Poštovana potpredsednice, poštovane koleginice i kolege, moram priznati da me je ugao i način razmatranja tokom jučerašnjeg dana iznenadio kada je u pitanju Skupština zato što sam nailazio na termine koji ne postoje ni u sociologiji ni u politikologiji.

Nisam video nigde da se vlade dele na male i velike. Vlada ili je funkcionalna ili je ne funkcionalna. Možete imati malu vladu koja je neracionalna i neefikasna i relativno velike vlade po broju resora, koja je i racionalna i efikasna.

Dakle, funkcionalna je ona vlada koja odgovara izazovu trenutka. Funkcionalna je ona vlada koja odgovara potrebama naroda. Funkcionalna je ona vlada koja svojim institucionalnim kapacitetom, svojim kompetencijama, ali i ljudima koji sede u toj vladi odgovara onome što su ključni problemi i potrebe jednog naroda. Mi o tome nismo pričali. Ovde se priča o geopolitici.

Geopolitikom, sem određenog kruga zaista kompetentnih ljudi u Srbiji se bave ljudi koji stoje pred prodavnicom i piju ciglarsko pivo i raspravljaju da li je jača Rusija ili Amerika. To narod ne interesuje.

Moje iskustvo, pripremajući se za ovu sednicu, a pripremao sam se u kampanji razgovarajući sa mojim Novosađanima, da ljude interesuju dve stvari u ovom trenutku. Prvo je ekonomska stabilnost. U ovom trenutku imamo inflaciju. Moram da budem potpuno pošten, ta inflacija je uvezena sa strane. Nije toliko produkovana iznutra, nego je to sticaj evropskih okolnosti i svega onoga što nam se događa.

Takođe, ono što je briga običnog čoveka je da li će ostati bez posla, da li će prehraniti porodicu, da li će sastaviti kraj sa krajem, da li ima od 1. do 1. To ljude interesuje. Ne interesuje ih geopolitika. Ne interesuju ih velike teme. Interesuje ih njihov život.

Da li ova Vlada ide u susret tome? Imam utisak da se ova Vlada pravi rutinski, kao da je najbolje vreme, a ovo je krizno vreme. Krizno vreme traži krizni menadžment. Ja ne vidim u postavci Vlade, u načinu na koji su opredeljena ministarstva, ništa što bi ukazivalo na to da živimo u jednom dramatičnom trenutku, a da će vreme koje dolazi i meseci koji slede, ne godine, ovu situaciju učiniti još dramatičnijom. Na dramatične okolnosti se reaguje drugačije.

Za očekivati je da ćemo imati ekonomske probleme. Za očekivati je da će inflacija biti veća. Za očekivati je da je kriza koja nas je trenutno okrznula, da će u jednom trenutku da nas udari i ostavi katastrofalne posledice, pre svega na privredu.

Jako je mnogo ljudi koji će otići na ulicu. Jako je mnogo ljudi koji neće imati mogućnosti da na pristojan način prehrane i organizuju ekonomski život svoje porodice, da li mislimo o tome? Nemam utisak.

Ono što osećam takođe i ono što je bila preporuka ljudi je da se više razgovara. Mi imamo Ministarstvo za društveni dijalog, ali Ministarstvo za društveni dijalog je zapravo bilo „ministarstvo za društveni monolog“. Ni jedna ključna tema u ovom društvu nije otvorena na ozbiljan način.

Imali smo provalu nasilja iz grada iz kog dolazim i u julu kada je usvajan generalni urbanistički plan i juče kada su hapšeni, privođeni ljudi na Šodrošu.

Dakle, ili ćemo imati političku kulturu koja podrazumeva da raspravljamo o institucijama na civilizovan, pristojan i uljuđen način ili ćemo izbegavajući određene teme proizvesti emociju koja ljude vodi na ulicu.

Ja mislim da država počiva na zakonima i institucijama. Ja mislim da je ideja države stabilnost poretka, a stabilnost poretka podrazumeva da se o temama razgovara na civilizovan i pristojan način i da hapšenje, privođenje i brutalna sila ne bude način na koji se postupa, a to se dogodilo u Novom Sadu, to se dogodilo na Šodrošu. To se dogodilo kada je usvajan generalni urbanistički plan i to je potpuno nedopustivo.

Zato vas pozivam da u duhu koji podrazumeva pažljivo osluškivanje onoga što narod očekuje od nas i kada je ova Vlada i kada je u pitanju zakonodavna aktivnost ove Skupštine, postupamo u mesecima koji slede i u vremenu koje dolazi.

Hvala vam na pažnji sa kojom ste me slušali.

(Biljana Pantić Pilja: Poslovnik.)

Član 107. je povređen.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. U ovom slučaju ona je drastično narušeno, ali ja iz razumljivih razloga ne bih polemisao o onome što ne zaslužuje …. (Isključen mikrofon.)

Upravo pokušavam, vi mi ne dozvoljavate.

Dakle, dostojanstvo je narušeno jer se poslanica nije striktno držala onoga što je tačka dnevnog reda. Ulazila je u jednu ličnu polemiku i ulazila i izlagala onu vrstu argumentacije…

Ne govorim o 106, nego o članu 107.

Dakle, spomenuo je činjenicu da je nakon jednog incidenta u Vrbasu došlo do sudskog procesa.

Želim da kažem da sam izuzetno ponosan što sam u tom trenutku stajao na strani pravde. U tom trenutku opštinska uprava je na jedan potpuno bespravan način pokušavala da ukloni jedan objekat i ja sam tada kao narodni poslanik Skupštine AP Vojvodine, na poziv građana bio u Vrbasu i suprotstavio se nezakonitim postupcima, nažalost države, što će kasnije Upravni sud i potvrditi presudom kojom daje za pravo vlasniku tog objekta, koji su pokušavali da uklone.

Dakle, ponosan sam na tu činjenicu, a vi tretirajte kako želite epilog sudskog procesa u tom slučaju. Hvala.

Predsedniče, povređen je član 27. druga alineja, koji kaže – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Primena Poslovnika je formalno-pravno pitanje jednim delom, a drugim delom je pitanje vašeg stila. Ali, bez obzira koji vam je stil predsedniče, da li ćete biti restriktivni i strogi u primeni Poslovnika, ili ćete biti tolerantni, vaš posao je da uspostavite isti aršin kada su u pitanju predstavnici pozicije i kada su u pitanju predstavnici opozicije. Vi otelovljujete političko jedinstvo ovog parlamenta i morate biti podjednako objektivni i distancirani i u odnosu na poziciju i odnosu na opoziciju. Ni u jednoj vašoj rečenici, pogotovo ne u načinu na koji vodite Narodnu skupštinu ne sme da se oseti vaša stranačka pripadnost. Ne samo da se oseti, nego vidno ste pristrasni i neobjektivni.

U drugom minutu replike bio gospodin Obradović prekinuli ste ga, i on je seo. Gospodin Dačić je govorio preko dva minuta, opomenuli ste ga, ali mu dozvolili tri minuta. Vi imate pravo kao predstavnik Narodne skupštine da prekinete predsednika Republike, koji je ovde došao i maltretira nas onim što uopšte nije tema. Dakle, sve vreme govori o stvarima koje se ne tiču zbog čega smo se ovde sastali, vi mu to tolerišete. Ja vas pozivam da primenite, dakle, član 27. drugu alineju, i da strogo vodite računa o tome ko šta govori. Svi moraju biti u temi i moraju da poštuju vremenski okvir koji im je zadat ovim Poslovnikom. Hvala. Ne insistiram dalje.

Zovem se Borislav Novaković i poslanik sam Narodne stranke u Skupštini.

Pozivam se na član 104.

Na početku kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku itd. Nema nikakve sumnje da se gospodin Jovanov uvredljivo izražavao. Ja ovo koristim kao poslovničko uporište da vam se obratim.

Biću vrlo kratak. Postoji samo jedna osoba u političkoj istoriji Srbije, ali i javnog života koja je u isto vreme bila na dva mesta. To je čovek koji je u jednom danu u Novom Sadu, odnosno Sremskim Karlovcima dao dva ispita, a u isto vreme je bio u Strazburu. On je prvi predsednik SNS i zove se Toma Nikolić. Sram vas bilo.

Da, želim.

Poštovani predsedavajući, dozvolite mi da primetim da je ponovo povređen član 104. i izrečene su neke neistine.

Naime, kada smo se poslednji put videli, ja nisam nosio nikakvu nalepnicu. Kada smo se poslednji put videli…

Kada smo se poslednji put videli vi ste bili član DSS, sedeli ste u mojoj prostoriji, vrlo snishodljivo molili za neku pomoć i još nešto…

Najružnije ste govorili o SNS-u i rekli ste „da sebe ne vidite i da nikada ne bi ste bili deo te izdajničke stranke“, citiram vas, to ste rekli.

Kada sam vas poslednji put video, bili smo u Novom Sadu i predlagali ste u Skupštini jezičke patrole koje bi išle Vojvodinom i proveravali da li Mađari znaju da govore srpski. To je tačno, sve ostalo što ste rekli je najobičnija laž.

Član 106. Poslovnika je potpuno jasan i kaže - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Predsedavajući, ovde smo slušali od predsednika poslaničke grupe SNS o tome šta je utvrdio revizor 2012. godine. Ne vidim u kakvoj je to relaciji sa tačkom dnevnog reda - izbor predsednika Skupštine Republike Srbije. Slušali smo o tome šta se služi u ribljim restoranima. Slušali smo 10 minuta nešto što tematski nema nikakve veze, ne samo neposredno, nego nema ni u aluziji, ni u asocijaciji veze sa onim što je tačka dnevnog reda.

Molim vas, mi smo ovde došli ne da ova rasprava traje što kraće, nego da bude što kvalitetnija i da narod čuje šta misli i opozicija i vlast. Dakle, ja sam spreman ovde da ostanem do sutra ujutru i ostaću, i sačekaću i boriti se za svoje pravo da kažem šta mislim.

Vas molim kao predsedavajućeg, jer ste iskusan političar i vidite tačno kada govornik ode van okvira onoga što je tema, da opominjete na vreme, jer nije problem u tome što će se ovo odužiti, spreman sam ovde da ostanem, nego je problem u tome što narod gleda Narodnu skupštinu koja mora svojom političkom i retoričkom kulturom da bude uzorna, a gledamo i slušamo govornike koji pričaju kao da je fajront u prigradskoj kafani i to negde oko pola četiri. Nismo to dužni. Hvala.

Poštovana potpredsednice Parlamenta, koleginice i kolege poslanici, kao i o svakom problemu i o problemu rada Narodne skupštine i o radu predsednice Narodne skupštine može da se govori sa različitih aspekata ili sasvim precizno, može da se govori o različitim dimenzijama. Može da se govori o tome koliko je i na koji način poštovan poslanik, može da se govori o broju zakonskih projekata koje smo ovde doneli i može da se govori o kvalitetu zakonskih projekata o kojima smo ovde raspravljali i može da se govori o kvalitetu rasprave. Čini mi se da ovde prevladava dominantno jedna dimenzija, a to je dimenzija poštovanja ili nepoštovanja Poslovnika i ono što mislim da treba izbeći, a to je jedan izrazito demagoško-ideološki diskurs i koliko god to bilo netipično ili neuobičajeno, pokušao bih o ovom problemu da govorim rečnikom tipom argumentacije i pristupom koji će izbeći doskočice i rekao bih, kafanske dosetke koje su, čini mi se, glavni način komunikacije bile sve ove dane.
Dakle, govoriću onim rečnikom, onom argumentacijom i onim pristupom kako mi je jedino dopušteno da govorim sa pozicije gradonačelnika Novog Sada. To znači da ću pokušati da argumentujem zašto je rad Narodne skupštine u svom zakonodavnom elementu imao pozitivne posledice na ono što će se događati u Novom Sadu i zbog čega smatram da je uloga Nataše Mićić u svemu tome bila pozitivna, ali jezikom brojki, jezikom statistike i jezikom činjenica.
Dakle, stabilan rad Parlamenta, a rad je bio stabilan nezavisno od svih primedbi poslovničkog karaktera, Novi Sad je mogao da učini ono po čemu je izdvojen kao grad koji prednjači u odnosu na sve ostale gradove u državi po investicionim aktivnostima i grad Novi Sad je lider u investiranju, jer smo u prethodne tri godine mogli na osnovu te zakonodavne aktivnosti da investiramo 10 milijardi dinara. Naravno da je u svemu tome bio vrlo važan Zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet roba i usluga kojim je dimenzioniran gradski budžet i kojim je, ne samo dimenzioniran i ne samo određen obim našeg budžeta, nego i kvalitet sredstava koja ćemo ubrati, a koja će onda posledično omogućiti činjenicu jednog snažnog investiranja i prepoznatljivosti Novog Sada kao grada u kome se najviše investira i kao grada koji je najpoželjniji za življenje.
Dozvolite mi da vam to argumentujem kroz određenu statistiku. Svakom je gradu njegova muka najveća i na ivici je dobrog ukusa upoređivati muke u kojima su se našli gradovi 1999. i 2000. godine. Rizikujući, dakle tu patetiku u govoru, Novi Sad je ostao bez tri mosta. Novi Sad je ostao sa razoreno rafinerijom i sa direktnim pogocima u mnogim delovima grada. Nikada ne bi mogli tako snažno da obnavljamo Novi Sad da nismo imali kvalitetan budžet, budžet koji je direktna posledica zakonskih projekata koji su donošeni u ovoj Narodnoj skupštini.
Dvadeset šest miliona eura je obezbeđeno za čišćenje Dunava, 40 miliona eura je obezbeđeno za most "Slobode", nadalje taj budžetski okvir i ostali zakonski projekti koje smo donosili u ovoj skupštini omogućili su nam investicione aktivnosti i u drugim delovima. Kada je u pitanju gasifikacija, omogućili su gasifikaciju u naseljenim mestima, u Rumenci, Stepanovićevu, kao i ove godine u Kisaću i u Kovilju. Nekima je to smešno, ali sam siguran da moji sugrađani, dakle, novosađani slušajući ovo jako dobro znaju o čemu pričam.
Vrlo je važno da je tih 26 miliona eura koliko je utrošeno za čišćenje Dunava i 40 miliona eura koliko je odvojeno za investiciju obnove mosta "Slobode" pripalo našim investitorima, dakle, FMC "Inžinjeringu", dakle "Mostogradnja", dakle "Heroju Pinkiju", dakle "Goši" iz Smederevske Palanke, dakle PIM-u i da novac koji se troši u Novom Sadu jeste novac koji se ubrizgava u naše privredne organizacije, i da one dobijaju taj posao i da posledično to proizvodi pozitivne efekte za privredu naše države.
Verujem da je tema, dakle čitav onaj splet zakonskih projekata koji je uslovio dobru finansijsku poziciju gradskog budžeta i čitav splet, dakle, zakonodavnih projekata koji su dali jednu drugačiju formalno-pravnu poziciju Novog Sada, koji su posledično doneli više sredstava u gradski budžet i na osnovu tih sredstava mogli smo da uđemo i u one delove grada u kojima nikada nije investirano.
Dakle, kada smo došli do situacije da po 20 ili 30 godina u određenim delovima grada nije ništa investirano i po prvi put, primera radi na "Detelinari", radili smo rekonstrukciju Banatske, Braće Molgin, Grčićevu ulicu, Molijerovu ulicu, Kornelija Stankovića, Ilije Birčanina, po prvi put mogli smo posle 20 ili 30 godina da investiramo na "Teleku", u Kiš Ernea, u Ilariona Ruvarca, u Bogdana Šuputa, u Heroja Pinkija.
Po prvi put u Vase Pelagića, Pap Pavla, i u svim ulicama u Novom Sadu. Mogli smo i u određenim delovima koji nisu rekonstruisani i duže od 20 godina, ako vas interesuje i Solunska ulica postoji. Ona je na "Detelinari" a ako ste pažljivo slušali ona ulazi u ulicu Kornelija Stankovića, tako da što bi profesori rekli: "prekinite me svaki put kada vam nije jasno, odgovoriću vam na sva pitanja". Dakle, omogućila je da snažno investiramo i na Salajci, kada je u pitanju Partizanska ulica i Karađorđeva. To nisu jedino ulice u tom delu grada. Prvo, taj deo grada ima svoje ime. On se zove Salajka. Pomenuo sam sticajem okolnosti samo Partizansku i Karađorđevu, a da ste me pitali za ostale delove, ne bih propustio da vam kažem da je to deo grada koji graniče ulice Kisačka, Sentandrejska i Temerinska.
A da ste me pitali samo za to, govorio bih vam i o Dositejevoj, Jovana Cvijića, Save Đisalova, Branka Radičevića i Koste Šotice, od Radoja Domanovića, a potom o Raškoj, Nemanjinoj, Vojislava Ilića, Trgu mira, Šajkaškoj, Užičkoj, Ustaničkoj, Graničarskoj, o Živanovićevoj ulici. Govorio bih vam o Teodora Mandića, o Josif Marinkovića, o Pere Popadića, Petra Drezgića, Balkanskoj i o Đerdapskoj, jer je to je moja Salajka i moj Novi Sad, a vi ne znate da pronađete ni centar vašeg grada. Dakle, mislim da je to vrlo važno i dalje možete da dobacujete, odgovaraću na sva pitanja. Mislim da je to politika. Znači, nije politika ideologija, nije politika priča ko je republikanac, a ko monarhista, ko ima lepše ideje. Politika je koliko ste sposobni da rešavate probleme običnih ljudi i da investirate u svom gradu i da pokazujete iz dana u dan napredak. Ja ga ne vidim kod vas. To je centralna stvar. Srbija se u ovom delu deli na evropsku i antievropsku. Evropska - radi, antievropska legalistička -priča. Evropska Srbija donosi odluke, legalistička proizvodi mišljenja i stavove.
Evropska Srbija preuzima odgovornost, legalistička Srbija štanca saopštenja i svaki put kada skazaljka na satu pokaže tri sata i pitate legalističku Srbiju - šta radiš? Oni će vam reći koliko su izjava dali, koliko saopštenja i da li su imali konferenciju za štampu. Kada pitate evropsku Srbiju, ona je spremna da podnese račun o svemu, zbog čega je tog dana bila korisna za svoj grad i svoju državu. Ja to činim sa ove govornice. Novosađani me sigurno razumeju, a da li ste me vi razumeli, videćete na narednim izborima. Hvala.
(Aplauz.)