Hvala lepo.

Moja pitanja biće usmerena ka ministru informisanja, gospodinu Dejanu Ristiću. Ima ih nekoliko, a tiču se rada REM-a, odnosno nerada i zašto se ne omogući procedura po kojoj članovi REM-a treba da budu smenjeni, s obzirom na najnovije analize beogradskog Centra za bezbednosnu politiku gde se konstatuje da na govor mržnje, kršenje profesionalnih standarda i normi se ne reaguje i da to ignoriše nadležno Regulatorno telo za elektronske medije. Kako to izgleda u praksi možemo da vidimo na sledećih nekoliko primera.

Naime, reporteri bez granica upozoravaju da je Srbija upozorena od strane Brisela da je problematična njena odluka da pusti „Raša Tudej“ da izveštava sa ovih prostora, s obzirom da se ona smatra fabrikom laži Vladimira Putina.

Takođe, imate po izveštajima BIRODI-ja činjenicu da u određenom periodu u informativnim emisijama ime predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, pomenuto je 2.406 puta, a da REM radi svoj posao danas bi moglo da se čuje u medijima da je Aleksandar Vučić potpisao Dubrovačku deklaraciju gde se osuđuje agresorski rat protiv Ukrajine. To zapravo ljudi nigde neće moći da čuju. I, nema kada da se čuje o strateškom političkom pravcu Srbije koji treba da vodi ka EU jer se u istom periodu dok se Putin spominje 2.406 puta reč klaster i reč poglavlje spominju svega 35 puta.

Dakle, BIRODI takođe upozorava, na osnovu jednoipogodišnjeg monitoringa „Dnevniku 2“ da je u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9% vremena, 11,4% neutralno, a kritike je bilo tek u 0,7% ukupnog vremena. Ovo je bolje i od samog Putina.

Kada je reč o litijumu, REM ponovo ne reaguje, pa je moje pitanje za njih – zašto ne reaguju u odnosu na sledeći slučaj koji ću predstaviti. Radi se o izveštavanju televizije „K1“ koja je u avgustu mesecu za vreme hapšenja ekoloških aktivista reč litijum spomenula tačno nula puta, a onda je u septembru ista televizija reč litiju spomenula 618 puta. Da li je promena uređivačke politike stvar nekih stimulacija ili pritisaka, ovde REM treba da istraži.

Sa „K1“ povezana je i Agencija „Tanjug“ i evo kako izgledaju na temu litijuma vesti „Tanjuga“ – Dejan Vuk Stanković – opozicija zaigrala na kartu vršenja vlasti dramatizacijom pitanja litijuma; Spasić – litijum je strateška prednost Srbije, opozicija želi da obustavi napredak; Crnojević – ne treba uvodi zabranu iskopavanja litijuma; Krstić Nebojša – zabrana iskopavanja litijuma bi onemogućila razvoj industrije i ekonomije; pa kaže sledeća vest – U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma, u Nemačkoj prva rafinerija; sledeća vest, Dejan Ilić – proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica.

Uglavnom, da REM radi svoj posao možda bi se mogla čuti i neka drugačija vest, valjda ne bi sve izgledale tako.

Onda dnevni list „Alo“ izveštava o tome da je Srbija sedma zemlja u Evropi u odnosu na slobodu izražavanja mišljenja na Internetu i društvenim mrežama, ali ne spominje da je rangiranje vršeno između devet odabranih zemalja gde je na osmom mestu Mađarska i na devetom mestu Turska, sve autokratski prijatelji Aleksandra Vučića. Takođe, kako to izgleda kada mediji dođu do svog krajnje karikaturnog sadržaja pa onda to prenesu ovako sa prošle sednice o rebalansu. Portal „Srpskog telegrafa“ objavio je vest pod nazivom – Vučević razbio laži Ponoševog pulena. Ta vest ispraćena je sa ovom slikom i sada tu ima jedan problem. Na ovoj slici se nalazi čovek koji se samo isto zove i preziva kao taj poslanik i ništa više. To je čovek koji predaje na Fakultetu filozofskom u Novom Sadu, koji nema nikakve veze sa opozicijom i sa ovom Skupštinom, ali to se ispostavilo kao preveliki izazov za istraživačko novinarstvo portala „Srpskog telegrafa“ gde nisu mogli zapravo da nađu ko je taj poslanik koji je govorio, pa su targetirali pogrešnog čoveka.

Taman kada je i Vučević dobio neki naslov da je on nekog razbio, on je razbio pogrešnog čoveka.

Stvari postaju tragične kada medijska scena ovako izgleda pa na to upozorava prof. Snježana Milivojević i upoređuje koliko puta se na Internetu pominje atentat na Zorana Đinđića i nalazi da je to 50 hiljada puta.

Kada se govori o atentatu na Aleksandra Vučića nalazi da je to 620 hiljada puta, a takođe nalazi da je to u režimskim medijima i takođe nalazi da je Aleksandar Vučić često lično poziva i kaže – ubijte mene, to je jedino rešenje da dođete na vlast.

Završavam, mi želimo predsedniku dobro zdravlje, dug život, znamo da i vi znate zašto. Hvala.

Hvala lepo.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.

Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.

U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.

Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.

Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?

U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.

Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.

Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.

Hvala lepo.

Mislim da nema potrebe, barem što se mene tiče za preteranom fascinacijom nacionalnim stadionom, mislim da je to čisto rasipanje i da to ovoj državi nije potrebno. Mislim da je takođe EKSPO oko koga se temelji sad čitava ekonomija naredne tri godine, veliki generator rashoda, ali nismo uspeli da shvatimo kako će doći do generisanja prihoda. Dakle, mislim da smo od toga daleko, ako se to uopšte i desi.

A što se tiče aviona, odnosno „Rafala“, premijer je juče objasnio da je to i geopolitička odluka, ja se nadam da je to omaška u reči koju je upotrebio. To može biti zapravo investicija u odbranu. To može biti strateška investicija, geopolitička možda, ali to bi trebalo da kažemo mi opozicionari. Pa, kažemo, evo sada vaša vlada kupuje avione od Makrona da bi dobila od njega podršku, pa će helikoptere od Rusa, pa će PVO sisteme od Kineza.

Nema veze kako to uopšte nije kompatibilno, evo tu je i bivši ministar vojske gospodin Vulin, ali to bi nekako mi kao opozicija trebali da vas optužimo pa da kažemo da je to geopolitički. Ali, hajte mislim da će biti prilike da se to objasni da ni ja ne idem preterano napred.

Dobro je da je tu i ministarka prosvete, juče je bilo govora o prosvetarima, nije bilo govora o kulturnim radnicima, ja ću nešto i tome. Gospođo ministarka, nije ovo sad lično obraćanje, ali prilika da i vi odgovorite, ovo je taj famozni dopis iz vašeg Ministarstva. U medijima to postoji već nekoliko dana kao tema, hajte objasnite o čemu se radi, da li je autentičan, da li postoji? Ako postoji šta znači ova rečenica. Takođe, direktori škola se obavezuju da uvek vode evidenciju nastavnicima koji su obustavili rad, to su sindikalna prava, štrajkačka prava, ne bi valjda trebalo zbog toga neko da završi na nekoj listi za odmazdu itd.

Takođe, vi kao ministarka treba snažno da se borite da prosvetni radnici što pre prestignu taj prosek plata u ovoj zemlji. Oni bi trebali da budu stub ovog društva, oni, kulturni radnici, itd. Nije mi baš jasno do kraja koncepcija da je porodica kao takva stub društva, valjda pre porodice ide građanin, a kada je taj građanin nastavnik onda je obaveza veća, pa vas molim hajte malo intervenišite na izjave tipa koje stižu sa vrha države da oni rade 18 do 20 sati nedeljno. Nije tačno. Rade punih 40 sati, a ta izjava značajno omalovažava njihov rad, skoro kao i da ne treba.

Gospođo Stamenkovski, imam problem sa tim konceptom demografske obnove, nacionalnog preporoda, porodice kao centra društva. Znate, da pre porodice ide pojedinac, pre kolektiva ide građanin. Nismo mi kao društvo jaki u odnosu na to koliko nas ima, nego smo jaki u odnosu na to kakvi smo, kakvi smo mi kojih ima toliko koliko ima i oko toga treba praviti društveni ambijent, a ne oko porodice. Ja razumem da je vaša priča prijemčivija biračima nego ova moja, ali vi ste sada vlast, pa objasnite to što ste vi juče pričali ceo dan, to je priča dok ste sedeli tamo i bili opozicija i skupljali nacionalne glasove.

Ono što takođe imam vama da kažem mi smo ovde zbog sličnih stavova već imali određena neslaganja. Gospodin Martinović je ovde prebrojavao ko nema porodicu, ko nema decu, pa smo ga izbacili iz ove sale.

Takođe je, vi niste zapravo ni autentični sa tom političkom idejom, vi ste nasledili te političke ideje. Gospodin Vučić je prvi govorio o primanjima i ciframa koje ste vi juče ceo dan ponavljali. Gospodin Vučević u svom ekspozeu takođe je govorio na sličan način o porodici kada je rekao da je majka simbol obnove rađanja i pobede. Dakle, to nije vaša politika koja je nova, vi ste je nasledili, pa vas je sada u tom resornom Ministarstvu zapravo samo zapalo da je sprovodite.

Za vas gospodine Mali, samo jedno pitanje, trebali ste biti na sednici Republičkog socijalnog ekonomskog saveta, gde se raspravljalo o materijalnom položaju zaposlenih u ustanovama kulture, povećanju plata 13%, nije teško pitanje, hajde da vidimo šta će sa tim biti i kada planirate o tome da se posvetite.

Pitanje, možda još, za gospodina Vučevića, da li cela Vlada sa vama na čelu stoji iza gospodina Momirovića da kupovina po najnižoj ceni nije odraz siromaštva već odgovornosti države.

Ja mislim da je odgovornost države ne gurati građane u siromaštvo, pa im onda poturati hranu najnižeg kvaliteta. Tako da, hajde da imamo neke ove stvari u vidu, da umesto vekovnih ognjišta, umesto svijanja gnezda i sličnih arhaičnih izraza koje koristi ministarka, osvestimo pojmove kao što su građanka i građanin, plata za život, pravo na stanovanje i dostojanstvo. Hvala.

Hvala lepo.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani građani, kandidati za ministre, iznenađen sam činjenicom da je ovaj ekspoze, koji nekako imam utisak da smo već čuli taj tekst nekoliko puta i gospodin mandatar Vučević je rekao da je to stvar kontinuiteta, skrenuo toliko pažnje poslanicima i da su se zapravo nekako upleli u tu raspravu u vezi sa ovim vrlo šturim rešenjima koja se nude za sve probleme u kojioma se nalazimo, ali ja mislim da je bitno razmotriti i kontekst u kome se ova Vlada danas bira, kao i gospodin Vučević koji se bira za premijera.

Evo nas danas u prilici da biramo premijera koji je to već jednom zamalo i postao. Vi ste, gospodine Vučeviću, već jednom raspakivali svoj kabinet u Novom Sadu, sastavljali kabinet u Nemanjinoj. Već ste se jednom opraštali od svojih saradnika, već ste se jednom pohvalili, pisali biografije. To je sve prirodno i nije to ništa loše i u redu je da se nasmejemo malo. To se dešava. Ovo je politika. To bi zapravo i naveo kao nešto što bi trebalo da bude prilog vašoj današnjoj kandidaturi. Znate, kada neko ima osećaj da će biti premijer 2022. godine, nije to loš osećaj koji može da mu posluži kada se kandiduje za premijera 2024. godine. Mnogi do tog osećaja nisu ni stigli, a želeli bi.

Pomislio sam tada, gospodine Vučeviću, da se od vas privremeno odustalo 2022. godine, jer je možda bilo nezgodno birati tada premijera iz sredine iz koje vi dolazite, iz Novog Sada, što je grad koji je zabeležio jedan od tada najlošijih izbornih rezultata, kada je vaša stranka u pitanju, i mislio sam da to možda i ne bi bilo fer da to bude presudno za nečiji napredak, pogotovo kada se radi o izvršnoj vlasti, ali bih svakako bio u krivu kada ovako nešto tvrdim zato što nas evo opet u 2024. godini vi ste ponovo kandidat za premijera, a Novi Sad beleži ponovo jedan od lošijih rezultata u Srbiji, svega 39% za vašu stranku, prilično ispod proseka čak za 8% u odnosu na rezultat u Srbiji.

Osećam da je fer da još malo ilustrujemo ove rezultate kroz perspektivu vaše borbe sa glavnim političkim takmacom i konkurentnom na poslednjim izborima, a to je bila Srbija protiv nasilja, pa ćemo tako naći da u Novom Sadu na biračkom mestu gde vi glasate Srbija protiv nasilja dobija 40,5% a SNS 32,7%. Na biračkom mestu pored tog biračkog mesta, gde je isto adresa gde vi živite, dakle Srbija protiv nasilja 42,4%, vi 28,8%, gospodine Vučeviću. Taj rezultat sigurno nije nešto što vas kvalifikuje za takvu prohodnost u stranci koju imate. Ne treba ovo da mi se zameri zato što govorim iz prostog razloga što ne svodim stvar na procente i glasove, ali pokušavam i mučim se da ne svedem zaista vaše kvalitete samo na lojalnost šefu, i to je potpuno u redu.

Osećam da je fer da ponudim još jednu perspektivu da možemo da sagledamo i vašu popularnost i prihvatljivost kako građani ocenjuju vaš rad, pa se neću obavezno držati poređenja sa Srbijom protiv nasilja. Znate mi smo politički takmaci i u redu je da se borimo za svaki glas više, ali mislim da je korisno da u okviru vaše stranke vidimo kako i koliko možete da ispratite trendove i popularnost, ako ne vašeg šefa, onda svakako vaših kolega. Ako nasumično izaberemo neku opštinu, evo npr. Kruševac, slučajan uzorak, možemo da vidimo da rezultati polako postaju opšte mesto kada ste vi u pitanju i loši rezultati.

Sada već ima razloga za brigu. Novi Sad na izborima u decembru, kao što rekoh 39%, Kruševac 58%. I bićete u pravu ako mi kažete da građani tada nisu glasali za vas, već ste bili funkcioner u Beogradu, pa sam hteo da se korigujem, ponovo da se vratim korak nazad, 2020. godina, vi gradonačelnik, vi kandidat, bojkot, vi 58%, a evo opet Kruševac nezgodno 71%. Podsetiću, Novi Sad većinski glasalo se protiv i na referendumu.

Sada bih definitivno morao da stanem da tražim olakšavajuću okolnost i ugao pod kojim bi nešto i moglo da se razume, jer ovo ne izgleda dobro i naravno svakako će biti u pravu onaj ko mi kaže i stavi primedbu da ne može i ne treba ni izborni rezultat ni popularnost da bude preduslov za najznačajniju funkciju u državi, pa ću se korigovati preći na rezultate vašeg rada.

Vaša prva značajna funkcija gradonačelnik Novog Sada, sećaju se Novosađani tog izbora 2012. godine, za gradonačelnika ste izabrani sa trećeg mesta na lokalnim izborima. Ispred vašeg rezultata bila je DS, bila je čak i LSV, ali ovo nije više priča o rezultatu, rekao sam da neću o tome. Ovo je priča o jednom novom maniru da je tada čovek koji je bio trećeplasirani zapravo postao gradonačelnik uz jedno nasilno prekompovanje vlasti. Sećaju se građani sednica do pet ujutru, sećaju se korpulentnih momaka koji su pratili taj izbor, poslatih iz Beograda. Sećaju se svega onoga što su neizostavni…

Hoću. Hvala vam na korekciji, vrlo brzo ću se…

Ne, prosto kontekst u kome se bira mandatar je vrlo važan i mislim da doprinosim ovoj raspravi, a vama hvala na ovoj korekciji. Mislim da ovo ima i te kako smisla, pogotovo kada uzmemo u obzir kako je napredovao.

Dakle, svi elementi SNS kulture ubeđivanja ljudi da promene političko mišljenje te 2012. godine u Novom Sadu bili su primenjeni. Sećam se te kampanje, sretali smo se gospodin Vučević i ja, bilo je to dosta neubedljivo sa njegove strane i skromno, ali ono čega se sećam i o tome sam govorio, on je sada tu, tada nije bio tu, i može da potvrdi, da je on u toj kampanji se oslanjao manje na program svoje stranke, više na jednu novinu, na jedan letak, na jedan tabloid, i to nije jedan tabloid, nego onaj tabloid Milovana Brkića, koji je tada pisao gnusne laži i stvari o funkcionerima DS i oni su zbog tih laži bili zaista u problemu i oni i bezbednost njihove porodice. Gospodin Vučević je tada smatrao da je baš super da se on potrudi oko distribucije tog tabloida, da to ne ide preko kioska kako bi inače trebalo da ide.

Kao uspeh na mestu gradonačelnika, priznajem vam da ste zaista bili dugovečni kao gradonačelnik u Novom Sadu, pomalo inovativni, prvi ste, na primer, kome je palo na pamet da ima svoju ličnu emisiju na javnom servisu, jedan na jedan sa novinarkom, ali po oceni građana nije to mnogo pomoglo vašoj prepoznatljivosti. Postali ste i prvi od gradonačelnika, od svih gradova na reci Dunav, koji je bio zainteresovan da suzi korito reke, a da poveća površinu za gradnju. Prvi ste gradonačelnik koji nije imao problem da njegova privatna garda tuče građane, čak i žene, zavrće vratove onima koji protestuju protiv odluka Skupštine Grada Novog Sada. Svi su, gospođo Brnabić, videli te slike i znate o čemu govorim i mislim da nije nevažno.

Vaši rezultati na koje se pozivate i kad god kažete da je Novi Sad prestonica kulture vređate građane Novog Sada zato što oni ne osećaju da je moguće u gradu koji se naziva "prestonicom kulture" biti pretučen samo zato što ste funkcioner opozicione stranke koji deli letke sa vašim likom. Radi se o doktoru. Ne osećaju da je moguće da se blokira rad jednog od fakulteta, ne osećaju da je moguće da pucaju zidovi na Banovini dok radite podzemnu garažu, ne osećaju da je moguće da na ulicu bude svirepo ubijen ulični svirač zbog 200 dinara, ne osećaju da je moguće da na Telepu nikad jačim otrovom truju pse koji je opasan čak i za ljude.

Sa inovativnošću nastavljate na novoj poziciji i tako ste, gospodine Vučeviću, prvi ministar vojni koji kaže - sindikati u vojsci su najveća glupost, ako se ja i dalje budem bavio ovom temom, nemaju sindikati šta da traže. Još niste ni stigli da ukinete sindikat, a sindikalci koji kritikuju vaš rad su privedeni, evo ih u pritvoru, uhapsili ste Novicu Antića. Ove represivne metode nije hteo čak da sprovodi ni gospodin Vulin, razmislite o tome.

Šta ćemo sa Banjskom, ministre vojni? Kada treba inovativnosti, onda je nema, izgleda da su tamo našli neko oružje iz skladišta Vojske Srbije, izgleda da se remontovalo u Čačku. U šta ste nas to sada sa Banjskom uvalili, pa da moramo ucenjeni da kupujemo ove skupe Francuske avione za koje nemamo para, siromašni smo, gospodine Vučeviću? To nema u vašem ekspozeu. Nemamo para da plaćamo podršku Pariza vama i vašem lideru. Moraće avioni mnogo nisko da lete, mnogo nisko i mnogo bučno da se ne čuje zvečanje praznih frižidera.

Sad smo valjda konačno na putu da odgovorimo zašto ste kandidat za premijera. Jel vredno to što ste uradili? Kada pitamo - kako ste kandidat premijera, ja bih rekao da tu dolazi do denuciranja medijima i šefu kolega iz vlasti koje se trudite da eliminišete kao konkurenciju, ali to ostavljam vama i vaš današnji ekspoze, kontinuitet sve tri prethodne Vlade, od digitalizacije, pa do Kosova, sve ste pokrili. Od digitalizacije ostali su samo digitalni tragovi ko je manipulisao biračkim spiskom, ko je upisivao fantomske birače. To ćemo jednog dana utvrditi.

Pitam vas - šta ćemo sa nasiljem? To ste vidim rešili. Više ste se borili protiv Srbije protiv nasilja, nego protiv samog nasilja. Jedna rečenica danas o tome. Za dva dana je godišnjica od masakra. Vaš ekspoze je čvrsto imun na te stvari danas na praznik rada da konstatujemo vaše poruke kako ste ovaj dan čestitali svom narodu. Rekli ste vi i vaš predsednik da treba i nedeljom i praznicima da se radi, da nema skraćenja radnog vremena, da je i 40 sati malo, da vas baš briga šta su mislili radnici u Čikagu, čovek mora da radi više a ne manje, poručili građanima - ajde sad svi čarter letove pa na Maldive i Sejšele, da sindikati ne treba da postoje, da se nastavlja sa izvozom naše radne snage i pameti na zapad i da se obespravljena radna snaga uvozi sa istoka, da ste menjali zakone kako bi udovoljili stranim poslovnim partnerima, da ste svom narodu obezbedili po jednog ministra na svakih 200.000 stanovnika. Čekao sam juče oštar odgovor SPS na sve to, nije ga bilo.

Na kraju, moram da čestitam i vašim ministrima, imamo tu i ministarku za litijum, ministarku za neotvaranje poglavlja u EU, ministarku za otadžbinu koja se ne odbija, jednog ministra za Ameriku, pet ministara za Rusiju, jednog ministra za EXPO, pet ministara bez portfelja i ja bih rekao da će ova Vlada biti kompletna vlada bez portfelja. Hvala lepo.

Hvala lepo, predsedniče.

Moje prvo pitanje uputiću Ministarstvu prosvete. Ovim putem molim za informaciju da li postupaju i rade na slučaju koji se desio 20. aprila ove godine. Radi se o OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, nedaleko od Novog Sada.

Naime, u toj školi je organizovan javni čas, to je organizovala ova škola u hali i učenicima, odnosno deci osnovne škole se putem video linka iz zatvora iz Finske, gde trenutno služi kaznu, obratio čovek koji je osuđen za ratne zločine. Radi se o Nebojši Pavkoviću. Osuđen je na 22 godine zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i to za zločine protiv čovečnosti.

Prema zvaničnoj odluci suda, koja je obavezujuća i za pravni sistem Srbije, on se smatra odgovornim za deportacije, ubistva, progon, kao i zločin protiv čovečnosti i krivična dela ubistva, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela.

Kako su svojstva ove ličnosti takva, ujedno i povod da se ona obrati deci u školi i kako se to ne može podvesti pod obrazovnu, edukativnu ili vaspitnu delatnost, takođe, nema veze sa proširivanjem znanja dece, niti sa građanskim sistemom vrednosti, takođe, nema veze ni sa civilizacijskim i humanističkim normama ponašanja, tražim od Ministarstva prosvete da ispita pod kojim uslovima je organizator događaja smatrao da je korisno da do ovakvog skupa među decom u školi dođe, da se deci upriliči susret i razgovor sa osuđenim čovekom? I da li postoji saglasnost roditelja dece za baš ovakav sadržaj da se plasira njihovoj deci u školi, gde su oni poslati da uče, da budu bezbedni i gde slavljenje osuđenih lica i njihova afirmacija još uvek ne bi trebalo i nije zvaničan deo školskog programa u Srbiji?

Prema pisanju dnevnog lista „Politika“ na ovom javnom času govorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, što bi trebalo da bude dovoljan povod za preispitivanje njegove odgovornosti pred Skupštinom grada Novog Sada.

Te ovu priliku koristim i da zainteresujem novosadsku javnost da se rasvetli uloga gradonačelnika, ali i direktorke škole gospođe Verice Letić u vezi sa organizacijom ovog javnog časa.

Moje drugo pitanje uputiću premijerki, vezano je za ovaj prvi slučaj i pokazuje da tu postoji jasan kontinuitet u politici. Naime, ove godine u okviru Svetopličkog sabora, Toplički okrug je odlučio da Povelju cara Lazara uruči opet čoveku koji je osuđen za ratne zločine, to je Vladimir Lazarević.

Da problem bude veći, i na ovom slučaju zapravo nije propuštena prilika da dođe do skandaloznog gesta kojim se opet naša deca izlažu promociji zločina i nasilja. Za to se potrudio ovog puta ministar Selaković. On je izjavio da je Lazarević uzor mladima, a Toplički upravni okrug najavio je dodelu povelje uz ocenu i opravdanje da je on pravi primer mlađim generacijama. Svojom izjavom su na jednako loš način doprineli afirmisanju zločina i nasilja kao nečega od čega se u ime kvazi herojstva pred mladima govori isključivo u pozitivnom kontekstu, stvarajući tako budući željeni obrazac ponašanja. Ne bih znao kako drugačije da objasnim ove namere.

Zamolio bih u tom smislu predsednicu Vlade, ukoliko može da reaguje, da zvaničnici ove Vlade i ovog režima zapravo budu onemogućeni da daju ovakve izjave i promovišu ovakve stavove. Ona je jednom već dokazala da to može. Naime, ona je po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, ona je njega sprečila da na dnevni red dođe pitanje otvaranje smrtne kazne, pa je molim da upotrebi isti autoritet i da zatvori ova pitanja koja padaju na pamet u konkretnom slučaju Selakoviću i Vučiću.

Ja sam pre nekog vremena govorio i o lošem primeru koji je poslat kada se gospodin Šljivančanin, takođe kao ratni zločinac, obratio na jednom skupu. Tad nam je rečeno da ljudi koji odsluže svoju kaznu imaju sva jednaka prava, ali nemaju prava da budu uzori. Resocijalizacija nije isto što i reafirmacija. Resocijalizacija ne znači da odmah postajete pozitivan uzor. Evo, možete da se angažujete kroz društveno koristan rad, možete da se bavite poplavama u 50 gradova u Srbiji, ali verovatno je to manje popularno nego biti heroj.

U svetlu ovih strašnih tragedija koje su se desile 3. i 4. maja, ovo pitanje samo može biti još značajnije. Pomenute tragedije desile su se baš u krugu škola. To je ujedno i prostor koji nismo zaštitili od ovakvih ljudi, već smo im otvorili mogućnost da kroz normalizaciju svog dela i herojstva koje se imputira oni postanu uzor mladima.

Završavam sa pitanjem Ministarstvu kulture, sa željom da se za razliku od pomenutih odlikovanja uvede jedno koje bi značilo promovisanje potpuno drugačijeg sistema vrednosti deci, pa možda i minimalnu garanciju da naša deca u našim školama postanu bolji ljudi, a to je da li će usvojiti peticiju građana da nagrada za mlade pijaniste nosi ime po Andriji Čikiću, dečaku, mladom kompozitoru, stradalom upravo u tragediji u školi „Ribnikar“, koji je sprečen dalje da osvaja nagrade, jer je nasilje koje se izliva iz svake društvene pore tog dana bilo jače? Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani predsedniče parlamenta, uvažene koleginice i kolege, evo nas pri kraju ove rasprave o anketnom odboru i potrudiću da zaista da anketni odbor ostane tema, iako smo imali razna meandriranja ovde po različitim temama i bilo je mnogo takoreći distrakcija, kako u samoj Skupštini, tako i u programu režimskih medija, pa su se tako neke nove pojavljivale, valjda sa namerom da se ove ovde i ono što je suštinski što manje čuju.

Nismo se složili zapravo oko toga čija je krivica, čija je odgovornost. Zaključujem da se nećemo ni složiti. Mi svakako mislimo da vi ne smete i ne možete izbeći političku odgovornost a naša je obaveza na to da ukazujemo.

Ostalo je još pitanje čovečnosti da se ispita, da li je ima u ovom domu, da li je ima u ovom društvu, gde je tražiti, na kojoj strani?

Ali, svakako mi je obaveza da doprinesem ovoj raspravi na način da je ovaj anketni odbor potreban i neophodan, pre svega da se ne bi ulazilo ponovo u neke stvari koje su se već desile, a to je da kada je predsednik države Aleksandar Vučić saopštio prve mere koje bi trebalo da budu odgovor na tragedije koje su nas zadesile, te mere su se sutradan na Vladi usvojile.

Mi zapravo stalno prisustvujemo tome da je on svemoguć, da sve zna i da se u sve razume, diktira nekada i neke cifre koje se tiču budžeta ili našeg napretka, pas sve do šeste decimale. Jedino ne može uvek jasno da se seti kog tačno dana je bio u školi „Ribnikar“ da se upiše u knjigu žalosti, pa kaže – ne znam tačno, možda sam bio pre tri, možda pre pet, možda pre sedam, nemojte me tačno pitati. Ali, zna tačno šta je radio i šta je nosio kad je bila opsada Sarajeva, zna da nije bila puška nego zna da je bio kišobran i svih se detalja seća, samo ovog izliva empatija prema porodicama ubijene dece nikako ne može da se seti i to mu valjda toliku neprijatnost stvara da ne može o tome ni da misli.

Moram da pričam o anketnom odboru i o potrebi da se on formira iz još jednog razloga, da ne bi bio kriv, kako je u jednom momentu na RTS-u rečeno, Aspergerov sindrom, što je stigmatiziranje ljudi koji su oboleli, kako ne bi za tragedije bile krive sekte, što je takođe jedno vreme bilo skoro pa zvanično objašnjenje, kako za ove tragedije ne bi bila kriva visoka primanja roditelja, Vučić obezbedio visoka primanja a gle, oni svi besni od dobrog života, brzih automobila, od čestih godišnjih odmora na koje sad mogu da idu, od te sreće u koju ih je Vučić uterao, pa onda ne znaju šta će, nego se late pištolja.

Moram da pitam i za anketni odbor, da li će biti bar formiran, da li ćete ga usvojiti, i zbog toga što je jedno vreme bila kriva video igrica, pa video na Jutjubu koji je neko od ovih dečaka gledao. Moram da pitam zato što ste i na kraju prva dva sata tragedije ponudili kao odgovor zapadne vrednosti.

Ja pripadam stranci koja je posvećena zapadnim vrednostima i od njih nikada neću odustati, ali kažem da sa zapada ne dolaze samo dobre stvari, kao što ni sa jednog dela sveta ne dolaze samo dobre stvari.

Bilo bi jako pogrešno i bilo bi podmetanje govoriti da su zapadne vrednosti i ovo što nam je došlo glave kao društvu iz prostog razloga šta smo mi sami ovde krivi za domaće i autohtone vrednosti koje ovde postoje, kojih nema ni na zapadu, smeo bih reći da ih nema ni na istoku. Pa, mi smo takođe proizveli neke duboke traume u ovom društvu koje su karakteristične samo za nas.

Rekao je predsednik – 50 hiljada komada oružja je oduzeto i Okej, to je u redu, ali je dodao još jednu rečenicu i rekao – zamislite koliko je života zbog toga spašeno. Onda ja moram da pitam – otkud silno oružje kod građana Srbije? Otkud jedan komad oružja po odraslom muškarcu u Srbiji? Da li to možda ima veze, pitam, sa naoružavanjem devedesetih kada je bilo korisno da se oružje ima u rukama? Da li bismo možda lakše razoružali ljude da ih prethodno neko nije naoružavao? Da li je taj čovek jedan te isti? I da li je moguće da je on danas u ulozi mirotvorca, on koji ceo život zapravo svoju političku karijeru duguje tome što su se drugi između sebe sukobljavali i ratovali?

Da li je naš domaći proizvod i ova atmosfera ovde? Da li je naš domaći proizvod i njegov rečnik? Da li je naš domaći proizvod rijaliti šou koji još uvek traje? Znate koji je to rijaliti šou? Zove se dijalog i 300 monologa. To je rijaliti šou.

Jedan dijalog na koji nas kao pozivate, a onda imamo za 365 dana 300 puta samostalno obraćanje predsednika Srbije u kome on dalje širi ideje od kojih nije mnogo odmakao od ovih pomenutih devedesetih godina.

Moram da kažem da mi je žao što ih pominjem, ali zapravo on ih propagira sve vreme. Kada on prestane da ih propagira, ja ću stati da ih pominjem.

Tražimo da se ovaj rijaliti što pre ukine. Tražimo da se preispita da li je moguće da recimo i u 2023. godini u ovom parlamentarnom životu koji pokušavate da nam predstavite da imamo, da i tu može da bude stranka čiji je predsednik bio osvedočeni kriminalac i ratni zločinac koji za to nikada nije odgovarao i da je on danas živ verovatno bi on ovde bio i sedeo ovde sa nama i pričao o tome kako Srbija treba da izgleda i imao svu prisutnost na frekvencijama koje kontroliše upravo ovaj režim.

Pretvorili ste ovaj slogan da Srbija sanja u noćnu moru iz koje izgleda nema buđenja. Ni posle mesec i po dana nismo odmakli od prvog dana tamo gde smo se svi zajedno našli. Ovo je mala zemlja za ovoliko nesreće koju ste joj priredili. Imajte to na umu. Možda će vama biti dobro dok traju sve ove privilegije, ali siguran sam da ne postoje građani sa kojima to više možete da podelite.

Nisam siguran da treba da spominjete i glumce. Nisam siguran da treba da im odgovarate na način – Okej, ako ulaze u politiku neka se pripreme za politički odgovor. To nije politički odgovor to što oni dobijaju. To je odgovor koji je dobio i Oliver Ivanović. To je uličarski odgovor, a to što neko misli da je to politika to samo govori u kolikom smo problemu.

Da su ti glumci na vreme uzeli da se bave politikom pogrešno verujući da mogu da se bave samo svojim poslom i da to bude jedini doprinos koji mogu ovom društvu da daju i da to tako treba da bude, jer tako izgledaju zdrava društva, oni su u to poverovali ispali naivni, a da su se oni svojevremeno bavili politikom ne bi ostalo nikog ko bi mogao da im parira, a najmanje bivših radikala, današnjih naprednjaka.

Sve je na svom mestu, glumci treba da budu tamo gde najveći doprinos mogu da daju, to su pozorišta i filmovi i hvala im što učestvuju i na protestima. Protesti su danas od opšteg interesa za ovo društvo i predsednik je tamo gde treba, on je na „Hepiju“ sinoć tri sata. Prošli put je bio tamo, pa, mu je Marić saopštio kako im je porastao rejting televizije, ovaj mu je čestitao, sinoć je Vučić bio pa, objasnio Mariću kako je porastao rejting njemu lično, pa, je ovaj njemu čestitao, dakle, oni jedan drugog bodre. Jedan drugom dižu samopouzdanje. Nestalo je, jasno je, tog samopouzdanja, a znate zašto je nestalo samopouzdanja? Ljudi se sada više plaše ostanka ove vlasti koju imamo, nego potencijalnih promena, ma kako da one mogu da izgledaju.

Na kraju pošto je tema anketni odbor i tema je sve ono što smo pričali, a tiče se onih tragedija, neću da se udaljavam od toga, nama kao društvu ostaje da čuvamo decu da budemo…

(Predsednik: Vreme ovlašćenog predstavnika.)

Za 30 sekundi završavam.

Da, budemo ljubazniji nego inače, da budemo pažljiviji nego inače i da budemo uz one koji svoju decu više ne mogu da pomiluju. Hvala.

Hvala lepo, predsedniče.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da postavim neka pitanja u vezi sa nekim problematičnim događajima, dešavaju se već u kontinuitetu i ne bi bilo u interesu građana Srbije da se oni preskoče i da prođu bez pažnje javnosti.

Moja pitanja će biti usmerena ka Ministarstvu spoljnih poslova i gospodinu Ivici Dačiću, a tiču se nekih događaja gde smatram da je on propustio priliku da reaguje, te me interesuje o čemu se zapravo radi i koji su njegovi motivi?

Naime, kada je pre nekoliko dana gospodin ruski ambasador Bocan Harčenko dao intervju za jedan medij u Srbiji, on je rekao - poklapanje eskalacije situacije na Kosovu sa protestima u Beogradu očigledan je pritisak na srpsko rukovodstvo i da je cilj zapada promena politike Srbije.

Dakle, ovo je na više načina problematično i pogrešno, ovo je, pre svega, uvredljivo za građane koji protestvuju iz potpuno drugačijih razloga. Ovo je uvredljivo za građane koji protestvuju kao slobodni ljudi i ovo je elementarno netačno.

Ono što je ovde problem i ne polemišem na ovaj način zbog ovih stvari, nego želim da uputim pitanje gospodinu Dačiću – zašto je propustio priliku da reaguje, jer je ovo očigledno uvreda građana i narušavanje njihovog integriteta, ali i narušavanje i suvereniteta jedne zemlje, jer gospodin Bocan Harčenko je ovde strani državljanin, strani građanin i njegova diplomatska aktivnost je tačno definisana i okvir njegovog delovanja se zna?

On je izašao van tog okvira. Verovatno se smatra dovoljno opuštenim i samouverenim, s obzirom da takve stvari može da čuje i od najviših činovnika u ovoj Vladi i vlasti, ali to ne znači da to pravo njemu pripada. Mi naša unutrašnja pitanja i neslaganja ćemo rešavati, gospodin Harčenko mora biti na distanci, s obzirom da ovo nije nešto što mu pripada u okviru njegovog opisa i misije na koju je poslat.

Takođe, ovo nije jedini problem koji se desio, 26. maja 2023. godine na protestu „Srbija nade“, odnosno na kontramitingu, imali smo jednog gosta iz inostranstva, to je gospodin Peter Sijarto, on je ministar spoljnih poslova Mađarske i on se obratio na tom skupu sa rečima da postoje političke snage u Srbiji koje služe stranim interesima, a koji se, kako je istakao, ne ustručavaju da koriste ljudske tragedije kako bi ostvarile političku korist za sebe.

Ovo je, takođe, duboko netačno, uvredljivo, ali diplomatski vrlo sporno. Gospodin Sijarto je došao kao predstavnik gospodina Orbana i on nije došao kao predstavnik stranke Fides, predsednik njenog izvršnog odbora, on takođe nije došao ni kao predstavnik gospodina Orbana u smislu npr. zastupnika kapitala i biznisa gospodina Orbana u Srbiji. On je došao kao ministar spoljnih poslova i u tom smislu je dužan da se drži svih protokola. Pa, u tom smislu molim gospodina Dačića da reaguje na ova dva slučaja, da zaštiti integritet građana, rekao bih većine građana u ovoj zemlji koji protestvuju i rekao bih da je suverenitet takođe ugrožen ove zemlje, a vlast se takođe vrlo često poziva na ugrožavanje suvereniteta.

Meni je žao što su gospoda Bocan Harčenko i gospodin Sijarto pobrkali svoje nadležnosti sa osećajem komocije koju imaju kada su u prisustvu ljudi iz vladajućeg režima, pa su uzeli za shodno da i oni mogu ovako da komuniciraju sa našom javnošću, ali to je nešto što je duboko protivno i međunarodnom pravu i diplomatskoj kulturi, te molim gospodina Dačića da u ovom momentu ostavi svoju prirodnu pripadnost i zaljubljenost u režime koji liče na režim gospodina Miloševića, a to je režim Viktora Orbana i režim Vladimira Putina, da to ostavi po strani i da reaguje kao ministar spoljnih poslova, ukoliko nije previše zauzet pripremama za novog premijera.

Takođe, molim istog ministra da se izjasni na sledeću temu. Koji je broj zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova u poslednje dve godine? Odakle dolaze, kog su profila? Da li su ti ljudi poslati na razne misije i na razne poslove u inostranstvo, bez ikakvih priprema u smislu njihovih diplomatskih veština?

Za kraj, moje pitanje jeste i za gospodina Vučića – da li je dobro razumeo zahteve protesta Srbija protiv nasilja? Moje pitanje je i za gospođu Brnabić da li je ona dobro razumela zahteve protesta protiv nasilja? Iz njihovog sinoćnog obraćanja zaključujem da nisu. Zahtevi su nešto drugo. Ljudi nisu tražili, majke koje su zabrinute za svoju decu nisu tražile 10.000 dinara kao kompenzaciju za strah. One su tražile uslove koji imaju direktno veze i sa zahtevima protesta, a to je da ova zemlja bude bezbedna. Takođe, 93% građana ove zemlje koji primaju manje od 100.000 dinara očekuju nešto drugo a ne jeftiniji hleb. Oni očekuju obećano ekonomsko blagostanje. Hvala vam.

Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Poštovani ministri i kolege poslanici, premijerko, za početak bih hteo da pripomognem. Čuli smo juče i uopšte u raspravi nekoliko vaših tvrdnji, pa bih voleo na njih da se osvrnem i da zapravo pomognem kvalitetu ove rasprave, ako ne kvalitetu, onda svakako istinitosti onoga što smo mogli da čujemo.

Poštovana premijerko, ako se izuzme ili ako shvatimo kao šalu ono što ste rekli za gospodina Lutovca da je u nekom momentu branio narodne patrole, onda sam spreman to i da preskočim, ali svakako moram da ponudim neka objašnjenja u vezi sa ovim što spominjete gospodina Milovana Brkića, urednika „Tabloida“, kao čoveka preko koga pokušavate da kompromitujete proteste koji su mirni i nenasilni, koji se dešavaju ovih dana u vašoj zemlji u nikada većem broju i nikada većoj masovnosti.

Gospodin Brkić je urednik „Tabloida“ koji je 2012. godine, kada smo imali izbore i baš u kampanji, pisao mnogo laži o tadašnjem vrhu DS i njihovim članovima. Taj „Tabloid“ je iznosio te laži, a taj „Tabloid“ je u Novom Sadu, moram da vam kažem i to Novosađani znaju, delio i distribuirao građanima gospodin Miloš Vučević. Miloš Vučević je potpredsednik vaše Vlade, ministar odbrane i on je taj „Tabloid“ koristio u svojoj kampanji tada za gradonačelnika, tako što je otkupio ceo tiraž i delio ga građanima Novog Sada, to je prosto činjenica i to je tačno. Onda treba neko i od vas od njega izgleda da se ogradi, a ne da nama prebacujete da se od nečega ograđujemo, što apsolutno nema nikakve veze sa nama. Znate sa čim ima veze gospodin Milovan Brkić? On je 2012. godine svakako bio neko ko je deo vašeg sistema. On je 2023. godine svakako neko ko je deo vašeg sistema i on služi tome da biste vi upravo mogli da kažete da su protesti nasilni.

Gospođo Brnabić, da raspravimo i ovu temu oko Jove Bakića. Jovo Bakić je čovek koji se u emisiji u prvoj rečenici ogradio od svojih aktivnosti u vezi sa protestima, nema nikakve veze sa tim. Jovo Bakić je dalje govorio u svoje lično ime. Ja sam video da vi ozbiljno shvatate reči Jove Bakića. Ali taj isti Jovo Bakić nas je informisao nekom drugom prilikom da je njemu lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić davao dosije Ivice Dačića na uvid. Ja ne znam zašto je to radio i u kom kontekstu, niti me se tiče, niti se razumem u bezbednosnu politiku, ali kada dajete neke poverljive dokumente, verovatno ih dajete nekome u koga imate poverenja. Opet dolazimo do toga da ne treba mi da se ograđujemo od Jove Bakića, nego razmislite zašto je ta vrsta poverenja postojala kod gospodina Vučića da mu pokazuje u ovom konkretnom slučaju dosije predsednika SPS.

Zašto vam na kraju toliko i smeta taj protest „Srbija protiv nasilja“? Nikad mirniji protest, nijedna loša reč se tamo ne čuje, osim ukoliko ne pokušavate to da iscenirate. Možda baš zato što je postalo u Srbiji potpuno jasno gde je centar agresije, nasilja, gde je taj generator, da on ima i svoju kancelariju nedaleko odavde, da ima svoje ime i prezime, da ima svojih osam televizora sa kojih prati sve. Dakle, to je nešto što ljudi sada već intuitivno osećaju.

Evo, budite iskreni, gospođo Brnabić, odgovorite mi – da li vas je iko napao kada se desio masovni zločin u Žitištu? Desio se za vreme vaše vlasti, ali vas niko nije napao. Da li vas je, gospođo Brnabić, budite iskreni pa reci, iko napao kada se desio veliki, najveći masovni zločin u Maloj Ivanči? Takođe se desio za vreme vaše vlasti. Niko vas, ljudi, nije napao. Pa nije vas napao zato što ne treba izjednačavati napad nekoga ko je psihički oboleo sa sistemom i državom u kojoj živimo. Ali danas kada pitamo da li ovaj talas nasilja ima veze sa svom onom agresijom kojom ste zasipali ovo društvo 11 godina, vi kažete da smo mi hijene i lešinari. Pa nije nelegitimno da pitamo, vama je, gospodo, to postao način vladavine, taj jezik nasilja, vi ste od toga napravili sistem. Sistem funkcioniše, gospođo Brnabić, u pravu ste da on nije zakazao, sistem funkcioniše, sistem koji ste pravili na nasilju. To je pogonsko gorivo u ovom društvu.

Nismo vas mi terali u to da vam glavna poluga vaše vlasti budu „Kurir“, „Informer“, „Alo“ i ostale novine sa bizarnim naslovnim stranicama. Nismo vam, gospođo premijerko, mi birali za generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića. Nismo vam mi meditirali kakvim ćemo se tonom jedni drugima ovde obraćati u Skupštini. Od prvog dana smo izloženi ovde uvredama najgore vrste. Nismo vas, gospođo Brnabić, i to mi nije jasno kako uspevate, sednete na „Pink“, nismo vas mi terali da tamo sedite po tri sata i da odete tek kada ste sigurni da ste na svakog opozicionara bacili dovoljnu količinu blata tog dana. Sedite sami u studiju, cela nacija to gleda na otetoj frekvenciji, sa voditeljem koji je pristrasan i vi tri sata ne izlazite iz tog studija, a predsednica ste Vlade. Kako predsednica Vlade, mene zanima čisto kako imate i vremena za tako nešto. Kad stignete da se bavite svojim poslom? To je odgovoran posao, građani vas za to plaćanju.

Ali baš zato što vi ne stižete, stižu neki drugi da rade vaš posao, evo, baš ovi na ulici, oni rade vaš posao. Znate šta rade? Prave vam državu, prave drugačije društvo. Vi ste ovo društvo uništili. Napolju izražavaju vapaj da ovo društvo bude društvo bez nasilja oni koje nećete da čujete, oni kojima se rugate. Tamo su, gospođo Brnabić, mirni građani, tamo su srednjoškolci i učenici, tamo su i zabrinuti roditelji. Oni vam prave novo i drugačije društvo gde ćete vi svakako ostati na margini. Svojim dostojanstvom, oni se tako ponašaju, odmerenim izjavama, skromnošću u bolu roditelja, neširenju histerije, bez ijednog povišenog tona, bez drame, bez jadikovanja, bez patetike, stenjanja, bez medija pod svojom kontrolom, bez naslovnih strana ko je sa kim juče plakao, izvinite ako ovo na nekoga direktno podseća.

Znate ko još pravi ovo društvo? Svi oni koje ste omalovažavali dok ste im se obraćali sa „Instagrama“, koje ste proglasili da ne postoje, da smo ih fotošopirali. Izgleda, gospođo Brnabić, da ih ipak ima, da postoje, da su stvarni, da ih ima mnogo, da ih ima mnogo više od vas i da su bolji od svih vas u ovoj vlasti. Pokazaće vam oni da ste vi ti koji fotošopirate evo već 11 godina. Fotošopirate stvarnost u Srbiji koja je srećna, prosperitetna zemlja zadovoljnih ljudi. Fotošopirate da ljudi ovde srećno idu na kontramitinge koje im organizujete, da imaju dobru i voljenu vlast, za koju vrlo rado glasaju.

Fotošopirate sve ove godine da ste neko koga cene u svetu, da ste super svi zajedno obrazovani. Fotošopirate ekonomski standard u zemlji gde se radi najviše sati nedeljno da bi se ta zemlja borila za treću najsiromašniju u Evropi. Fotošopirate i borbu protiv nasilja tako što oduzimate silno nelegalno oružje, a dok vaši građani u miru mole da oduzmete frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, ne dešava se ništa, ostajete nemi.

Šta su „Pink“ i „Hepi“ ako ne nešto jednako razornog dejstva kao i oružje? To je toljaga u vašim rukama kojom ubijate pamet i zdravlje ove nacije. Nije dovoljno reći - evo ga monstrum, neće videti belog dana. Šta ćemo svaki dan sa monstruoznim medijima koji ostaju svima nama koji ostajemo da delimo ovu svakodnevicu?

Sa ovim završavam. Pozvao bih, naravno, sve građane 27. da se okupe ponovo na velikom protestu, ali znam, gospođo Brnabić, da ćete vi to učiniti sasvim sigurno bolje od mene. Hvala.

Hvala.

Puno je tema, želim da iskoristim priliku da ukažem na neke stvari koje su mi zaista važne, Poverenica za ravnopravnost nije trenutno prisutna, ali svakako ova poruka ide njoj i njenim saradnicima. Dakle, 21. februara desio se osmi femicid u Srbiji, beba od dve godine je ubijena u krugu porodičnog nasilja i ovo su već podaci koji su iz godine u godinu problem i veoma su uznemiravajući. Ono što je problem, jeste što u njenom izveštaju ja nisam video strategiju koja se odnosi na napredak u borbi sa ovim problemom. Dakle, i dalje nemamo evidenciju žena koje stradaju u porodičnom nasilju, kao što je i dalje samo na ideji zapravo da femicid treba da se tretira kao krivično delo. Oni danas, organizacija koju oni predstavljaju, danas u jedan ima protest ispred Vlade i zaista bih voleo da se neko od vladinih službenika tamo i pojavi, razgovara sa njima i što pre reaguje, zato što su ovo problemi koji mogu biti rešeni, za razliku od možda svih ostalih koji su nagomilani, ovo uzima ljudske živote i ovo je nešto što je odgovornost ljudi koji vode državu.

Takođe, a u okviru teme, želim da pohvalim rad Fiskalnog saveta. Mislim da treba predstavnici Vlade intenzivnije da koriste njihovo znanje, njihovu stručnost, njihove podatke. Ono što i zašto su ono često napadani, jeste zato što se često predstavnicima vlasti ne sviđa ono što od njih mogu da čuju, ali zaista mislim da bi bilo jako korisno da se oslone na njihovo znanje i njihovu kompetenciju.

Inflacija o kojoj su oni juče govorili i naveli da ona više nije samo ovde ekonomski pojam koji je zapravo nešto oko čega se nismo ni složili šta je, pa se onda često vadimo na to da je ona uvezena, moram da kažem da ona više nije uvezena, dakle, mi imamo sada situaciju da se svetska ekonomija oporavlja i imamo situaciju da naša inflacija i dalje raste. Ovde imate grafikon i podatak, dakle, ovde je za proteklih godinu dana stepen kretanja inflacije i vidite da je on sada u Americi na 6,4%, u EU na 8,5% i ta inflacija opada u oba ova intiteta.

Ono što je ovde problem, jeste što inflacije je u Srbiji na 15,8% i što ona i dalje pokazuje tendenciju rasta. Dakle, sve ovo ide ka vremenu kada je Vladu vodio SPS, a ja ne bih voleo da se to ponovi i zato mislim da je Fiskalni savet veoma važno telo čije znanje treba da koristimo.

Takođe, hteo bih da ukažem na još jednu stvar, pa čak i da pohvalim, nastup naših predstavnika u UN i glasanje za osudu ruske agresije. To se desilo ovde ponovo pre nekoliko dana, dakle u UN, ali nisam zadovoljan što mi nemamo te izveštaje u medijima sa nacionalnom pokrivenošću. Dakle, mogao bi se iz medija sa nacionalnom pokrivenošću steći utisak da je ovaj režim na strani režima Vladimira Putina, a u stvari naši predstavnici podržavaju deklaraciju koja se tiče osude napada na Ukrajinu i stoje na taj način protiv toga i protiv gospodina, Vladimira Putina koji predstavlja jedan autokratski režim.

Mislim da je i ovo u vašem interesu zato što je dezinformacija ovog tipa takođe korupcija, dakle, nije korupcija samo kada se nešto tiče novca, korupcija je kada se nešto tiče validne informacije. Mislim da nije dobar pristup kada krenete baš od, na primer, gospodina Jovana Memedovića da se borite u medijima protiv dezinformacija, ima tu mnogo boljih primera, tu je i Željko Mitrović i Marić i tako dalje. Mislim da zapravo nemamo mnogo čemu da se nadamo jer je juče ta rasprava vodila u potpuni besmisao, a ovo malo vremena što imamo ja sam samo ukazao na neke ključne stvari i nažalost to nije dovoljno, ali vi ste se odlučili da ovako raspravljamo. Hvala vam.

Hvala lepo.

Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana ministarko, i ja bih govorio iz perspektive svega ovoga što radimo, a kroz prizmu evrointegracija. Mi smo zemlja koja se nalazi na tom putu i mislim da je bitno da ovde naglasim nekoliko stvari.

Naime, sve ove visoke ocene koje imate, na kraju krajeva, i na koje se pozivate, a vezano za ocenu i Venecijanske komisije, a često slušamo i zvanične izveštaje Evropske komisije koji na sličan način govore, a nema veze što potiču od komesara koji je sad pod istragom upravo zbog politike prema Zapadnom Balkanu i politike proširenja, mislim na gospodina Varheljija. Dakle, želim da ukažem da na kredibilnost ovih procesa o kojima danas razgovaramo utiče i na to kako se ovo sve doživljava kroz prizmu međunarodnog prava. Sve ono što je u međunarodnom pravu standard i norma, automatski se primenjuje i ovde u našem pravnom sistemu ili bi barem tako trebalo da bude. U tom slučaju bih voleo da skrenem pažnju na nekoliko slučajeva, a u nameri da te vaše ocene budu još bolje i da se te stvari ne ponove.

Dakle, svi se sećamo slučaja sa kurdskim političarem. To je Dževdet Ajaz koji je odavde isporučen režimu u Turskoj, a bez pravnog osnova. Dakle, on je još uvek bio u postupku azila i on je imao pravo ovde i na odbranu i bez odluke Upravnog suda se to desilo. Da vam kažem da je nadležni sud u Novom Sadu sedam dana čak ubrzao proces da ne bi istekao period ekstradicije. Dakle, to je nešto što nas na međunarodnom planu i te kako diskredituje. To je duboko vezano za ljudska prava, a tu smo pali. To, naravno, niste potpisali vi, to je potpisala bivša ministarka Nela Kuburović, ali iz toga proističu neke obaveze i koje se na neki način tiču i vas. Dakle, ako smo već prekršili međunarodno pravo, dakle, mi smo imali obavezu i monitoringa i u kakvim uslovima taj čovek je u zatvoru, da li je pod torturom, a od torture je pobegao i da li je uopšte živ?

Ja bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Da li naš sistem prati slučaj ovog konkretnog čoveka i da li smo u stanju da ispratimo sve ono što nam međunarodne prava diktiraju kao državi koja želi da bude deo civilizovanog sveta.

Nije popularno spominjati zemlje kao što su Esvatini ili Bahrein koje učestvuju u postupku otpriznavanja Kosova taman toliko koliko i dopire naš međunarodni ugled, između ostalog i zbog ovakvih grešaka koje se dešavaju na ovaj način zato što smo i građanina Bahreina deportovali sa aerodroma "Nikola Tesla" i deportovali smo ga u Istanbul i to opet protivpravno iz prostog razloga što valjda autokrate u ovom svetu vrlo dobro sarađuju.

Mislim da nas ni neke stvari na unutrašnjem planu ne mogu pozicionirati na način da smo uverljivi kada kažemo da ova reforma ide u pravcu evrointegracija. Ja govorim isključivo iz tog ugla. Ne govorim o vašoj struci, ne govorim o bilo čemu drugom. Ja govorim iz ugla evrointegracija koje su naš strateški cilj.

Dakle, i na unutrašnjem planu propuštamo da te stvari uradimo kako treba. Gospodin je malopre govorio o Osnovnom tužilaštvu za ratne zločine, ali, izvinite, da li u Srbiji može da se nekom sudi za počinjeni genocid i gde onda vodi to dalje ako i dalje ne može da se nekome sudi, pa onda zapravo… Kako da vam kažem, pravo je živa stvar. Ono ima svoje posledice u našim svim životima. Onda neko kao što je Veselin Šljivančanin, koji je osuđen za ratne zločine, može da bude pozivan na tribine, da govori kao neko ko treba da bude primer drugim ljudima, a kada se mladi ljudi iz Inicijative mladih za ljudska prava tome suprotstave, oni tamo budu napadnuti. Pričam o događaju i Inđiji koji se desio. I ne samo da su tamo bili napadnuti oni i njihov telesni i fizički integritet, nego su posle oni procesuirani prekršajno od strane našeg sudstva.

Takođe, imate sličnu situaciju u Nišu, gde je mladić koji je nosio majicu sa obeležjima antifašističke borbe napadnut i njegov drugar, ali su svi zajedno, i on i napadači, bili procesuirani u istom prekršajnom postupku, što je nedopustivo. Dakle, to je opet nešto što se dešava na teret svih nas i što nas duboko diskredituje kao državu koja kroz svoj pravni sistem implementira evropske vrednosti.

Imali smo duboku krizu sa migracijama i nije samo Srbija njima bila pogođena. Bili su i drugi, ali opet i tu smo imali određene propuste. Najsvežiji, dopustite da podsetim, bio je kada je gospodin Vulin u svojstvu ministra prisustvovao na graničnom prelazu sa Mađarskom i uradio nešto što se ne radi, što opet nije u skladu ni sa etikom, a ni sa međunarodnim pravnim normama. Dakle, on je uživo u prenosu, gde iza njega kleče migranti okruženi sa puškama, dugim cevima, demonstrirao jedan način, militarizujući tu grupaciju i praveći od njih neprijatelja ove države.

Dakle, migrante tera muka da prolaze kroz ovu zemlju. Niko u njoj ne želi da ostane. Da li ima naoružanih? Da li možete na taj način to da obrazložite? Po, pokušajte, ali ako ima, to je, takođe, naš propust i ja zaista ne bih voleo da na taj način šaljemo lošu poruku svetu.

Ovo vam sve govorim iz prostog razloga što način kako mi tretiramo tuđe građane, tako će se jednog dana negde i naš građanin naći u neprilici u svetu, pa ćemo videti kako on može biti tretiran kao čovek koji dolazi sa pasošem Srbije negde i da ne kažem da može to biti potencijalni tražilac azila negde u nekoj drugoj zemlji. Svakako, verujem da i to nije nemoguć slučaj.

Ono što takođe propuštamo da kažemo, stalno pričamo o administrativnom prelazu, pa kažemo - evo, dole sa Kosovom, tu su barikade, tamo se ljudi bore za ne znam šta i ovi učesnici Srpske liste, ali nikad ne kažemo kakav problem imamo na severu granice, gde zapravo režim Viktora Orbana, po sistemu push back vraća sve ove ljude i pravi problem, ja se izvinjavam, ali kako kaže gospodin predsednik Aleksandar Vučić, svom velikom prijatelju. Dakle, ako smo tako veliki prijatelji, gde je tu saradnja i politika da ne dolazi do takvih stvari na granici sa Srbijom zato što je tamo žarište problema i naši ljudi zbog toga ne žive bezbedno, a sve se to u međunarodnim krugovima vidi? Nisu svi kao Oliver Varhelji pod sumnjom da li rade svoj posao kako treba ili ne treba. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Uvaženi predsedniče Republike, hvala i vama na dva dana koja ste izdvojili za prisustvo u parlamentu.

Često možemo da čujemo i o vašim radnim navikama, ali često se i žalite kako ste prezauzeti državničkim poslovima. Kada se na to onda dodaje i ta opozicija, o kojoj govorite sa nepoštovanjem, i ona stalno još nešto se nadoveže da mora da vas pita, onda je vaš posao izrazito težak.

Eto, imam dve informacije za vas. Kada se predsednik, to podrazumeva državničke obaveze, a kada ste demokratija, to podrazumeva i opoziciju.

Mnogo ste zauzeti. Hajde da malo vam i pomognemo. Ovde se radi samo o jednom spletu okolnosti i događaja doveo do toga da je na vama da rešite pitanje Kosova, ali ne kao kada ste bili opozicionar.

Danas je jako lepo čuti kada neki ovde iz vlasti od pre 2000. godine kažu kako nemamo danas poluge. Kako možemo zaista da reagujemo? Niste vi to razumevanje pokazivali kada ste bili opozicija između 2000. i 2012. godine. Tada nije bilo - izvinite, ali vi stvarno nemate poluge, a to smo i danas slušali od vas kako nismo reagovali na ovo i reagovali na ono.

Vi ste se, gospodine Vučiću, tada preporučili vama uvek mrskom Zapadu i preporučili ste se kao neko ko ovo pitanje može da reši. Zato i jeste u redu da ga i vi rešavate i mi danas od vas slušamo kako moramo da razgovaramo, kako moramo da gradimo dobre odnose sa Albancima, kako moramo ovde svi zajedno da živimo, kako moramo da unapredimo ovaj region. Sve same poruke ljubavi, gospodine Vučiću. To nije bilo karakteristično za vas. Vi ste napadali predstavnike DS čak i na pomen da treba da se rukuju sa predstavnicima kosovskih i albanskih političara. Šta je ovo, gospodine Vučiću?

Ne trebaju nama te lekcije o pomirenju. Nešto ste ovde duboko pomešali. Mi smo oduvek bili antiratna stranka. Danas slavimo 33 godina postojanja i ne želim ja da pričam o vašoj prošlosti, ali vama ne dam da vi govorite neistine o našoj.

Danas bi bilo odlično da ne moraju da se plate pogrešne politike koje ste i sami kreirali, ali ne možete vi nama da držite moralne pridike, pa da izgovorite, kao što ste juče rekli - za razliku od nekih drugih koji su vodili ratove, ja sam ovo i ono. Pa, dajte to, molim vas, objasnite. Šta ste vi to ovo i ono? Da niste možda, ovi drugi vodili ratove, a vi osnivali „Žene u crnom“, pa se borili na mirnim protestima nenasilnim putem? Dok su drugi vodili ratove, ja pretpostavljam da ste se vi penjali na kamion i pevali, „mir, brate, mir“? Verovatno vam je to bila politika? Niste.

Niste ni tada, kao ni danas. Pričate ovde danima kako vas optužuju za snajper pored Sarajeva, a vi kažete – kišobran, a ja kažem nije bitno. Niste uopšte trebali da budete tamo u opkoljenom gradu ako niste dovezli konvoj humanitarne pomoći da pomognete ugroženim ljudima, ali to vi ne razumete.

Problem je u tome…

(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Nemojte da dobacujete. Predsednik vam je već rekao da može sam da se brani.

Problem je u tome što danas treba izvesti zaokret u politici prema Kosovu, ali ako može da se to ne odrazi na vaš rejting.

Evo, već ste i spominjali da imate prva istraživanja. Kažite nam, gospodine predsedniče, šta kažu, da li ste juče bili mnogo hrabri, da li sasuli svima sve u lice što ste imali i očitali lekcije, izgrdili lošu decu iz opozicije, pročitali ocene i svedočanstva, prezauzeti predsedniče i državniče, svetski lideru koji sprečava treći svetski rat? To pišu vaši tabloidi, neposredni učesniče kneževe večere.

RTS 1, koji svi plaćamo, ponovo juče samo vas prenosi. Jel problem da se čuje da ste Kosovo izgubili 1999. godine, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma? Jel problem da se čuje da ste vi Srbe uveli u kosovsku vlast sa Aljbinom Kurtijem? Jel problem da se čuje da je pomirenje, istorijska šansa da se Albanci i Srbi pomire, propalo, između ostalog, i sa ubistvom Olivera Jovanovića?

I, za kraj, glumite da se borite za prava Srba na Kosovu, a prava Srba u Srbiji i prava Srba u regionu izgledaju isto kao i na Kosovu. Problem je kada se zemlja u Leposaviću nasilno otima, ali nije problem kada se vrši eksproprijacija u Šimanovcima zato što u Leposaviću radi Kurti, a ovo u Šimanovcima radi Luki, član SNS-a.

Svima nam je žao ranjenog dečaka Stefana, ali nama je žao i dece koja ne mogu da idu u obdanište, a to nije naredio Aljbin Kurti. Nama je žao i 1.601 deteta koje je poginulo u opsadi Sarajeva.

Kada Srbina sa Kosova uhapse, on dođe i dobije posao u ministarstvu. Imate precizan spisak o kome govorite na svim medijima, o svakom ranjenom policajcu na Kosovu i vojniku i to je strašno, ali kada Srbin u Srbiji kao vojnik pogine, kao na primer Dejan Stojković na vojnoj vežbi u Pešteru, njegovoj porodici ide samo telegram i ništa više.

Gospodine Vučiću, nismo moguli biti konstruktivniji. Čuli ste razloge. To je zbog onoga što ste bili, kao i zbog onoga što predstavljate danas.

Hvala.

… molimo za reč.

Član 107. Stvarno ne mislim, predsedniče Orliću, da treba ovde vas da molim za reč ceo dan. Ovo se podrazumeva. Povreda Poslovnika se podrazumeva. Nema veze koliko je ruku dignuto.

Član 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Dva dana ovde slušamo različite interpretacije ljudi koji bi hteli da prekroje…