U ime Narodnog pokreta Srbije – Miroslava Aleksića želeo bih da obrazložim ovaj amandman. Dakle, cilj tog amandmana je da e popravi materijalni položaj zaposlenih u administraciji, a pre svega nameštenika i državnih službenika.

Kada bilo gde u svetu kažete da je neko činovnik, onda ste rekli da je on kompetentan, stručan, da je obrazovan, da je nepristrasan, da je profesionalan i da ne vodi računa o svom ličnom interesu, nego o opštem interesu. Kada u Srbiji kažete da je neko birokrata ili član administracije, svi ospu paljbu. Supstancijalni deo vlasti ne činimo mi političari. Mi se u zavisnosti od političke sreće menjamo svake četiri, svakih osam godina, ali čuvari znanja i oni koji su od suštinskog značaja za državu su državni činovnici i nameštenici. Oni su servis građana, oni su čuvari znanja. Ti ljudi koji prilježno rade u organima uprave, u javnim komunalnim preduzećima i koji se svake četiri godine posle izbora pomole Bogu da li će im doći neki normalni političari ili će doći sa viškom ideja, bez ikakvog institucionalnog znanja, bez poznavanja zakona, bez poznavanja procedura. Ti ljudi su jako važni.

Ako ti ljudi, u slučaju nameštenika, primaju platu od 54 hiljade u proseku, a u slučaju državne administracije primaju u proseku 69 hiljada, oni ne mogu nositi državu na pun i potpuno kompetentan način, jer od plate koju dobijaju ne mogu da organizuju ekonomski život svoje porodice. Zato se mora popraviti materijalno stanje i nameštenika koji, kažem, imaju u proseku 54 hiljade, ali i službenika koji imaju prosek 69 hiljada. Tek kada oni budu imali platu koja predstavlja materijalnu satisfakciju za njih i za njihove porodice, imaćemo ozbiljniju državnu upravu. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, podneo sam amandman koji se tiče transporta, koji može da uveća troškove, koji su već i ovako dramatični.

Šta sadašnju situaciju čini dramatičnom, a da vladajuća većina uopšte ne reaguje? Prvo, predsednik države nas obaveštava da sutra prestaje sa radom pančevačka rafinerija.

Kada prestane da radi pančevačka Rafinerija i Petrohemija, to znači da je direktno na ulici 2.500 ljudi koji ostaju bez primanja. A kada uzmete kooperante to je između 3.500 i 4.000. Sudbina između 3.500 i 4.000 ljudi je direktno ugrožena prestankom rada Rafinerije.

Kada prestane sa radom Rafinerija dovodi se u pitanje funkcionisanje NIS-a, a onda se dovodi u pitanje egzistencija 12.000 zaposlenih koji rade tu. Da ne govorimo o tome da novosadski budžet prihoduje porez na plate koga u ovom trenutku neće biti, Pančevo takođe kao grad prihoduje porez na plate, a porez na dobit puni budžet APV.

Dakle, u momentu kada pančevačka Rafinerija stane prestaju doprinosi po osnovu plata u novosadski budžet, prestaju doprinosi po osnovu plata u pančevački budžet, prestaje porez na dobit u vojvođanski budžet. Novosadski, vojvođanski i pančevački budžet će biti oštećeni. Kada jednom pančevačka Rafinerija stane, što duže bude u fazi mirovanja, kasnije će biti teže pokrenuti to. Šta radite sa bitumenom koji proizvodi NIS? Nećemo ga imati. Moraćemo praktično da uvozimo bitumen. Time će biti povećani troškovi svim putarima.

Dakle, ostajemo bez radnih mesta, ostajemo bez budžetskih sredstava, ostajemo bez osnovnih stvari koje čine poluge razvoja privrede ovoga društva. O svemu tome ne mislite. Ovo je zaista jedno katastrofalno ponašanje. Hvala.

Poštujući načela odgovornosti koje podrazumeva da nadležni organi postupaju shodno profesionalnom kodeksu ponašanja kada preuzmu političku odgovornost za valjanost usvojenih politika i ostvarenje postavljenih ciljeva i imajući u vidu globalne promene u snabdevanju naftnim derivatima i privatnim gasom, stava smo da je neophodno u što kraćem roku doneti propise za izjašnjenje predloženog zakona. Zašto?

Žao mi je što nije ovde gospodin Bajatović. Kada je ovde stalno drži neke političke vakele. Bilo bi dobro da pričamo malo što bi pravnici rekli – u meritumu, o onome što je tema.

Dakle, sve vreme govori o tome da imamo određene kapacitete u Banatskom Dvoru. Jeste, određene kapacitete kada je u pitanju skladištenje, imamo u Banatskom Dvoru, ali oni su nedovoljni za nas. Čemu on poseže? Poseže tome da mi investiramo sada na teritoriji Mađarske ili teritoriji Rumunije u njihove kapacitete, gde oni čuvaju svoje rezerve gasa da bismo odatle u vršnim periodima kada je u piku potreba za gasom povlačili taj gas ili iz Mađarske ili Rumunije.

To je potpuno sumanuto. Valjda nam trebaju kapaciteti koji su u Srbiji. Valjda nam trebaju kapaciteti koje gradimo iz ovog budžeta preko naše građevinske operative, da budžetski novac ostane ovde, to je pod jedan.

Pod dva, da je u tehničkom smislu lakše povući gas koji imate u Banatskom Dvoru ili bilo kom mestu koji je na teritoriji Srbije, nego na teritoriji Mađarske ili Rumunije, uz svo poštovanje poslovne solidnosti i korektnosti poslovnih partera.

U jednom momentu kada dođe do gasne krize, a već je nastupila gasna kriza nema tu prijateljstava, nema tu mnogo obzirnosti. Pitanje je da li ćemo moći da povlačimo one kapacitete koji budu skladišteni van Srbije.

Zbog toga je važno da se ovaj amandman usvoji, jer ide u prilog stabilnosti gasnog snabdevanja. Hvala.

Marijan je neka vrsta srpskog Koperfilda. On sve vreme stvara iluziju, uverava nas u nešto ne postoji. Dvadeset godina sedeti u ovom parlamentu, a ne radi ništa u poljoprivredi, a imati jedino poljoprivredu kao temu je potpuno neverovatno.

Jedina stvar kojom si se u životu bavio je bilo kafana, „Cicina rupa“ i devastirao si „Cicinu rupu“. Kako si uspeo da upropastiš kafanu? Svi su voleli da dođu u „Cicinu rupu“. Znači prvo pijaca, pa crkva, pa onda u 12 sati celo selo ode u „Cicinu rupu“. Zašto su voleli „Cicinu rupu“? Zato što im je tamo bilo lepo, zato što je Cica dovodila goste, a ti si ih rasterivao. Svaki put kada ti dođeš sedneš za sto. I kada sedneš za sto naručiš piće na račun gosta i objašnjavaš mu šta? Kako treba urediti odnose u srpskoj poljoprivredi. Pa samo lud čovek bi dolazio dalje u tu kafanu.

Dakle, ja te molim ako imaš nešto, staviš u korice. Neka to bude politička ekonomija „Cicine rupu“. Objasni kako si upropastio kafanu. Kako možeš devastirati nešto što se zove rupa. Po definiciji rupa ne može da se devastira. Ti si uspeo i rupu da upropastiš. I svi znaju da je samo zbog tebe. I jedna stvar čime si se bavio uopšte u životu je ta kafana. I tu kafanu si upropastio. Sve ostalo je izmišljeno, sve ostalo je patetisanje, sve ostalo je gluma, kao što ovde glumiš nekoga ko razume poljoprivredu.

Nažalost treba da pomogne neko ko bi radio s tobom dikciju. Ja ne razumem uvek šta ti govoriš čoveče. Kad bih razumeo, polemisao bih češće. Polemišem samo sa onim što eventualno čujem. Dakle, koncentriši se na ono što znaš, a ne ono što ne znaš. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića podneo je ovaj amandman, jer smatramo da su sredstva koja se u ovom trenutku usmeravaju prema nacionalnom fudbalskom stadionu potpuno neracionalna.

Da li nam treba sportska infrastruktura? Treba. Da li nam trebaju novi fudbalski stadioni? Trebaju. Da li nam treba nacionalni stadion? Treba. Ali nam ne treba u ovom trenutku i ne treba nam sa tim okolnostima i sa tom količinom novca.

Dakle, tri su argumenta zbog kojih predlažemo da se sredstva ne usmeravaju prema Nacionalnom fudbalskom stadionu. Prvo, Nacionalni fudbalski stadion nije prioritet. Jako je mnogo infrastrukturnih stvari u Srbiji koje su preče i važnije i prioritetnije od fudbalskog nacionalnog stadiona.

Trebaju nam obdaništa, trebaju nam škole, trebaju nam domovi zdravlja, domovi kulture, treba nam brojna infrastruktura kojom ćemo popraviti kvalitet života.

Drugi argument. Cena koštanja je paprena. Dakle, premer radova je dimenzioniran na 980 miliona, bezmalo milijarda, već sada stidljivo izlaze procene da će preći milijardu i da će ići do milijardu trista miliona. Ljudi, za jedan nacionalni stadion na kom se igra pet utakmica izdvojiti preko milijardu dinara je potpuno neracionalno.

Treći argument. Kada je u pitanju sportska infrastruktura moramo ravnomerno ulagati u sve sportove. Mi smo odbojkaška nacija i kada je u pitanju ženska i muška odbojka. Mi smo košarkaška nacija i kada je u pitanju muška i ženska košarka i ostvarujemo Evropske i svetske rezultate kao i u vaterpolu. U onim sportovima u kojima smo najuspešniji najmanje ulažemo, a u onom sportu u kom smo manje uspešni ulažemo milijardu. To nije racionalno i zato predlažem da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića smatra da 30.000.000 koji je namenjen avio službi Vlade treba preusmeriti za potrebe kulture.

Ako usmeravate 30.000.000 u avio službu, vi u suštini investirate u komoditet i konfor funkcionera. Između konfora funkcionera i načina na koji će oni leteti i onoga što je kulturna potreba ovog naroda, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića nema nikakvu dilemu.

Kultura je u ovoj državi zapostavljena. Vama je očito infrastruktura mnogo važnija od kulture. Kultura je oblast u kojoj se formiraju simboli vrednosti. Simboli vrednosti orijentišu jedan narod, daju mu identitet. Ako nema kulture, nema ni identiteta jednog naroda. Zato bih predložio sledeće.

Tri argumenta nudimo. Prvo, mislimo da je važno da se više investira u onaj deo kulture koji nije toliko institucionalan. Dakle, u ovom trenutku najveći deo novca ide prema institucijama kulture. Kultura mora da pulsira na ulicama, gradovima, trgovima jednog grada i da praktično obeleži život i šarm urbani u jednom gradu. Nažalost, kod nas se to ne događa. Najveći deo kulturnih sadržaja se odvija u institucijama, a ne na trgovima i ulicama jednog grada.

Drugo, kod nas postoji prevelika koncentrisanost na institucije. Svugde u svetu se raspisuju konkursi i onda svi kreativni pojedinci, svi koji žele da konkurišu, svi koji imaju ideje koje mogu oplemeniti kulturni život jednog grada, praktično mogu da budu korisnici budžetskih sredstava. Kod nas 80% do 90% sredstava ide prema institucijama kulture, a samo vrlo mali procenat prema slobodnim umetnicima, prema kreativnim ljudima. Mi predlažemo da se tako nešto promeni. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je amandman kojim želimo da osnažimo pokrajinski budžet, jer većina sredstava, kada je u pitanju pokrajinski budžet, ide za poljoprivredu. Poljoprivreda je od strateškog značaja, ne samo za Vojvodinu, nego za celu Srbiju. Tim pre što su danas najavljene blokade. Kao što vidite poljoprivrednici su javno dali do znanja da neće dozvoliti Glamočiću da direktna davanja od 18 hiljada moraju da usmere prema investicijama za mehanizaciju.

Dakle, blokade će uslediti ako i ono malo sredstava koje država daje, kada su u pitanju direktna davanja, poljoprivrednici budu morali da usmeravaju na mehanizaciju. Oni to ne žele i zbog toga ih ne treba sprečavati.

Ja bih te molio Marijane da ne dobacuješ i da ne gestikuliraš, jer od cele poljoprivrede ti si držao samo kafanu u Sasama, a i ta kafana u tvom selu Sase je propala. Dakle, ta kafana koju su svi u selu znali kao „Cicina rupa“, ni tu „Cicinu rupu“ nisi mogao da držiš ekonomski održivom. Ja te molim bez gestikulacija i bez dobacivanja.

Dakle, za Vojvodinu je izuzetno važno da svi podsticaji, sve ono što može da osnaži poljoprivredu kao onaj deo privrede koja praktično nosi pet milijardi, kada je u pitanju izvoz, učinimo. Jako je važno zbog toga da ova sredstva koja budu osnažila budžet AP Vojvodine budu korišćena dominantno za poljoprivredu i da ona vrsta tenzija i nesporazuma, ali rekao bih i neravnopravnog položaja u kom se nalaze poljoprivrednici, kako u Vojvodini, tako i u Srbiji, bude ispravljena u korist poljoprivrednika. Hvala.

Poštovane građanke, poštovani građani Srbije, koleginice i kolege, budžet je uvek istina jednog društva i s obzirom na ono što su njegove potrebe i s obzirom na ono što su njegove mogućnosti.

Kakva je istina kada je u pitanju Srbija? Prvo, imamo dramatično pitanje NIS-a i mislim da je potpuno nedopustivo da dobijamo paušalne odgovore. U ovom trenutku, više je nego jasno da za NIS postoji samo loše, poražavajuće i katastrofalno rešenje. Dakle, više nema dobrog rešenja za NIS. Potpuno je jasno da idemo prema lošem raspletu. Potpuno je jasno da nas očekuju nestašice. Potpuno je jasno da ćemo imati velikih problema u narednom periodu.

Molio bih vas da ovde vrlo odgovorno odgovorite na pitanje – šta se događa u ovom trenutku sa NIS-om, uzgred budi rečeno, sa NIS-om, koji je jedan od najvažnijih punilaca i najizdašniji punilac republičkog budžeta? I od toga kako će se rasplesti priča o NIS-u, zavisi i ovaj budžet, da li ćemo već u januaru i februaru imati rebalans, jer je jasno da je on loše programiran, jer prihodi od NIS-a onako kako su planirani neće biti realizovani, to je jasno već u ovom trenutku.

Hvalite se investicijama. Sve najveće investicije rade se mimo zakona, „Beograd na vodi“, „EKSPO“, Generalštab, svugde je reč o leks specijalisu. Svugde ste suspendovali zakone, svugde ste suspendovali zakone o javnim nabavkama i praktično se najveće investicije odvijaju u jednoj potpuno koruptivnoj atmosferi.

Hvalite se subvencijama, naročito ministar Mali. Daću vam samo dva primera iz Novog Sada koja su najnakaradnija. Jedna je subvencija koja je išla prema IT firmi „Kontinental“. To je nemačka firma. Ne moram govoriti koliko je Nemačka u ovom trenutku bogata država, uticajna država, snažna država.

Pazite, mi sada subvencionišemo IT kompaniju iz Nemačke. Kako su oni koristili budžetska sredstva koja su dobili iz Srbije? Tako što skautiraju i prave stipendije za najbolje studente Fakulteta tehničkih nauka i najbolje IT stručnjake ispred nosa uzimaju našem IT sektoru.

Mi, dakle, finansiramo nemačku firmu da bi činila konkurenciju našem IT sektoru. Isto to ste uradili kada je u pitanju švajcarska firma „Beri Kalebo“. Oni su konditorska industrija, fabrika čokolade. Dakle, Švajcarska koja je takođe isto kao i nemačka izuzetno ekonomski moćna dolazi u Srbiju i po jednom radnom mestu dobija 120 hiljada evra. To nenormalno ljudi. Mi finansiramo nemačku i švajcarsku firmu. Dakle, mi koji smo ovako siromašni, sa oskudicom u svakom pogledu, sebi dozvoljavamo da dve moćne države i njihov firme privlačimo na račun ovog malog budžeta, a naše firme kao da mi nemamo konditorsku industriju ne finansiramo.

Pa i „Pionir“ iz Subotice, pa i „Svislajn“, pa i naša konditorska industrija bi otvorila isti broj radnih mesta kao i Švajcarska da ste njima dali 120 hiljada evra po radnom mestu.

Zašto ne podstičete domaću privredu? Zašto ne investirate u domaću privredu, nego to činite prema inostranim firmama?

Gospođo Brnabić, želeo bih vama da se obratim, zato što ste najavili amandman povodom NIS-a koji otvara mogućnost aktivnije uloge ili preuzimanja. Ja bih predložio da podneste jedan drugi amandman. Vi ste predsednica Skupštine i dužni ste da štitite integritet i ovog tela, ali i svakog poslanika ponaosob. Juče se dogodila grozna scena i mislim da to treba u najmanju ruku da prokomentarišete i date vaše obrazloženje i vaš stav. Naše koleginice su najgrublje napadane, vulgarno, primitivno, psovkama su zasipane, pokazivan je srednji prst, psovana im je majka i to je radilo 20 huligana, prateći u stopu naše koleginice i iz Narodnog pokreta Srbije i iz SSP-a. To je potpuno nedopustivo. Zašto nemamo kapacitet da zaštitimo integritet svakog poslanika?

Dakle, nijedna scena koja je do sada bila nije toliko ružna kao jučerašnja, kada 20 huligana prati u stopu poslanice, vređa, psuje, omalovažava, najogavnije se ponaša prema njima. To ne sme više da se dogodi. Prostor ispred Skupštine pripada svim građanima i pripada svi gostima Beograda, on nije i ne može biti nikakav zabran. Njime ne može da upravlja neka ilegalna grupa ljudi. Tu mogu biti samo uniformisana lica, koja ova država odredi za to, i red ispred Skupštine mogu praviti samo policajci. Ovde ispred Skupštine veći uticaj imaju kriminalci nego policajci. Kakva smo mi to država? Molim vas da odgovorite na ta pitanja.

Poštovani građani, poštovane koleginice i kolege, danas raspravljamo o jednoj od najznačajnijih tačaka, odnosno tema koje opterećuju politički život u Srbiji, jer od izbora REM-a zavisiće cela medijska scena Srbije, a od medijske scene Srbije zavisiće politički život u Srbiji.

Mediji su kiseonik demokratije. Ukoliko postoji sloboda medija, postoji i demokratija, ukoliko nema slobode medija, nema demokratije i živimo u nedemokratskoj državi.

Vi koji ste u vlasti i mi koji smo u opoziciji možemo da budemo i subjektivni i ostrašćeni, vi tako što branite sve ono što radi vlast, mi iz opozicije tako što osporavamo. Ali, hajde da čujemo one koji su plaćeni da budu objektivni.

U zadnjem izveštaju Evropske komisije, citiraću, da ne bude da sam parafrazirao, postoji pet tačaka koje se odnose na medijsku scenu i stanje medija u Srbiji.

Prvo, kaže se u izveštaju - postoji politički i ekonomski uticaj na medije i uređivačku politiku. Prevedeno, oni koji se reklamiraju, oglašivači, ukoliko to učine u nezavisnim i objektivnim medijima, poput „N1“ ili „Nova S“, bivaju opomenuti i niko ne može da se reklamira na onim televizijama i onim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti. Dva, broj slučajeva pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima je porastao i vlast ne osuđuje to nasilje, tri, strani novinari sprečeni su da uđu u Srbiju, četiri, fizički su napadani novinari u prisustvu policije, pa i kratkotrajno privođeni. Pet, tokom 2024. godine čak 94% vremena u centralnim informativnim emisijama RTS-a bilo je posvećeno vladajućoj većini, dok je samo 6% pripalo opozicionim partijama.

Dakle, na medijima sa nacionalnom frekvencijom opozicija se poziva po sistemu vidimo se sad i više nikad. Devedeset i šest procenata je pripalo vladajućoj stranci, a šest posto celoj opoziciji. I sada mi pričamo o tome kakvo je stanje u medijima u Srbiji i mi sada pričamo o tome u kom pravcu preko REM-a možemo da popravimo medijsku situaciju u Srbiji. Pa, ovo je zaista sramotno.

Da se razumemo, večeras na RTS-u, sticajem okolnosti, gostuje predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i nema nikakve sumnje da će se to povremeno pojavljivati, ali to nije zato što žele da uspostave ravnopravan odnos, nego da bi imali alibi i da bi rekli – pa, jeste, gostovao je taj i taj opozicioni političar pre šest, pre četiri meseca, pre osam meseci, ali to nije ravnomerno i reprezentativno predstavljanje i vlasti i opozicije, nego alibi da bi mogli da se opravdaju.

Ono što nadalje opterećuje medijsku scenu je provala nasilja. Upozoravam, verbalno nasilje preko medija uvek prethodi fizičkom nasilju. Verbalno nasilje preko medija stvara politički i psihološki kontekst koji čini fizičko nasilje mogućim, a u glavama nekih ljudi i poželjnim i to je užasno opasno.

Dakle, uspostavljena je politička kultura, pre svega, od SNS-a, jer vi ste vlast i vi opredeljujete političku kulturu i način na koji ćete komunicirati. Uspostavljena je politička kultura vređanja, potcenjivanja, nipodaštavanja, omalovažavanja i to ako se nastavi, vodi direktno u političke sukobe sa nesagledivim posledicama. Ja vam skrećem pažnju na to.

Nažalost, onaj koji bi trebao da bude sidraš, onaj koji bi trebao da bude oličenje izmirenja i neke vrste otelovljenja mira u ovoj državi, predsednik države, daje osnovni ton raspaljivanju strasti. Nažalost, kada predsednik države nazove evroparlamentarce ološem, kada predsednik države nazove tužioce kriminalnom bandom, kada predsednik države za sudije kaže da su korumpirani, to je katastrofalno i poražavajuće ponašanje i to nas vodi direktno u jednu političku kulturu konflikta i sukoba iz kojih se nećemo izvući ukoliko ne shvatimo, a pre svega predsednik države, koji bi mora da se ponaša državnički, a ne strančarski, pre svega predsednik države, koji bi morao da smiruje, a ne da raspaljuje strasti. Znači, kao društvo i kao politička zajednica idemo direktno u sukob i to neće dobro da se završi kada je u pitanju Srbija.

Zato vas pozivam da vrlo pažljivo razmotrimo sve ovo i da sve što REM može uraditi u narednom periodu da medijska i politička scena u Srbiji bude uljuđena, pristojna, civilizovana, uradimo. U protivnom, zaista idemo u političku krizu sa vrlo ružnim raspletom ne samo za vas i nas, nego celo društvo i celu političku zajednicu.

Druga stvar, želim kao neko ko dolazi iz Novog Sada da skrenem pažnju da smo tokom leta imali kao veliki problem jedan ružan primer netolerancije. U Kovačici, u opštini u kojoj dominantno živi slovačka nacionalna zajednica, imali smo situaciju u kojoj su isekli kabel i onemogućili slovačkoj nacionalnoj zajednici da se informiše na svom jeziku. Kanali kao što su „Markiza“, „Tea1“, „Tea2“, „Doma“, one televizije preko kojih Slovaci gledaju određene serije na svom jeziku, nisu bili u prilici da rade. Obaška što MTS i KDS nemaju u svom programu ni „Novu1“ ni „NovuS“, ali to je zaista bio primer jednog vrlo ružnog ponašanja. Ne vidim nikakvog razloga zašto je to rađeno u Kovačici.

Ja te molim, Milenko, da ne dobacuješ, pošto si sve vreme pričao o nekakvoj odbrani Vojvodine.

Vojvodina pre, sada i ubuduće biće integralni deo Srbije. Postoji samo jedna mogućnost, a to je da ti lično ili SNS počnete da branite Vojvodinu. Nemoj, molim te, tako ste branili Kosovo, tako ste branili Republiku Srpsku Krajinu. Tamo gde ste branili državnost Srbije, tamo gde ste branili prava Srba, nema više ni prava Srba, ni Srba, ni državnosti Srbije.

Dakle, okolnosti i uslovi u kojima je otvorena sezona lova na nezavisne medije, na studente, na opoziciju i koja traje 365 dana, mora da prestane, da bismo mogli da razgovaramo na pristojan način i da vodimo ovu državu u pravcu stabilnosti, a ne nestabilnosti. Hvala.

Dakle, tenzije su nastale na bazi toga, i pažljivo me slušajte, zato što sve vreme vi iz vlasti opstruirate i na svaki način utičete da se ne utvrdi istina o novosadskoj tragediji. Sve što ste mogli da učinite da utičete na tužilaštvo, na policiju, da se zataška istraga i da oni koji su krivi za novosadsku tragediju ne budu kažnjeni i učinili ste i obrnuto. I predsednik države, ali i vi, kao stranka, podsticali ste i policiju i tužilaštvo da hapse aktiviste, studente, građane, sve one koji su tražili pravdu i istinu. Ako vi sve vreme opstruirate mogućnost istrage koja bi dovela do kažnjavanja onih koji su skrivili smrt 16 ljudi, s jedne strane, a s druge strane hapsite sve one koji traže istinu i pravdu, vi dižete tenziju i zbog toga se to dogodilo u Novom Sadu i zna to dobro vaš predsednik, jer 10 puta već govori da će doći u Novi Sad, a ja mu mogu reći, i kao bivši gradonačelnik Novog Sada i kao građanin toga grada, da Novi Sad nema potrebu za tom vrstom skupa i mitinga. Nije Novom Sadu više do mitingovanja. Novi Sad mora da nađe svoj mir, a zbog ovakvog ponašanja predsednika on je trenutno najomraženija i najnepoželjnija ličnost u Novom Sadu i Novi Sad mu sve vreme poručuje – ne dolazi u Novi Sad, Novi Sad te ne želi. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ono čemu prisustvujemo je besramno rušenje građevinske, urbanističke, arhitektonske tradicije i pamćenja ovog naroda. Dakle, na jednom tasu imamo 40 organizacija koje predstavljaju urbaniste, arhitekte, istoričare umetnosti, konzervatore i oni kažu da je jedno jedino rešenje restauracija i sanacija, a na drugoj strani imamo vlast SNS koja kaže da to treba sravniti sa zemljom. Ono što nije uradio NATO sada će uraditi SNS - sravniće sa zemljom Generalštab.

Druga sporna stvar koja isto ovaj zakon čini potpuno sramnim – to je mesto gde su ginuli ljudi, to je mesto gde su ginuli naši građani, to je mesto gde su ginuli naši vojnici. Kako nameravate da sačuvate tradiciju u hotelskom kompleksu? Hoće li spomen soba biti pored teretane, pored bazena, pored spa centa, pored saune, pored svih tih neprimerenih sadržaja koji skrnave sećanja i na poginule vojnike i na poginule građane? Sram vas bilo! To vam nećemo dopustiti!

Pokazujem sliku na kojoj se vide Siniša Mali i Ričard Grenel. To je slika koja pokazuje koruptivnu vezu. To je slika koja pokazuje način na koji je osmišljen ovaj lopovluk. Dakle, umesto onoga što se zvalo Generalštab imaćemo „grenelštab“, a s obzirom na vlažne majice i košulje u kojima su dogovarali ovo, mi nećemo imati leks specijalis nego „seks specijalis“. Sram vas bilo!

Smisao ovog amandmana je da poseban birački spisak, koji je dokument, zapravo javna isprava na osnovu kog se bira savet manjinskih nacionalnih zajednica, bude predmet posebne pažnje, da sve vrste primedbi, ukoliko uslede, se pažljivo analiziraju i da ne padne senka sumnje kada je u pitanju ovaj dokument i kada je u pitanju validnost glasanja na osnovu njega, kako u pitanju legalitet, tako i legitimitet.

Zašto vam to govorim? Zato što poseban birački spisak služi kao osnova za izbor nacionalnih saveta manjinskih zajednica. Manjinske nacionalne zajednice i saveti odlučuju o onome što je kulturni identitet manjinskih nacionalnih zajednica. Oni bitno opredeljuju odnose u kulturi, obrazovanju, informisanju i onome što je službena upotreba jezika i pisma tih manjinskih nacionalnih zajednica.

Jako je važno da poseban birački spisak ne sadrži nijedan podatak i da u njemu ne bude nijedan podatak na osnovu kog bi mogla da se razvije sumnja u njegovu autentičnost i realističnost.

Ovo vam govorim zbog toga što su se u prethodnom periodu pojavile određene sumnje. Bilo je nekih čudnih izjašnjavanja, ljudi koji su godinama se izjašnjavali na jedan način, počeli su da se izjašnjavaju na drugi način. Naravno, pravo je svakoga da kaže kako se oseća i niko ne može preispitivati stav nekoga ko se izjasni na ovaj ili onaj način. Ali, ako deset godina ili dug vremenski period se izjašnjavate na jedan način, a onda u fazi izbora za manjinske nacionalne savete dođe do promene stava, to izaziva određenu sumnju.

Dakle, manjinski nacionalni saveti su jako značajni zbog kulture informisanja, zbog obrazovanja i zbog upotrebe jezika i pisma. Ovde smo vodili veliku raspravu, kao što znate, jedan od najistaknutijih predstavnika većine koji je tvrdio da su nam potrebne jezičke patrole u onim sredinama u kojima postoji dominacija mađarske nacionalne zajednice, da treba propitivati da li oni govore i srpski jezik, pa ako ne govore srpski jezik, da li su podobni da rade u institucijama ili javnoj službi. To je vrlo ružno.

Dakle, upotreba maternjeg jezika i pisma je jedna od osnovnih tekovina. I kada su u pitanju prava nacionalnih manjina u Srbiji, a posebno u Vojvodini, mislim da imamo razloga na ponos, jer to su oni elementi u svim izveštajima gde nema primedbi. I umesto da to razvijemo i dodatno damo tome na značaju, pojavljuju se stavovi koji su potpuno suprotni i koji govore u prilog restriktivnosti umesto da imamo pozitivnu diskriminaciju.

Dakle, smisao je da se obrati posebna pažnja na svaku vrstu primedbi koje bi mogle da bace senku na poseban birački spisak koji služi kao dokument na osnovu kog se biraju saveti manjinskih nacionalnih zajednica. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, jedinstveni birački spisak je dodirna tačka i legitimnosti i legalnosti jednog izbornog procesa i ukoliko je jedinstveni birački spisak manjkav u bilo kom smislu on ima svoje pravne i političke implikacije i kada je u pitanju legalnost izbora i kada je u pitanju legitimnost.

Prosto, ukoliko ima manjkavosti on ne može održavati realno raspoloženje biračkog tela. Ako ne odražava realno raspoloženje biračkog tela, odnosno ne omogućiti da se iskaže politička volja, ne možemo govoriti o legitimnosti.

Pokazaću vam uz more drugih argumenata, koji su govorile kolege, jedan od najeklatantnijih, a opet tipičnih primera izvornih pravilnosti, koji dovode u pitanje i legalnost i legitimnost svih prethodnih izbora i zbog čega svi treba da stavimo prst na čelo.

Pokazujem sliku Jelene Trivić, ona je bila kandidat za predsednika Republike Srpske. Ovo nije slika Jelene Trivić iz Banja Luke, gde živi i ima prebivalište. Ovo je slika Jelene Trivić koja glasa u Zemunu u Osnovnoj školi „Sutjeska“. Ona po osnovu državljanstva može da učestvuje na republičkim izborima, ali budući da nema prebivalište u Beogradu ne može da glasa na izborima na kojima se odlučuje ko će upravljati Beogradom. Ne može da glasa na lokalnim izborima. Ovakvih primera poput Jelene Trivić kada se zloupotrebljava biračko pravo, kada se masovno prijavljuju i glasaju ljudi kojima nije mesto u biračkom spisku i koji ne bi smeli svojim stavom da opredeljuju volju građana, u ovom slučaju Beograda, bilo je na desetine hiljada i to su ste izbore učinili i nelegalnim i nelegitimnim i zato je ovaj birački spisak važan.

U moru onih argumenata koji su se čuli kada je u pitanju Generalštab zbog ograničenosti vremena skrenuo bih pažnju samo na jednu tačku o kojoj je puno pričano, a da su pritom iznošeni potpuno pogrešni argumenti. To je tema Spomen sobe, memorijala, o kojoj ste i vi posvetili najviše pažnje, ljudi ja ne znam šta tu nije jasno. Memorijalna soba služi da sačuva emociju, sa sačuva naše poštovanje koje imamo prema onima koji su ranjeni i poginuli.

Ako vi planirate memorijalnu sobu, u hotelskom kompleksu imate sadržaj koji potpuno odudaraju od želje da se sačuva dignitet, da se sačuva emocija prema ljudima koji su poginuli za ovu državu. Kako mislite da to uradite u hoteli koji ima teretanu, koji ima bazen, koji ima mesto za masažu, koji ima SPA, koji ima saunu, koji ima na desetine sadržaja, koji potpuno skrnave našu uspomenu na sve koji su svoj život dali za ovu državu.

Pa, zar stvarno mislite da imate spomenu sobu i memorijalni deo, a da pri tom ljudi idu u bade mantilu i papučama jer se vraćaju iz sobe za masažu ili iz bazena? Zar stvarno mislite da imamo mesto gde ćemo sačuvati uspomenu na ljude koji su poginuli tako što ćemo u tom hotelskom poslovnom kompleksu imati mesto gde je teretana i da ljudi sa sportskim torbama i u šorcevima prolaze pored toga?

Potpuno je isključeno da u isti mah izražavamo našu emociju i poštovanje prema ljudima koji su dali život za ovu državu, a s druge strane da to bude u hotelu sa sadržajima koji potpuno skrnave tu ideju. Mislim da je to potpuno nedopustivo.

Nadalje, kroz sve to mora biti pokazano i poštovanje prema Vojsci Srbije. Ja ne spadam u one koji su 1999. godine govorili da smo pobedili NATO. Ne, to se nije dogodilo, ali smo odbranili zemlju u potpuno neravnopravnim okolnostima. U okolnostima u kojima je naspram nas bila mnogo jača sila, nijedna čizma tuđa nije kročila na teritoriju Srbije i ja mislim da poštovanje koje moramo da pokažemo prema Vojsci Srbije moramo učiniti načinom na koji to ne može biti deo hotelskog kompleksa. Ne može biti deo hotelsko-poslovnih sadržaja koji apsolutno svojim sadržajem skrnave i osporavaju ideju da sačuvamo poštovanje prema svima koji su dali život za ovu državu. Zato vas molim da razmislite.

Kada je u pitanju „ćacilend“ preko puta, ja bih vas pozvao da utičete da se uklone ti šatori.

Dakle, reč je o saobraćajnici, ljudi. Nemojte unositi politiku u ovo.

Dakle, bulevari služe da njima saobraćaju vozila, a ne da se iskazuju političke ideje i da se šire šatori. Uklonite ove šatore ovde.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu ove sednice se nalaze i odluke o razrešenju članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditivnog tela, pa je to odlična prilika da popričamo čemu to telo služi i kako ono radi.

Nacionalno telo za akreditaciju i osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno NAT je osnovano kako bi vršilo akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji. To telo je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta, jer standardi po kojima radi nisu usklađeni sa evropskim. To je bio prvorazredni skandal.

Posle toga je bilo logično da tadašnji ministar Mladen Šarčević podnese ostavku i da se povuče iz javnog života Srbije. Tolika je to bila profesionalna manjkavost i nešto nas je obrukalo pred celim svetom. Nažalost, on je nastavio da se bavi svojim poslom, a danas smo čuli najobičniju laž od kolege Marka Atlagića koji je dovodio u pitanje profesionalnost Ane Jakovljević koja je zaista u jednom periodu svog profesionalnog angažmana radila u tom telu.

Naime, postoji samo jedna tačka u izveštaju koji konstatuje i koji traži izbacivanje NAT-a iz Evropske asocijacije za osiguranje i kvalitet u kom je NAT pohvaljen. Dakle, u izveštaju je navedeno da se pohvaljuje NAT jer ima, citiram: „entuzijastičnu i profesionalnu stručnu službu na čijem čelu je bila Ana Jakovljević“. Tako da je Anin rad za pohvalu, a ono što je Marko Atlagić, rekao je gola laž i može da vas bude sramota od godina. Molim vas, nemojte mi dobacivati. U selu iz kog dolazite, niste poznati po obrazovanju, nego kao utemeljivač nudizma, kao da ste rođeni u Vrsaru, a ne u Ostrovici.

Dakle, od tada do danas stanje u tom telu je sve gore i gore, a za to su odgovorni kako partijski podobni direktori, od njenog osnivanja, tako i Upravni odbor za čije članove ovde danas razmatramo odluke o razrešenju, a NAT je, podsećam još jednom, izgubio mogućnost da bude u Evropskoj asocijacija za osiguranje kvaliteta, jer nije ispunjavao evropske standarde i zato što je direktor bio u sukobu interesa. Dva zaista sramotna razloga i dva razloga koja se ni u jednoj organizovanoj i uređenoj državi ne bi mogla dogoditi, jer postoje mehanizmi, postoje kriterijumi i postoje standardi koji to potpuno isključuju. Kod nas nažalost ne postoje kriterijumi i standardi i to je uključeno. Zato smo se obrukali pred Evropskom obrazovnom javnošću.

Sadašnji direktor Nebojša Zdravković doktorirao je Biomedicinski inženjering, a na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu predaje Medicinsku statistiku i informatiku, za koju uopšte nije stručan. Iz oblasti koju predaje nikada nije radio ništa stručno, ali mu to nije smetalo da postane profesor u toj oblasti i šef katedre i da na osnovu toga dalje napreduje.

Tipično za ljude koji nemaju biografiju, bibliografiju i opus naučnih radova koji ih preporučuje u intelektualnoj zajednici, ali ako nije preporučen svojom bibliografijom u intelektualnoj zajednici očito je preporučen u političkoj zajednici i očito po političkim, a ne stručnim kriterijumima, ostaje na čelu te institucije.

Ruku na srce, jedini rezultat koji je u ovoj oblasti postigao je taj da je optužen da je plagirao dve knjige iz oblasti Medicinske statistike i informatike, na osnovu kojih je biran za profesora u ovoj oblasti.

Veći apsurd od ovoga ne postoji. Dakle, čovek je plagijator i to je utvrđeno i ne fali mu dlaka sa glave. Navedeni direktor je 2010. godine zaposlen na Fakultetu medicinskih nauka u zvanju docenta i koliko mu je sve to došlo govori i činjenica da je za rekordnih sedam godina stigao do zvanja redovnog profesora, dok uobičajena procedura traje između 15 i 20 godina.

Dakle, od momenta kada je biran za docenta, vanrednog pa redovnog profesora umesto da protekne regularnih 15 do 20 godina, što i za najtalentovanije intelektualce je uobičajen rok napredovanja, on je nekom vrstom intelektualnog blic kriga napredovao za sedam godina.

Očito je da ovde nije presudio naučni opus, očito je da ovde nije presudio broj naučnih dela, indeks citiranosti i sve ono što se u nauci smatra relevantnim za napredovanje, nego politička podobnost i guranje po političkoj liniji. Zato nam se događaju ove sramotne stvari i u osnovnom i u srednjem i u visokom obrazovanju.

Iako na zvaničnoj internet stranici piše da dotičnom doktoru radni odnos na Medicinskom fakultetu miruje to je apsolutna neistina jer on i dalje na njemu radi kao redovni profesor sa radnim vremenom od 10% što je sporno i veoma problematično jer govori da je on u sukobu interesa koji je apsolutno nedozvoljen po evropskim standardima, i na to nam Evropa sve vreme ukazuje ali se mi oglušavamo na to i zbog toga doživljavamo ovu intelektualnu i profesionalnu blamažu. To očito nisu evropski standardi ali jesu standardi koji su uspostavljeni u Srbiji.

Takođe, ovo predstavlja i zloupotrebu službenog položaja jer je na Fakultetu medicinskih nauka ekspresno akreditovano sedam novih studijskih programa. Pre nego što je postao direktor NAT-a Nebojša Zdravković je bio prodekan na ovom fakultetu i nastavio i nakon izbora da prisustvuje svim prodekanskim kolegijumima kao da je prodekan iako to zvanično više nije, a kako funkcioniše akreditacija pod Zdravkovićević rukovodstvom govori i sledeći slučaj – pre nego što postao direktor NAT-a Zdravković je bio konsultant lanca apoteka „Zdravlje lek“ čiji je direktor Miljan Adamović vlasnik privatnog Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Beogradu. Taj fakultet je pre nego što je Zdravković postao direktor bio u postupku akreditacije, ali je ekspresno akreditovan nakon što je Zdravković postao direktor. Dakle, ruka ruku mije. Ako smo u prijateljskim odnosima, ako postoji poslovni dosluh može i akreditacija i ta akreditacija ne korespondira sa standardima i stručnim kriterijumima na koje morate da se oslonite da biste dali akreditaciju, nego po sistemu trange-frange.

U svemu ovome učestvuje i prof. dr Stefan Milojević, šef kabineta Zdravkovića koji je ranije bio direktor pomenute apoteke „Zdravlje lek“ i zajedno sa Zdravkovićem i Adamovićem je pre nego što su ušli u NAT radi na akreditaciji malopre pomenutog privatnog fakulteta.

Takođe, ovaj šef kabineta je i vanredni profesor Univerziteta „Edukons“, a zaposlen je i na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu gde Zdravković i dalje radi.

Pored direktora Upravni odbor ima čime da se podiči. Mediji su 2022. godine pisali da je protiv člana Upravnog odbora NAT Ivana Bulatovića čije razrešenje danas ovde imamo na dnevnom redu pokrenut krivični postupak u Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal pod optužbom da je sa grupom profesora prodavao ispite. Zaposleni u strukovnom obrazovanju tvrde da je on nezakonito izabran u Upravni odbor NAT-a na sednici Konferencije Akademije strukovnih studija jer je umesto potrebnih 18 glasova dobio 12.

Sada vrh kriminalnog brega u domenu visokog obrazovanja – vaš medij, pocrtavam vaš, „Informer“ je u maju ove godine pisao tekst pod nazivom „Skandal – korumpirani profesor dolazi na mesto predsednika beogradske Akademije strukovnih studija“.

Da građani znaju – mi danas razmatramo njegovo razrešenje i članstvo u Upravnom odboru NAT-a ne iz moralnih ili akademskih razloga, već zato što je postao direktor Akademije pa ne može da bude u Upravnom odboru NAT-a.

Znači, ovde je reč, po vama, o sukobu interesa. Vi njemu ne zamerate kriminalnu aktivnosti, vi njemu ne zamerate to što je bio deo organizacije koja je prodavala ispite. Dakle, vi njemu zamerate sukob interesa, nešto što je naravno nedopustivo ali što je nekažnjivo i što više podleže moralnim uzusima nego krivičnom zakonodavstvu. Umesto da se otvori rasprava o kriminalnim aktivnostima te grupe profesora mi sada pričamo o tome da li postoji sukob interesa.

Na stranu sukob interesa, ovde je reč o ljudima koji su optuženi da su vršili krivična dela i valjda to treba da bude predmet naše rasprave, a ne to što se ovde nameće kao sukob interesa.

Za nezakoniti izbor gore pomenutog član Upravnog odbora odgovoran je Branko Savić, još jedan SNS kadar, koji je bio predsednik Konferencije Akademije strukovnih studija i direktor je Tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu. Zaposleni su 17. oktobra održali protest za smenu ovog direktora zato što ima mesečnu platu od oko 760.000 dinara. Besramno, ali zaista besramno. Voleo bih da se obrazloži kako moguće imati toliku platu i ko dodeljuje platu od 760.000? A, za koga iz evidencije i knjigovodstva se može videti da troši i na iće i na piće po novosadskim kafanama i više ga poznaju konobari i kelneri nego studenti i uvaženiji je među vlasnicima kafea i kafana nego u intelektualnoj zajednici.

Protiv ovog direktora su podnete brojne tužbe. Mobinguje zaposlene, a na ovoj školi se kao rezultat lošeg rada ukidaju studijski programi.

Povrh svega, Savić je bukvalno samovoljno ukinuo državno telo Konferenciju akademija strukovnih studija, koja je formirana 2007. godine od strane države i samo država može da je ukine, jer ona ne funkcioniše od avgusta 2020. godine.

Postavlja se pitanje ko će biti sledeći predstavnik strukovnih škola u Upravnom odboru NAT-a nakon razrešenja Bulatovića? Jer, Konferencija koja treba da izabere predsednika faktički ne postoji.

Gospodo iz vlasti, što bi naš narod rekao: „Da se za zelen bor uhvatite, i on bu se zelen osušio.“ U Nemačkoj su strukovne škole temelj razvoja privrede. Vi ste ih kod nas upropastili. Besmisleno ste ih spajali u akademije, a da nikada nikakvu analizu prethodnu uradili niste. Na sve što ste još nakaradno uradili dualno obrazovanje, čime ste dodatno pogoršali status ovih škola, dičeći se kako niko i nigde nije ovako uveo dualno obrazovanje. I to je tačno. Niko, nikad i nigde nije ovoliko upropastio obrazovanje kao što ste vi to prvi put u istoriji Srbije uradili.

Koliko ste unakazili sistem akreditacije i osiguranja kvaliteta najbolje govori činjenica da ste samo na Akademiji strukovnih studija politehnike akreditovali studijske programe na osnovu 196 fiktivnih ugovora za nastavnike i saradnike. Ko zna koliko je još ovakvih primera.

Poštovani građani Srbije, vlast je napravila sistem provere kvaliteta visokog obrazovanja koji nije u skladu sa evropskim standardima. Ona taj isti sistem fiktivno primenjuje. Poslušni i podobni kadrovi sistemski urušavaju obrazovanje koje je temelj razvoja jednog društva. Vama, dragi građani, pričaju bajke o rastu, dok jedna trećina naših sunarodnika jedna uspeva da preživi.

Duboko je pogrešna predstava da društvo počiva na ekonomiji i da je ekonomija ona oblast koja presudno utiče na sve ostale delove društvenog sistema. Svako uređeno društvo počiva na kulturi i obrazovanju. Ako ste neuspešni u ekonomiji, pada standard. Ali, ako nemate kulturu i obrazovanje, nemate sistem vrednosti. Ako nemate sistem vrednosti, onda nemate orijentire u životu. Ako nemate orijentire u životu, vi gubite identitet.

Standard može da se popravi i standard može da se koriguje, ali kada jednom jedan narod urušavajući kulturu i obrazovanje uništi svoj identitet, to je nepovratno. To vi sada činite i to je najveća sramota u novijoj političkoj istoriji Srbije. Hvala.

Poštovane koleginice i poštovane kolege, potpuno je jasno da je set ovih pitanja koji je pred nama vezan za nova zaduženja.

Podsetio bih prvo na temeljnu činjenicu. U momentu kada SNS dolazi na vlast javni dug je 15 milijardi i 400 miliona. Na današnji dan na osnovu dostupnih informacija javni dug je 38 milijardi i 200 miliona. Između ove dve cifre je cifra od 23 milijarde koliko je SNS za ovih 13 godina zadužio državu.

Sva vaša priča o tome da se mogu zadužiti samo one države koje imaju zdravu ekonomiju i da se mogu zadužiti samo one države koje imaju javne finansije koje su uredne i zdrave je potpuno netačna. Vi se zadužujete zato što iz regularnog budžeta ne biste mogli ništa da finansirate. Osamdeset posto onoga što se investira u Srbiji investira se na osnovu 23 milijarde evra koliko smo se zadužili u zadnjih 13 godina.

Kada biste se vi oslanjali samo na javne finansije i budžet, Srbija bi bezmalo ostala bez ikakvih investicija. Ko nam daje te kredite? To su tzv. bilateralni krediti. Što nam, ljudi, Francuska ne bi dala kredit, ako ćemo iz tog kredita kupovati „Rafale“? Što nam Azerbejdžan ne bi dao kredit za deonicu Ruma – Loznica – Šabac, ukoliko će to raditi njihova firma „Azvirt“? Zašto nam Kina ne bi dala kredit, ako će iz tog kredita raditi kineska firma, primera radi Koridor 11 i firma „Šandong“? Baš ih briga. Njima ostaje profit, a nama gubitak. Njima ostaje profit i njihove firme zarađuju od njihovog kredita i jačaju svoju ekonomiju, a naša građevinska operativa ostaje bez ikakvih poslova. Kinezi dolazeći ovde donose iz Kine eksere i šrafove i suvi dnevni obrok, čak neće da se oslone na domaće kooperante, sem onih preko kojih idu koruptivni poslovi.

Naravno da je tu „Inkop“ Zvonka Veselinovića koji je od međunarodne zajednice okarakterisan kao vođa najveće organizovane kriminalne grupe u ovom delu Evrope i naravno da „Inkop“ učestvuje u tome kada je u pitanju kompanija „Šandong“. Naravno da taj isti Zvonko Veselinović na trasi Ruma – Loznica – Šabac učestvuje tako što izvodi zemljane radove, a pri tome iz pisma koje je procurilo i koje je potpisao izvesni Papić se vidi da zemljani radovi koštaju 50 miliona evra, a da su uvećani na 75, da bi od te razlike od 25, 15 pripalo Zvonku Veselinoviću, a 10 otišlo u kasu SNS. Zaista sramno. Ako se već investira iz kredita, po meni, logično je samo ako ta investicija ima razvojni potencijal.

Mogu da se sporim sa vama oko cene svakog kilometra u Srbiji. Mislim da je svima jasno da je u svakom kilometru auto-puta u Srbiji ugrađen koruptivni deo, ali ne mogu da kažem da je to loše. Dobro je što imamo put prema Čačku, dobro je što imamo Moravski koridor, dobro je što imamo Dunavski koridor, dobro je što će se graditi put prema Zrenjaninu, jer to stvara razvojni potencijal. To diše investicioni potencijal, privredni, turistički i svaki drugi potencijal na deonici tih puteva.

Recite mi samo jednu stvar – u čemu se ogleda investicioni, razvojni potencijal investicije koja se zove nacionalni stadion? Milijardu dinara. Pazite, to je premer radova – 980 miliona. Videćemo šta su ugovoreni radovi, a tek ćemo da vidimo šta su realizovani . Očito će i to ići preko milijarde. Šta dobijamo time? Milijardu dinara bacamo u praznu rupu, investiramo u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri, pet utakmica, u sportu u kom trenutno beležimo najgore rezultate. Valjda je smisao da tih milijardu uložimo tamo gde je važnije, pa nije fudbal u ovom trenutku i nacionalni stadion najprioritetniji.

Šta je sa vrtićima, šta je sa školama, šta je sa domovima zdravlja, šta je sa komunalnom infrastrukturom koja manjka i koja bi mogla da osnaži ekonomsku bazu kada bismo tih milion evra uložili u to, a ne u nacionalni stadion?

Napokon, pitam vas sledeće, kod svih zaduženja, pogotovo zaduženja koja iznose 23 milijarde, koliko ste zadužili ovu državu, uvek kapilarno to nekako dođe i do građana i nemoguće ili je teško investirati, a da te investicije mimoiđu dizanje standarda do izvesne mere i na izvestan način. Nažalost, ovde investicije, pošto idu preko stranih partnera, pošto strani partneri biraju Zvonka Veselinovića i njemu slične kriminalce, ne završavaju u džepovima građana i ne ogledaju se kao dizanje standarda običnih građana, nego završavaju u džepovima kriminalaca.

Ono što je zaista tragična stvar, okej, angažovali ste Kineze svugde gde ste mogli, angažovali ste ih na najosetljivijoj i najbolnijoj tački u zadnjih godinu dana, a to je izgradnja nadstrešnice i Železničke stanice u Novom Sadu.

Ljudi, rezultat je taj da je 16 kovčega spušteno u zemlju. Znate li zašto, između ostalog? Kada potežete i povlačite te kredite niko vam ne garantuje kvalitet. Firma koja je trebalo da radi nadzor se zove „Utiber“. Njen vlasnik je Lorenco Mesaroš. On je rekao u zadnjem intervjuu da svoje bogatstvo može da zahvali Bogu, sreću i prijateljstvu sa Viktorom Orbanom.

Da je postojao nadzoru u Novom Sadu i da je rađen korektno, da su postojale knjige izvedenih građevinskih radova, da se vodilo o svakom detalju ne bi se to dogodilo. Ali, kada povlačite kredit od Kineza, kada radi kineska firma, kada bira mimo svake profesionalne logike podizvođače iz Srbije, u maloj meri naravno i kada taj nadzor vrši firma koja je ovde poslana ne da vrši nadzor nego da kroz prste kineskom investitoru, onda se događa tragedija.

Zato vam skrećem pažnju da ovaj investicioni ciklus koji se bazira ne na zdravim osnovama, ne na zdravoj srpskoj ekonomiji nego na zaduženjima će nas skupo koštati. Mi već u ovoj godini treba da vratimo oko milijardu 800 milijardi. Koliko iduće godine, to ćemo videti. Dakle, 220 milijardi dinara u ovom budžetu obezbeđeno je i mora da bude obezbeđeno za vraćanje kredita.