Hvala lepo.
Moja pitanja biće usmerena ka ministru informisanja, gospodinu Dejanu Ristiću. Ima ih nekoliko, a tiču se rada REM-a, odnosno nerada i zašto se ne omogući procedura po kojoj članovi REM-a treba da budu smenjeni, s obzirom na najnovije analize beogradskog Centra za bezbednosnu politiku gde se konstatuje da na govor mržnje, kršenje profesionalnih standarda i normi se ne reaguje i da to ignoriše nadležno Regulatorno telo za elektronske medije. Kako to izgleda u praksi možemo da vidimo na sledećih nekoliko primera.
Naime, reporteri bez granica upozoravaju da je Srbija upozorena od strane Brisela da je problematična njena odluka da pusti „Raša Tudej“ da izveštava sa ovih prostora, s obzirom da se ona smatra fabrikom laži Vladimira Putina.
Takođe, imate po izveštajima BIRODI-ja činjenicu da u određenom periodu u informativnim emisijama ime predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, pomenuto je 2.406 puta, a da REM radi svoj posao danas bi moglo da se čuje u medijima da je Aleksandar Vučić potpisao Dubrovačku deklaraciju gde se osuđuje agresorski rat protiv Ukrajine. To zapravo ljudi nigde neće moći da čuju. I, nema kada da se čuje o strateškom političkom pravcu Srbije koji treba da vodi ka EU jer se u istom periodu dok se Putin spominje 2.406 puta reč klaster i reč poglavlje spominju svega 35 puta.
Dakle, BIRODI takođe upozorava, na osnovu jednoipogodišnjeg monitoringa „Dnevniku 2“ da je u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9% vremena, 11,4% neutralno, a kritike je bilo tek u 0,7% ukupnog vremena. Ovo je bolje i od samog Putina.
Kada je reč o litijumu, REM ponovo ne reaguje, pa je moje pitanje za njih – zašto ne reaguju u odnosu na sledeći slučaj koji ću predstaviti. Radi se o izveštavanju televizije „K1“ koja je u avgustu mesecu za vreme hapšenja ekoloških aktivista reč litijum spomenula tačno nula puta, a onda je u septembru ista televizija reč litiju spomenula 618 puta. Da li je promena uređivačke politike stvar nekih stimulacija ili pritisaka, ovde REM treba da istraži.
Sa „K1“ povezana je i Agencija „Tanjug“ i evo kako izgledaju na temu litijuma vesti „Tanjuga“ – Dejan Vuk Stanković – opozicija zaigrala na kartu vršenja vlasti dramatizacijom pitanja litijuma; Spasić – litijum je strateška prednost Srbije, opozicija želi da obustavi napredak; Crnojević – ne treba uvodi zabranu iskopavanja litijuma; Krstić Nebojša – zabrana iskopavanja litijuma bi onemogućila razvoj industrije i ekonomije; pa kaže sledeća vest – U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma, u Nemačkoj prva rafinerija; sledeća vest, Dejan Ilić – proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica.
Uglavnom, da REM radi svoj posao možda bi se mogla čuti i neka drugačija vest, valjda ne bi sve izgledale tako.
Onda dnevni list „Alo“ izveštava o tome da je Srbija sedma zemlja u Evropi u odnosu na slobodu izražavanja mišljenja na Internetu i društvenim mrežama, ali ne spominje da je rangiranje vršeno između devet odabranih zemalja gde je na osmom mestu Mađarska i na devetom mestu Turska, sve autokratski prijatelji Aleksandra Vučića. Takođe, kako to izgleda kada mediji dođu do svog krajnje karikaturnog sadržaja pa onda to prenesu ovako sa prošle sednice o rebalansu. Portal „Srpskog telegrafa“ objavio je vest pod nazivom – Vučević razbio laži Ponoševog pulena. Ta vest ispraćena je sa ovom slikom i sada tu ima jedan problem. Na ovoj slici se nalazi čovek koji se samo isto zove i preziva kao taj poslanik i ništa više. To je čovek koji predaje na Fakultetu filozofskom u Novom Sadu, koji nema nikakve veze sa opozicijom i sa ovom Skupštinom, ali to se ispostavilo kao preveliki izazov za istraživačko novinarstvo portala „Srpskog telegrafa“ gde nisu mogli zapravo da nađu ko je taj poslanik koji je govorio, pa su targetirali pogrešnog čoveka.
Taman kada je i Vučević dobio neki naslov da je on nekog razbio, on je razbio pogrešnog čoveka.
Stvari postaju tragične kada medijska scena ovako izgleda pa na to upozorava prof. Snježana Milivojević i upoređuje koliko puta se na Internetu pominje atentat na Zorana Đinđića i nalazi da je to 50 hiljada puta.
Kada se govori o atentatu na Aleksandra Vučića nalazi da je to 620 hiljada puta, a takođe nalazi da je to u režimskim medijima i takođe nalazi da je Aleksandar Vučić često lično poziva i kaže – ubijte mene, to je jedino rešenje da dođete na vlast.
Završavam, mi želimo predsedniku dobro zdravlje, dug život, znamo da i vi znate zašto. Hvala.
Hvala lepo.
Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.
Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.
U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.
Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.
Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?
U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.
Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.
Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.
Hvala lepo.
Mislim da nema potrebe, barem što se mene tiče za preteranom fascinacijom nacionalnim stadionom, mislim da je to čisto rasipanje i da to ovoj državi nije potrebno. Mislim da je takođe EKSPO oko koga se temelji sad čitava ekonomija naredne tri godine, veliki generator rashoda, ali nismo uspeli da shvatimo kako će doći do generisanja prihoda. Dakle, mislim da smo od toga daleko, ako se to uopšte i desi.
A što se tiče aviona, odnosno „Rafala“, premijer je juče objasnio da je to i geopolitička odluka, ja se nadam da je to omaška u reči koju je upotrebio. To može biti zapravo investicija u odbranu. To može biti strateška investicija, geopolitička možda, ali to bi trebalo da kažemo mi opozicionari. Pa, kažemo, evo sada vaša vlada kupuje avione od Makrona da bi dobila od njega podršku, pa će helikoptere od Rusa, pa će PVO sisteme od Kineza.
Nema veze kako to uopšte nije kompatibilno, evo tu je i bivši ministar vojske gospodin Vulin, ali to bi nekako mi kao opozicija trebali da vas optužimo pa da kažemo da je to geopolitički. Ali, hajte mislim da će biti prilike da se to objasni da ni ja ne idem preterano napred.
Dobro je da je tu i ministarka prosvete, juče je bilo govora o prosvetarima, nije bilo govora o kulturnim radnicima, ja ću nešto i tome. Gospođo ministarka, nije ovo sad lično obraćanje, ali prilika da i vi odgovorite, ovo je taj famozni dopis iz vašeg Ministarstva. U medijima to postoji već nekoliko dana kao tema, hajte objasnite o čemu se radi, da li je autentičan, da li postoji? Ako postoji šta znači ova rečenica. Takođe, direktori škola se obavezuju da uvek vode evidenciju nastavnicima koji su obustavili rad, to su sindikalna prava, štrajkačka prava, ne bi valjda trebalo zbog toga neko da završi na nekoj listi za odmazdu itd.
Takođe, vi kao ministarka treba snažno da se borite da prosvetni radnici što pre prestignu taj prosek plata u ovoj zemlji. Oni bi trebali da budu stub ovog društva, oni, kulturni radnici, itd. Nije mi baš jasno do kraja koncepcija da je porodica kao takva stub društva, valjda pre porodice ide građanin, a kada je taj građanin nastavnik onda je obaveza veća, pa vas molim hajte malo intervenišite na izjave tipa koje stižu sa vrha države da oni rade 18 do 20 sati nedeljno. Nije tačno. Rade punih 40 sati, a ta izjava značajno omalovažava njihov rad, skoro kao i da ne treba.
Gospođo Stamenkovski, imam problem sa tim konceptom demografske obnove, nacionalnog preporoda, porodice kao centra društva. Znate, da pre porodice ide pojedinac, pre kolektiva ide građanin. Nismo mi kao društvo jaki u odnosu na to koliko nas ima, nego smo jaki u odnosu na to kakvi smo, kakvi smo mi kojih ima toliko koliko ima i oko toga treba praviti društveni ambijent, a ne oko porodice. Ja razumem da je vaša priča prijemčivija biračima nego ova moja, ali vi ste sada vlast, pa objasnite to što ste vi juče pričali ceo dan, to je priča dok ste sedeli tamo i bili opozicija i skupljali nacionalne glasove.
Ono što takođe imam vama da kažem mi smo ovde zbog sličnih stavova već imali određena neslaganja. Gospodin Martinović je ovde prebrojavao ko nema porodicu, ko nema decu, pa smo ga izbacili iz ove sale.
Takođe je, vi niste zapravo ni autentični sa tom političkom idejom, vi ste nasledili te političke ideje. Gospodin Vučić je prvi govorio o primanjima i ciframa koje ste vi juče ceo dan ponavljali. Gospodin Vučević u svom ekspozeu takođe je govorio na sličan način o porodici kada je rekao da je majka simbol obnove rađanja i pobede. Dakle, to nije vaša politika koja je nova, vi ste je nasledili, pa vas je sada u tom resornom Ministarstvu zapravo samo zapalo da je sprovodite.
Za vas gospodine Mali, samo jedno pitanje, trebali ste biti na sednici Republičkog socijalnog ekonomskog saveta, gde se raspravljalo o materijalnom položaju zaposlenih u ustanovama kulture, povećanju plata 13%, nije teško pitanje, hajde da vidimo šta će sa tim biti i kada planirate o tome da se posvetite.
Pitanje, možda još, za gospodina Vučevića, da li cela Vlada sa vama na čelu stoji iza gospodina Momirovića da kupovina po najnižoj ceni nije odraz siromaštva već odgovornosti države.
Ja mislim da je odgovornost države ne gurati građane u siromaštvo, pa im onda poturati hranu najnižeg kvaliteta. Tako da, hajde da imamo neke ove stvari u vidu, da umesto vekovnih ognjišta, umesto svijanja gnezda i sličnih arhaičnih izraza koje koristi ministarka, osvestimo pojmove kao što su građanka i građanin, plata za život, pravo na stanovanje i dostojanstvo. Hvala.
Hvala lepo.
Moja pitanja biće usmerena ka ministru informisanja, gospodinu Dejanu Ristiću. Ima ih nekoliko, a tiču se rada REM-a, odnosno nerada i zašto se ne omogući procedura po kojoj članovi REM-a treba da budu smenjeni, s obzirom na najnovije analize beogradskog Centra za bezbednosnu politiku gde se konstatuje da na govor mržnje, kršenje profesionalnih standarda i normi se ne reaguje i da to ignoriše nadležno Regulatorno telo za elektronske medije. Kako to izgleda u praksi možemo da vidimo na sledećih nekoliko primera.
Naime, reporteri bez granica upozoravaju da je Srbija upozorena od strane Brisela da je problematična njena odluka da pusti „Raša Tudej“ da izveštava sa ovih prostora, s obzirom da se ona smatra fabrikom laži Vladimira Putina.
Takođe, imate po izveštajima BIRODI-ja činjenicu da u određenom periodu u informativnim emisijama ime predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, pomenuto je 2.406 puta, a da REM radi svoj posao danas bi moglo da se čuje u medijima da je Aleksandar Vučić potpisao Dubrovačku deklaraciju gde se osuđuje agresorski rat protiv Ukrajine. To zapravo ljudi nigde neće moći da čuju. I, nema kada da se čuje o strateškom političkom pravcu Srbije koji treba da vodi ka EU jer se u istom periodu dok se Putin spominje 2.406 puta reč klaster i reč poglavlje spominju svega 35 puta.
Dakle, BIRODI takođe upozorava, na osnovu jednoipogodišnjeg monitoringa „Dnevniku 2“ da je u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9% vremena, 11,4% neutralno, a kritike je bilo tek u 0,7% ukupnog vremena. Ovo je bolje i od samog Putina.
Kada je reč o litijumu, REM ponovo ne reaguje, pa je moje pitanje za njih – zašto ne reaguju u odnosu na sledeći slučaj koji ću predstaviti. Radi se o izveštavanju televizije „K1“ koja je u avgustu mesecu za vreme hapšenja ekoloških aktivista reč litijum spomenula tačno nula puta, a onda je u septembru ista televizija reč litiju spomenula 618 puta. Da li je promena uređivačke politike stvar nekih stimulacija ili pritisaka, ovde REM treba da istraži.
Sa „K1“ povezana je i Agencija „Tanjug“ i evo kako izgledaju na temu litijuma vesti „Tanjuga“ – Dejan Vuk Stanković – opozicija zaigrala na kartu vršenja vlasti dramatizacijom pitanja litijuma; Spasić – litijum je strateška prednost Srbije, opozicija želi da obustavi napredak; Crnojević – ne treba uvodi zabranu iskopavanja litijuma; Krstić Nebojša – zabrana iskopavanja litijuma bi onemogućila razvoj industrije i ekonomije; pa kaže sledeća vest – U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma, u Nemačkoj prva rafinerija; sledeća vest, Dejan Ilić – proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica.
Uglavnom, da REM radi svoj posao možda bi se mogla čuti i neka drugačija vest, valjda ne bi sve izgledale tako.
Onda dnevni list „Alo“ izveštava o tome da je Srbija sedma zemlja u Evropi u odnosu na slobodu izražavanja mišljenja na Internetu i društvenim mrežama, ali ne spominje da je rangiranje vršeno između devet odabranih zemalja gde je na osmom mestu Mađarska i na devetom mestu Turska, sve autokratski prijatelji Aleksandra Vučića. Takođe, kako to izgleda kada mediji dođu do svog krajnje karikaturnog sadržaja pa onda to prenesu ovako sa prošle sednice o rebalansu. Portal „Srpskog telegrafa“ objavio je vest pod nazivom – Vučević razbio laži Ponoševog pulena. Ta vest ispraćena je sa ovom slikom i sada tu ima jedan problem. Na ovoj slici se nalazi čovek koji se samo isto zove i preziva kao taj poslanik i ništa više. To je čovek koji predaje na Fakultetu filozofskom u Novom Sadu, koji nema nikakve veze sa opozicijom i sa ovom Skupštinom, ali to se ispostavilo kao preveliki izazov za istraživačko novinarstvo portala „Srpskog telegrafa“ gde nisu mogli zapravo da nađu ko je taj poslanik koji je govorio, pa su targetirali pogrešnog čoveka.
Taman kada je i Vučević dobio neki naslov da je on nekog razbio, on je razbio pogrešnog čoveka.
Stvari postaju tragične kada medijska scena ovako izgleda pa na to upozorava prof. Snježana Milivojević i upoređuje koliko puta se na Internetu pominje atentat na Zorana Đinđića i nalazi da je to 50 hiljada puta.
Kada se govori o atentatu na Aleksandra Vučića nalazi da je to 620 hiljada puta, a takođe nalazi da je to u režimskim medijima i takođe nalazi da je Aleksandar Vučić često lično poziva i kaže – ubijte mene, to je jedino rešenje da dođete na vlast.
Završavam, mi želimo predsedniku dobro zdravlje, dug život, znamo da i vi znate zašto. Hvala.
Hvala lepo.
Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.
Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.
U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.
Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.
Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?
U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.
Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.
Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.
Hvala lepo, predsedniče.
Moje prvo pitanje uputiću Ministarstvu prosvete. Ovim putem molim za informaciju da li postupaju i rade na slučaju koji se desio 20. aprila ove godine. Radi se o OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, nedaleko od Novog Sada.
Naime, u toj školi je organizovan javni čas, to je organizovala ova škola u hali i učenicima, odnosno deci osnovne škole se putem video linka iz zatvora iz Finske, gde trenutno služi kaznu, obratio čovek koji je osuđen za ratne zločine. Radi se o Nebojši Pavkoviću. Osuđen je na 22 godine zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i to za zločine protiv čovečnosti.
Prema zvaničnoj odluci suda, koja je obavezujuća i za pravni sistem Srbije, on se smatra odgovornim za deportacije, ubistva, progon, kao i zločin protiv čovečnosti i krivična dela ubistva, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela.
Kako su svojstva ove ličnosti takva, ujedno i povod da se ona obrati deci u školi i kako se to ne može podvesti pod obrazovnu, edukativnu ili vaspitnu delatnost, takođe, nema veze sa proširivanjem znanja dece, niti sa građanskim sistemom vrednosti, takođe, nema veze ni sa civilizacijskim i humanističkim normama ponašanja, tražim od Ministarstva prosvete da ispita pod kojim uslovima je organizator događaja smatrao da je korisno da do ovakvog skupa među decom u školi dođe, da se deci upriliči susret i razgovor sa osuđenim čovekom? I da li postoji saglasnost roditelja dece za baš ovakav sadržaj da se plasira njihovoj deci u školi, gde su oni poslati da uče, da budu bezbedni i gde slavljenje osuđenih lica i njihova afirmacija još uvek ne bi trebalo i nije zvaničan deo školskog programa u Srbiji?
Prema pisanju dnevnog lista „Politika“ na ovom javnom času govorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, što bi trebalo da bude dovoljan povod za preispitivanje njegove odgovornosti pred Skupštinom grada Novog Sada.
Te ovu priliku koristim i da zainteresujem novosadsku javnost da se rasvetli uloga gradonačelnika, ali i direktorke škole gospođe Verice Letić u vezi sa organizacijom ovog javnog časa.
Moje drugo pitanje uputiću premijerki, vezano je za ovaj prvi slučaj i pokazuje da tu postoji jasan kontinuitet u politici. Naime, ove godine u okviru Svetopličkog sabora, Toplički okrug je odlučio da Povelju cara Lazara uruči opet čoveku koji je osuđen za ratne zločine, to je Vladimir Lazarević.
Da problem bude veći, i na ovom slučaju zapravo nije propuštena prilika da dođe do skandaloznog gesta kojim se opet naša deca izlažu promociji zločina i nasilja. Za to se potrudio ovog puta ministar Selaković. On je izjavio da je Lazarević uzor mladima, a Toplički upravni okrug najavio je dodelu povelje uz ocenu i opravdanje da je on pravi primer mlađim generacijama. Svojom izjavom su na jednako loš način doprineli afirmisanju zločina i nasilja kao nečega od čega se u ime kvazi herojstva pred mladima govori isključivo u pozitivnom kontekstu, stvarajući tako budući željeni obrazac ponašanja. Ne bih znao kako drugačije da objasnim ove namere.
Zamolio bih u tom smislu predsednicu Vlade, ukoliko može da reaguje, da zvaničnici ove Vlade i ovog režima zapravo budu onemogućeni da daju ovakve izjave i promovišu ovakve stavove. Ona je jednom već dokazala da to može. Naime, ona je po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, ona je njega sprečila da na dnevni red dođe pitanje otvaranje smrtne kazne, pa je molim da upotrebi isti autoritet i da zatvori ova pitanja koja padaju na pamet u konkretnom slučaju Selakoviću i Vučiću.
Ja sam pre nekog vremena govorio i o lošem primeru koji je poslat kada se gospodin Šljivančanin, takođe kao ratni zločinac, obratio na jednom skupu. Tad nam je rečeno da ljudi koji odsluže svoju kaznu imaju sva jednaka prava, ali nemaju prava da budu uzori. Resocijalizacija nije isto što i reafirmacija. Resocijalizacija ne znači da odmah postajete pozitivan uzor. Evo, možete da se angažujete kroz društveno koristan rad, možete da se bavite poplavama u 50 gradova u Srbiji, ali verovatno je to manje popularno nego biti heroj.
U svetlu ovih strašnih tragedija koje su se desile 3. i 4. maja, ovo pitanje samo može biti još značajnije. Pomenute tragedije desile su se baš u krugu škola. To je ujedno i prostor koji nismo zaštitili od ovakvih ljudi, već smo im otvorili mogućnost da kroz normalizaciju svog dela i herojstva koje se imputira oni postanu uzor mladima.
Završavam sa pitanjem Ministarstvu kulture, sa željom da se za razliku od pomenutih odlikovanja uvede jedno koje bi značilo promovisanje potpuno drugačijeg sistema vrednosti deci, pa možda i minimalnu garanciju da naša deca u našim školama postanu bolji ljudi, a to je da li će usvojiti peticiju građana da nagrada za mlade pijaniste nosi ime po Andriji Čikiću, dečaku, mladom kompozitoru, stradalom upravo u tragediji u školi „Ribnikar“, koji je sprečen dalje da osvaja nagrade, jer je nasilje koje se izliva iz svake društvene pore tog dana bilo jače? Hvala vam.
(Novi Sad, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine (organizator za korišćenje imovine ) | Pokrajina | Mesečno | 82000.00 | RSD | 01.05.2013 - |