U senci razgovora o Zakonu o javnim medijskim servisima ostala je RTV. Ja bih rekao da je to perverzan spoj minimalne gledanosti i maksimalne zabrane svakog slobodnog izražavanja kada su u pitanju društveni problem i stanje je potpuno neizdrživo. Iz razumljivih razloga RTS kao gledanija i uticajnija televizija je predmet pažnje, ali RTV je veća Bastilja neslobode nego RTS. Tamo ne postoji mogućnost da se pojavi istina ni u forenzičkim tragovima, a grad Novi Sad je postao grad torture.

Uhapsili ste porf. Jocića, uhapsili ste prof. Naumovića. Smenili ste dr Nikolića, potom ste uhapsili dekanku Medicinskog fakulteta. Svugde se kao povod nabrajaju razne pravne stvari, samo da pokriju to, ali prava stvar i pravi motiv svih tih hapšenja i prof. Jocića i prof. Naumovića i smena dr Nikolića i ono što radite dekanki Medicinskog fakulteta je činjenica da podržavaju studentske proteste i to je sramotno.

Svako u ovoj zemlji ima pravo da slobodno izražava svoja politička uverenja i njegova politička uverenja ni na koji način ne mogu da korenspondiraju sa njegovim radnim mestom. Niko ne sme da bude kažnjavam profesionalno zato što ima određena politička uverenja, kao što ne može da bude nagrađivan zato što ima određena politička uverenja. Vi ste sebi dozvolili u Novom Sadu, ali Novi Sad vam pruža otpor i Novi Sad zato i jeste epicentar otpora, da hapsite nevine ljude.

Ako mislite da ćete ućutkati profesora Jocića, profesora Naumovića, dekanku Medicinskog fakulteta, ako mislite da ste uveli red u zdravstvo tako što ste smenili direktora UC, gospodina Nikolića, varate se. Toga ćete biti svedoci već na narednim izborima.

Nema potrebe da od autorizacije pravite poligraf varijantu, kao da je to nešto važno. Hteo sam samo da ga izložim jednom malom naporu, da on to uradi. Što bih mu ja poklanjao ono što želi da koristi protiv mene? Ali, sada ću da vam otkrijem jednu tajnu koju sam hteo da prećutim iz džentlmenskih razloga, ali pošto je on prevršio svaku meru, reći ću vam šta njega povređuje zapravo, u činjenici, a koja je potpuna činjenica, da je, dakle, Dragana Dukić, zvana Maca, u Kikindi, koja predvodi Vojvođansku inicijativu, u bliskoj vezi sa njim i da dobija sredstva zajedno sa njim.

Dakle, ponovo ukazujem na problem Radio-televizije Vojvodine, koja je ostala u senci RTS-a, jer je potpuno jasno da većina sredstava koju oni koriste ide u ovom trenutku za neracionalno zapošljavanje stranačkih kadrova, na račun onoga što je dokumentarni program i obrazovni program. Nažalost, kada je u pitanju politički, potpuno su pristrasni i tu nema nikakve istine.

Nažalost, kada je u pitanju politički potpuno su pristrasni i tu nema nikakve istine, ali činjenica da RTV na osnovu neracionalnog zapošljavanja je potpuno zanemarila i dokumentarni i obrazovni program i da je potpuno neobjektivna kada je u pitanju politički program je poražavajuća.

Tako da je Novi Sad sticajem za njega tragičnih okolnosti postao politički epicentar i umesto da politički uravnoteženo obaveštava javnost, umesto da sve ono što je predmet gneva opravdanog nezadovoljstva, protesta građana bude deo političkog programa na RTV-u sve je to izostalo, a vi gospodine Jovanov ne treba da se uzbuđujete, jer znam da vam je možda…(Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se predsednice, ali mi treba da razvijemo borilačke veštine i da izoštrimo refleks da bi se javili za reč. Dajte dve sekunde, ne moramo baš da reagujemo kao u karateu. Dakle, napravili ste insinuaciju kada je u pitanju učešće predsednika države na medijima i insinuirali ste da neko traži da on ne učestvuje i da ne dobija pozive i da se obraća preko medija i to nije tačno. Značaj i težina njegove funkcije je takva da ima pravo da učestvuje na medijima, ali je problem etički i o tome treba da se govori kada je u pitanju nastup predsednika države.

On vređa, nipodaštava, omalovažava novinare i to radi kada su u pitanju „N1“, „Nova S“, ali to radi i kao što ste videli u njegovom poslednjem nastupu, kada je u pitanju RTS.

Nije posao političara da novinare uče njihovom pozivu. Naprotiv, između novinara i političara, mora da bude jedna profesionalna distanca unutar koje niko neće uticati ni na koga kao što novinari ne treba da se bave politikom, tako ni političare ne treba novinare da uče profesionalnim standardima izveštavanja.

To što predsednik države sebi dozvoljava, to što je uradio na RTS, je omalovažavanje i vređanje,i potcenjivanje novinarske profesije, a onda i vređanje neposredno novinarke RTS, koja je radila intervju. Svaki put kada predstvnici „N1“ i „Nova S“, postave pitanje, on ne odgovara na pitanje, nego dovodi u pitanje moralni i profesionalni kredibilitet novinara. To je nedopustivo za svakog političara, pa i za predsednika države i zato smo podneli ovaj amandman. Hvala.

Dakle, briše se, ali u obrazloženju piše – smatramo da postoje nedostaci u postupku donošenja Predloga zakona, s obzirom da javna rasprava o nacrtu izmene i dopune Zakona nije održana, a bila je obavezna.

Govorim obrazloženje zato što se stalno insinuira da govorimo van teme. Dakle, javna rasprava oko ovog zakona je bila kapitalno važna. Mi imamo političko javno mnjenje i imamo stručno javno mnjenje. I političko javno mnjenje i stručno javno mnjenje morali su da budu uključeni u ovu javnu raspravu, da bismo došli do najboljih rešenja. I u svakom društvu se o svim bitnim stvarima, a pitanje medija je važno pitanje, pogotovo za demokratiju i konstituciju demokratskog poretka, smatra se onim pitanjem o kom se treba povesti najšira javna rasprava. U ovom trenutku mi donosimo ovaj zakon, a da je ta javna rasprava, i kada je u pitanju stručna javnost i kada je u pitanju zainteresovana politička javnost, potpuno izostala.

Naprotiv, imamo zaista ružne scene. Pogledajte, pretpostavljam da je Gašić pobegao, znajući da ću pokazati ovu fotografiju. Ovo je fotografija na kojoj je jedan od najuticajnijih članova Vlade zagrljen, u nekakvom kolu ljubavi, prijateljstva, razumevanja sa Milomirom Marićem, sa Draganom Vučićevićem, Jovanom Jeremić, sa Sarapom. Da li je ovo primer distance profesionalne koju novinar treba da gaji prema političaru, ali i profesionalne distance koju političar treba da ima prema novinarima, ili su to dva ceha koja treba da se druže na jedan ovakav kafanski i profesionalno nedopustiv način? O tome pričamo.

Dakle, ako se povede pitanje oko medija, ako se povede pitanje oko upotrebe bilo kog resursa ove države, da li je to iskopavanje litijuma, da li je to gradnja metroa, da li je to bilo koja važna investicija ili potez koji opredeljuje ekonomsku ili političku sudbinu države, o tome se mora raspravljati. To je izostalo i u ovom slučaju i zbog toga smo predložili da se briše. Hvala.

Sada smo od ministra čuli zaista jednu nezgrapnu formulaciju ili je ona možda tačna sa njegovog stanovišta, ali ne odgovara činjenicama.

Dakle, on nas je podsetio da je javna rasprava bila 2023. godine, a onda je upotrebio sledeći izraz. Obratite sada pažnju. Kaže – postoje male izmene.

Ministre, u zakonu ne postoje male i velike izmene, postoje bitne i nebitne, a mi tvrdimo iz opozicije da je ovde reč o bitnim izmenama i zato smo uzeli učešće u raspravi i zato vam dajemo sve ove primedbe. Ne znam zaista, ne upuštam se u vaše obrazovanje i odakle vam ta podela na malo i veliko, ali ovde je podela na bitno i nebitno, a bitne su izmene i zbog toga je važno da se otvori javna rasprava koja je izostala i javna rasprava koja je bila 2023. godine je apsolutno nedovoljna, s obzirom na prirodu i karakter izmena koje su usledile kroz ovaj zakon.

Ta javna rasprava iz 2023. godine ne može ni na koji način da pokrije ono što su izmene i dopune ovog zakona i o tome je apsolutno morala da se povede rasprava i u stručnim krugovima.

Podsetiću vas, Fakultet političkih nauka ima katedru za novinarstvo. Podsetiću vas, Filozofski fakultet u Novom Sadu takođe školuje novinare i sada da ne nabrajam sve visokoškolske ustanove gde postoje katedre i gde postoje ozbiljni ljudi koji predaju, kao što imamo i novinarska udruženja, sve cehovske organizacije, sve strukovne organizacije su trebale da reaguju, su morale da budu od strane vašeg ministarstva pitane za mišljenje, kao što i politička javnost, koja je manje stručna, ali ima svoj ugao i ima pravo da učestvuje u tome morala je da bude konsultovana. Sve je to izostalo i zato smo predložili brisanje ovoga i zato vam ukazujemo na važnost javne rasprave.

Hvala.

Poslanička grupa Narodni pokret Srbije neće podržati ovo zaduženje zato što je potpuno neracionalno.

Odmah da se razumemo, sam po sebi put prema Zrenjaninu jeste važan, svaki autoput podiže cenu građevinskom zemljištu, privlači investitore, podiže kvalitet života i mi nismo protiv toga da se put gradi na toj deonici, ali postoji problem koji je mnogo važniji za Zrenjanin, a koji se do ovog trenutka ne rešava i ne samo da se ne rešava i ne samo da nije manji taj problem, nego je sve veći, to je problem pitke vode.

Dakle, u ovom trenutku Zrenjaninci piju vodu koja je obogaćena arsenom. Dakle, umesto da piju ispravnu vodu, imamo vodu sa arsenom. Šta to znači? To znači da proizvodi korišćenje te vode sledeće zdravstvene probleme - rak bešike, bubrega, jetre, pluća, a da stvar bude još gora, ne samo da piju neispravnu vodu i ne samo da piju vodu koja ima u sebi arsen, nego imaju i vodovodne cevi koje su od azbesta. Azbest je kancerogeni materijal i nakon određene upotrebe, kada dođe do krunjenja i kada fragmenti tog azbesta uđu u vodu, rizikuje se da se dobije rak želuca, jednjaka, pankreasa, žučne kese, pluća, bubrega.

Dakle, sve su to stvari koje Zrenjaninci trpe korišćenjem vode u kojoj je arsen i korišćenjem vode koja nema normalne cevi nego ima kancerogene azbestne cevi.

Dakle, prioritet, ako hoćemo da učinimo da Zrenjaninci imaju kvalitetniji život je pitka voda, a ne autoput do Zrenjanina.

Opet, ako hoćete da investirate u putnu mrežu, skrenuo bih vam pažnju na deonicu Bečej – Mileševo. Onaj ko ima kamen u bubregu, treba da provoza pet minuta deonice od Bečeja do Mileševa i rešiće problem, a ako nastavi dalje prema Bačkoj Topoli, rizikuje da mu otpadnu bubrezi. Hvala.

Poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije neće prihvatiti ovo zaduženje, mada ne sporimo da nije dobro da budemo država u kojoj još uvek postoje drveni stubovi i da bi bilo bolje da imamo pouzdaniji sistem prenosa električne energije, ali u ovom trenutku da li su drveni stubovi, da li su metalni ili su betonski, nije presudno važno.

Najvažniji problem, kada je u pitanju „Elektrodistribucija“, je očitavanje brojila. Očitavanje brojila se radi potpuno neispravno. To je radila firma „Montop“ Marka Bosanca Bosketa iz Novog Sada i ljudi su dobijali enormno velike računa i zbog tih velikih računa imali smo jako puno reklamacija. Podsetiću da je u toku javna nabavka i pretpostavljam i da će se privoditi kraju ovih dana u kome je budžet za očitavanje brojila bio 3,5 milijarde. „Montop“ je imao ponudu na četiri milijarde i 473 miliona, a „Đerdap usluge“, konkurentska firma, na tri milijarde 200 miliona i onda je prošla ponuda „Montopa“, Marka Bosanca Bosketa koja je veća za milijardu i 200 miliona. Za ime Boga, ko je taj Marko Boske Bosanac? Ko je taj čovek kome dajete posao koji je za milijardu i 200 miliona viši od ponude i zašto to dozvoljavamo? Zašto smo dozvolili da se očitavanje brojila pretvori u najveći skandal? Zašto sada terate „Elektrodistribuciju“ koja u ovom trenutku nije osposobljena i nema dovoljan broj radnika da sama očitava, stvarajući još veći problem? Kako je bilo moguće da Marko Bosanac Boske, inače lični prijatelj Miloša Vučevića, dobije posao, iako je njegova ponuda za milijardu i 200 miliona viša od konkurentske? Pozivam vas da na to odgovorite, jer ovo je korupcija. Da nema te vrste korupcije, „Elektrodistribucija“ bi stajala mnogo bolje. Hvala.

Kao što sam rekao, Narodni pokret Srbije neće glasati za ovo, jer postoje mnogo preči poslovi od zamene drvenih stubova.

Skrenuo sam pažnju na očitavanje brojila, koje se u Srbiji radi na pogrešan i neadekvatan način i da građani dobijaju enormne račune za struju zato što se ne radi korektno i precizno i profesionalno očitavanje brojila.

Skrenuću vam pažnju da u ovom trenutku imamo u Srbiji 3.300.000 brojila, a od toga je samo 200 hiljada digitalizovano. Drugim rečima, očitava se automatski. Dakle, 3.111.000 se očitava tako što očitivači idu i fizički od kuće do kuće, od vikendice do vikendice da očitavaju brojila. Znate šta? To me podseća na crtani film o Kamenku i Kremenku. To niko više u Evropi ne radi.

Nije normalno da tri miliona 111 brojila očitavaju ljudi, jer da bi radili tako obiman posao, potreno je da firma koja dobija posao ima dokaz o tome da je angažovala preko 4.000 pojedinaca koji rade očitavanje i zbog toga je očitavanje brojila kod nas sporno, jer nikada nije redovno. Pošto nije redovno, ljudi ne ulaze u zelenu tarifu, nego ih prebacuju u crvenu tarifu i plaćaju nemerljivo više te obaveze.

Ono što je zaista poražavajuće, iza ovoga stoji koruptivna namera. Naime, promenu drvenih stubova u betonske stubove može da radi firma “Betonjerka“ Aleksinac u vlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radojčića i to stoji iza ovoga.

Dakle, 920.000 drvenih stubova treba da bude zamenjeno. Znate li koliko u Americi ima drvenih stubova? Sto pedeset miliona, ali oni su siromašni, oni nemaju toliko para koliko mi i ovo je čist koruptivni posao.

Upravo sam dobio informaciju koju želim da podelim sa vama.

Dakle, doneta je definitvna odluka da se poništava nabavka, odnosno ići će se u novu nabavku očitavanja brojila. Dakle, Marko Bosanac Boske neće dobiti posao očitavanja, jer smo se ovde trudili, jer smo u javnosti iznosili i u prethodnim mesecima smo alarmirali javnost i on neće očitavati brojila i jako je važno to što se dogodilo, jer to je zapravo problem „Elektrodistribucije“. To je najveći problem, a ne to da li imamo drvene ili imamo betonske stubove.

Ja vas samo podsećam još jednom, tamo gde me je predsednica prekinula, u SAD imate 150 miliona drvenih stubova. Zašto u SAD, koji imaju 150 miliona drvenih stubova, ne menjaju te stubove u betonske? Pa, zato što nema potrebe za tim ili možda nemaju para ili su možda siromašna država ili su možda siromašan narod, a mi imamo, pa ćemo onda 920 hiljada da zamenimo betonskim.

Tamo nemaju Bosketa. Da imaju u Americi Bosketa, i tamo bi on dobio posao, ali ne može. Ne može zato što je bio namešten tender, jer je u njima pisalo da posao može da dobije samo ona firma koja je u zadnjih šest meseci očitala tri miliona brojila. Bilo je jasno da je to jedna jedina firma „Montop“ Marka Bosanca Bosketa i puno mi je srce jer je naša borba da taj korumptivni posao ne prođe urodila plodom. On neće očitavati brojila.

Hvala.

Pošto je u toku postupak za izbor članova REM-a zakon samo remeti ionako loše stanje, jer se javio interregnum. Stari REM je digao ruke od sebe i ne radi, a novi nije uspostavljen i u tom međuprostoru haos koji je postojao i pre se samo uvećao.

Dakle, mediji pogotovo oni koji imaju nacionalnu frekvenciju nacionalno dobro i obavezani su da izveštavaju objektivno, nepristrasno, istinito, profesionalno sve to ne samo da se ne događa nego se događa sve suprotno RTS izveštava sramno „Pink“ besramno, a „Hepi televizija“ nikada nije ni bila objektivna i u jednoj takvoj situaciji umesto da ono što se događa trenutno u Srbiji, a to je popuna naroda, a to su protesti i ti protesti jesu nastali imali neposredan povod u Novosadskoj tragediji umesto da posluže kao opomena nacionalnim medijima da ih opomenu i da usmere ih prema istini, objektivnosti i u najmanju ruku prema uravnoteženom izveštavanju naprotiv kod njih su podstakli jedan poltronski i slugeranjski odnos prema SNS-u. Žuti Bujke nikada nije bio Žuti Bujke, on je oduvek bio Plavi i nikada nije izveštavao, niti pokušavao da izveštava u korist opozicije, nego naprotiv na usluzi je Žuti Bujke takozvani, a zapravo Plavi Bujke samo na usluzi SNS-u i to je zaista poražavajuće.

Napokon u vreme vlasti SNS-a dogodilo se da mediji pogotovo oni mediji koji favorizuju SNS postanu praonica novca postoje tačno određeni mediji koji od svih lokalnih samouprava, opština i gradova dobijaju sredstva od javnih preduzeća i svih ustanova kojima je osnivač država. Tako da „Pink“, „Hepi“, „Informer“, „Kurir“ dobijaju enormna sredstava koja ne služe onome za šta su potpisani ugovori za poslovno-tehničku saradnju i za izveštavanje određenih institucija koje sa njima sklapaju ugovore nego naprotiv služe kao velika praonica novca i to je kriminal koji će nakon odlaska ove vlasti biti istražen. Hvala.

Dakle, povređen je član 109. opomena se izriče ako se upotrebe psovke i uvredljivi izrazi.

Predsednice, dakle, gospodin Jovanov je direktno rekao da nas, svoje kolege i koleginice poslanike, smatra nacistima, ili šire, opoziciju koja stoji naspram ovog režima. Vi ste bili dužni po članu 109. da ga opomenete.

Ovo je zaista ispod svakog nivoa. Mi možemo upotrebljavati te izraze, ali onda izlazimo iz kruga civilizovanog i pristojnog ponašanja. Dakle, toga smo se nagledali prethodnih dana, i pokušavamo da napravimo napor da se približimo normalnoj atmosferi.

Dakle, ako predsednik poslaničke grupe nas naziva nacistima, a upravo je to uradio i rekao je da on misli na nas, a ne na građane, ili misli na one građane i studente koji su protiv ovog režima, onda to zaista izlazi iz svih standarda. Znam da povremeno u emocijama toga ima i na jednoj i na drugoj strani, i ne mislim da je jedna strana u pravu ili nije, ali ako ne bude napora jedne i druge strane da se ovde pristojnije govori, a osnovni ton političkoj kulturi ne može davati manjina, nego većina. Osnovni ton ne samo političkoj kulturi nego i pravnoj kulturi moraju da daju oni koji su na vlasti, a ne oni koji su u opoziciji.

Mi se nećemo približiti ni kao država ni kao društvo onim vrednostima i idealima kojima bi trebali da težimo, a ova Skupština mora biti ogledalo i mesto gde se demonstrira upravo ta vrsta političke kulture.

Ja vas molim da vodeći sednicu obratite pažnju na ove stvari. Hvala.

Poštovani građani, poštovane koleginice i kolege, mi pred sobom imamo dakle set medijskih zakona, a da osnovna pretpostavka nije ispunjena, a to je bila pretpostavka da se otvori javna rasprava o svemu ovome, pogotovo u stručnim krugovima i da sve ono što je sporno i nesporno, o čemu postoji i saglasnost i nesaglasnost, bude temeljno kroz kvalitetnu argumentaciju prodiskutovano da bi u ovo telo došao pravni akt sa najmanjim brojem potencijalnih amandmana i sa najmanjim brojem korekcija. Nažalost, to je izostalo i mi sada pričamo u jednoj atmosferi koja je vrlo ružna.

Mediji su kiseonik demokratije. Mediji su noseći stub, a ne potporni i ne bočni stub demokratije. Tamo gde nema slobode medija, a u Srbiji nema slobode medija, ne može se govoriti o demokratskoj konstituciji društva. To naročito dolazi do izražaja sada kada imamo brojne povrede ljudskih prava i to u dva segmenta - kada je u pitanje ponašanje policije i kada je u pitanju ponašanje Bezbedno-informativne agencije.

Bezbednosno-informativna agencija u Srbiji je kriminalizovana i politizovana. Aktivisti ekološki, građanski, bilo ko ko protestvuje u ovoj državi privode se uz krivično delo da narušavaju ustavni poredak. Dakle, dovoljno je da se politički organizujete, da protestvujete, da iskažete nezadovoljstvo i da vas pozovu u BIA-u na bezbednosni razgovor, informativni razgovor i da praktično vrše uticaj na vaša politička opredeljenja.

Iz stenograma koje tužilaštvo koristi vidimo da Marko Parezanović kao prvi operativac Bezbednosno-informativne agencije praktično pregovara i razgovara sa kriminalcima.

Daću vam tri primera prekoračenja ovlašćenja i politizacije policije. Kada je došlo do koškanja ispred prostorija Srpske naredne stranke u Novom Sadu i kada su bili ugroženi policajci koji su stali između građana i aktivista i pripadnika Srpske napredne stranke, oni koji su reagovali, jer su bili ugroženi od strane pristalica SNS-a, su suspendovani.

U Futogu oni policajci koji su privodili izgrednike, koji su opet bili pristalice SNS-a, su takođe suspendovani.

Dakle, kada se privode građanski aktivisti, onda je to okej, a kada se policija nepristrasno i profesionalno, dakle, postavi i prema pristalicama SNS-a, policajci su suspendovani.

To je katastrofa.

(Predsednik: Hvala vam. Privodite kraju.)

To govori u prilog toga da imamo praktično i politizovanu i kriminalizovanu i javnu i državnu bezbednost i zbog toga je jako važno da raspravljamo o medijskim zakonima, da imamo slobodne medije, da bi sve vrste narušavanja ljuskih prava i sloboda mogli učiniti javnim.

Oprostite ako sam prekoračio.

Istina je istina bez obzira da li se istina govori u sali ili se govori ispred sale ili se govori na ulici.

Dakle, držim u ruci sledeću stvar – „Panonske inicijative“ Dragane Dukić je od Ministarstva za brigu o porodici i demografiji dobila 317 hiljade evra za poslove za koje ne postoji nijedna validna dokumentacija da su utrošene na ono za šta su tražene, a pored tih 317 hiljada, koje je dobila od Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, preko jednog uticajnog kikindskog političara je uspela do 500 hiljada evra između 2019. i 2020. godine preko svoje firme „Panonske inicijative“ opere i cela Kikinda zna ko je Maca, ko je Kuca.

U jednom trenutku Maca kaže kuci – Kuco, ja više ne mogu, a Kuca kaže – Maco, izdrži još malo i počnu i dalje da peru. Znate kada su prestali da peru? Kada je Krik izašao sa analizom i kada je raskrinkao ovu poslovnu romansu u kojoj Milenko Jovanov, Kuca, nabacuje pare Dragani Dukić, Maci, a Maca pere. Peri, suši, peri, suši dok Krik nije objavio i raskrinkao ovu poslovnu brljotinu i sada se on nervira iz razumljivih razloga, jer je uhvaćen i cela Kikinda zna šta su radili Dragana Dukić, Maca, i Milenko Jovanov, Kuca. Prali su pare i to na najdrskiji mogući način i to zna Kikinda. To zna tužilaštvo. To zna policija, ali ne smeju da reaguju, jer ispred sebe imaju Milenka Jovanova.

Nema više – peri, suši. Nema više – peri, suši. Uskoro ćeš da odgovaraš i da završiš u zatvoru.

Poštovane koleginice i kolege, imam dva pitanja, odnosno dve kontradikcije koje je pokazao kandidat za premijera. Ja bih molio da odgovori, pošto sve vreme ćuti.

Dakle, rekli ste potrebna nam je tolerancija i racionalnost. Tokom jučerašnjeg prepodneva kao istočnjački mudrac mirno, umereno, smerno pričali ste o toleranciji, a popodne ste pozvali svoje pristalice ispred Skupštine da nam govore da su ustaše. Izvinite premijeru, vi imate poreklo kordunaško ako se ne varam, moje poreklo je krajiško.

Dvanaest hiljada poginulih na najmučkiji način Srba leži u Garavici. To je stratište kod Bihaća. Na potezu od Bihaća, Ripča, Pritoke, Hrgara, Malog, Velikog Radića, Račića, Gorjevca, odakle su moji roditelji, Duboska, Lipe, Krnjeuše, Vrtoča, Skakavca, Vođenice, pa sve do Kolulića, 12.000 ljudi, i sada mi kao potomci tih ljudi treba da slušamo kriminalce koji nam dobacuju da smo ustaše. Kako se vi osećate? Kako se vi osećate kao Kordunaš? A ja vama kažem, kao potomak Krajišnika, da je to ružno i nedopustivo. Ne možete pre podne da budete tolerantni, a da posle podne organizujete manifestaciju kojom vređate i opoziciju i poslanike.

Druga stvar, izrazili ste, citiram, čuđenje i iznenađenje otkud toliko negativne energije u Srbiji. Pa zato što imamo kolaps u društvu i imamo ekonomsku situaciju koja je potpuno nepodnošljiva.

Dakle, imamo najveću inflaciju u Evropddi. Imamo najmanje plate, uz Bosnu i Hercegovinu i Albaniju u celoj Evropi. Imamo budžet koji je pred kolapsom. Dakle, imamo jednu potpuno neodrživu situaciju, s jedne strane, i s druge strane imamo kolaps dijaloga. Kad imate takvu vrstu tenzija, kad imate tako dramatičnu situaciju u državi, ono što političari treba da rade je da otvore dijalog. Ono što političari treba da rade je da se otvori razgovor o svim bitnim stvarima, i o onima koje opterećuju ekonomiju i o onima koje opterećuju politiku.

Ako je dominantan način na koji vi komunicirate sa opozicijom, sa studentima i pobunjenim građanima vređanje, nipodaštavanje, omalovažavanje, kako očekujete da se situacija smiri? Ovaj narod je dugo trpeo. Trpeo, trpeo i sada je prekardašilo i sve ono što se nagomilalo kao kumulativno nezadovoljstvo, proključalo je pre pet meseci i neće se smiriti dok vi ne odete s vlasti. Znajte, ova vrsta nezadovoljstva, to je pobuna, to je ustanak i ta pobuna i taj ustanak ne mogu da prestanu sve dok ste vi na vlasti.

Pod tri, govorili ste o borbi protiv kriminala. Molim vas da kao premijer odete samo u Kikindu. Organizacija se zove „Panonske inicijative“, vodi je izvesna osoba koja se zove Maca. U tri godine, od 2019. do 2022. godine, 500.000 evra je uloženo u tu grupu građana. Nije problem u Maci, nego u tome što postoji jedan uticajan političar u Kikindi, koji sve vreme usmerava pare i pere pare preko te organizacije, kog zovu Kuca. Mogao bih Kucu i da pogledam, ali neću. Maca je tamo negde u Kikindi, a Kuca je ovde sa nama u ovoj prostoriji.

Dakle, ako želite da se borite protiv kriminala i korupcije, krenite od vas i krenite od istaknutih političara koji ovde sede. Jedino tako možete očekivati da ćete zadobiti poverenje, a naše poverenje kao poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije nemate i nećete dobiti u ovom trenutku.