Dobar dan.

Na član 7. DS je podnela amandman kako bi se sprečilo još jedno uzaludno trošenje budžetskih sredstava, a tiče se stavke koja podrazumeva stručna i administrativna podrška u sprovođenju politika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom.

Smatram da ovaj novac može da se utroši isto na mnogo pametniji način kao što je ulaganje u obrazovanje ili neke druge potrebe od kojih direktne koristi mogu da imaju građani i građanke Srbije.

Konačno, spoljnu politiku Republike određuje Vlada Republike Srbije, a ta spoljna politika i zvanični dokumenti kažu da je strateški cilj Srbija u EU i proces evrointegracija.

Tako da, ja znam da se vi ponosite kao stranka i to stalno ističete u svojim javnim istupima kako sa ovom spoljnom politikom na sve četiri strane sveta, samo se bojim da građane i građanke Srbije ta odluka i takva politika može još ih još jednom skupo koštati, jer jednom su već za vaše zablude i iluzije platili jako visok cenu i bojim se da će to vreme doći opet i da ćemo se opet probuditi u jednom momentu i shvatiti da smo zaspali sa pogrešne strane zida.

To je razlog zašto se protivimo ovom amandmanu i isto tako želim da pošaljem poruku jednu da ste vi dokazali da kada imate volje vi imate i načina i uvek nađete načina. Ovo je pitanje prioriteta, a da ste mogli da uštedite sredstva najbolje ste pokazali kada ste ukinuli fondaciju Dragice Nikolić. Hvala.

Predsedavajuća, gospođo Ana Brnabić, zaista molim da pokušate da napravite atmosferu takvu i da kontrolišete rad u Skupštini da ovde može da se radi. Znači, imamo listu vređanja i sa jedne i sa druge strane od jutros i to nije prvi put. Prošli saziv nam je prošao u tom tonu, nije dobro bilo, vrlo loše se završilo i po vaš rejting, tako da vas molim kao nekoga ko je na čelu ove Skupštine, ko prosto održava red da to i radite, pravedno između opozicije i pozicije, tretirajući ih jednako. To je moja molba.

Demokratska stranka, je podnela amandman na član 3. zato što ne može da podrži još jedno zaduživanje koje ne vidimo preteranu svrhu kako će pomoći građanima i građankama Srbije, a tiče se naravno silinih miliona za koje treba da se zadužimo kako bi se izgradio nacionalni stadion.

Vlada donosi ovu odluku u jednom trenutku kada imamo pola miliona ljudi koji živi na ivici apsolutnog siromaštva, da pogledajte statistiku. Znači to su ljudi koji nemaju uslova za stambeni život, u odgovarajućim uslovima, koji nemaju apsolutno pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, koji nemaju pristup obrazovanju.

Ovi ljudi čak i da se zaposle sa minimalcem koji ste vi odredili sa svojim rastom ekonomskim, sa svojom tigar ekonomijom od 47.000 čak i da se zaposle ovi ljudi iz ovog kruga siromaštva ne mogu izaći. Zašto ne mogu izaći? Pa, zato što sa 47.000 dinara svi dobro u ovoj sali znamo ne može da se živi osim ako nećete da živimo na način da jedemo parizer svaki dan kao što ste nam reklamirali.

Ekonomski rast možda postoji u brojkama, ali on se ne vidi u preraspodeli.

U redu, imam vreme poslaničke grupe.

Ekonomska raspodela u Srbiji koja postoji i ukoliko imamo ekonomski rast on sigurno nije pravedan, a sa porsečnom platom od 100 hiljada dinara, nije moguće živeti, troškovi života i plata za život koja vam je potreban je 144.000 dinara. Tako da nam fali svakog meseca preko 40.000 dinara….

Dobar dan, hvala za reč.

Demokratska stranka je podnela amandman na član 5, ista tema kao u članu 3, a to je izgradnja stadiona, kao što je već nekoliko kolega iz opozicije podnelo ovaj amandman, zato što se ne slažemo sa prioritetima koji su utvrđeni i zato što je reč o jednom suludom zaduživanju, a opet i novcu koji može biti preusmeren, kao što sam u prethodnom izlaganju rekla, na ljude koji žive u neuslovima i koji su na granici ili žive u apsolutnom siromaštvu, a takvih je u Srbiji, verovali ili ne, pola miliona.

S druge strane, mi danas imamo Vladu koja često voli svoje ekonomske uspehe da ističe. Uvek se koristi raznim statistikama i brojevima koji često na makro nivou jesu tačni, ali suština svake ekonomske politike jeste preraspodela, da li je ta preraspodela pravedna i da li je ta preraspodela izvedena na način da oni koji su u najlošijem položaju mogu imati nešto od tog rasta.

Problem sa ekonomskom politikom SNS jeste što ovde bogati postaju bogatiji, siromašniji postaju siromašniji. To je ono što je problem. Znači, mi nemamo pravednu preraspodelu. Broj milionera i milijardera se nije uvećao za vreme vladavine DS, nego za vreme vladavine SNS, to znate jako dobro, Forbsova lista je izašla 2023. godine.

Tako da, ono što je ovde problem i zašto ne možemo podržati ovaj rebalans budžeta jeste što prioriteti su postavljeni tako da se govori o stadionima, da se govori o halama, da se govori o ciglama, znači da se govori o privatnim poslovima koji mogu nekom obezbediti dobit, ali ne i građanima Srbije.

Ponavljam još jednom – plata za život u Srbiji koja vam je potrebna je 144.000, prosečna plata je 100.000. Zato pozivam građane da potpišu peticiju „Plata za život“. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o zapošljavanju stranaca, jedna od nekoliko tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.

U svom izlaganju, kada budem obrazlagala zašto Zakon o zapošljavanju stranaca ne vidimo kao najbolje rešenje u ovom momentu, i nastupam, pre svega, iz ugla da sam svesna potreba tržišta rada i neophodnosti regulisanja ove oblasti, ali da je jako važno da bilo kakvo zakonsko regulisanje ove oblasti počiva na takvim principima koji podrazumevaju da se postojeće radno zakonodavstvo ne urušava i isto tako da se ne umanjuje opseg prava radnika koje imamo danas.

Nekoliko bojazni moram izraziti, kada je reč o nekim određenim, pre svega o načinu donošenja ovog zakona, ali institutima i mehanizma kojim su zakonom predviđeni.

Prvo, nije mi jasno zašto u tokom kreiranja ovog zakona nisu bili uključeni sami sindikati od samog početka procesa pisanja zakona, iako ovo može zvučati kao retoričko pitanje zato što je jasno da se sindikati, kao i Socio-ekonomski savet, često zaboravljaju u donošenju zakona iz ove oblasti koja reguliše oblast rada. Međutim, ono što meni nije jasno zašto od samog početka niste uključeni i zašto su uključeni naknadno, jer oni jesu referentna strana koja treba da govori o ovom zakonu.

S druge strane, ono iz čega ja isto imamo jako veliku bojaznost, s obzirom na iskustvo koje imamo sa vama, sada je već više od 10 godina vlasti, jeste da svaka promena zakona koja se dešava za vreme vladavine koalicije koja je okupljena oko SNS uglavnom se svodila na to da smo pravili neke nove hibridne oblike radnih odnosa i da to nije pratila reforma koncepta, pre svega, radne, socijalne i konačno egzistencijalne sigurnosti, kao što je slučaj u EU. Ne možete samo da vršite fleksibilizaciju radnih odnosa, morate isto tako da i koncept sigurnosti prati fleksibilizaciju radnih odnosa na tržištu rada.

Svaka promena zakona koja se desila u vašoj režiji, a bilo ih je nekoliko nanosi štetu, pre svega, sigurnosti radnika. Građani i građanke Srbije nemaju sigurnost na tržištu rada, i to je ono što je problem i džaba visoki procenti stope zaposlenosti ako mi imamo slučajeve da ljudi ne mogu da ostvare svoja osnovna radna prava.

Donošenje Zakona o zapošljavanju stranaca otvara opet iznova jedno staro pitanje, a to je odnos stranih investitora prema Srbiji i građanima i građankama Srbije, odnosno radnicima i radnicama Srbije. Da podsetim na slučaj „Linglonga“, preko 400 ljudi je živelo i radilo u neljudskim uslovima i sa oduzetim pasošima. Ponavljam, oduzetim pasošima. To vam je pravi primer kada se odričete sopstvenog suvereniteta, kada pustite stranog investitora da ne sprovodi zakone koje ste vi doneli i međunarodne standarde na koje ste se obavezali.

Bojim se da donošenjem izmena i dopuna ovog zakona neće biti rešeno jako veliko pitanje rada na crno, iako bi to trebalo da bude cilj ovog zakona. Problem rada na crno nije problem samo sa strancima koji rade u Srbiji, već je problem i sa domaćim radnicima.

Ovaj zakon ne predviđa mehanizme koji bi mogli da odgovore konkretno i jasnije na pitanja šta se dešava sa poslodavcima koji nemaju interes ili ne prepoznaju interes da prijave strane radnike. Šta radimo u tom slučaju? Da li su potrebne veće kazne ili je potrebno dodeliti veća ovlašćenja Inspektoratu rada? Imali smo debatu o Inspektoratu rada.

Rekli ste da će se povećati broj inspektora, ali to je samo 12% povećanja. Obim posla koji ovaj zakon donosi to dovoljno ne pokriva.

Da zaključim, SNS sa ovim zakonom, bojim se, ne sprovodi liberalizaciju zapošljavanja, već se pre svega vodi interesima krupnog kapitala, a krupni kapital ima samo jedan interes, a to je jeftina radna snaga. To nije nešto što je u najboljem interesu ni građana ove zemlje, a ni stranaca koji će tražiti zaposlenje u ovoj zemlji.

Koliko ćemo stranaca sa oduzetim pasošima koji rade u neljudskim uslovima imati nakon donošenja ovog zakona i reforme tržišta rada u vašoj režiji, to nam tek ostaje da vidimo. Hvala.

Hvala predsedavajući na pravu na repliku.

Ovako, prvo što ću reći, kritika kada neko nekome uputi kritiku na rad vaš kada vi sedite u državnim organima, vi i država niste isto i prestanite da se poistovećujete sa tim.

Znači, SNS nije isto što i država Republika Srbija i nemojte da mi lepite da ja ovu državu ne volim i ne poštujem. Ja ovu državu vrlo volim i poštujem kao i građani i građanke koji žive u njoj. A to koliko vi poštujete svoje građane i građanke najbolje pokazuju protesti koje imate već koliko nedelja.

Da se vratim na temu. Reforma tržišta rada. Ovako, rekli ste da pričamo stalno o visokoj stopi zaposlenosti. Ja sam rekla da te statistike postoje, ali zaboravljamo dve stvar. Prva je da je promenjene metodologija načina na koji neko dobije epitet taj da je u radnom odnosu, pa možete da budete sezonski radnik. Znači, to je jedno.

Druga stvar koja je ovde jako važna jeste da se nama 50 hiljada ljudi godišnje iseljava iz ove zemlje i to je jedan od razloga zašto mi imamo potrebu isto tako za fleksibilnom radnom snagom.

Konačno, ovde se govori, u ovom zakonu jako je važno koja zanimanja podležu deficitarnim zanimanjima, i sindikati upravo na tim sastancima koje ste vi naknadno zakazali odlukom Vlade u brzinskom roku i upravo na Socioekonomskom savetu sindikati su vam uputili zamerku da niste jasno definisali kriterijume na osnovu kojih mi definišemo šta je deficitarno zanimanje. Hvala.

Povreda Poslovnika član 107. – zabranjeno je bilo kakvo iznošenje privatnih stvari i privatnih informacija. Na šta liči da prozivate ljude što idu na godišnji odmor? Stvarno.

Zašto prozivate narodne poslanike koji idu na godišnji odmor? Čemu to služi?

Dobar dan.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na povod za razrešenje ministra Baste.

Više puta smo ovde u Skupštini čuli različite članove Vlade koji ponosito ističu samostalnost i nesvrstavanje Srbije. To što se niste svrstali ne znači da ste samostalniji. Naprotiv, to znači da rizikujete da budete izolovani i marginalizovani. Jednom smo ostali nesvrstani i to nas je ostavilo sa pogrešne strane Berlinskog zida i skupu cenu smo zbog toga platili.

Dalje, ističete saradnju i sa istokom i sa zapadom. Nažalost, vi ćete sarađivati sa kim god je potrebno dok to ostavlja dovoljno manevarskog prostora za razne partijske poslove i lično bogaćenje.

Gde smo danas na evropskom putu? Ni jedno poglavlje, ni klaster nisu otvoreni već godinu i po dana. Na mitingu vladajuće stranke se govori završavaju sa živela Rusija, a ne sa živela Evropa. Rehabilituje se lik i delo Slobodana Miloševića. Nacionalni interes Srbije nije da ostane izolovana od ostatka sveta. Krivicu za vlastite neuspehe često tražite u Berlinu i Briselu. Optužujete nemačke fondacije da finansiraju proteste. Od Berlina pravite političkog neprijatelja, ali i dalje sečete vrpce upravo na nemačkim fabrikama. Stalno govorite o licemerju, da li zapada ili opozicije.

Podsetiću vas da i SNS ima vrlo tesnu saradnju sa nemačkom fondacijom koja se zove Konrad Adenauer. Takođe i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić se hvali upravo savezništvom sa Berlinom i ličnim prijateljstvom sa Angelom Merkel. Izgleda da promene vlasti u Nemačkoj za vladajući režim nisu bile previše dobra vest, ili iz Berlina su poruke bile jasne - da je projekat stabilokratije propao.

Ono što mene zanima jeste – dokle ćete držati građane Srbije u zabludi da Srbiju vodite u EU? Hvala.

Dobar dan.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti kratko na izbor Zaštitnika građana i obrazložiti zašto se DS ne može da glasa za predloženog kandidata.

Ono što nas kvalifikuje da budete izabrani na neku funkciju jeste naš rad. Rad prethodnog saziva Zaštitnika građana je vrlo ilustrativan primer kako se urušava jedna od najvažnijih institucija u Srbiji, institucija kojoj je osnovna nadležnost da građane štiti, brani i zauzima se za njihove interese i to ispred organa vlasti.

Šta je sporno u radu u prethodnom sazivu Zaštitnika građana? Sporno je što postoji čitav niz slučajeva kršenja građanskih i ljudskih prava u kojima Zaštitnik građana ili je propustio da reaguje ili je reagovao sa zakašnjenjem.

Navešću samo neke najupečatljivije primere. Slučaj dece iz Pećinaca koja su isključena iz vrtića kako bi se njihovi roditelji kaznili za to što su se drznuli i usudili da se javno pobune protiv odluka vlasti i protiv bahatosti lokalnog moćnika.

Zaštitnik građana nije uspeo da lokalne vlasti navede da rade po zakonu i odlukama nadležnih državnih organa i da bi delovao u skladu sa najboljim interesima dece, što i jeste jedna od njegovih osnovnih nadležnosti, a najbolji interes deteta bi bio, je li, da se vrati u vrtić iz kog je isključeno.

Drugi slučaj jesu protesti u Šapcu 2021. godine. Reakcija državnih organa na ove proteste je bila veoma zanimljiva. Policija se povukla pred nepoznatim licima, tačnije batinašima koji su izlazili iz crnih kola i brutalno prebijali građene i građanke.

Kako Zaštitnik građana reaguje na ovaj događaj? Zaštitnik građana se krio iza različitih saopštenja, dugo ćutao i nije sačinio izveštaj o brutalnom nasilju koje je izvršeno nad učesnicima i učesnicama protesta i ne samo to, već je stao i u odbranu organa izvršne vlasti gde je pokušao u više navrata da relativizuje nasilje nad demonstrantima, a isto to je radio, isti princip, isti model je bio primenjen i u slučaju julskih protesta 2020. godine.

Zašto je ovo sporno? Sporno je zato što je time ovakvim činjenjem gde vi sastavite izveštaj kao Zaštitnik građana o postupanju i upotrebi prekomerne sile policije i gde pozovete nekoga na odgovornost četiri dana pre isteka zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornih u policiji.

Šta je bila namera? Bila je namera da se izbegne da se bilo ko pozove na odgovornost i da bude kažnjen za svoje nečinjenje, odnosno činjenje. Time institucija Zaštitnika građana postaje saučesnik u zataškavanju brutalnog kršenja ljudskih prava građana i građanki ove zemlje koja se dešavaju svakog dana. Kao što sam rekla, ja sam samo neke najupečatljivije primere ovde iznela.

Iz svega navedenog je jasno da rad gospodina Pašalića u prethodnom sazivu Zaštitnika građana ne uliva poverenje da je reč o osobi kojoj možemo verovati da će štititi naša prava i interese kao građana i građanki Srbije.

Još jednom da se podsetimo, cilj rada Zaštitnika građana je da kontroliše izvršnu vlast, da brani građane i građanke od organa vlasti, a ne da brani organe izvršne vlasti od građana i građanki. Hvala.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću iskoristiti vreme da postavim nekoliko pitanja.

Prvo pitanje koje vidim da je ovde već nekoliko puta i postavljeno jeste šta je bio cilj ove sednice? Pošto nismo saznali ništa novo o sporazumu, a nismo saznali ništa novo ni o tome koji je stav Vlade povodom ovog sporazuma.

Isto tako, šta je onda svrha ove sednice? Iz atmosfere juče smo videli da razgovor i dijalog svakako nisu, a čini se da je cilj sednice samo to da se prouzrokuje još jedan skandal u Skupštini, da se stvori još jedna prilika da se politički protivnici vređaju, kako bi se diskreditovala opozicija, a usput da li namerno ili ne, diskreditujete se i vi, kao vladajuća većina, jer vi imate većinu jer držite moć u rukama.

Drugo pitanje, da se vratimo na temu, ono što je tema današnje sednice.

Koji je odgovor Vlade i vas kao predsednika, vi ste gospodine predsedniče malopre pomenuli nove zahteve koje je izneo Aljbin Kurti koji su se pojavili u medijima, koji je odgovor Vlade i vas kao glavnog pregovarača na te zahteve? Rekli ste da je cilj Kurtija da smanji nadležnosti ZSO, a podsetiću vas da nakon decenije pregovora, mi i dalje govorimo o uvođenju ZSO, a ne o tome šta ZSO suštinski treba da prestavlja i koje su njene nadležnosti?

Treće pitanje, da li je tačno da nam je prećeno sankcijama i ako nam je prećeno sankcijama, od koga tačno? Ko nam to preti?

(Veroljub Arsić: Tvoje gazde.)

Pa nisu moje, vaše su više nego moje, ali dobro.

Ako može bez dobacivanja, ako nije problem.

Predstavnici Međunarodne zajednice su demantovali navode da su ispred Srbije postavljeni ultimatumi.

Konačno, ono što želim da vas pitam. Juče ste iskazali stav u svom govoru da nakon sukoba u Ukrajini više nemamo saveznike, jer su se stvari promenile i ono što mene zanima jeste da li zaista nakon agresije Rusije na Ukrajinu je Srbija ostala bez saveznika i da li je to što nismo uveli sankcije Rusiji oslabilo našu pregovaračku poziciju u pregovorima sa Prištinom?

Deset godina slušamo o tome kako se vodi dijalog da bi se sačuvalo KiM i stalno ističete uspehe u evropskim integracijama. Onda nakon deset godina evropske predloge predstavljamo kao ultimatume i kao zahteve koji su došli preko noći, a ne kao nešto što je deo same strukture dijaloga.

Time se nastavlja namerno urušavanje slike o EU i zaista dovodi evropsku budućnost ove zemlje u pitanje. Sve što je sada pred nama je jedan očekiani deo procesa koji traje već duži niz decenija, a gde ste vi poslednje decenije, predsedniče, po sopstvenom izboru glavni akter. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovane narodne poslanice, građani i građanke Srbije, u ime poslaničkog kluba DS podnela sam amandman koji se odnosi na položaj mladih u Srbiji. Pitanje koje bi trebalo da bude važno za svaku zemlju, pogotovo za zemlju koju napušta u proseku preko 50.000 ljudi godišnje. Kao što znate, po poslednjem popisu će nas biti više od 800.000 manje.

Danas smo čuli, i u prethodna dva dana, dosta o ekonomskoj stabilnosti i o ekonomskom napretku Srbije. Međutim, ugao mladih ne deli baš tu perspektivu. Zašto?

Trećina mladih u Srbiji traži posao duže od dve godine, a čak petina mladih koji su zaposleni rade na crno. To znači da ne mogu da uživaju osnovna prava koje im po zakonu pripadaju. Zato ne iznenađuje što je skoro polovina mladih spremno da sutra spakuje kofere i ode iz Srbije u potrazi za boljim uslovima života.

Danas je nemoguće u Srbiji živeti dostojanstveno od poštenog rada. Mladi to pokazuju. Konačno, skoro dve trećine mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali. Postavljam pitanje svima vama – zašto školujemo našu decu? Da bismo ih poslali, kao što ministar ovde poziva, u Nemačku, Švajcarsku i Norvešku, ali samo što oni tamo odu i ne vrate se, to je problem.

Isto tako, postavljam pitanje – kako je moguće da ako imamo stabilnu i prosperitetnu ekonomiju, nismo uspeli da dođemo do toga da nam ni polovina mladih ne može raditi na pozicijama za koje su se školovali?

Konačno, podsetiću vas na prvi cilj Nacionalne strategije o mladima, a to je zapošljavanje mladih. Ovaj cilj i u ovom budžetu sa ovim procentom teško da ćete ostvariti. Hvala.

Član 104. stav 1. - narodni poslanik ima pravo na repliku ukoliko se pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Poštovani ministre da ste me pažljivo slušali, a ne gledali u mobilni telefon, znali biste da sam govorila o strukturi zaposlenosti, a ne nezaposlenosti.