Zamolio bih ministra Malog da odgovori na tri pitanja koja su uvod u ovaj amandman.

Prvo, kako komentarišete činjenicu da je Srbija država koja ima najveću inflaciju u Evropi, dakle priznatu 12%, a kada se uzme korpa onih proizvoda koji se najčešće kupuju inflacija je preko 50%?

Kako komentarišete drugu činjenicu da su plate u Srbiji jedne od najnižih u Evropi i da smo u ovom trenutku u plej ofu, takmičimo se sa BiH u Albaniji, po tome ko će da izbegne dno?

Kažite mi kako komentarišete treću činjenicu da preko 50% stanovnika je na ivici egzistencije i da ujutru, ustajući, imaju dilemu da li da idu pred kontejnere ili da idu u prodavnicu, jer njihova primanja su takva da ne mogu da zadovolje elementarne potrebe?

Dakle, ovaj amandman ide za tim da uvećamo subvencije u poljoprivredi. Podsećam u EU subvencije se kreću od 35% do 40%. U ovom trenutku uvozimo ono što nikada nismo uvozili. Meso uvozimo iz Argentine i Brazila, krompir iz Francuske, luk iz Kine, paradajz iz Albanije, mleko iz Poljske, hleb iz Hrvatske i Bugarske. Uvozimo, na kraju, ministre, i prasiće.

Podsetiću vas da je Miloš Obrenović u prvoj polovini 19. veka bio najveći izvoznik prasića i šljiva u ovom delu Evrope. Ono što je Srbija mogla u prvoj polovini 19. veka mi sada ne možemo.

Pitam vas - kako mislite sa ovakvim budžetom za poljoprivredu da idete u susret činjenici da 1.500.000 ljudi živi od poljoprivrede, činjenici da je ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje kod nas dimenzionirana između 4,5 milijardi i 5 milijardi i da u hrani leži suverenitet jedne države? Država i narod koji nema svoju hranu nema ni svoj suverenitet.

Pitam vas - kako je moguće da mi od poljoprivrede zaradimo kroz izvoz između 2,5 milijardi i 2,7, a Holandija koja ima tri puta manje zemlje 80 milijardi? Zar vi stvarno mislite da će poljoprivrednici biti zadovoljni ovom vrstom subvencija koje ne idu u susret onome što su njihove istinske potrebe i ono što bi moglo, ne da preporodi poljoprivredu, nego da je bar stavi u ravnopravan položaj sa ostalim granama? Hvala.

Dvojicu ministara i ministra policije Bratislava Gašića i ministra finansija, dokle će se primenjivati koruptivni model dodele poslova.

Ovde sam predložio brisanje tih 30 miliona, zato što uvek imate isti model. Izbegavate javne nabavke, izbegavate takmičenje, izbegavate da se pojavi najbolji ponuđač sa najnižom cenom koja garantuje kvalitet. Obično je to model uzimanja kineskih izvođača, dakle, kineska država daje kredit uz uslov da radi kineski izvođač radova i onda se događa sledeće.

Kineska država zaradi na kreditu, kineski izvođač radova zaradi jer angažuje svoju operativu, a nama kao državi ostaje dug, naša građevinska operativa ostaje bez mogućnosti da zaradi bilo šta i sve vreme vi forsirate izbegavanje javne nabavke preko modela, da određenu investiciju proglašavate investicijom od nacionalnog značaja. Onoga momenta kada je proglasite investicijom od nacionalnog značaja, vi niste dužni da primenjujete Zakon o javnim nabavkama.

Ja vas pitam kao privrednika, da li je bolje imati konkurenciju ili nemati konkurenciju? Da li se bolja cena postiže kada uspostavite konkurenciju ili kada date monopol? Dakle, ovim vi stvarate monopol. Logično je da kineska država kada daje kredit insistira da budu sve kineski izvođači.

Onda se događa ono što se dogodilo na Koridoru 11 kada je radila firma „Šang Dong“ da se kao podizvođač pojavi Zvonko Veselinović sa svojom firmom „In kop“. Onda imate dvostruku korupciju. Imate korupciju koju ostvaruju Kinezi tako što favorizuju, naravno preko svog kredita svoje firme i nameću one cene koje njima odgovaraju, a domaća koruptivna elita se ugrađuje preko Zvonka Veselinovića, preko „In kopa“ i preko tih putarskih radova, praktično na nelegalan način.

Poštovani gospodine Zukorliću, koleginice i kolege poslanici, građanke i građani Srbije, poslanička grupa NS neće glasati ni za, ni protiv. Nas ovo pitanje čini ravnodušnim i mi iz razumljivih razloga nećemo arbitrirati i stavljati se na stranu bilo koga iz vladajuće koalicije. Dakle, to šta se događa u vladajućoj koaliciji vaša je stvar, vi se sporite, vi se delite, a na nama je da kažemo samo ono što je u ovakvim trenucima umesno, a mislim da je ceo slučaj Basta poprimio čudan tok.

Kada je izgovorio rečenicu zbog koje će danas biti razmatrana mogućnost njegove smene, gospodin Basta je kod predsednika države Aleksandra Vučića izazvao osmeh, gotovo šeretsko dobacivanje. Sećate se ono kada je govorio – pogledajte Bastu, on namiguje, izigrava zvezdu i tada je Aleksandar Vučić izgovorio sledeću rečenicu, da ne bude nikakve dileme, citiraću je, rekao je da očekuje da svaki član Republičke Vlade sledi politiku te Vlade, a ne lične procene, ali je rekao ovako – nemam ništa protiv dok Ana Brnabić hoće da ga trpi, neka ga trpi, i to predsednik države izgovara neposredno nakon što je Basta izgovorio rečenice zbog kojih danas raspravljamo o njegovoj smeni, i to se događa 4. aprila, a da bi tek 22. juna Ana Brnabić na predlog koalicionih partnera donela odluku o tome da nema više mesta u Republičkoj Vladi za Radeta Bastu.

Postavlja se ključno pitanje – šta se dogodilo u vladajućoj koaliciji između 4. aprila i 22. juna? Ako je 4. aprila Aleksandar Vučić, kao najodgovorniji čovek te koalicije zbijao šale i šeretski se osmehivao Basti, a Basta njemu uzvraćao namigivanjem, šta se događa između 4. aprila i te krajnje opuštene i ležerne atmosfere i 22. juna kada se donosi odluka o tome da Radetu Basti nema mesta u Republičkoj Vladi?

Reći ću vam, pokazaću vam jedan dokument koji baca nešto drugačije svetlo na ovaj slučaj od onoga što vi danas interpretirate. U ruci držim dopis koji je Rade Basta uputio Ani Brnabić, predsednici Republičke Vlade, koji je on datirao na 11. maj, a koji je u delovodniku na Pisarnici Vlade zaveden 17. maja, i u kom, kao ministar privrede, izražava rezervu, negodovanje, protivljenje spram mogućnosti da se donesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Kaže o toj inicijativi, o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u sledećoj rečenici: „Smatram da je ova odluka Vlade koja je predložena izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i predata Narodnoj skupštini Republike Srbije na dalje postupanje i usvajanje, pre svega, nelegitimna, nepravična i nanosi štetu budžetu Republike Srbije, naročito imajući u vidu da su prethodnih godina, svih godina i privredna društva i fizička lica plaćala naknadu za konverziju zemljišta i s prava korišćenja u pravo svojine.“

Ispada da su oni koji su „poštovali zakon“, kažnjeni svojim zakonitim postupcima, jer oni koji su istog nisu podržavali, sada su „amnestirani“ plaćanja iste naknade, što je pravni nonsens, ali velika nepravda učinjena celom društvu.

Dakle, 17. maja, predsednica republičke Vlade, Ana Brnabić, dobija dopis ministra privrede, gde on potpuno otvoreno i neskriveno kaže da se ne slaže sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon o planiranju i izgradnji onako kako je previđeno u vašim izmenama i dopunama, otvara vrata korupcije epohalnih razmera. Nikada se nije pojavio predlog zakona u republičkom parlamentu koji ostavlja toliko proizvoljnosti i toliko mogućnosti korupcije i neposrednog pogađanja između države i privatnika, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji.

Samo zemljište na kome se nalazi IMT vredi 280 milione evra. Pa, jel vi stvarno mislite da treba stvoriti pravnu pretpostavku da se pravo korišćenja prevede u pravo svojine bez ikakve naknade? Do sada je pravo korišćenja u pravo svojine moglo da se realizuje samo uz naknadu. Ako dozvolite da se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine bez ikakve naknade, stvara se koruptivni „Eldorado“, stvara se mogućnost pljačke i to neviđenih razmera. O tome on piše u ovome, ali, vi o tome ne želite da govorite.

Ne tvrdim da je ovaj dopis od 17. maja u kom Basta upozorava Anu Brnabić na sve štetne posledice Zakona o planiranju i izgradnji koji on sagledava kao ministar privrede, ne mislim nužno, da su one bile u datom trenutku presudne, ali su svakako bile kap koja je verovatno prelila čašu.

Ne postoji ništa što vas iritira, ni programski, ni ideološki, ni konceptualno, kao što vas iritira vaš kapacitet da kradete, da se bavite korupcijom. To je osinje gnezdo. Može svako da vam prigovara šta hoće, ali ako govori o onome što radite kada je u pitanju koruptivni deo, to je ono na šta reagujete uvek, jer ste svesni da ono što vam prigovaramo potpuna istina.

Daću vam primer Novog Sada. Koruptivni projekat „Novi Sad na vodi“, projekat koji je osmislio Miloš Vučević, sadašnji predsednik SNS i ministar odbrane. Praktično predviđa uređenje četiri i po kilometra najatraktivnijeg i najlepšeg dela novosadske obale.

Do Miloša Vučevića, sve gradske uprave predvidele su kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“ samo tri stvari - da obala Dunava služi sa sport, rekreaciju i turizam i ni za šta više. Onoga momenta kada je SNS došao na vlast, predviđena je gradnja stambenih blokova velikog tajkunskog naselja na brodogradilištu. Pri tom se događaju tri marifetluka, obratite sada pažnju, reč je o brodogradilištu koje je svojevremeno došao u poseda kompanija „Galens“. Došavši u posed brodogradilišta, oni su postali vlasnici objekata, ali ne i vlasnici zemljišta.

Dakle, neophodno je izvršiti konverziju prava svojine u pravo vlasništva i to uz naknadu. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu se vrši tako što se procenjuje vrednost zemljišta i onda se pare uplaćuju u budžet.

Oni koji su privatizovali iz spekulativnih razloga određena preduzeća, računajući s tim da je građevinsko zemljište na atraktivnoj lokaciji i ne vodeći računa ni o delatnosti firme, ni o zaposlenima, ni o njihovim platama, i ekonomskom standardu, sada kroz ovaj vaš predlog zakona o čemu Basta obaveštava predsednicu republičke Vlade, postaju profiteri i to u milijardama evra, jer ovde nisu u pitanju ni desetine ni stotine miliona, nego bukvalno milijarde evra.

Svako onaj ko nema pravo svojine, nego samo pravo korišćenja, ako ostvari pravo svojine bez naknade tako što će se nagoditi sa državom, sa vladajućom strankom ili sa političarima, postaje jedan od najbogatijih ljudi u ovoj državi i to na jedan potpuno pravno-invalidan način.

Praktično, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji vi predlažete legalizuju korupciju. Oni je ozakonjuju. Oni korupciji daju zakonsku formu i zakonsku snagu, to se nikada u novijoj političkoj istoriji Srbije nije dogodilo. Vi praktično štitite jedan postupak kojim je javni interes, državni interes oštećen, a privatni interes favorizovan na jedan potpuno koruptivan način.

Dakle, u Novom Sadu, dajem vam primer zašto je ovaj dopis Radeta Baste, predsednici republičke Vlade važan, događaju se tri vrste marifetluka kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“. Prvo, kroz ovaj zakon se omogućuje da kompanija koja je kupila brodogradilište, sticajem okolnosti kompanija se zove „Galens“, nije bitno, dajem vam samo kao primer i kao pravni model, dakle iz prava svojine dobije pravo vlasništva bez ikakve naknade.

Govorim vam o tome da je reč o najatraktivnijem zemljištu kada je u pitanju dunavska obala. Oni su vlasnici 3,7 hektara, a ukupno taj blok gde će biti građeno tajkunsko naselje ima osam hektara. Dakle, sa 3,7 dobijaju mogućnost naravno ukrupnjavanjem da postanu vlasnici osam hektara, a pri tome, obratite sada pažnju, u momentu kada postaju vlasnici brodogradilišta, bez prava svojine na zemljište, to zemljište je u koritu Dunava. Ono nije građevinsko. Novim, generalnim urbanističkim planom administracija Miloša Vučevića ono što je bilo dobro zemljište, dakle zemljište na kome ne sme da se gradi, pretvara u građevinsko zemljište tako što pomera nasip 500 metara u korito Dunava.

Dakle, prvi benefit za tu kompaniju je taj što imajući zemljište na vodnom delu nije mogla da gradi, a od momenta kada se donosi generalni urbanistički plan vodno zemljište postaje građevinsko zemljište i skače mu višestruko cena. Prvi marifetluk.

Drugi marifetluk – nasip koji će biti građen i pomeren u Dunav 500 metara u prvoj fazi predviđa da se prvo ogradi brodogradilište. Dakle, umesto da kompanija koja ima građevinsko zemljište, iz svojih sredstava radi nasip, on će biti građen iz sredstava budžeta Novog Sada. Dakle, biće zavučena ruka u džepove svih Novosađana.

Napokon, treća stvar je ova – mogućnost oslobađanja ljudi, dakle da nemaju potrebe da prevode pravo svojine, izvinjavam se, pravo vlasništva, pravo korišćenja u pravo svojine.

Četvrta stvar, gradeći most upravo na toj lokaciji, da se razumemo, mostovi su uvek dobrodošli i ovde je otvoreno potpuno nepotrebna velika polemika, mostovi su uvek dobro došli, ja nemam ništa protiv mostova, ali to tajkunsko naselje dobija praktično saobraćajnice koje se spuštaju i sa leve i sa desne strane, tako da može da komunicira direktno prema mostu.

Dakle, cela ideja „Novog Sada na vodi“ nije da Novosađani uživaju u obali, nije da četiri i po kilometara pripadaju svim građanima Novog Sada. Dakle, da mornarica, brodogradilište, Ribarac, Kamenička ada, Šodroš budu u vlasništvu svih Novosađana i da svi Novosađani mogu da se bave i rekreacijom i sportom i turizmom, nego da gradeći tajkunsko naselje na brodogradilištu pravo na dunavsku obalu imaju samo najbogatiji. Šta da rade svi ostali građani Novog Sada? Da stoje pred rampom tog tajkunskog naselja i da na trenutak zastanu i zamišljaju kako to izgleda?

Sram vas bilo.

Ako se tamo bude gradilo onako kako je generalni urbanistički plan predvideo, blok zgrada od 20 spratova, to znači da ceo potez iza toga od ulica 1.300 Kaplara do Despota Stefana, to je dve trećine Limana 3, koji sada imaju pogled na dunavsku obalu i na Frušku goru, od tog trenutka neće imati pogled ni na Dunav ni na Frušku goru, nego na taj betonsko-stakleno-aluminijumski mastadont od 20 spratova. To se nikada u istoriji Novog Sada nije dogodilo, a vi to sada činite.

Zato vam skrećem pažnju na ovaj dopis, skrećem vam pažnju na to da nije ovaj dopis samo rezerva koju je Rade Basta imao. I u stručnoj javnosti, i kada su u pitanju urbanisti i kada su u pitanju ekonomisti i kada su u pitanju pravnici, čuli ste dosta kritika na račun izmena i promena Zakona o planiranju i izgradnji. Ja vam skrećem pažnju da je stručna javnost ustala protiv toga.

Ono što celoj stvari daje jedan vrlo ružan ton, 3. maja dogodila se tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, posle toga tragedija u Mladenovcu. Vlada 4. maja, dan kasnije, donosi izmene i promene Zakona o planiranju i izgradnji, u momentu kada je celo društvo konsternirano, u momentu kada su sve naše emocije i sva naša pažnja upućena prema toj deci, prema njihovim roditeljima, prema jednom groznom stanju u kom se nalazi država, vi donosite zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, dan kasnije. Da li je to ljudski? Da li je to moralno? Na šta to liči? Da li je to društvo i da li je to država u kojoj želimo da živimo?

Napokon, ja mislim da ovo ima jedan širi kontekst. Ja mislim da je ovo jedno političko pozorište. Mislim da je cela priča oko Baste i njegove smene jedna maska da se ne bi bavili suštinskim stvarima. Jer, da se bavimo suštinskim stvarima, otvarali bi ona pitanja koja su ključna, otvarali bi pitanja kriminala, postavili bi pitanje kako je moguće da zajedno Novim Sadom, ali sada već i celom državom, upravljaju dva čoveka, brat Aleksandra Vučića, Andrej Vučić i Zvonko Veselinović? To pitanje ne postavljamo. Postavili bismo pitanje kako je moguće da predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe preuzima sve sporove u kojima oni koji su optuženi mogu vrlo neprijatno da optuže SNS? Pokazujem sliku Vladimira Đukanovića sa Dijanom Hrkalović.

Dijana Hrkalović je čuvar tajni SNS-a i bilo je od interesa da Vladimir Đukanović preuzme ovaj slučaj. Zašto? Pa, zato što Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe ima presudan uticaj na izbor i sudija i tužilaca i kada sudije i tužioci vide da je on preuzeo slučaj, to onda podrazumeva da taj slučaj mora okončati pozitivno za njegovog klijenta. Zato on preuzima sve sporne slučajeve.

Pitam vas zašto je preuzeo slučaj Koluvija, najveća plantaža marihuane u celoj Evropi, da bi sanirao posledice mogućeg svedočenja svih onih koji će potvrditi da je to bio državni projekat. Dakle, projekat najveće plantaže u Evropi, koji su čuvali i ljudi iz BIA-a i vojno-obaveštajne službe i policajci. To je preuzeo Vladimir Đukanović, da bi poslao poruku sudijama da on koji može da odluči o njihovoj sudbini zastupa Koluviju i da činjenicom da on zastupa Koluviju oni moraju da vode računa da presuda bude u njegovu korist.

Zašto ne pričamo o tome ko upravlja Novim Sadom? Pogledajte ovu sliku. Ovde je Miloš Vučević, zajedno sa kumom slave, Markom Bosancem Bosketom, čovekom koji je dobio najveći ugovor od EPS-a u vrednosti od 100 miliona evra za očitavanje brojila. Balavac koji ima 27 godina dobio je mogućnost da očitava brojila na teritoriji cele države i onda se čudimo što najviše prigovora kada je u pitanju EPS ima upravo oko struje i oko toga koliki su računi, jer se svi ljudi žale da su računi kada je i u pitanju EPS uvećani.

Pitam vas – da li je ovo država u kojoj želimo da živimo?

Ovo je slika Koluvije zajedno sa šefom BIA, koji se nalazi u radnom kombinezonu. Dakle, ovde je Aleksandar Vulin zajedno sa Kovijom. Da li je posao BIA, koju vodi Aleksandar Vulin, da štiti zakonitost ili da krši zakonitost? Da li je njihov posao da utiču da se kriminalci hapse ili je njihov posao da štite kriminalce? Da li je poruka ova gde šef BIA u to vreme sarađuje sa Koluvijom, a potom predsednik Pravosudnog odbora i advokat Vladimir Đukanović zastupa Koluviju, da li je to poruka sudijama da ovaj slučaj mora da završi oslobađajućom presudom za Koluviju? Ja tvrdim da jeste, a vi me razuverite da nije.

Da li je ovo slika koju želimo da gledamo? Predsednik SNS Miloš Vučević, trenutno ministar vojske, prima u Svečanoj sali Gradske kuće jednog od najvećih kriminalaca Novog Sada, Slobodana Milutinovića Snajpera? Da li je ovo uzorno društvo? Da li je ovo atmosfera u kojoj želite da živimo? Da li predsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada treba u Svečanoj sali da prima najuglednije građane ili kriminalce? O tome ne želite da govorite, a rado biste da pričamo o Basti. Pa ne može.

Postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Prvo pitanje – da li je predsednik Srpske liste, Goran Rakić, promenio mesto prebivališta tako što je iz Kosovske Mitrovice prešao u Novi Sad? Ovo nije tajna u Novom Sadu. Svi znaju da predsednik Srpske liste, Goran Rakić, živi u Novom Sadu. Moje pitanje MUP je da li je on i formalno promenio prebivalište?

Smatram da je ovo duboko nemoralno. U ovom trenutku ne postoji nijedna represivna mera koju vlast Aljbina Kurtija ne primenjuje nad Srbima. U ovom trenutku, kada treba svi da iskažemo solidarnost i da svako primereno svojim mogućnostima, svom autoritetu, svojoj emociji, pokažemo solidarnost sa Srbima sa KiM, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, se preselio u Novi Sad i on je počeo da živi u Novom Sadu.

Ova činjenica je utoliko zabrinjavajuća što u Novom Sadu zajedno sa njim takođe žive Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, dvojac koji je međunarodna zajednica označila kao najveću organizovanu kriminalnu grupu u ovom delu Evrope, živi na relaciji Novi Sad-Kopaonik, pri čemu više vremena provodi u Novom Sadu nego Kopaoniku.

Da li je Goran Rakić, predsednik Srpske liste ili novosadske liste? Da li on brani interese Srba na KiM tako što će podeliti sudbinu sa njima na licu mesta, ili je izmestio i sebe i svoju porodicu u Novi Sad i ostavio te ljude na cedilu, na milost i nemilost vlasti Aljbina Kurtija?

Postavljam pitanje, mada znam da on faktički živi u Novom Sadu, da li je promenio i prebivalište i da li je od predsednika Srpske liste postao predsednik novosadske liste?

Drugo pitanje MUP-u – dokle će dozvoliti da Novi Sad bude sigurna kuća za kriminalce, Eldorado za kriminalce?

U Novom Sadu u ovom trenutku su i Zvonko Veselinović i Milan Radojičić i mnogi drugi kriminalci koji upravljaju i kriminalnom scenom Novog Sada i kriminalnom scenom Srbije. Uz te kriminalce imaju podršku, i to neskrivenu, Andreja Vučića i Miloša Vučevića i uz njihovo sasluženje i njihov politički uticaj, uspostavili su torturu koja neće još dugo trajati jer se Novi Sad diže i opire tome.

Drugo pitanje takođe je vezano za Novi Sad, a upućujem ga MUP-u. Novi Sad je postao mesto nerešenih ubistava. Da li postoje krvni delikti u Novom Sadu? Da li postoje krvni delikti kao odeljenje u upravi kriminalističke policije? Imali smo četiri ubistva u godinama koje su ostale iza nas. Nije rešeno ubistvo Marka Markuša, nije rešeno ubistvo Dragana Amidžića Amidže, nije rešeno ubistvo Đorđa Zafirovića Zafira, nije rešeno ubistvo Branka Glušice. To je sramotno. Dokle će Novi Sad biti mesto nerešenih ubistava?

Porodica Branka Glušice čeka da se reši pitanje ko je ubio tog časnog čoveka? Podsećam, reč je o operativcu BIA. Podsećam da je pred kraj svoje karijere radio u UBPOK-u. Dakle, bio je direktno zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala. Policajac koji je vodio bitku protiv organizovanog kriminala ubijen je od tog istog organizovanog kriminala.

Postavlja se pitanje kada će biti razrešena sva ova ubistva i da li porodice Markuš, porodica Amidžić, porodica Zafirović, porodica Glušica imaju pravo na istinu i kada će biti procesuirani oni koji su izvršili te egzekucije?

Treće pitanje postavljam takođe MUP-u – da li je tačno da je Dijana Hrkalović, u to vreme najuticajnija žena u MUP-u, direktno se stavila na stranu jednog klana, u ovom slučaju „kavačkog“, išla po CZ-u i lobirala kod drugih kriminalaca da optužuju kontra-bandu? Da li činjenica da je advokat Dijane Hrkalović, Vladimir Đukanović, vršio pritisak na tužilaštvo, sudstvo, policiju, jer je jasno da Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe vrši neposredan uticaj na to i ko će biti sudija i ko će biti tužilac? To su pitanja na koja tražim odgovor.

Logično je da se traži smena REM, jer sve ono što se događalo u zadnjih 11 godina, sve ono što je obeležilo vlast SNS-a je potpuna disproporcija kada je u pitanju objektivno, nepristrasno i profesionalno informisanje i to je prošlo kroz tri faze.

Na početku vaše vladavine rekla bi se poneka činjenica, a onda bi ta činjenica bila zatrpana tonom netačnih informacija.

Druga faza je bila jednostrano izveštavanje. Sve ono što govori u prilog vaše neefikasnosti je prećutkivano, a ono malo činjenica koje je govorilo u prilog vlasti je isticano. Dakle, jedno potpuno jednostrano izražavanje i isticanje samo onoga što ide u prilog vlasti, a prećutkivanje svih činjenica koje govore u prilog neefikasnosti i lošeg upravljanja ovom državom.

Ovo čemu sada prisustvujemo, treća faza, lažete sve i lažete sto posto. Ne postoji ni trunka, ne postoji istina ni u forenzičkim tragovima. Da uzmete bris, ne bi mogli da utvrdite da postoji istina u onome što govore najistaknutiji predstavnici SNS.

Korak dalje, fizičko nasilje je na delu. Dakle, imamo problem da verbalno nasilje kojim obasipate javnost i javni prostor, polako prerasta u fizičko nasilje. Ja vas pozivam na umerenost i odmerenost. To se već događa. Vaši napadi na Novu S, vaši napadi na N1, vaši napadi na objektivno, profesionalno i nepristrasno novinarstvo već je uslovilo protestima pred tim kućama. Šta hoćete? Da otvorite lov na novinare? Hoćete li da neko nastrada? Hoćete li da neko bude fizički ugrožen od tih ljudi? Šta hoćete i šta je smisao onoga što vi radite?

Potpuno je sramno govoriti o protestima koji su ostali iza nas kao o nekakvoj obojenoj revoluciji. Revolucija je nasilno obaranje vlasti! Revolucija je kada oni koji protestuju i oni koji izražavaju svoje političko nezadovoljstvo ne poštuju ni zakon, ni institucije! Dakle, protesti koji još uvek traju i koji će trajati sve dok se ne ispune svih zahtevi, ne opozicije, nego ljudi i građana koji su izašli, to su mirni, dostojanstveni protesti. Ne postoji ni jedan konflikt, ne postoji ni jedna agresivnost, ne postoji ni jedan gest u tim protestima kojima bi mogli da ih označimo agresivnim ili neprihvatljivim u političkom ili bilo kom drugom smislu. Zaista je sramotno porediti proteste sa obojenim revolucijama.

Šta hoćete? Da zabranite ljudima pravo na emociju? Hoćete li da zabranite ljudima pravo da iskazu svoj stav? Pri tom, pokazujete elementarno nepoštovanje prema emocijama ljudi koji su ostali bez svojih najmilijih! Nemojte smetnuti s uma da je među 18 kovčega koji su završili u zemlji, najveći broj onih koji su beli. Ljudi imaju pravo na zebnju, ljudi imaju pravo na strah, na osećaj neizvesnosti i imaju pravo da iskažu protest, jer mi više ne protestujemo oko ekonomije, oko medija, ne protestujemo oko toga da li ima vladavine prave ili nema, jer svega toga u Srbiji nema!

Ljudi su izašli da protestuju jer očekuju od države elementarnu stvar, a svaka država mora da garantuje bezbednost svakom građaninu! Ova država ne garantuje bezbednost svojim građanima! Zato su ljudi izašli!

Ideja države je stabilnost i poredak koji se poštuje. Svi koji su izašli žele da upute samo jednu poruku, želimo da živimo u mirnoj državi, želimo da živimo u državi u kojoj se poštuju institucije i zakon. Ako svaka majka kada isprati svoje dete u školu strepi da li će se vratiti, da li zbog vršnjačkog nasilja ili nečeg što je još gore, ako svi roditelji koji su zadnjih dana gledali sve te grozne scene i u osnovnoj školi na Vračaru i u Mladenovcu, treba da strepe svaki put kada dete izađe uveče, onda država ne postoji.

Ti ljudi su izašli na ulicu da bi uputili tu jednostavnu poruku, da je osnovna funkcija države da obezbedi mir, stabilnost, bezbednost, i ličnu bezbednost i imovinsku, što je u Srbiji potpuno izostalo.

Povremeno kada slušam neke od vas, imam utisak kao da govore penzionisani radnici Štazija, NKVD-a ili OZNA. Takve su to teorije zavere? Kakve su to priče o stranim službama? Kakve su to priče o nekakvom stranom faktoru koji utiče? Nema svega toga. Ima samo osećaja nesigurnosti, ima samo osećaja straha kod ljudi koji su izašli na ulicu, da bismo živeli u civilizovanoj i uljuđenoj državi, a to Srbija trenutno nije!

Napokon, vlast je uvek ta koja uspostavlja određen nivo političke kulture. Vi ste uspostavili model konflikta. Dakle, način na koji se ophodite prema opoziciji i prema svima koji misle drugačije od vas, to je vređanje, to je nipodaštavanje, to je potcenjivanje, to je omalovažavanje. To će vam se vratiti i već vam se vraća o glavu i razbiće vam se o glavu ne samo to, nego sva ta vaša agresivnost i nesposobnost da na jedan civilizovan način raspravljate o svemu! To se već vidi i na ovim protestima.

Ono što ljudi hoće je tolerancija. Ono što ljudi hoće je da čuju činjenice, ono što ljudi hoće je da vide uljuđen dijalog. Dakle, sve ono što vi u svojoj bahatosti, vređanju, omalovažavanju, nipodaštavanju, ne činite. To vam se razbija o glavu, a tek će vam se razbiti u danima koji dolaze!

Napokon, ja vas molim, jedan od zahteva su i rijalitiji. Podsećam da je jedan od ljudi koji je izvršio masakr upoređivao sebe sa Kristijanom Golubovićem. Podsećam da je u jednom od rijalitija bio Zvezdan Slavnić, koji je bio ubica, odnosno bio osuđen za ubistvo. Podsećam da je u rijaliti ušao Zoran Marjanović, koji je bio osumnjičen za ubistvo svoje supruge Jelene Marjanović. Ne možete… (Isključen mikrofon.)

Ako dozvoljavate, ja bih postavio pitanje ministru policije i ministarki pravde i par mojih pitanja se tiču bezbednosne situacije u Novom Sadu.

Prvo, Međunarodna organizacija koja prati tokove prljavog novca u Ženevi stavila je Novi Sad na mapu onih gradova u kojima postoje tri problema. Prvo je kada su u pitanju tokovi prljavog novca činjenica da je Novi Sad čvorište u trgovini narkoticima, drugo da se prljavi novac u Novom Sadu pere u građevini i treće da se prljavi novac u Novom Sadu pere kupovinom zemljišta. Dakle, relevantna međunarodna institucija koja se bavi tokovima prljavog novca stavila je Novi Sad na mapu iz ova tri razloga.

Ono što dodatno opterećuje bezbednosnu situaciju u Novom Sadu sadržano je u činjenici da prethodna dva načelnika policijske uprave su završila sa krivičnim prijavama. Dakle, sticajem okolnosti, ljudi koji su trebali da brane zakon kršili su zakon i oni su sada predmet procesuiranja. Ja poštujem prezumpciju nevinosti i neću da prejudiciram, ali je jako loše da prethodna dva prva čoveka novosadske policije završe sa krivičnim prijavama, to nešto govori kada je u pitanju ta struka.

Moje pitanje gospodinu Gašiću je prvo, Novi Sad se pretvorio u grad nerešenih ubistava. Podsetiću, u vremenu i godinama koje su ostale iza nas nerešeno je ubistvo Marka Markuša, nerešeno je ubistvo Dragana Amidžića, nerešeno je ubistvo Đorđa Zafirovića, nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Od ovih ubistava najduže nerešeno je ubistvo Branka Glušice. Dakle, punih 14 godina izvršilac tog ubistva nije procesuiran.

Podsetiću, kada je u pitanju Branko Glušica, reč je o operativcu BIA, koji je kasnije radio u UBPOK-u. Dakle, policajac koji se borio protiv organizovanog kriminala, skončao je na najtragičniji mogući način. Pitam njegove kolege, kako se oni osećaju? Kako se tek osećaju građani ako je bilo moguće da policajac koji se bori protiv organizovanog kriminala okonča na najtragičniji način i da 14 godina ne znamo ko je izvršilac tog gnusnog čina.

Druga stvar koja je unela zebnju, koja je unela nesigurnost kada je u pitanju Novi Sad, jeste slučaj Slobodana Milutinovića „Snajpera“. Podsetiću vas, to je jedan od najvećih kriminalaca u Novom Sadu. On je imao meru nadzora koja se u narodu zove „nošenje nanogice“. Iako je imao nanogicu, on je pobegao.

Ono što dodatno blamira ceo institucionalni sistem je činjenica da je od momenta kada je izgubljen signal od nanogice, do momenta kada su alarmirane službe proteklo 48 sati, dakle taj kriminalac je od momenta kada je skinuo nanogicu imao 48 sati, odnosno dva dana da se skloni. Za dva dana mogao je da ode na Madagaskar.

Dakle, velika je blamaža, pod jedan – što je skinuo nanogicu, pod dva – da su institucije alarmirane tek posle 48 sati. Dakle, postavlja se pitanje – ko ga štiti?

U javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je taj kriminalac primljen u Gradsku kuću i da je dočekan kao najviši gost od strane tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, kao što javnosti Novog Sada nije nepoznata činjenica da je bio u upravi fudbalskog kluba zajedno sa načelnikom BIA, Nikolom Vasiljevićem. Postavljam pitanje – ko štiti ovog kriminalca?

Postavljam pitanje ministrici pravosuđa, na osnovu koje profesionalne procene je uopšte dozvoljena mogućnost da on nosi nanogicu kada je svima jasno u Novom Sadu da je postojala velika mogućnost da će se desiti upravo ono što se desilo, dakle da i pored mera nadzora i pored nanogice se to zloupotrebi i pobegne?

Mislim da su to stvari o kojima moramo da se izjasnimo i mislim da moramo dobiti odgovore na ta pitanja da bi ona vrsta zebnje, ona vrsta nesigurnosti koja u ovom trenutku postoji u Novom Sadu bila ili ublažena ili otklonjena.

Napokon, Novi Sad je sedište i središte kriminalne organizacije Zvonka Veselinovića. Pitam ministra policije – šta preduzima po tom pitanju? Pitam ministra policije, s obzirom da je firma Zvonka Veselinovića „Granit Peščar“ iz Ljiga vršila radove u Novom Sadu, posle kojih će njegova firma dobiti 10 miliona evra na svoj račun, a Novi Sad …(Isključen mikrofon.)

Poštovane koleginice, poštovane kolege, ovo je član koji reguliše okolnosti i uslove razrešenja direktora regulatora i, nažalost, kod nas nisu potpuno jasni ni uslovi, ni okolnosti, ni kriterijumi uspešnosti, ni kriterijumi neuspešnosti.

Podsećam da smo svojevremeno u krugu ljudi koje doživljavam kao ozbiljne pravnike pokušavali da definišemo šta znači istaknut pravnik i da se nismo složili oko toga koje kriterijume, koje okolnosti, koje uslove treba da ispunjavaju svojim znanjem, svojom bibliografijom ljudi da bi se nazivali istaknutim pravnicima i procenili smo da je to jedan izraz koji je neprecizan i neprikladan da bi opisao znanje.

Slično je i ovde kada su u pitanju okolnosti razrešenja. Naime, mi nemamo kulturu rezultata. Kada se analiziraju organizacije, firme, ustanove kojima je osnivač država, vi možete razvijati tri vrste kriterijuma. Dakle, kriterijume koji su ekonomski, personalni ili tehnički.

Okolnosti pod kojima se ovde definiše način i uslovi koji mogu dovesti do razrešenja nisu precizni. Podsetiću vas da smo na ovom istom mestu razgovarali o eklatantnim primerima kada se ne definišu te okolnosti šta može da se dogodi i koristili smo primer EPS-a.

Podsećam da je odlazeća ministarka Mihajlović rekla da je samo ove godine EPS potrošio tri milijarde na energente.

Podsećam vas da su bili incidenti i kada su u pitanju bageri i kada je u pitanju Tent i da je bilo jako mnogo stvari. Tek kada je upravljanje tom firmom dovedeno do incidenta, tek kada su napravljene kardinalne greške, tek onda kada se javnost sablažnjavala pred ekonomskim i tehničkim pokazateljima, donesena je odluka da se Milorad Grčić kao direktor smeni.

Da se to ne bi događalo i u ovim okolnostima, da se to ne bi događalo i kada je u pitanju direktor regulatora, podneli smo ovaj amandman u kom smo predložili da se briše onaj deo člana koji je besmislen.

Hvala.

U ovom članu smo predložili da se briše sledeći stav – regulator na opravdan zahtev može da odredi obavezu omogućavajući pristup instalacijama i kablovima, kao i odgovarajućim pripadajućim sredstvima unutar zgrada, kao i do prve sabirne ili razdelne tačke, kada je ta tačka smeštena van zgrade.

Iz ove glomazne i naizgled nejasne formulacije krije se želja da se arbitrira, da se što više potisne SBB a da se što više, na jedan potpuno arbitraran i nasilan način, ubaci „Telekom“.

Skrenuo bih pažnju da je Evropska komisija, kada je u pitanju sloboda izražavanja, skrenula pažnju da nema nikakvog napretka. Jedan od razloga zašto nema nikakvog napretka kada je u pitanju sloboda izražavanja jeste permanentan napor da se, što zakonski, što nezakonito, što na silu, što marifetlucima, potisne SBB u korist „Telekoma“.

Iza ovih formulacija stoji prikrivena želja da se „Telekom“ dodatno favorizuje i da se SBB potpuno potisne. Zato smo predložili da se ovo izbaci, jer se ovim praktično stvaraju pretpostavke, u prvi mah tehničke, a onda i zakonske, da se arbitrira i da se praktično svakom investitoru, što se inače u praksi događa, bar u Novom Sadu, naloži kog će operatera uvoditi.

Dakle, kada su u pitanju zgrade u Novom Sadu, investitor dobije nalog da SBB ne može biti operater u tim zgradama i namerno se favorizuje „Telekom“, da bi bilo što manje slobode i da bi bilo što manje demokratije. Hvala.

Slično kao i u prethodnom, dakle, država ponovo umesto da uspostavi pravila igre koja na jednak način tretiraju sve subjekte i koja određuje samo pravila igre koja ne favorizuju nikoga, nego ostvaruju okvir unutar kokse na tržištu i konkurentski postavljaju sve firme koje su u ovoj oblasti, ovim se praktično stvara pretpostavka za monopolizaciju. Zato naš amandman glasi – Regulator prati stanje i promene na tržištu, naročito u vezi sa s komercijalnim ugovorima između privrednih subjekata, uključujući i ugovore o zajedničkom ulaganju koji utuču na stvaranje konkurencije na tržištu i što je ključno, sprečava diskriminaciju drugih manjih privrednih subjekata.

Podsećam, 195 miliona je „Telekom“ platio „Kopernikus“ iz tih para je praktično kupljena Prva i B92, iz tih para je stvoren monolitan informativni sistem koji praktično pogoduje samo stranci na vlasti i na osnovu ovih finansijskih transakcija je stvorena neravnoteža na tržištu kada je u pitanju mogućnost slobode izražavanja.

Zato kada je u pitanju ovaj član, predlažem ovu korekciju da bi se sprečila diskriminacija drugih manjih privrednih subjekata da bi se izbegla monopolizacija bilo koga, naročito, „Telekoma“ koji je očito favorizovan od strane države i koji služi kao poluga da imamo što manje mogućnosti kada je u pitanju sloboda izražavanja, da imamo što manje izvora informisanja i da primereno tome redukujemo mogućnosti i kapacitete demokratskog društva. Zato predlažemo da se za ovaj amandman glasa.

Dakle, član 38. U cilju poboljšanja uslova bezbednosti zdravlja na radu za žene koje su zaposlene na radnim mestima sa pojačanim rizikom po bezbednost i zdravlje na radu, uvodi se obaveza redovne kontrole zdravlja na svakih šest meseci.

Radi se, pre svega, o ženama koje su zaposlene u hemijskoj industriji, jer je opšte poznato da u hemijskoj industriji stradaju pluća i strada urogenitalni trakt.

Jako je važno održavati redovnu kontrolu kada je u pitanju zdravlje i ne prepuštati ništa slučaju.

Takođe, na svim radnim mestima koja podrazumevaju hladnoću, koja po svojoj prirodi ne mogu imati normalnu temperaturu, a to je pre svega rad u ribarnicama, rad u mesarama, kasapnicama, gde je moguće prehlađivanje, gde je povećan rizik steriliteta, takođe je ovaj član izuzetno važan. To je kada je u pitanju zdravlje žena.

Postoji nešto što je takođe važno, a što nije u vezi samo sa zdravljem rekao bih da je to u vezi sa psihičkim zdravljem i sa integritetom sa kojim se mora gledati na žene kada je u pitanju njihov posao.

Naime, ovaj zakon nema rodnu dimenziju. Treba zaštiti žene i od maltretiranja i svake vrste seksualnog uznemiravanja. Nisam primetio da ovaj zakon ima te dve dimenzije. Dakle, s jedne strane da štiti žene kada je u pitanju njihovo zdravlje, s obzirom na onu vrstu industrija koja realno mogu da ugrožavaju njihovo zdravlje i, napokon, u ovoj drugoj dimenziji, rodnoj dimenziji koja podrazumeva zaštitu od maltretiranja i seksualnog uznemiravanja.

Ovo nedostaje ovom zakonu i verujem da bi usvajanjem ovog amandmana mogli bitno da ga popravimo.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

Dakle, u članu 46. nakon stava 6. dodajemo stav 7. koji glasi – u cilju bolje organizacije i poboljšanja uslova bezbednosti i zdravlja na radu za privredne subjekte koji imaju više od 50 zaposlenih, formira se odbor za bezbednost i zaštitu na radu, dok se na nivou regiona i države za iste potrebe uvodi pozicija regionalni i nacionalni koordinator za bezbednost i zaštitu na radu.

U čemu je problem? Dakle, ovo je zahtev sindikata. U celoj državi negde imamo oko 400 hiljada privrednih subjekata. Na tih 400 hiljada privrednih subjekata imamo samo 237 inspektora rada.

Ti inspektori rada, tih 237 ljudi, ne mogu da pokriju 400 hiljada privrednih subjekata i zbog toga se javljaju brojne anomalije i zbog toga se događaju nesreće na radu i situacije u kojima stradaju radnici.

Dakle, zakonom je predviđeno da se doda još 30, što je nedovoljno. Dakle, predlog je da se ova oblast drugačije uredi i da praktično imamo koordinatore i na regionalnom i na nacionalnom nivou.

Podsetiću vas, imali smo tragičnu situaciju pre mesec dana u kojoj je jedna žena u Kraljevu preminula zato što je radila uzastopno po deset sati zato što su targeti, odnosno ono što su poslodavci stavili pred nju i pred ostale žene bili takvi da je, nažalost, okončala život na radnom mestu. Te stvari ne smeju da se događaju, a te stvari se ne bi događale kada bismo imali na ovaj način rešen problem, kao što smo imali problem eksplozije metana u rudniku Soko, mada su svi znali da imamo problem metana, ali nije bila organizovana institucionalna zaštita radnika i zbog toga su se desili ovi problemi.

Dakle, ovim što predlažem izbegavamo ove ekstremne situacije koje su se, nažalost, završile tragično po te ljude.

Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

Sem argumenata koji su se do sada čuli u raspravi, želeo bih da upotrebim još jedan argument, a to je loše dimenzioniran problem regionalnih deponija. Daću vam primer koji ja najbolje poznajem, to je primer Novog Sada. Za 11 godina vlasti SNS nisu makli malim prstom, katastrofalno.

Dakle, od male ekološke bombe su napravili veliku ekološku bombu. Do ovog zakona i do onoga što je preduzimalo Ministarstvo, Novi Sad je imao neuređenu deponiju koja biva sve veća. Novim konceptom regionalnih deponija, umesto otpada koji je sada dolazio samo iz Novog Sada, to će biti regionalna deponija u koju će dolaziti otpad. Pored Novog Sada, iz Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Beočina, Žablja, Srbobrana i Vrbasa.

Tako smo umesto malog ekološkog problema napravili veliki ekološki problem. Ako tome dodamo činjenicu da je deponija u neposrednoj blizini naselja Klisa, Vidovdansko naselje, Slana bara, gde živi 45.000 stanovnika, to znači da je 45.000 stanovnika Klise, Vidovdanskog naselja, Slane bare i Velikih livada svakodnevno izloženo svim čime su izloženi stanovnici regionalnih deponija koje su neuređene.

Dakle, isparavanjima, dakle kesama, dakle svim toksičnim materijama koje dolaze sa regionalne deponije onda vidimo kako je dimenzioniran problem u Novom Sadu. Sa 11 godina koliko je SNS u Novom Sadu imala prilike da uredi ovaj problem oslanjajući se naravno i na pokrajinski i na republički kapacitet nije urađeno ništa i samo umesto malog problema imamo veliki problem. To je profesionalna sramota što radite u Novom Sadu.

Još jedna komponenta nije u ovom zakonu obrađena, a nije beznačajna i reći ću vam u Novom Sadu kako to izgleda. To je problem bezbednosti. Prvo, kada ulazite u Novi Sad, prvo što ugledate – deponija. To nije baš preterana, urbana estetika. Dakle, prvi bezbednosni problem je što zbog blizine deponije autoputu ugroženi su vozači. Ne jednom se događa da lete kese prema automobilima, a da ne pričam o toksičnim česticama koje se šire sa deponije svaki put kada je veliki vetar. Dakle, imate bezbednosni problem činjenicom da je stara i nova deponija planirana uz sam autoput i to nije inteligentno rešenje.

Drugi bezbednosni problem. Iznad te deponije idu stubovi visokog napona, svaka deponije, svaka deponija ako želimo da budemo racionalno organizovana i ekonomična, isplativa mora da ima visinu oko 35 metara. Podsećam vas da su stubovi visokog napona koji se sada nalaze na deponiji u Novom Sadu negde između 20, 25 metara. Kažite mi molim vas, kako planirate to da izvedete? Ako visoko naponski vodovi idu na visini od 20 do 25 metara a deponija da bi bila isplativa mora da bude visine do 35 metara šta ćete raditi? Hoćete uklanjati te visoke napone? A da ne pričam o metanskom gasu, da ne pričam o mogućnosti da dođe do varničenja između stubova visokog napona i metanskog gasa i da može da dođe do požara i da može da dođe do tragedije velikih razmera. Dakle, to su stvari kojima mora da se vodi računa sada da bismo mogli da preventiramo sve neprijatne situacije koje mogu da iskrsnu ako se ove stvari nemaju u vidu. Hvala.

Poštovani predsedniče povređen je član 108. o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. U ovom slučaju vi se niste starali. Naime, ministarka Đedović je u jednom trenutku počela da prekoreva poslanike zato što nisu slušali predsednika. I nije samo da ga nisu slušali, nego ga nisu ni pažljivo slušali.

Obaveza poslanika nije da pažljivo slušaju predsednika države.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, pitanje efikasnosti sudstva i uopšte uspostavljanja zakonitosti ima svoje razne dimenzije, od ekonomske, preko pravne, do sociološke, ali nisam siguran da je ovo trenutak i nisam siguran da su ovo tačke dnevnog reda po kojima treba otvarati nekakvu teorijsku raspravu.

Ono što je potpuno izvesno, da bi pravosuđe funkcionisalo, mora da postoji i pravna i politička klima koja će ohrabriti i sudije i tužioce i policajce da rade svoj posao. Kod nas ta klima ne postoji jer najviši predstavnici vlasti druguju, šuruju i sarađuju sa kriminalcima. Daću vam četiri primera.

Pokazujem vam sliku na kojoj se vidi predsednik države Aleksandar Vučić koji sedi zajedno sa Milanom Radojičićem. Dakle, predsednik države Aleksandar Vučić sedi na sastanku sa Milanom Radojičićem koji je od strane relevantnih međunarodnih institucija oglašen jednim od najvećih kriminalaca u ovom delu Evrope. On i Zvonko Veselinović čine koruptivni dvojac koji međunarodna zajednica označava kao najveću kriminalnu grupu u ovom delu Evrope koja trguje robama, narkoticima i oružjem. Nije posao predsednika države da se druži s kriminalcima. Posao predsednika države je da ohrabri sudije, tužioce da rade svoj posao, da budu objektivni, nepristrasni i da ne postoji nijedna crta subjektivnosti u načinu na koji postupaju. Ako predsednik države sedi s kriminalcem, ako predsednik države hvali kriminalca, kao što je to radio Aleksandar Vučić, onda on ohrabruje kriminal i uspostavlja mogućnost stvaranja organizovanih kriminalnih grupa.

Druga, ovo je već poznata evergrin slika Andreja Vučića sa Zvonkom Veselinovićem. Dakle, Aleksandar Vučić svojim drugovanjem sa Milanom Radojičićem ohrabruje tog kriminalca, štiti tog kriminalca, šalje poruku pravosuđu, tužilaštvu, policiji da je Milan Radojičić zaštićen, a na ovoj drugoj slici vidimo Andreja Vučića koji druguje sa Zvonkom Veselinovićem i štiti Zvonka Veselinovića. Ne može biti uspešan pravni sistem u kom političari sarađuju sa kriminalcima, u kom nameštaju poslove kriminalcima i u kom stvaraju atmosferu u kojoj kriminalci žive bolje od čestitog sveta. Tako ne može.

Treći primer, pokazujem sliku Vladimira Đukanovića i Dijane Hrkalović. Dijana Hrkalović je, činjenicom da je preuzeo njenu odbranu Đukanović, praktično zaštićena. Podsećam, to je osoba koja je kao činovnica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ni manje ni više, nego dozvolila sebi da stane na stranu jedne kriminalne grupe, u tom trenutku to je bio „kavački klan“, išla je po CZ-u i obećavala svim kriminalcima koji su spremni da terete jednu grupaciju kriminalnu na račun druge da će dobiti umanjenje kazni ili da će izaći. Ovo je poruka da će SNS štititi Dijanu Hrkalović, jer ukoliko je ne bude štitila postoji mogućnost da progovori i postoji mogućnost da i Dijana Hrkalović kaže sve što zna o vašim nezakonitim poslovima.

I četvrti primer, pokazujem sliku Kuluvije sa aktuelnim direktorom Bezbednosno-informativne agencije, a u momentu kada je nastala ova slika Kuluvija je sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom. Pitam vas, kada prosečan sudija, policajac i tužilac vide da se bivši i prvi policajac Srbije, a sadašnji, aktuelni direktor Bezbednosno-informativne agencije druži sa Kuluvijom, da li time ohrabrujemo sudstvo? A da li ga ohrabrujemo još više kada vidi da Kuluviju brani opet jedan te isti advokat koji je neka vrsta čistača, koji je zadužen da briše kriminalne tragove istaknutih članova SNS-a Vladimir Đukanović?

Dakle, organizovani kriminal u ovoj državi je moguć i ove slike pokazuju da je utemeljen zato što u njemu učestvuju najistaknutiji predstavnici SNS-a Vladimir Đukanović, Andrej Vučić i Aleksandar Vučić. Dakle, Aleksandar Vučić nije predsednik države, nego šef mafije i sve dok Aleksandar Vučić ne bude predsednik države, nego šef mafije, borba protiv kriminala ne može biti uspešna.