Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje člana 18.

Dakle, poštovani, član 18. je savršeno ogledalo načina na koji ova vlast funkcioniše, sve što dotakne pretvara u birokratsku zamku. Ovim članom uvode se dodatne komisije, posebne procedure, čitave administrativne konstrukcije koje ne služe ni školi, ni nastavniku, ni đaku, već služe samo da se odluke razvodne, otegnu i stave po političku kontrolu.

Svako ko se ikada bavio obrazovanjem zna da su udžbenici temelj nastave, a ovaj član upravo taj temelj pretvara u lavirint u kojem jedini izlaz vodi prema čemu, prema kabinetu ministra. Nezavisno od toga ministre da li su vaša intelektualna pleća slaba ili jaka. Dakle, u principu se radi o tome da se ova vrsta odgovornosti decentralizuje i prebaci na intelektualce i stručnjake, a ne na političare. To nije reforma, dakle, to je kidnapovanje procesa. Srbija ima obavezu da pojednostavljuje pristup udžbenicima, da daje prednost stručnosti, a ne da stvara novu mrežu komiteta koji će raditi ono što im se kaže, a ne ono što struka očekuje.

Ovaj član brišemo, jer uvodi haos umesto reda, politiku umesto struke i nezavisnost umesto stabilnosti. A obrazovni sistem koji zavisi od hira jedne partije ili jedne vlasti nije sistem nego talac.

Zato ministre još jednom vas pozivam da razmislite i to ozbiljno da razmislite da li proces kojim usmeravate treba da sužava broj ljudi koji će odlučivati ili da ga proširuje. Da li u tom procesu treba da učestvuju naučnici i ljudi od struke ili ljudi od politike. Vi radite ovo drugo, zato predlažemo brisanje i zato se u principu ne slažemo sa logikom ovog zakona. Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje ovog člana i sad moram već priznati da ovo postaje pomalo uvredljivo reći ću vam zašto postaje uvredljivo.

Dakle, ovo je čist primer licemerja ove vlasti. Ovde piše da izdavači smeju da predstave udžbenike u školi, ali sve mora da bude ograničeno na reprezentaciju do najviše 1.000 dinara po osobi.

Ministre, vi polazite ovde od pretpostavke da svaka prezentacija udžbenika koja podrazumeva reprezentaciju koja je viša od 1.000 dinara po nastavniku može da bude koruptivna. Da li sam vas dobro razumeo?

Dakle, svaka reprezentacija koja prelazi 1.000 dinara po pedagogu, nastavniku, profesoru može potencijalno da utiče na njegovu odluku ili da oblikuje atmosferu u korist izdavača. Pa, to je zaista ružno. Ja mogu da razumem logiku.

Dakle, kada je neko u farmaceutici, pa dobije poziv od nekog velikog proizvođača da ide tri dana u Zlatibor ili Kopaonik ili u Pariz da mu predstave mogućnosti nekih lekova. To je korumpiranje, ali prosvetnim radnicima koji žive tako bedno, koji imaju tako male plate stavljati na teret to da svaka reprezentacija koja po jednom nastavniku prelazi 1.000 dinara može uticati na njegovu odluku, može dovesti u pitanje njegovu ličnu odluku i njegovu kredibilnost i njegov lični integritet je jako ružno. Nemojte to raditi.

Dakle, polazite od pretpostavke da je moguće na vrlo jeftin način i banalan način korumpirati prosvetne radnike i uticati na njihovu odluku. Hvala.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovog člana koji inače govori o ponovnom iskorišćavanju energetske svrhe određenih delova otpada.

Ja bih vas molio da to konkretizujemo. Ministrice, vi ste iz Novog Sada, kao i ja, pa mi odgovorite samo na tri pitanja.

Prvo, pozicija novosadske deponije je tako postavljena da je u na ulazu u Novi Sad. Dakle, kada ulazite u Novi Sad iz beogradskog pravca, umesto „Dobrodošli“, s desne strane imate deponiju. S te deponije najčešće doleću kese, čestice, otpad i sve ono što ne treba. Da li mislite da je pozicija novosadske deponije ispravna i da li je profesionalno postavljena pozicija novosadske deponije?

Druga stvar, često imamo problem da gori deponija. Svaki put kada deponija gori u Novom Sadu ugroženo je oko 45 hiljada ljudi. Ugroženi su ljudi koji žive na Klisi, Slanoj Bari, Vidovdanskom naselju, Šangaju, a nekada taj smrad dopire i do Podbare i do Salajke.

Kakva je to deponija koja svakih tri, četiri meseca ugrožava zdravlje 45.000 ljudi?

Treća stvar, potpuno zanatska. Iznad te deponije imate stubove visokog napona i sve vreme se nagomilava otpad i sve vremenska distanca između tih nagomilanih delova otpada i žica visokog napona biva manja. Ljudi, hoćete li da neko strada? Hoćete li kad dođe do eksplozije metana, hoćete li kada plane ta deponija, a plane često, da zahvati stubove visokog napona i da imamo ljudske žrtve? Jer, to je već sada predvidivo.

Dakle, odgovorite mi na ova tri pitanja, ali molio bih vas bez politike, nego jezikom struke.

Hvala.

Smisao ovog amandman je sledeći: da se usmere sredstva prema Kliničkom centru Vojvodine i to iz tri razloga.

Prvo, imamo potpuni nedostatak kadrova. Postoji veliki odliv medicinskih kadrova i kada su u pitanju sestre i kada su u pitanju lekari i većina naših kliničkih centara posluje na ivici profesionalne izdržljivosti. Ako tome dodamo i činjenicu da većina lekara traži svoj ekonomskih boljitak u privatnoj praksi, a ne u državnim institucijama, dolazimo do jednog poražavajućeg kadrovskog stanja u većini kliničkih centara. To se odnosi i na Klinički centar Vojvodine.

Drugo, prioritet kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine su lamele B i C. Da bi u punom kapacitetu, profesionalno poslovao i radio i pružao kvalitetne zdravstvene usluge Klinički centar Vojvodine mora dobiti lamelu B i C, u protivnom imaćemo sadašnje stanje.

Sadašnje stanje je takvo da je deo klinika i odeljenja izmešten i radi u potpuno neuslovnim uslovima. Mislim na urologiju, mislim na ORL, tako da oni su praktično podstanari. Time trpi kvalitet zdravstvene zaštite i pacijenti, ali time i profesionalno osoblje, lekari, rade u uslovima i okolnostima koji su profesionalno potpuno nepodnošljivi.

I, treća stvar, ono što nam je neophodno je da se gradska bolnica organizuje i da ona teritorijalno bude što bliža Kliničkom centru Vojvodine.

Ideja je bila da centar koji je bio vezan za kovid u Sremskoj Kamenici posle postane gradska bolnica. Tamo je sada palijativa i mala je verovatnoća da će to moći da se izvede na taj način.

Ukoliko ne budemo imali gradsku bolnicu mimo zdravstvenih usluga će biti na vrlo niskom nivou. Hvala.

U ime Narodnog pokreta Srbije – Miroslava Aleksića želeo bih da obrazložim ovaj amandman. Dakle, cilj tog amandmana je da e popravi materijalni položaj zaposlenih u administraciji, a pre svega nameštenika i državnih službenika.

Kada bilo gde u svetu kažete da je neko činovnik, onda ste rekli da je on kompetentan, stručan, da je obrazovan, da je nepristrasan, da je profesionalan i da ne vodi računa o svom ličnom interesu, nego o opštem interesu. Kada u Srbiji kažete da je neko birokrata ili član administracije, svi ospu paljbu. Supstancijalni deo vlasti ne činimo mi političari. Mi se u zavisnosti od političke sreće menjamo svake četiri, svakih osam godina, ali čuvari znanja i oni koji su od suštinskog značaja za državu su državni činovnici i nameštenici. Oni su servis građana, oni su čuvari znanja. Ti ljudi koji prilježno rade u organima uprave, u javnim komunalnim preduzećima i koji se svake četiri godine posle izbora pomole Bogu da li će im doći neki normalni političari ili će doći sa viškom ideja, bez ikakvog institucionalnog znanja, bez poznavanja zakona, bez poznavanja procedura. Ti ljudi su jako važni.

Ako ti ljudi, u slučaju nameštenika, primaju platu od 54 hiljade u proseku, a u slučaju državne administracije primaju u proseku 69 hiljada, oni ne mogu nositi državu na pun i potpuno kompetentan način, jer od plate koju dobijaju ne mogu da organizuju ekonomski život svoje porodice. Zato se mora popraviti materijalno stanje i nameštenika koji, kažem, imaju u proseku 54 hiljade, ali i službenika koji imaju prosek 69 hiljada. Tek kada oni budu imali platu koja predstavlja materijalnu satisfakciju za njih i za njihove porodice, imaćemo ozbiljniju državnu upravu. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, podneo sam amandman koji se tiče transporta, koji može da uveća troškove, koji su već i ovako dramatični.

Šta sadašnju situaciju čini dramatičnom, a da vladajuća većina uopšte ne reaguje? Prvo, predsednik države nas obaveštava da sutra prestaje sa radom pančevačka rafinerija.

Kada prestane da radi pančevačka Rafinerija i Petrohemija, to znači da je direktno na ulici 2.500 ljudi koji ostaju bez primanja. A kada uzmete kooperante to je između 3.500 i 4.000. Sudbina između 3.500 i 4.000 ljudi je direktno ugrožena prestankom rada Rafinerije.

Kada prestane sa radom Rafinerija dovodi se u pitanje funkcionisanje NIS-a, a onda se dovodi u pitanje egzistencija 12.000 zaposlenih koji rade tu. Da ne govorimo o tome da novosadski budžet prihoduje porez na plate koga u ovom trenutku neće biti, Pančevo takođe kao grad prihoduje porez na plate, a porez na dobit puni budžet APV.

Dakle, u momentu kada pančevačka Rafinerija stane prestaju doprinosi po osnovu plata u novosadski budžet, prestaju doprinosi po osnovu plata u pančevački budžet, prestaje porez na dobit u vojvođanski budžet. Novosadski, vojvođanski i pančevački budžet će biti oštećeni. Kada jednom pančevačka Rafinerija stane, što duže bude u fazi mirovanja, kasnije će biti teže pokrenuti to. Šta radite sa bitumenom koji proizvodi NIS? Nećemo ga imati. Moraćemo praktično da uvozimo bitumen. Time će biti povećani troškovi svim putarima.

Dakle, ostajemo bez radnih mesta, ostajemo bez budžetskih sredstava, ostajemo bez osnovnih stvari koje čine poluge razvoja privrede ovoga društva. O svemu tome ne mislite. Ovo je zaista jedno katastrofalno ponašanje. Hvala.

Poštujući načela odgovornosti koje podrazumeva da nadležni organi postupaju shodno profesionalnom kodeksu ponašanja kada preuzmu političku odgovornost za valjanost usvojenih politika i ostvarenje postavljenih ciljeva i imajući u vidu globalne promene u snabdevanju naftnim derivatima i privatnim gasom, stava smo da je neophodno u što kraćem roku doneti propise za izjašnjenje predloženog zakona. Zašto?

Žao mi je što nije ovde gospodin Bajatović. Kada je ovde stalno drži neke političke vakele. Bilo bi dobro da pričamo malo što bi pravnici rekli – u meritumu, o onome što je tema.

Dakle, sve vreme govori o tome da imamo određene kapacitete u Banatskom Dvoru. Jeste, određene kapacitete kada je u pitanju skladištenje, imamo u Banatskom Dvoru, ali oni su nedovoljni za nas. Čemu on poseže? Poseže tome da mi investiramo sada na teritoriji Mađarske ili teritoriji Rumunije u njihove kapacitete, gde oni čuvaju svoje rezerve gasa da bismo odatle u vršnim periodima kada je u piku potreba za gasom povlačili taj gas ili iz Mađarske ili Rumunije.

To je potpuno sumanuto. Valjda nam trebaju kapaciteti koji su u Srbiji. Valjda nam trebaju kapaciteti koje gradimo iz ovog budžeta preko naše građevinske operative, da budžetski novac ostane ovde, to je pod jedan.

Pod dva, da je u tehničkom smislu lakše povući gas koji imate u Banatskom Dvoru ili bilo kom mestu koji je na teritoriji Srbije, nego na teritoriji Mađarske ili Rumunije, uz svo poštovanje poslovne solidnosti i korektnosti poslovnih partera.

U jednom momentu kada dođe do gasne krize, a već je nastupila gasna kriza nema tu prijateljstava, nema tu mnogo obzirnosti. Pitanje je da li ćemo moći da povlačimo one kapacitete koji budu skladišteni van Srbije.

Zbog toga je važno da se ovaj amandman usvoji, jer ide u prilog stabilnosti gasnog snabdevanja. Hvala.

Marijan je neka vrsta srpskog Koperfilda. On sve vreme stvara iluziju, uverava nas u nešto ne postoji. Dvadeset godina sedeti u ovom parlamentu, a ne radi ništa u poljoprivredi, a imati jedino poljoprivredu kao temu je potpuno neverovatno.

Jedina stvar kojom si se u životu bavio je bilo kafana, „Cicina rupa“ i devastirao si „Cicinu rupu“. Kako si uspeo da upropastiš kafanu? Svi su voleli da dođu u „Cicinu rupu“. Znači prvo pijaca, pa crkva, pa onda u 12 sati celo selo ode u „Cicinu rupu“. Zašto su voleli „Cicinu rupu“? Zato što im je tamo bilo lepo, zato što je Cica dovodila goste, a ti si ih rasterivao. Svaki put kada ti dođeš sedneš za sto. I kada sedneš za sto naručiš piće na račun gosta i objašnjavaš mu šta? Kako treba urediti odnose u srpskoj poljoprivredi. Pa samo lud čovek bi dolazio dalje u tu kafanu.

Dakle, ja te molim ako imaš nešto, staviš u korice. Neka to bude politička ekonomija „Cicine rupu“. Objasni kako si upropastio kafanu. Kako možeš devastirati nešto što se zove rupa. Po definiciji rupa ne može da se devastira. Ti si uspeo i rupu da upropastiš. I svi znaju da je samo zbog tebe. I jedna stvar čime si se bavio uopšte u životu je ta kafana. I tu kafanu si upropastio. Sve ostalo je izmišljeno, sve ostalo je patetisanje, sve ostalo je gluma, kao što ovde glumiš nekoga ko razume poljoprivredu.

Nažalost treba da pomogne neko ko bi radio s tobom dikciju. Ja ne razumem uvek šta ti govoriš čoveče. Kad bih razumeo, polemisao bih češće. Polemišem samo sa onim što eventualno čujem. Dakle, koncentriši se na ono što znaš, a ne ono što ne znaš. Hvala.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, građanke i građani Srbije, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića podneo je ovaj amandman, jer smatramo da su sredstva koja se u ovom trenutku usmeravaju prema nacionalnom fudbalskom stadionu potpuno neracionalna.

Da li nam treba sportska infrastruktura? Treba. Da li nam trebaju novi fudbalski stadioni? Trebaju. Da li nam treba nacionalni stadion? Treba. Ali nam ne treba u ovom trenutku i ne treba nam sa tim okolnostima i sa tom količinom novca.

Dakle, tri su argumenta zbog kojih predlažemo da se sredstva ne usmeravaju prema Nacionalnom fudbalskom stadionu. Prvo, Nacionalni fudbalski stadion nije prioritet. Jako je mnogo infrastrukturnih stvari u Srbiji koje su preče i važnije i prioritetnije od fudbalskog nacionalnog stadiona.

Trebaju nam obdaništa, trebaju nam škole, trebaju nam domovi zdravlja, domovi kulture, treba nam brojna infrastruktura kojom ćemo popraviti kvalitet života.

Drugi argument. Cena koštanja je paprena. Dakle, premer radova je dimenzioniran na 980 miliona, bezmalo milijarda, već sada stidljivo izlaze procene da će preći milijardu i da će ići do milijardu trista miliona. Ljudi, za jedan nacionalni stadion na kom se igra pet utakmica izdvojiti preko milijardu dinara je potpuno neracionalno.

Treći argument. Kada je u pitanju sportska infrastruktura moramo ravnomerno ulagati u sve sportove. Mi smo odbojkaška nacija i kada je u pitanju ženska i muška odbojka. Mi smo košarkaška nacija i kada je u pitanju muška i ženska košarka i ostvarujemo Evropske i svetske rezultate kao i u vaterpolu. U onim sportovima u kojima smo najuspešniji najmanje ulažemo, a u onom sportu u kom smo manje uspešni ulažemo milijardu. To nije racionalno i zato predlažem da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića smatra da 30.000.000 koji je namenjen avio službi Vlade treba preusmeriti za potrebe kulture.

Ako usmeravate 30.000.000 u avio službu, vi u suštini investirate u komoditet i konfor funkcionera. Između konfora funkcionera i načina na koji će oni leteti i onoga što je kulturna potreba ovog naroda, Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića nema nikakvu dilemu.

Kultura je u ovoj državi zapostavljena. Vama je očito infrastruktura mnogo važnija od kulture. Kultura je oblast u kojoj se formiraju simboli vrednosti. Simboli vrednosti orijentišu jedan narod, daju mu identitet. Ako nema kulture, nema ni identiteta jednog naroda. Zato bih predložio sledeće.

Tri argumenta nudimo. Prvo, mislimo da je važno da se više investira u onaj deo kulture koji nije toliko institucionalan. Dakle, u ovom trenutku najveći deo novca ide prema institucijama kulture. Kultura mora da pulsira na ulicama, gradovima, trgovima jednog grada i da praktično obeleži život i šarm urbani u jednom gradu. Nažalost, kod nas se to ne događa. Najveći deo kulturnih sadržaja se odvija u institucijama, a ne na trgovima i ulicama jednog grada.

Drugo, kod nas postoji prevelika koncentrisanost na institucije. Svugde u svetu se raspisuju konkursi i onda svi kreativni pojedinci, svi koji žele da konkurišu, svi koji imaju ideje koje mogu oplemeniti kulturni život jednog grada, praktično mogu da budu korisnici budžetskih sredstava. Kod nas 80% do 90% sredstava ide prema institucijama kulture, a samo vrlo mali procenat prema slobodnim umetnicima, prema kreativnim ljudima. Mi predlažemo da se tako nešto promeni. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je amandman kojim želimo da osnažimo pokrajinski budžet, jer većina sredstava, kada je u pitanju pokrajinski budžet, ide za poljoprivredu. Poljoprivreda je od strateškog značaja, ne samo za Vojvodinu, nego za celu Srbiju. Tim pre što su danas najavljene blokade. Kao što vidite poljoprivrednici su javno dali do znanja da neće dozvoliti Glamočiću da direktna davanja od 18 hiljada moraju da usmere prema investicijama za mehanizaciju.

Dakle, blokade će uslediti ako i ono malo sredstava koje država daje, kada su u pitanju direktna davanja, poljoprivrednici budu morali da usmeravaju na mehanizaciju. Oni to ne žele i zbog toga ih ne treba sprečavati.

Ja bih te molio Marijane da ne dobacuješ i da ne gestikuliraš, jer od cele poljoprivrede ti si držao samo kafanu u Sasama, a i ta kafana u tvom selu Sase je propala. Dakle, ta kafana koju su svi u selu znali kao „Cicina rupa“, ni tu „Cicinu rupu“ nisi mogao da držiš ekonomski održivom. Ja te molim bez gestikulacija i bez dobacivanja.

Dakle, za Vojvodinu je izuzetno važno da svi podsticaji, sve ono što može da osnaži poljoprivredu kao onaj deo privrede koja praktično nosi pet milijardi, kada je u pitanju izvoz, učinimo. Jako je važno zbog toga da ova sredstva koja budu osnažila budžet AP Vojvodine budu korišćena dominantno za poljoprivredu i da ona vrsta tenzija i nesporazuma, ali rekao bih i neravnopravnog položaja u kom se nalaze poljoprivrednici, kako u Vojvodini, tako i u Srbiji, bude ispravljena u korist poljoprivrednika. Hvala.

Poštovane građanke, poštovani građani Srbije, koleginice i kolege, budžet je uvek istina jednog društva i s obzirom na ono što su njegove potrebe i s obzirom na ono što su njegove mogućnosti.

Kakva je istina kada je u pitanju Srbija? Prvo, imamo dramatično pitanje NIS-a i mislim da je potpuno nedopustivo da dobijamo paušalne odgovore. U ovom trenutku, više je nego jasno da za NIS postoji samo loše, poražavajuće i katastrofalno rešenje. Dakle, više nema dobrog rešenja za NIS. Potpuno je jasno da idemo prema lošem raspletu. Potpuno je jasno da nas očekuju nestašice. Potpuno je jasno da ćemo imati velikih problema u narednom periodu.

Molio bih vas da ovde vrlo odgovorno odgovorite na pitanje – šta se događa u ovom trenutku sa NIS-om, uzgred budi rečeno, sa NIS-om, koji je jedan od najvažnijih punilaca i najizdašniji punilac republičkog budžeta? I od toga kako će se rasplesti priča o NIS-u, zavisi i ovaj budžet, da li ćemo već u januaru i februaru imati rebalans, jer je jasno da je on loše programiran, jer prihodi od NIS-a onako kako su planirani neće biti realizovani, to je jasno već u ovom trenutku.

Hvalite se investicijama. Sve najveće investicije rade se mimo zakona, „Beograd na vodi“, „EKSPO“, Generalštab, svugde je reč o leks specijalisu. Svugde ste suspendovali zakone, svugde ste suspendovali zakone o javnim nabavkama i praktično se najveće investicije odvijaju u jednoj potpuno koruptivnoj atmosferi.

Hvalite se subvencijama, naročito ministar Mali. Daću vam samo dva primera iz Novog Sada koja su najnakaradnija. Jedna je subvencija koja je išla prema IT firmi „Kontinental“. To je nemačka firma. Ne moram govoriti koliko je Nemačka u ovom trenutku bogata država, uticajna država, snažna država.

Pazite, mi sada subvencionišemo IT kompaniju iz Nemačke. Kako su oni koristili budžetska sredstva koja su dobili iz Srbije? Tako što skautiraju i prave stipendije za najbolje studente Fakulteta tehničkih nauka i najbolje IT stručnjake ispred nosa uzimaju našem IT sektoru.

Mi, dakle, finansiramo nemačku firmu da bi činila konkurenciju našem IT sektoru. Isto to ste uradili kada je u pitanju švajcarska firma „Beri Kalebo“. Oni su konditorska industrija, fabrika čokolade. Dakle, Švajcarska koja je takođe isto kao i nemačka izuzetno ekonomski moćna dolazi u Srbiju i po jednom radnom mestu dobija 120 hiljada evra. To nenormalno ljudi. Mi finansiramo nemačku i švajcarsku firmu. Dakle, mi koji smo ovako siromašni, sa oskudicom u svakom pogledu, sebi dozvoljavamo da dve moćne države i njihov firme privlačimo na račun ovog malog budžeta, a naše firme kao da mi nemamo konditorsku industriju ne finansiramo.

Pa i „Pionir“ iz Subotice, pa i „Svislajn“, pa i naša konditorska industrija bi otvorila isti broj radnih mesta kao i Švajcarska da ste njima dali 120 hiljada evra po radnom mestu.

Zašto ne podstičete domaću privredu? Zašto ne investirate u domaću privredu, nego to činite prema inostranim firmama?

Gospođo Brnabić, želeo bih vama da se obratim, zato što ste najavili amandman povodom NIS-a koji otvara mogućnost aktivnije uloge ili preuzimanja. Ja bih predložio da podneste jedan drugi amandman. Vi ste predsednica Skupštine i dužni ste da štitite integritet i ovog tela, ali i svakog poslanika ponaosob. Juče se dogodila grozna scena i mislim da to treba u najmanju ruku da prokomentarišete i date vaše obrazloženje i vaš stav. Naše koleginice su najgrublje napadane, vulgarno, primitivno, psovkama su zasipane, pokazivan je srednji prst, psovana im je majka i to je radilo 20 huligana, prateći u stopu naše koleginice i iz Narodnog pokreta Srbije i iz SSP-a. To je potpuno nedopustivo. Zašto nemamo kapacitet da zaštitimo integritet svakog poslanika?

Dakle, nijedna scena koja je do sada bila nije toliko ružna kao jučerašnja, kada 20 huligana prati u stopu poslanice, vređa, psuje, omalovažava, najogavnije se ponaša prema njima. To ne sme više da se dogodi. Prostor ispred Skupštine pripada svim građanima i pripada svi gostima Beograda, on nije i ne može biti nikakav zabran. Njime ne može da upravlja neka ilegalna grupa ljudi. Tu mogu biti samo uniformisana lica, koja ova država odredi za to, i red ispred Skupštine mogu praviti samo policajci. Ovde ispred Skupštine veći uticaj imaju kriminalci nego policajci. Kakva smo mi to država? Molim vas da odgovorite na ta pitanja.

Poštovani građani, poštovane koleginice i kolege, danas raspravljamo o jednoj od najznačajnijih tačaka, odnosno tema koje opterećuju politički život u Srbiji, jer od izbora REM-a zavisiće cela medijska scena Srbije, a od medijske scene Srbije zavisiće politički život u Srbiji.

Mediji su kiseonik demokratije. Ukoliko postoji sloboda medija, postoji i demokratija, ukoliko nema slobode medija, nema demokratije i živimo u nedemokratskoj državi.

Vi koji ste u vlasti i mi koji smo u opoziciji možemo da budemo i subjektivni i ostrašćeni, vi tako što branite sve ono što radi vlast, mi iz opozicije tako što osporavamo. Ali, hajde da čujemo one koji su plaćeni da budu objektivni.

U zadnjem izveštaju Evropske komisije, citiraću, da ne bude da sam parafrazirao, postoji pet tačaka koje se odnose na medijsku scenu i stanje medija u Srbiji.

Prvo, kaže se u izveštaju - postoji politički i ekonomski uticaj na medije i uređivačku politiku. Prevedeno, oni koji se reklamiraju, oglašivači, ukoliko to učine u nezavisnim i objektivnim medijima, poput „N1“ ili „Nova S“, bivaju opomenuti i niko ne može da se reklamira na onim televizijama i onim medijima koji nisu pod kontrolom vlasti. Dva, broj slučajeva pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima je porastao i vlast ne osuđuje to nasilje, tri, strani novinari sprečeni su da uđu u Srbiju, četiri, fizički su napadani novinari u prisustvu policije, pa i kratkotrajno privođeni. Pet, tokom 2024. godine čak 94% vremena u centralnim informativnim emisijama RTS-a bilo je posvećeno vladajućoj većini, dok je samo 6% pripalo opozicionim partijama.

Dakle, na medijima sa nacionalnom frekvencijom opozicija se poziva po sistemu vidimo se sad i više nikad. Devedeset i šest procenata je pripalo vladajućoj stranci, a šest posto celoj opoziciji. I sada mi pričamo o tome kakvo je stanje u medijima u Srbiji i mi sada pričamo o tome u kom pravcu preko REM-a možemo da popravimo medijsku situaciju u Srbiji. Pa, ovo je zaista sramotno.

Da se razumemo, večeras na RTS-u, sticajem okolnosti, gostuje predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i nema nikakve sumnje da će se to povremeno pojavljivati, ali to nije zato što žele da uspostave ravnopravan odnos, nego da bi imali alibi i da bi rekli – pa, jeste, gostovao je taj i taj opozicioni političar pre šest, pre četiri meseca, pre osam meseci, ali to nije ravnomerno i reprezentativno predstavljanje i vlasti i opozicije, nego alibi da bi mogli da se opravdaju.

Ono što nadalje opterećuje medijsku scenu je provala nasilja. Upozoravam, verbalno nasilje preko medija uvek prethodi fizičkom nasilju. Verbalno nasilje preko medija stvara politički i psihološki kontekst koji čini fizičko nasilje mogućim, a u glavama nekih ljudi i poželjnim i to je užasno opasno.

Dakle, uspostavljena je politička kultura, pre svega, od SNS-a, jer vi ste vlast i vi opredeljujete političku kulturu i način na koji ćete komunicirati. Uspostavljena je politička kultura vređanja, potcenjivanja, nipodaštavanja, omalovažavanja i to ako se nastavi, vodi direktno u političke sukobe sa nesagledivim posledicama. Ja vam skrećem pažnju na to.

Nažalost, onaj koji bi trebao da bude sidraš, onaj koji bi trebao da bude oličenje izmirenja i neke vrste otelovljenja mira u ovoj državi, predsednik države, daje osnovni ton raspaljivanju strasti. Nažalost, kada predsednik države nazove evroparlamentarce ološem, kada predsednik države nazove tužioce kriminalnom bandom, kada predsednik države za sudije kaže da su korumpirani, to je katastrofalno i poražavajuće ponašanje i to nas vodi direktno u jednu političku kulturu konflikta i sukoba iz kojih se nećemo izvući ukoliko ne shvatimo, a pre svega predsednik države, koji bi mora da se ponaša državnički, a ne strančarski, pre svega predsednik države, koji bi morao da smiruje, a ne da raspaljuje strasti. Znači, kao društvo i kao politička zajednica idemo direktno u sukob i to neće dobro da se završi kada je u pitanju Srbija.

Zato vas pozivam da vrlo pažljivo razmotrimo sve ovo i da sve što REM može uraditi u narednom periodu da medijska i politička scena u Srbiji bude uljuđena, pristojna, civilizovana, uradimo. U protivnom, zaista idemo u političku krizu sa vrlo ružnim raspletom ne samo za vas i nas, nego celo društvo i celu političku zajednicu.

Druga stvar, želim kao neko ko dolazi iz Novog Sada da skrenem pažnju da smo tokom leta imali kao veliki problem jedan ružan primer netolerancije. U Kovačici, u opštini u kojoj dominantno živi slovačka nacionalna zajednica, imali smo situaciju u kojoj su isekli kabel i onemogućili slovačkoj nacionalnoj zajednici da se informiše na svom jeziku. Kanali kao što su „Markiza“, „Tea1“, „Tea2“, „Doma“, one televizije preko kojih Slovaci gledaju određene serije na svom jeziku, nisu bili u prilici da rade. Obaška što MTS i KDS nemaju u svom programu ni „Novu1“ ni „NovuS“, ali to je zaista bio primer jednog vrlo ružnog ponašanja. Ne vidim nikakvog razloga zašto je to rađeno u Kovačici.

Ja te molim, Milenko, da ne dobacuješ, pošto si sve vreme pričao o nekakvoj odbrani Vojvodine.

Vojvodina pre, sada i ubuduće biće integralni deo Srbije. Postoji samo jedna mogućnost, a to je da ti lično ili SNS počnete da branite Vojvodinu. Nemoj, molim te, tako ste branili Kosovo, tako ste branili Republiku Srpsku Krajinu. Tamo gde ste branili državnost Srbije, tamo gde ste branili prava Srba, nema više ni prava Srba, ni Srba, ni državnosti Srbije.

Dakle, okolnosti i uslovi u kojima je otvorena sezona lova na nezavisne medije, na studente, na opoziciju i koja traje 365 dana, mora da prestane, da bismo mogli da razgovaramo na pristojan način i da vodimo ovu državu u pravcu stabilnosti, a ne nestabilnosti. Hvala.

Dakle, tenzije su nastale na bazi toga, i pažljivo me slušajte, zato što sve vreme vi iz vlasti opstruirate i na svaki način utičete da se ne utvrdi istina o novosadskoj tragediji. Sve što ste mogli da učinite da utičete na tužilaštvo, na policiju, da se zataška istraga i da oni koji su krivi za novosadsku tragediju ne budu kažnjeni i učinili ste i obrnuto. I predsednik države, ali i vi, kao stranka, podsticali ste i policiju i tužilaštvo da hapse aktiviste, studente, građane, sve one koji su tražili pravdu i istinu. Ako vi sve vreme opstruirate mogućnost istrage koja bi dovela do kažnjavanja onih koji su skrivili smrt 16 ljudi, s jedne strane, a s druge strane hapsite sve one koji traže istinu i pravdu, vi dižete tenziju i zbog toga se to dogodilo u Novom Sadu i zna to dobro vaš predsednik, jer 10 puta već govori da će doći u Novi Sad, a ja mu mogu reći, i kao bivši gradonačelnik Novog Sada i kao građanin toga grada, da Novi Sad nema potrebu za tom vrstom skupa i mitinga. Nije Novom Sadu više do mitingovanja. Novi Sad mora da nađe svoj mir, a zbog ovakvog ponašanja predsednika on je trenutno najomraženija i najnepoželjnija ličnost u Novom Sadu i Novi Sad mu sve vreme poručuje – ne dolazi u Novi Sad, Novi Sad te ne želi. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ono čemu prisustvujemo je besramno rušenje građevinske, urbanističke, arhitektonske tradicije i pamćenja ovog naroda. Dakle, na jednom tasu imamo 40 organizacija koje predstavljaju urbaniste, arhitekte, istoričare umetnosti, konzervatore i oni kažu da je jedno jedino rešenje restauracija i sanacija, a na drugoj strani imamo vlast SNS koja kaže da to treba sravniti sa zemljom. Ono što nije uradio NATO sada će uraditi SNS - sravniće sa zemljom Generalštab.

Druga sporna stvar koja isto ovaj zakon čini potpuno sramnim – to je mesto gde su ginuli ljudi, to je mesto gde su ginuli naši građani, to je mesto gde su ginuli naši vojnici. Kako nameravate da sačuvate tradiciju u hotelskom kompleksu? Hoće li spomen soba biti pored teretane, pored bazena, pored spa centa, pored saune, pored svih tih neprimerenih sadržaja koji skrnave sećanja i na poginule vojnike i na poginule građane? Sram vas bilo! To vam nećemo dopustiti!

Pokazujem sliku na kojoj se vide Siniša Mali i Ričard Grenel. To je slika koja pokazuje koruptivnu vezu. To je slika koja pokazuje način na koji je osmišljen ovaj lopovluk. Dakle, umesto onoga što se zvalo Generalštab imaćemo „grenelštab“, a s obzirom na vlažne majice i košulje u kojima su dogovarali ovo, mi nećemo imati leks specijalis nego „seks specijalis“. Sram vas bilo!