa? Pitam vas kada je u pitanju sport, zašto ulažemo u onaj sport gde nismo jaki, a one sportove gde smo uspešni ne ulažemo?

U ovom trenutku košarkaši i košarkašice su na evropskom i svetskom nivou. U ovom trenutku naše odbojkašice igraju na svetskom nivou. U ovom trenutku nažalost vaterpolisti su podbacili, ali su sve vreme u vrhu. Pitam vas, zašto investiramo u onaj sport koji donosi najmanje, a ne investiramo u one sportove koji donose nemerljivo više?

Dva dana smo ovde slušali jednu jedinu temu. Dva dana smo slušali priče u Mići Ćuskiji. Priča o Mići Ćuskiji nije priča o Ćuti, nego je priča koju vi želite da sakrijete. Niko ne može u Beogradu da poseče 461 stablo. Ne može ni jedno stablo ako to ne radi u dosluhu i u dogovoru sa gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem. Ali pošto Vesić ne sme da uđe dalje u sukob sa Aleksandrom Šapićem koji je stvarno odgovoran za ono što se događa u Beogradu, on je spinovao stvar prema opoziciji.

Predlažem Vesiću da kada je u pitanju gradnja u Beogradu, na predsedništvu u prisustvu Aleksandra Vučića priča o Mići Ćuskiji, a neka oslobodi, jer priča o Mići Ćuskiji priča o korumpiranu Aleksandru Šapiću i načinu na koji on vodi Beograd. Hvala.

Reč je o članu 27. koji kaže da se starate o primeni ovog Poslovnika analogno. Budući da ovde nije predsednica Skupštine, posao je na vama.

Zaista smo slušali neukusna poređenja, koja ne priliče prigradskim mestima kada se drži zbog građana. Zaista nema smisla da slušamo ove stvari, a da ne opomenete. Ja vas razumem ako pokušavate da uspostavite određene kriterijume, vi imate pravo na to s mesta predsedavajućeg, ali onda oni moraju biti pravični i odnositi se i na jednu i na drugu stranu. Ja vas molim da se to ne ponavlja, jer će to dodatno naelektrisati situaciju i onda ćemo doći u trenutak kada nećete moći da kontrolišete ono što se događa u Skupštini, kao što se to dogodilo u jednom trenutku danas.

Ja vas molim da striktno primenjujete Poslovnik i ukoliko ga budete striktno primenjivali, nećemo biti više u prilici da slušamo zaista direktne uvrede na račun poslanika. U ovom trenutku to je uradio gospodin Jovanov, ali nezavisno od toga, molim vas da uspostavite jedinstven kriterijum.

Naravno da smo protiv ovog zaduženja, jedino što je smisleno u ovom projektu je neophodnost auto-puta Ruma-Šabac-Loznica, zaista sa saobraćajne tačke nema šta da se prigovori, to je nešto što je neophdonost.

Međutim, mi ovde ne pričamo samo o putu Ruma-Šabac-Loznica, i ne pričamo samo o pukom zaduženju koje se pretvorilo u način na koji vi investirate, nego pričamo o jednom koruptivnom modelu. Nijedna velika saobraćajnica, nijedan auto-put u Srbiji se ne gradi međunarodnim tenderom, sve tzv. neposredna pogodba, odnosno projekat se proglašava projektom od nacionalnog interesa, onoga momenta kada se ta investicija proglasi projektom od nacionalnog interesa, ne primenjuje se Zakon o javnim nabavkama i praktično se u četiri oka, neposredno sa izvođačima radova dogovaraju cene i zato imamo zaduženje i zato imamo ova enormna povećanja cena.

Reći ću vam par primera, Fruškogorski koridor kada je rađen premer radova i procena vrednosti bio je dvesta miliona, na kraju je ugovorena na 606 miliona, most u Novom Sadu, procenjena vrednost je bila 130 miliona, a ugovorena 175,5 miliona samo za dve nedelje vrednost je povećana na 45,5 miliona. Ista stvar se događa gde god je firma Šandong aktivna, a aktivna je na Dunavskom koridoru, aktivna je u radovima na Koridoru 11, svugde se pojavljuju firme Zvonka Veselinovića. Nemojte nas zamajavati tom pričo o tome da je neko dao izjavu da to nije tačno, pa, naravno neće tvrditi da je tačno, da su zemljani radovi sa 50 povećani na 75 miliona, da bi od toga deset miliona otišlo SNS, a 15 miliona Zvonku Veselinoviću i njegovim partnerima. (Isključen mikrofon.)

Svi montirani politički procesi protiv mene vođeni su u vreme vaše vlasti. Ne postoji nijedna osuđujuća presuda, ni kod sudije za prekršaje, ni kod sudije za krivicu i vi to jako dobro znate i sve vreme lažete.

Dakle, ponavljam nijedna osuđujuća presuda, a vodili ste montirane političke procese koje je inspirisao i direktno organizovao Aleksandar Vučić i nijedna ni u prekršajnom delu ni u krivičnom osuđujuća presuda ne postoji i vi to znate i sve vreme govorite laži, a to je sve rađeno u vaše vreme.

Ja vas pitam jednu stvar, dokle ćete istrajavati na tim lažima? Zašto bih ja trčao kod sudije za prekršaje, pa i ta presuda kod sudije za prekršaj nije osuđujuća i vi znate, ali to prećutkujete, pa dva krivična procesa i jedan i drugi su se završili povoljno po mene, a pričali ste razne stvari i služili se raznim lažima i dalje to radite, ja vam samo skrećem pažnju, nastavite, ali znajte da će vam se to razbiti o glavu.

Uspostavili ste pravila igre da možete da kinjite, uspostavili ste pravile igre da možete da proganjate i kroz pravosudne institucije i kroz medije i kroz sve ostalo. Nemojte da vam se dogodi da ta pravila igre koje ste vi uspostavili prema nama ostanu da važe, ali da ovaj put budu primenjeni na vama o tome niste razmišljali, ne bi bilo loše da razmislite o tome.

Dakle, prestanite da lažete, nijedna osuđujuća presuda, ako želite da budem sasvim tačan postoji samo jedno koškanje koje sam imao u Vrbasu i to je karakterisano kao ometanje službenog lica u vršenju službene radnje i tu sam imao jedino problem sa krivicom, ali kada je u pitanju Zavod za izgradnju grada i način na koji upravljaju Novim Sadom nijedna jedina presuda ni prekršaja ni krivična. Hvala.

Slično kao i kod deonice puta Ruma-Šabac-Loznica, nema se šta prigovoriti činjenici da se nešto gradi i radi. Naravno da je od koristi i naravno da može samo pojačati ekonomski, turistički i svaki drugi potencijal Kragujevca, ali i tog dela Šumadije kad god se radi putna infrastruktura. Problem je po kojoj ceni i na koji način.

Dakle, kada se radi jedna investicija, imate procenjenu vrednost, imate ugovorenu vrednost i imate realizovanu vrednost. Nažalost, ovde se događaju marifetluci na sva tri nivoa.

Ono što je mene šokiralo, kada je u pitanju procenjena vrednost, tu smo imali primer "Azvirta" i ove deonice Ruma-Loznica-Šabac. Pazite, tamo već kod procenjene vrednosti, već kod zemljanih gradova početna cena od 50 miliona se diže na 75, da bi se 25 miliona evra koruptivno delilo između SNS i Zvonka Veselinovića.

Kada je u pitanju ugovorena vrednost, 80% poslova u putnoj privredi ima samo jedan ponuđač, čak ne želite da glumite dva, tri, ne, jedan ponuđač. I napokon, kada je u pitanju realizovana vrednost, ono što ide kroz građevinske knjige, ono što nadzorni organ prizna kao urađeno, to je treći nivo potkradanja.

Tako da, u svemu ovome, formalno, kod Dunavskog koridora, dajem samo primer kontekstualno, tu je "Šang-dong", ali je u pozadini Zvonko Veselinović. Kada je u pitanju "Azvirt", deonica Ruma-Loznica-Šabac, opet je azerbejdžanska firma, ali je podizvođač opet Zvonko Veselinović, nema nikakve sumnje da su i u ovome, po našim informacijama, prsti Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića, koji vam praktično služe kao ljudi koji peru novac za vas, ali i kao ljudi koji preko svoje kriminalne strukture uteruju glasove tokom izborne kampanje. Hvala.

Nisam tražio pravo na repliku, nego povredu Poslovnika. Članovi 106. i 107. su povređeni.

Dakle, član 106. Govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu, a član 107. ga obavezuje da poštuje dostojanstvo Skupštine.

Dakle, dozvoljeno je i možemo koristiti kadkad i diskvalifikacije koje ulaze u okvir nekakvog elementarnog lepog vaspitanja. Međutim, on je upotrebio sledeću rečenicu govoreći opoziciji – vi ste bruka i sramota za ovu državu.

Apsolutno ste bili u obavezi, predsednice, da reagujete i da mu skrenete pažnju da je prešao meru dobrog ukusa.

Ja vas molim sledeću stvar. Ako ne reagujete na to, onda uspostavite standard da to može da se govori i sa ove strane, pa ćemo onda imati ravnopravan tretman, ali dozvoliti članu izvršnog organa Vlade da poslanicima kaže da su bruka i sramota za ovu državu, to on ne može da kaže i bili ste dužni da ga opomenete.

Ne insistiram na izjašnjavanju.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, žao mi je što se obraćam u atmosferi u kojoj ne vidim predsednika Vlade, ne vidim ni gospodina Dačića, ne vidim ni gospodina Vulina, nadam se da članovi Vlade imaju određeno obrazloženje zašto ne sede i zašto nastavljamo rad u ovakvom ambijentu, koji ne garantuje reprezentativnost bar kada je u pitanju izvršni deo vlasti.

Prvo, predsednice, primedba koju ste već slušali tokom današnjeg dana, pa i jučerašnjeg, je nešto na šta niste odgovorili, ili bar niste uverljivo odgovorili.

Dakle, imamo 60 tačaka dnevnog reda i raspravljamo objedinjeno. Čuli ste od vašeg kolege Vulina, da on smatra da deklaracija i tema svesrpskog sabora ima istorijski značaj. Malo je čudno da nešto što ima istorijski značaj, nešto što po vama ima i značaj i značenje i specifičnu težinu, nije predmet posebne sednice, i ne samo da nije predmet posebne sednice, nego unutar sednice koja ima 60 tačaka dnevnog reda, mi objedinjeno raspravljamo.

Ukoliko nešto ima potencijal da bude istorijska odluka, ukoliko nešto, što vi inače tvrdite, ima veliki značaj i značenje i specifičnu težinu, ne samo s obzirom na politički trenutak u kome se saopštavaju te stvari, nego za politički proces koji sledi, onda bi bilo logično da o toj temi ne raspravljamo objedinjeno, zajedno sa tačkama dnevnog reda koje se tiču kadrovskih pitanja, dakle izbora guvernerke, Fiskalnog saveta, bilo bi logično da o toj tački ne razgovaramo unutar dnevnog reda koji je opterećen zaduženjima kao temom, stanovima za bezbednjake i ni manje ni više nego visinom televizijske pretplate, bilo bi logično da deklaracija izazove tu vrstu političke pozornosti, pažnje.

Dakle, da imamo posebnu sednicu i da o tome raspravljamo na jedan primeren način, sa onom vrstom statusa koji bi taj dokument trebao da ima kada bi sve ono što vi govorite bilo iskreno, ali ja ne vidim iskrenost u onome što ste govorili, jer da je namera bila iskrena, mislim da bi se stvari drugačije odvijale.

Prvo, ovde je danas bilo dosta reči oko Kosova i Metohije. Mislim da u ovom trenutku ne postoji nijedna nacionalna zajednica u Evropi koja trpi tako veliki pritisak i koja se nalazi u tako nezavidnom položaju kao što se nalazi srpska nacionalna zajednica na prostoru Kosova i Metohije.

Mislim da je red da nam odgovorite na osnovno pitanje, kada je ova tema po sredi, kako je moguće voditi pregovore u uslovima i okolnostima u kojima mi dajemo sve, a ne dobijamo ništa? Kako je moguće da od 2012. godine, od Briselskog procesa i sporazuma, pa do Ohridskog dogovora, sve vreme razgovarati na ovoj temi, a da mi dajemo sve, a da ne dobijamo ništa? I, da posle svakih razgovora na temu Kosova i Metohije konstatujemo da su prištinske institucije u time pregovorima osnažene, da su dobile, a da je srpska nacionalna zajednica ponovo izgubila.

Jedina stvar koja može da se u pregovaračkom smislu smatra nekakvim dobitkom, bila je zajednica srpskih opština, ali i taj jedini pozitivan pomak ostao je na papiru. Zajednica srpskih opština nikada nije realizovana, šta više Aljbin Kurti je potpuno otvoreno i nedvosmisleno rekao da za njega ne može ni da bude zajednice srpskih opština, jer etničko grupisanje i etnički princip u formiranju opština ne može da postoji. Rekao je, to neće biti zajednica srpskih opština, to će biti zajednica opština u kojima postoji relativna većina srpskog naroda, dodatno, obezvređujući i ono malo pregovaračkog potencijala i dobitaka koje smo proknjižili na papiru, a nismo nikada realizovali u praksi.

Napokon, kada bismo i dobili zajednicu srpskih opština, bar po onome što je bio nacrt, i ono što je procurilo do štampe, jer to nije konačan dokument, pa, to je neka vrsta nevladine organizacije, to mogućnost da opštine u kojima Srbi čine većinu, sarađuju na planu prostornog plana, zdravstva, obrazovanja, i da koordiniraju kao što inače, koordiniraju opštine svugde u svetu, bez neke specifične izvršne težine. Ta zajednica srpskih opština nema izvršne funkcije, ona nema svoj budžet, ona nema nikakvu egzekutivu na osnovu koje bismo mogli da kažemo, ovo je način da srpska nacionalna zajednica na Kosovu i Metohiji upravlja svojom sudbinom. Mislim da je to jako loše.

Takođe je, jako loše što sve vreme postoji određen nivo licemerstva. To licemerstvo je sadržano u činjenici da sve vreme ponavljate da nikada Kosovo neće biti priznato, „de jure“, ali „de fakto“ Srbija povlači poteze kojim se ophodi prema prištinskim institucijama kao da smo dve odvojene države.

Dakle, ne postoji priznanje de jure i ja sam siguran da ga neće ni biti i kada je u pitanju ova vlast i kada je u pitanju neka buduća ali je jako loše da de fakto, uspostavljate institucionalne odnose i ophodite se u administrativnom i u političkom delu kao da govorimo o dva državna identiteta koja sarađuju potpuno nezavisno i to mora da prestane jer u ovom trenutku a to nam govore sve informacije i svi kontakti koje imamo sa predstavnicima srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, njihov položaj se dodatno pogoršava i to treba da nas zabrine.

I ako i dalje nastavimo pregovore, posle kojih će uvek albanska strana imati više a srpska manje, i ako nastavimo pregovore u kojima će snažiti kapaciteti Prištinske administracije i snažiti načinom na koji će zaokružiti i formirati u punom kapacitetu sve svoje državne institucije i obrnuto. Ako institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji ne bude ni u forenzičkim tragovima, to neće biti dobro a plašim se da stvar ide u tom pravcu.

Ja bih vas molio da mi odgovorite samo na to jedno pitanje. A to je logika pregovora. Ako ta logika podrazumeva da oni dobijaju sve a da mi nikad ne dobijamo ništa – koji je smisao tih pregovora?

Druga stvar. Vi ste videli da u deklaraciji ima i tačka 46. Ona kaže i biću sasvim jasan, da ne bi bilo improvizacije, pročitaću – Svesrpski sabor preporučuje Republici Srbiji i Republici Srpskoj objedinjavanje ponuda usluge, investicije i resursa u oblasti energetike i rudarstva, turizma i tako dalje.

Član, odnosno tačka 46. je zapravo litijum. Litijum je kao duh Hamletovog oca. Sve vreme lebdi iznad ovog našeg dnevnog reda, Niko ga ne spominje a zapravo je ključ za objašnjenje svega što se događa. Ova tačka 46. je uvod u koordinisanu akciju eksploataciju litijuma i u Republici Srpskoj i u Srbiji na jedan potpuno poražavajući način. Skrenuću vam pažnju da je to lokacija u opštini Lopare, na Majevici, kao što je ovde opredeljen Jadar.

Predsednica Skupštine je bila u Nemačkoj, i siguran sam da je informisana da postoje dva projekta, jedan je Vulkan, a drugi je Zinvalt, da ne pogrešim.

Dakle, projekat“ Vulkan“ je mogućnost da Nemačka radi, proizvodi, eksploatiše litijum iz geotermalnih voda u dolini Rajne, pritom je to ekološki u ovom momentu jedan od najčistijih postupaka, jer on ne podrazumeva sumpornu kiselinu, što podrazumeva Jadar i to u stotinama hiljada tona, on ne podrazumeva jalovište što Jadar takođe podrazumeva, jer kao što znate, samo na godišnju nivou od milion i petsto hiljada tona do dva miliona u zavisnosti toga kako se bude zahuktava proizvodnja u Jadru ćemo imati jalovine koje moramo negde na bezbedan način lagerovati i deponovati. Ovaj Projekat „Vulkan“ u Nemačkoj, podrazumeva eksploataciju, dakle ekstrakciju, izdvajanje litijuma iz geotermalnih voda i praktično je laboratorijski proces i nema sumporne kiseline, nema jalovišta i najčistije je.

Da li su Nemci doneli odluku da ekploatišu litijum, da vam pomognem, nisu i ne pada im na pamet, čak ne želi ni u okolnostima i uslovima, u kojima imaju mogućnost da izvlače litijum iz geotermalnih voda u laboratorijskim okolnostima, bez ikakvih ili uz minimalne ekološke posledice, ne žele da donesu odluku na tu temu, a nama objašnjavaju da treba da koristimo iz jadarita i da izdvajamo litijum karbonat ili kako se već zove to jedinjenje uz upotrebu sumporne kiseline u velikim količinama, uz enormnu količinu jalovine i svega onoga što je ekološki apsolutno može da optereti ovu državu sa nepopravljivom štetom.

Ljudi ako je rudarska renta ovde na nivou od jedan do 3%, u zavisnosti kako se bude dogovaralo, to je zaista bedan iznos za štetu koja će se napraviti.

Ako poreska osnova za ono što je sadašnja projekcija proizvodnje u Jadaritu, znači na godišnjem nivou da ćemo imati 186 miliona više, pa od malina zaradimo 289 miliona, samo od malina imamo veću korist, nego što ćemo imati poreski dobit i benefit od eksploatacije Jadarita, a uz sve ono što ima.

Drugo, ja vas molim da vodimo računa o sledećoj činjenici, ovde nije problem samo Jadar, i jako je ružno prikazivati ljude koji se bore protiv eksploatacije litijuma kao neobrazovane. Naravno da svaka država ima potrebu da istražuje šta ima pod zemljom i da svaka država želi da zna koje ima strateške rezerve, svih ruda, pa i jadarita. Ovde je problem što je neko doneo već odluku o eksploataciji, ovde je problem, što ne vodeći računa ni o ekologiji ni o saobraćaju, ekonomiji, ni o ukupnom razvoju i strategiji razvoja se donosi odluka na štetu svih delova društva, i hajde da pogledamo ekonomiju. Znači imaćemo od 20 do 30 miliona po osnovu rudne rente i imaćemo poresku dobit od 186 miliona. Šta je to?

Ekonomisti nas upozoravaju da je priča oko litijuma bila naduvana u trenutku kada se verovalo da će automobilska industrija koja koristi električne baterije, odnosno litijumske baterije biti u usponu i onda su napravili kalkulaciju u velikim dobitima u momentu kada su verovali da će električni automobili biti u usponu, a sada kada je prodaja električnih automobila pala, pala je i cena litijuma za 80%, i dalje će padati i svima je jasno da postojeće fabrike ulaze u problem rentabilnosti, a dok mi eventualno uđemo u eksploataciju za četiri godine, dragi Bog zna samo kako će stajati ekonomija i da li će automobilska industrija imati uspon i uzgon na osnovu kog će trebati litijumske baterije ili neće, ili ćemo mi uz malu rudnu rentu uz mali porez koji ćemo raskopati celu državu.

Ovde nije posredi samo Jadar, dakle istraživanja se radi u Valjevu, rade se u Kniću, u Gornjem Milanovcu, Aranđelovcu, sve do Vranja, od Jadra do Vranja je jedna trećina Srbije, i jedna trećina Srbije treba da bude preorana, upropaštena samo da bi neko imao malu sitnu dobit. To ne može i to ne sme.

Ovo je država i ovo je privreda koja je uvek imala snažnu poljoprivredu i ljudi, pa mi smo bili vazalna država u vreme Miloša Obrenovića, a bili smo najveći izvoznici šljiva i svinja i bila je svinjska glava uz ponos ovog naroda, jer nema razloga da se toga stidimo, na zastavi.

Onda je došao „Teniz“ pre tri godine, sećate se taj industrijalac i počeo da objašnjava nama kako se gaje svinje. To stvarno nema više smisla. Zašto nas pravite budalama, pa ako se nešto zna u Srbiji, svaki seljak jeste da proizvodi svinje i da se bavi svinjogojstvom, i o čemu pričamo?

Zato bih vam skrenuo pažnju, ekonomske činjenice ne govore u prilog eksploatacije litijuma, jer je budućnost automobilske industrije zasnovana na električnoj energiji i baterijama, pod velikim znakom pitanja i nije logično u momentu kada automobilska idnustrija koja računa sa litijumom je u padu i kada je više nego jasno da niko ne profitira već sada od toga srljati dalje u to i voditi celu državu na pogrešan način.

Ja vas molim sledeću stvar, skrećem pažnju, dogodilo se nešto u Srbiji što ne sme da se događa, a u vezi je sa ovom temom, pojačava se represija.

Bezbednosno-informativna agencija može da pozove nekog na informativni razgovor ako postoji element ugrožavanja ustavnog poretka. Može da pozove nekog na razgovor ako postoji pretpostavka terorističkih aktivnosti, velikog i krupnog kriminala, ali ne može BIA da poziva Zlatana Kokanovića da bi se informisala kako će aktivisti koji su okupljeni oko nevladine organizacije „Ne damo Jadar“ reagovati, šta će oni raditi. To je sramotno.

To nije posao BIA-e i ukoliko bude još samo jedan takav primer, pozvaćemo na odgovornost direktora BIA-e. On to ne sme da radi. To ne sme da radi ni policija. Policija se nadguravala sa aktivistima „Ne damo Jadar“. Isto jedna sramotna scena.

U ovoj državi svako ima pravo da kaže šta misli, u ovoj državi svako ima pravo na organizovanje, u ovoj državi svako ima pravo da pruži otpor vlasti svaki put kada proceni da vlast postupa pogrešno i protivno interesu naroda, a kada je u pitanju litijum, vlast je protiv interesa naroda uvela taj projekat i to mora da prestane.

Danas na ovom zasedanju imamo jako veliki broj zaduženja. Srbija je već sada prezadužena zemlja i mi smo u nekoj vrsti ropstva i mislim da je ova tačka dnevnog reda smišljena i osmišljena, uključujući i deklaraciju, da se ne vidi šta se krije iza svega ovoga.

Dakle, mislim da deklaraciju na jedan vrlo licemeran način potencirate samo da se ne bi video Rio Tinto, samo da se ne bi videlo zaduženje, smo da se ne bi videle te suštinske stvari.

Devedesete godine, a dobro poznajem Aleksandra Vučića, su nas podučile sledećoj stvari. Kada god čujete uzavrele emocije, kad god vidite velike reči, kad god padaju velike rečenice, iza toga se valja nešto što ne protivzakonito i nešto što je kriminalno. Aleksandar Vučić i njegova nacionalna politika me podseća na ulogu Bate Živojinovića, ali ne u filmu „Kozara“, „Neretva“ i „Sutjeska“, nego u filmu „Štefica Cvek u raljama života“. Stalno nešto stavlja u izgled, stalno nešto obećava, stalno izgovara rečenice koje ne može da realizuje, stalno govori nešto što je potpuno nerealno. Njegova politika je potpuno impotentna i bolje je da ćuti i da ne sramoti i nas i sebe.

Zato vas pozivam, ali sve pozivam na zajedničku aktivnost. Projekat Rio Tinto nije projekat oko kog treba samo ljudi koji su neposredno ugroženi da se okupe. Projekat Rio Tinto najviše, naravno, pogađa Petkovića, Kokanovića i sve te ljude koji su oko Jadra najdirektnije ugroženi.

Rio Tinto je projekat od kog zavisi sudbina ove države. Rio Tinto je projekat oko kog moramo da se ujedinimo i objedinimo, i stranke, i nevladine organizacije, i stručna javnost, i cela kritička javnost i da se stvori atmosfera koja je jedina normalna - ili zdravlje i normalan život celog srpskog naroda ili Rio Tinto i vlast Aleksandra Vučića.

Ja sam siguran da će u toj borbi preovladati i pobediti interes ovog naroda.

Hvala.

Zanimljivo je da ni na jedno suštinsko pitanje koje sam postavio nisam dobio odgovor, niti gospodin Jovanov nalazi za potrebno da ulazi u polemiku.

Dakle, rekao sam da proces pregovora oko Kosova i Metohije ide načinom na koji dajemo sve, a ne dobijamo ništa. Odćutali ste.

Rekao sam da je nedopustivo da se pojačava represija u državi i da BIA poziva Zlatka Kokanovića, ili bilo koga drugog, na informativne razgovore samo zato što se organizovao da bi branio svoju porodicu, svoje zdravlje i normalan život u Jadru. Prećutkujete, jer nemate odgovore.

Prećutkujete da je proces uvođenja Rio Tinto i formalizovanja njihovog dolaska i eksploatacije, ne samo istraživanja, poodmakao i da potpis koji ste stavili pre tri dana obavezuje i da će voditi u pravcu, hteli vi to da priznate ili ne, pre ili kasnije, prema vašem pokušaju da ono što je sada istraživanje, postane eksploatacija litijuma.

Ja vam kažem, ne zanosite se i nemojte lagati narod o tome da će biti primenjeni najviši ekološki standardi, jer i kada kažete najviši ekološki standardi, vi niste rekli da će biti sačuvana priroda u Srbiji, niste rekli da će Srbija moći normalno da proizvodi voće i povrće i da, kao što do sada imamo najveći izvoz od 4 milijarde upravo kao proizvođači zdrave hrane, da će takva situacija ostati i u buduće.

Čak i da se primene najviši ekološki standardi, to ne znači da priroda neće biti zagađena. To ne znači da nećemo imati ekološke posledice koje će biti vrlo loše, to samo znači da će biti primenjeni oni standardi koji su moguće, a da se pritom ne dovede u pitanje profit, da se ne dovede u pitanje ekonomska održivost onoga ko je došao da eksploatiše litijum. Zato nas nemojte zamajavati tim stvarima.

Hvala.

Dakle, poštovana predsednice, vidim da ulažete određeni napor da retoričku kulturu, toleranciju i ono što bi trebalo da krasi način na koji se obraćamo jedni drugima podignete na nešto viši nivo, pa da dam jedan skroman doprinos tome.

Povređen je član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ministarka Đedović je rekla da govorimo „gluposti“, citiram je. Poslanik ne mora uvek da govori tačno. Poslanik može da bude neprecizan. Poslanik može da bude jednostran, ali ne može predstavnica izvršnog organa da ovde u ovom domu poslanicima govori da govore „gluposti“.

Ako neko govori neistinu, to znači da može da govori iz neznanja, ali ako nekom kažete da laže, to znači da on zna šta je istina, a ipak izvrće činjenice i kada kažete nekom da laže vi ga diskvalifikujete, za razliku od toga ako kažete nekom da govori neistinu. Mnogo je detalja. Mnogo je stvari u kojima jednu te istu stvar možete da kažete, ali na nemerljivo uljudniji, pristojniji način, od načina na koji je to radila gospođa Đedović.

Citiram: „Pričate o stvarima koje ne razumete“. Ako ovde budemo pričali o stvarima koje razumemo, onda će Toma Žigmanov da priča o filozofiji, onda će Miloš Vučević da priča o pravu, onda će Selaković da priča o nacionalnoj istoriji. Dakle, nije nužno taj nivo kompetentnosti o kome ona priča kod narodnih poslanika, a inače niko od nas ne bi mogao da bude narodni poslanik. Potrebno je da je čovek čestit, moralan i da se raspita i da savlada ono o čemu će da govori.

Dakle, ovakvo ponašanje gospođe Đedović apsolutno narušava integritet poslanika kojima se obraćala, a narušava integritet ovog doma i molim vas da kao predsednica vodite računa o tome. Ne moramo se izjasniti o ovome.

Poštovane koleginice i poštovane kolege, rizikujući da već u prvoj rečenici pomalo novosadizujem svoj nastup, morao bih da kažem da je prilično čudna činjenica i analitički, politički, marketinški da se priča o bojkotu izbora svela ili da se dominantno vodi o tome da li se bojkotuju izbori u Beogradu ili ne. Mislim da je duboko nepravično prema svim onim lokalnim samoupravama u kojima izlazimo na izbore.

Podsetiću, to je jako nepravično prema Vojvodini. U Vojvodini izlazimo u 44 opštine i grada. Praktično samo u opštini Kula, koja je imala prethodne izbore ne izlazimo, u svim ostalim opštinama i gradovima u Vojvodini izlazimo i to znači da bi određeni delovi biračkog tela, odnosno određeni delovi stanovništva ostali bez svojih reprezenata.

Južno od Beograda veliki gradovi poput Niša, poput Užica, poput Čačka, Valjeva takođe bi ostali bez mogućnosti da glasaju za svoje predstavnike. Ja bih vas molio da ovu priču ne beogradizujemo, nego da govorimo sa stanovišta cele države i u Novom Sadu, i u Nišu, i u Čačku, i Užicu, i u Valjevu, i u Pančevu, i u Subotici žive ljudi. Oni imaju svoja politička opredeljenja i imaju pravo da glasaju o okolnostima punog legitimiteta, odnosno načinom na koji bi izašle sve političke organizacije koje mogu da održavaju političko raspoloženje u biračkom telu. Ako sve vreme budemo beogradizovali stvar i skrajnuli 80 gradova i opština i skrajnuli činjenicu da će 2. juna izaći dve trećine stanovništva, a ne samo ljudi koji žive u Beogradu, mislim da bi se ponašali vrlo nepravično prema svim tim gradovima i opštinama u kojima ti ljudi glasaju.

Napokon, kada je u pitanju Beograd i bojkot beogradskih izbora nije odveć logično da bojkotujemo izbore tamo gde imamo najveću šansu da pobedimo, tamo gde realno opozicija ima uporište, jer je to pokazala i dokazala i 17. decembra, a pogotovo u opštinama u Beogradu, jer ne treba velika politička snaga, ni analitičnost da bi izveli zaključke da bar u sedam beogradskih opština možemo da pobedimo jedinstvenim i sinhronizovanim nastupom.

Drugo, gospodin Jovanov je rekao da kapilarne glasove više ne radimo, citiram – a što biste vi radili kapilarne glasove kad to rade kriminalci umesto vas.

Dolazim iz Novog Sada nigde tako opsežno, nigde tako intenzivno nije primenjena kupovina glasova kao u Novom Sadu. Gospodine Jovanov, raspitajte se 19.000 glasova u Novom Sadu i to zna ceo Novi Sad, kupuje lokalni nardkodiler koji se zove Goran Kovačević Goranac. Velika je sramota SNS dolazi na vlast 2012. godine sa podrškom Novosađana od 16%, tih 16% je mera SNS u Novom Sadu, sve preko toga je kupovina glasova. Jel stvarno mislite da održavate vlast u Novom Sadu i u drugim mestima kupovinom glasova? Jel stvarno mislite da odražavate atmosferu i održavate atmosferu u kojoj je pobeda SNS moguća jedino angažovanjem kriminalaca koji kupuju glasove?

U slučaju Novog Sada to je Goran Kovačević Goranac kao osuđivani narko-diler koji kupuje najviše glasova, a drugi po snazi je Marko Bosanac Boske lični prijatelj predsednika vaše stranke Miloša Vučevića i kandidata za mandatara.

Sramotno je to, jel vi stvarno mislite da ostajete na vlasti tako što ćete angažovati kriminalce koji kupuju glasove za vas? Ali, čak i pri tom odnosu snaga u Novom Sadu je opozicija dobila 56% glasova, a stranke vlasti 44% i Novi Sad nije i nikada neće podržavati politiku Aleksandra Vučića. Zato želimo da se borimo. Zato ćemo izaći.

Zato želim da peške osvojimo vlast u Novom Sadu jer ćemo krenuti i krenućemo u Begeč, Futog, Veternik, Rumenku, Kać, Budisavu, Kovin, Detelinaru, Limane, proći ćemo sve delove Novog Sada i siguran sam da možemo da stvorimo okolnosti i atmosferu da osvojimo pobedu. Hvala najlepše.

Juče sam pažljivo slušao, što inače ne praktikujem, gospodina Jovanova i Orlića, kada su predlagali Anu Brnabić. Stekao se utisak na osnovu superlativa i načina na koji su opisivali njenu biografiju kao da kandiduju predsednicu SANU, a ne predsednika Skupštine.

Skrenuo bih vam pažnju, kad padnete u sevdah superlativa, to se pretvori u svoju suprotnost. Vi ste se zapravo neodmerenim pohvalama na račun Brnabićke sa njom posprdali. Nemojte to da radite. Nađite meru i kada hvalite i kada kudite. A trebali ste da kažete samo šta od ličnih osobina, šta u domenu kompetencije tu osobu kvalifikuje da bude predsednica Skupštine.

Dakle, predsednica Skupštine ili predsednik mora po logici stvari da bude kao ličnost umeren, odmeren, smeran, razložan i razborit, jer tokom skupštinskog zasedanja često dolazimo u situacije u kojima treba demonstrirati pribranost. Kod Ane Brnabić sam primetio samo isključivost.

Pod dva, u ovom domu je potrebno da predsednik Skupštine demonstrira kulturu kompromisa. Ta kultura kompromisa podrazumeva toleranciju i smisao za drugo i drugačije. To se ne može reći za Anu Brnabić, koja je u dva maha izgovarala izraze koji su deo ulične kulture. O opoziciji je govorila kao govnarima i o opoziciji je govorila kao podguznim muvama. To vam, gospođo Brnabić, ne priliči. To nije rečnik predsednika Vlade, a još manje može i sme da bude rečnik predsednice Skupštine.

Pod tri, predsednik Skupštine mora da pokaže objektivnost u ovom domu. Ni u jednom njegovom gestu ne sme se prepoznati kojoj stranci pripada. Mora da ima istu distancu i prema stranci koja ga je predložila i prema onim strankama koje nisu predložile. Ako baš hoćete, mora da demonstrira takvu vrstu političke kulture i tolerancije da bude blagonakloniji prema onima koji je nisu predložili nego prema onima koji su predložili. To je predsednik Skupštine koji brani i svoj lični i integritet svakog od nas ponaosob i integritet celog parlamenta.

Pod četiri, mislim, gospođo Brnabić, da definitivno morate poraditi na rečniku. Ja vas nisam poznavao. Kada sam vas prvi put čuo, prva asocijacija mi je bio film „Specijalno vaspitanje“, jedna uloga koju maestralno iznosi Ratko Tankosić, a zove se Sarma. Vi pričate kao Sarma iz „Specijalnog vaspitanja“. Srpski jezik ima svoju rafiniranost, srpski jezik ima svoju nijansiranost. Ako želite precizno da govorite, ako želite kompetentno da govorite, onda morate malo poraditi na rečniku i na onome što govorite.

Ne mogu vas podržati, prvo, zato što vas predlaže Jovanov, nezavisno od svega ovoga što ne ispunjavate. To je čovek koji je u jednom trenutku rekao da treba slati jezičke patrole u mađarske sredine na sever Bačke da provere da li Mađari znaju da govore srpski, pa ako znaju da govore srpski, onda su patriote, a ako ne znaju ili loše govore srpski, onda Mađari nisu patriote. To je šovinizam, to ne sme da se radi. Ne mogu da vas podržim, jer je vaš predsednik i čovek koji vas podržava Miloš Vučević, čovek koji je zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, Andrejem Vučićem i Damirom Zobenicom organizovao krađu izbora u Novom Sadu, a krađu izbora operativno sprovode kriminalci, najveći narko diler u Novom Sadu, zove se Goran Kovačević Goranac. On ukrade najviše glasova po instrukciji Miloša Vučevića, a drugi kriminalac koji je njegov lični prijatelj, Marko Bosanac Boske, takođe krade na desetine hiljada glasova. To je potpuno obesmišljavanje demokratije.

Napokon, ne mogu da podržim i zbog afere „Kontinental“ u koju ste vi direktno umešani. Dakle, Nikola Petrović je svojoj pomoćnici rekao da traži dva miliona. Ona je razgovarala sa vama. Obratite pažnju, vi ste lično obavili razgovor sa Markom Krendalom, koji je bio vlasnik te kompanije, i preneli mu da su dva miliona evra uslov da „Kontinental“ dobije posao. Zbog toga ste vi nedostojni ove funkcije i nećemo glasati za vas.

Ovu vlast interesuju samo dve stvari izbog toga smo intervenisali ovim amandmanom na Zakon o elektronskim medijima. Te dve stvari su kontrola novčanih tokova i kontrola informacija.

Dolazim iz Novog Sada, daću vam samo jedan primer kako to izgleda. Televizija Vojvodine, uzgred budi rečeno koja nije gledana, nijednom nije dozvolila da bilo ko iz stranke kojoj pripadam u ovih šest godina nastupi. Dakle postoji potpuna blokada informacija i ako je zbog nečeg potreban ovaj zakon o elektronskim medijima, potreban je zato da bi se stvorila atmosfera u kojoj je moguće objektivno, profesionalno i nepristrasno informisanje.

Sve dok je na vlasti Aleksandar Vučić postojaće kontrola i novčanih tokova i kontrola medija. zašto? Da ne bi došli do istine. Zašto? Zato da se ne bi čulo o svemu onome što predstavljaju mane i manjkavosti ove vlasti.

Dakle, kada je u pitanju korupcija da ne bismo pričali o Novom Sadu na vodi, da ne bismo pričali o tome da se gradi tajkunsko naselje na obali Dunava na osam hektara, pri čemu je spratnost 20 spratova. Dakle, da ne bi ni Novi Sad, ni Vojvodina, ni Srbija saznala za sve marifetluke vlasti u Novom Sadu kojom formalno jedno vreme je upravljao predsednik SNS Miloš Vučević, a suštinski je upravljao Andrej Vučić zajedno sa Zvonkom Veselinovićem.

Zato da se ne bi saznalo kako se nameštaju poslovi. Zato da se ne bi saznalo koje firme i koji pojedinci imaju pravo da preuzimaju sve poslove kada je u pitanju javna nabavka, a da svi ostali nemaju mogućnosti da konkurišu i da budu izloženi torturi. Hvala.

Ovaj Zakon o elektronskim medijima je jako važan da se uspostavi balans kada je u pitanju osnovna profesionalnost u ovoj struci. Dakle, mera slobode, političke slobode, meri se kritikom vlasti. Tamo gde mediji nisu u prilici da kritikuju vlast, tamo gde se mediji kažnjavaju ako kritikuju vlast, tamo gde se mediji kontrolišu da ne bi kritikovali vlast nema demokratije. Tipičan primer je od pre četiri dana, imali ste prilike da vidite transkript razgovora između Slobodana Mališića, načelnika Policijske uprave u Novom Sadu i bivšeg gradonačelnika Miloša Vučevića, koji je aktuelni predsednik SNS-a. Iz tog transkripta razgovora koji su svi mediji, odnosno većina medija prikrila, a o tome su pisali samo objektivni mediji, govorim o N1 i govorim o Novoj S se jasno vidi da je sadašnji predsednik SNS-a, a bivši gradonačelnik Novog Sada, imao razgovor sa načelnikom Policijske uprave Novi Sad, iz kog se jasno vidi da utiče na tok istrage.

Dakle, načelnik ga u tom razgovoru zamoljava da interveniše, da ne bi bio priveden, da ne bi bio procesuiran, da ne bi završio u pritvoru, a gradonačelnik u aluzijama, ali sasvim preciznim rečenicama ide u susret tome i govori, dakle, aktuelni predsednik SNS, da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se tako nešto ne dogodi. To je sramotno. Da imamo slobodne medije, da imamo normalan Zakon o elektronskim medijima, ove informacije bi bile dostupne. Ove informacije ne bi bile samo na objektivnim medijima, poput N1 i Nove S, nego bismo na RTS-u imali prilike da vidimo koju vrstu marifetluka i lopovluka je radio Miloš Vučević dok je bio gradonačelnik Novog Sada.

Najveći primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik SNS-a, koji je gradonačelnik Novog Sada u momentu kada na samo jednom poslu, dakle bazenu Spensa se uloži milion evra, a onda se konstatuje da bazen nije urađen. Primer korupcije Miloš Vučević, zato što njegov lični prijatelj, a lokalni kriminalac Marko Bosanac Boske dobija 90% tendera za sve poslove koji se raspišu. Primer je Miloš Vučević jer njegov lični prijatelj Miloš Bosanac Boske očitava brojila na teritoriji cele države u vrednosti od 100 miliona evra.

Primer korupcije je Miloš Vučević, predsednik vaše stranke, koji je kao gradonačelnik Novog Sada kreirao dva ugovora, jedan koji se tiče Fruškogorskog koridora, koji je po premeru radova koštao 180 miliona, a po ugovorenoj vrednosti 606 miliona, dakle uvećao je tri puta. Primer je Miloš Vučević, jer je kao gradonačelnik Novog Sada osmislio da most preko Šodroša po premeru radova košta 130 miliona, a ugovorena vrednost je 175,5 miliona. Ta razlika od 45,5 miliona nastala je samo u dve nedelje. Primer je Miloš Vučević jer je u Novom Sadu, zajedno sa Andrejem Vučićem i Zvonkom Veselinovićem, osmislio koruptivni sistem unutar kog niko ne može da konkuriše za radove. Zato vas pozivam da pažljivije izgovarate ime bilo koga u opoziciji, jer pravi lopovi ste vi.

Član 108. O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

U ovom trenutku, predsedniče, niste se starali o redu. Da ste pažljivo slušali, mogli ste da primetite sledeću stvar, da se član izvršnog tela, u ovom slučaju Vlade, obraća nedostojanstveno prema poslanicima. Dužni ste da štitite integritet Skupštine i integritet svakog poslanika ponaosob.

Dakle, profesorica Biljana Đorđević je doktor političkih nauka i profesor je na fakultetu političkih nauka. Siniša Mali kao član republičke Vlade i kao neko ko je plagirao svoj doktorat, obraća joj se rečenicom da će sada da je nauči ono što ne zna.

Nije on ovde došao da nas uči ono što ne znamo, nego da argumentuje budžet i da se trudi da kaže što više argumenata koji su uverljivi i koji su u prilog budžeta i, obrnuto, da ospori, ali činjenično i egzaktno ako ono što mi kao poslanici netačno izgovaramo.

Nije on ovde da nas uči. Ja vas molim, ovo nije prvi put i nije prvi put od strane Siniše Malog da se na jedan vrlo ružan način, nipodaštavajući, potcenjivački i uvredljiv način ophodi prema narodnim poslanicima.

Vi ste tu da štitite integritet Skupštine i svakog poslanika ponaosob.

Hvala.