| 16.05.2023. | Predlog zaključka o propustima u radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i potrebi hitnog razrešenja njegovih članova |
odbačen
|
| 17.03.2023. | Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa ubistvom i ranjavanjem dečaka i mladića u kafiću "Panda" u Peći 14. decembra 1998. godine |
odbačen
|
Hvala lepo.
Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.
Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.
U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.
Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.
Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?
U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.
Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.
Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.
Hvala lepo.
Mislim da nema potrebe, barem što se mene tiče za preteranom fascinacijom nacionalnim stadionom, mislim da je to čisto rasipanje i da to ovoj državi nije potrebno. Mislim da je takođe EKSPO oko koga se temelji sad čitava ekonomija naredne tri godine, veliki generator rashoda, ali nismo uspeli da shvatimo kako će doći do generisanja prihoda. Dakle, mislim da smo od toga daleko, ako se to uopšte i desi.
A što se tiče aviona, odnosno „Rafala“, premijer je juče objasnio da je to i geopolitička odluka, ja se nadam da je to omaška u reči koju je upotrebio. To može biti zapravo investicija u odbranu. To može biti strateška investicija, geopolitička možda, ali to bi trebalo da kažemo mi opozicionari. Pa, kažemo, evo sada vaša vlada kupuje avione od Makrona da bi dobila od njega podršku, pa će helikoptere od Rusa, pa će PVO sisteme od Kineza.
Nema veze kako to uopšte nije kompatibilno, evo tu je i bivši ministar vojske gospodin Vulin, ali to bi nekako mi kao opozicija trebali da vas optužimo pa da kažemo da je to geopolitički. Ali, hajte mislim da će biti prilike da se to objasni da ni ja ne idem preterano napred.
Dobro je da je tu i ministarka prosvete, juče je bilo govora o prosvetarima, nije bilo govora o kulturnim radnicima, ja ću nešto i tome. Gospođo ministarka, nije ovo sad lično obraćanje, ali prilika da i vi odgovorite, ovo je taj famozni dopis iz vašeg Ministarstva. U medijima to postoji već nekoliko dana kao tema, hajte objasnite o čemu se radi, da li je autentičan, da li postoji? Ako postoji šta znači ova rečenica. Takođe, direktori škola se obavezuju da uvek vode evidenciju nastavnicima koji su obustavili rad, to su sindikalna prava, štrajkačka prava, ne bi valjda trebalo zbog toga neko da završi na nekoj listi za odmazdu itd.
Takođe, vi kao ministarka treba snažno da se borite da prosvetni radnici što pre prestignu taj prosek plata u ovoj zemlji. Oni bi trebali da budu stub ovog društva, oni, kulturni radnici, itd. Nije mi baš jasno do kraja koncepcija da je porodica kao takva stub društva, valjda pre porodice ide građanin, a kada je taj građanin nastavnik onda je obaveza veća, pa vas molim hajte malo intervenišite na izjave tipa koje stižu sa vrha države da oni rade 18 do 20 sati nedeljno. Nije tačno. Rade punih 40 sati, a ta izjava značajno omalovažava njihov rad, skoro kao i da ne treba.
Gospođo Stamenkovski, imam problem sa tim konceptom demografske obnove, nacionalnog preporoda, porodice kao centra društva. Znate, da pre porodice ide pojedinac, pre kolektiva ide građanin. Nismo mi kao društvo jaki u odnosu na to koliko nas ima, nego smo jaki u odnosu na to kakvi smo, kakvi smo mi kojih ima toliko koliko ima i oko toga treba praviti društveni ambijent, a ne oko porodice. Ja razumem da je vaša priča prijemčivija biračima nego ova moja, ali vi ste sada vlast, pa objasnite to što ste vi juče pričali ceo dan, to je priča dok ste sedeli tamo i bili opozicija i skupljali nacionalne glasove.
Ono što takođe imam vama da kažem mi smo ovde zbog sličnih stavova već imali određena neslaganja. Gospodin Martinović je ovde prebrojavao ko nema porodicu, ko nema decu, pa smo ga izbacili iz ove sale.
Takođe je, vi niste zapravo ni autentični sa tom političkom idejom, vi ste nasledili te političke ideje. Gospodin Vučić je prvi govorio o primanjima i ciframa koje ste vi juče ceo dan ponavljali. Gospodin Vučević u svom ekspozeu takođe je govorio na sličan način o porodici kada je rekao da je majka simbol obnove rađanja i pobede. Dakle, to nije vaša politika koja je nova, vi ste je nasledili, pa vas je sada u tom resornom Ministarstvu zapravo samo zapalo da je sprovodite.
Za vas gospodine Mali, samo jedno pitanje, trebali ste biti na sednici Republičkog socijalnog ekonomskog saveta, gde se raspravljalo o materijalnom položaju zaposlenih u ustanovama kulture, povećanju plata 13%, nije teško pitanje, hajde da vidimo šta će sa tim biti i kada planirate o tome da se posvetite.
Pitanje, možda još, za gospodina Vučevića, da li cela Vlada sa vama na čelu stoji iza gospodina Momirovića da kupovina po najnižoj ceni nije odraz siromaštva već odgovornosti države.
Ja mislim da je odgovornost države ne gurati građane u siromaštvo, pa im onda poturati hranu najnižeg kvaliteta. Tako da, hajde da imamo neke ove stvari u vidu, da umesto vekovnih ognjišta, umesto svijanja gnezda i sličnih arhaičnih izraza koje koristi ministarka, osvestimo pojmove kao što su građanka i građanin, plata za život, pravo na stanovanje i dostojanstvo. Hvala.
Hvala lepo.
Uvažena predsednice parlamenta, poštovani građani, kandidati za ministre, iznenađen sam činjenicom da je ovaj ekspoze, koji nekako imam utisak da smo već čuli taj tekst nekoliko puta i gospodin mandatar Vučević je rekao da je to stvar kontinuiteta, skrenuo toliko pažnje poslanicima i da su se zapravo nekako upleli u tu raspravu u vezi sa ovim vrlo šturim rešenjima koja se nude za sve probleme u kojioma se nalazimo, ali ja mislim da je bitno razmotriti i kontekst u kome se ova Vlada danas bira, kao i gospodin Vučević koji se bira za premijera.
Evo nas danas u prilici da biramo premijera koji je to već jednom zamalo i postao. Vi ste, gospodine Vučeviću, već jednom raspakivali svoj kabinet u Novom Sadu, sastavljali kabinet u Nemanjinoj. Već ste se jednom opraštali od svojih saradnika, već ste se jednom pohvalili, pisali biografije. To je sve prirodno i nije to ništa loše i u redu je da se nasmejemo malo. To se dešava. Ovo je politika. To bi zapravo i naveo kao nešto što bi trebalo da bude prilog vašoj današnjoj kandidaturi. Znate, kada neko ima osećaj da će biti premijer 2022. godine, nije to loš osećaj koji može da mu posluži kada se kandiduje za premijera 2024. godine. Mnogi do tog osećaja nisu ni stigli, a želeli bi.
Pomislio sam tada, gospodine Vučeviću, da se od vas privremeno odustalo 2022. godine, jer je možda bilo nezgodno birati tada premijera iz sredine iz koje vi dolazite, iz Novog Sada, što je grad koji je zabeležio jedan od tada najlošijih izbornih rezultata, kada je vaša stranka u pitanju, i mislio sam da to možda i ne bi bilo fer da to bude presudno za nečiji napredak, pogotovo kada se radi o izvršnoj vlasti, ali bih svakako bio u krivu kada ovako nešto tvrdim zato što nas evo opet u 2024. godini vi ste ponovo kandidat za premijera, a Novi Sad beleži ponovo jedan od lošijih rezultata u Srbiji, svega 39% za vašu stranku, prilično ispod proseka čak za 8% u odnosu na rezultat u Srbiji.
Osećam da je fer da još malo ilustrujemo ove rezultate kroz perspektivu vaše borbe sa glavnim političkim takmacom i konkurentnom na poslednjim izborima, a to je bila Srbija protiv nasilja, pa ćemo tako naći da u Novom Sadu na biračkom mestu gde vi glasate Srbija protiv nasilja dobija 40,5% a SNS 32,7%. Na biračkom mestu pored tog biračkog mesta, gde je isto adresa gde vi živite, dakle Srbija protiv nasilja 42,4%, vi 28,8%, gospodine Vučeviću. Taj rezultat sigurno nije nešto što vas kvalifikuje za takvu prohodnost u stranci koju imate. Ne treba ovo da mi se zameri zato što govorim iz prostog razloga što ne svodim stvar na procente i glasove, ali pokušavam i mučim se da ne svedem zaista vaše kvalitete samo na lojalnost šefu, i to je potpuno u redu.
Osećam da je fer da ponudim još jednu perspektivu da možemo da sagledamo i vašu popularnost i prihvatljivost kako građani ocenjuju vaš rad, pa se neću obavezno držati poređenja sa Srbijom protiv nasilja. Znate mi smo politički takmaci i u redu je da se borimo za svaki glas više, ali mislim da je korisno da u okviru vaše stranke vidimo kako i koliko možete da ispratite trendove i popularnost, ako ne vašeg šefa, onda svakako vaših kolega. Ako nasumično izaberemo neku opštinu, evo npr. Kruševac, slučajan uzorak, možemo da vidimo da rezultati polako postaju opšte mesto kada ste vi u pitanju i loši rezultati.
Sada već ima razloga za brigu. Novi Sad na izborima u decembru, kao što rekoh 39%, Kruševac 58%. I bićete u pravu ako mi kažete da građani tada nisu glasali za vas, već ste bili funkcioner u Beogradu, pa sam hteo da se korigujem, ponovo da se vratim korak nazad, 2020. godina, vi gradonačelnik, vi kandidat, bojkot, vi 58%, a evo opet Kruševac nezgodno 71%. Podsetiću, Novi Sad većinski glasalo se protiv i na referendumu.
Sada bih definitivno morao da stanem da tražim olakšavajuću okolnost i ugao pod kojim bi nešto i moglo da se razume, jer ovo ne izgleda dobro i naravno svakako će biti u pravu onaj ko mi kaže i stavi primedbu da ne može i ne treba ni izborni rezultat ni popularnost da bude preduslov za najznačajniju funkciju u državi, pa ću se korigovati preći na rezultate vašeg rada.
Vaša prva značajna funkcija gradonačelnik Novog Sada, sećaju se Novosađani tog izbora 2012. godine, za gradonačelnika ste izabrani sa trećeg mesta na lokalnim izborima. Ispred vašeg rezultata bila je DS, bila je čak i LSV, ali ovo nije više priča o rezultatu, rekao sam da neću o tome. Ovo je priča o jednom novom maniru da je tada čovek koji je bio trećeplasirani zapravo postao gradonačelnik uz jedno nasilno prekompovanje vlasti. Sećaju se građani sednica do pet ujutru, sećaju se korpulentnih momaka koji su pratili taj izbor, poslatih iz Beograda. Sećaju se svega onoga što su neizostavni…
Hvala lepo.
Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.
Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.
U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.
Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.
Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?
U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.
Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.
Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.
Hvala lepo, predsedniče.
Moje prvo pitanje uputiću Ministarstvu prosvete. Ovim putem molim za informaciju da li postupaju i rade na slučaju koji se desio 20. aprila ove godine. Radi se o OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, nedaleko od Novog Sada.
Naime, u toj školi je organizovan javni čas, to je organizovala ova škola u hali i učenicima, odnosno deci osnovne škole se putem video linka iz zatvora iz Finske, gde trenutno služi kaznu, obratio čovek koji je osuđen za ratne zločine. Radi se o Nebojši Pavkoviću. Osuđen je na 22 godine zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i to za zločine protiv čovečnosti.
Prema zvaničnoj odluci suda, koja je obavezujuća i za pravni sistem Srbije, on se smatra odgovornim za deportacije, ubistva, progon, kao i zločin protiv čovečnosti i krivična dela ubistva, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela.
Kako su svojstva ove ličnosti takva, ujedno i povod da se ona obrati deci u školi i kako se to ne može podvesti pod obrazovnu, edukativnu ili vaspitnu delatnost, takođe, nema veze sa proširivanjem znanja dece, niti sa građanskim sistemom vrednosti, takođe, nema veze ni sa civilizacijskim i humanističkim normama ponašanja, tražim od Ministarstva prosvete da ispita pod kojim uslovima je organizator događaja smatrao da je korisno da do ovakvog skupa među decom u školi dođe, da se deci upriliči susret i razgovor sa osuđenim čovekom? I da li postoji saglasnost roditelja dece za baš ovakav sadržaj da se plasira njihovoj deci u školi, gde su oni poslati da uče, da budu bezbedni i gde slavljenje osuđenih lica i njihova afirmacija još uvek ne bi trebalo i nije zvaničan deo školskog programa u Srbiji?
Prema pisanju dnevnog lista „Politika“ na ovom javnom času govorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, što bi trebalo da bude dovoljan povod za preispitivanje njegove odgovornosti pred Skupštinom grada Novog Sada.
Te ovu priliku koristim i da zainteresujem novosadsku javnost da se rasvetli uloga gradonačelnika, ali i direktorke škole gospođe Verice Letić u vezi sa organizacijom ovog javnog časa.
Moje drugo pitanje uputiću premijerki, vezano je za ovaj prvi slučaj i pokazuje da tu postoji jasan kontinuitet u politici. Naime, ove godine u okviru Svetopličkog sabora, Toplički okrug je odlučio da Povelju cara Lazara uruči opet čoveku koji je osuđen za ratne zločine, to je Vladimir Lazarević.
Da problem bude veći, i na ovom slučaju zapravo nije propuštena prilika da dođe do skandaloznog gesta kojim se opet naša deca izlažu promociji zločina i nasilja. Za to se potrudio ovog puta ministar Selaković. On je izjavio da je Lazarević uzor mladima, a Toplički upravni okrug najavio je dodelu povelje uz ocenu i opravdanje da je on pravi primer mlađim generacijama. Svojom izjavom su na jednako loš način doprineli afirmisanju zločina i nasilja kao nečega od čega se u ime kvazi herojstva pred mladima govori isključivo u pozitivnom kontekstu, stvarajući tako budući željeni obrazac ponašanja. Ne bih znao kako drugačije da objasnim ove namere.
Zamolio bih u tom smislu predsednicu Vlade, ukoliko može da reaguje, da zvaničnici ove Vlade i ovog režima zapravo budu onemogućeni da daju ovakve izjave i promovišu ovakve stavove. Ona je jednom već dokazala da to može. Naime, ona je po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, ona je njega sprečila da na dnevni red dođe pitanje otvaranje smrtne kazne, pa je molim da upotrebi isti autoritet i da zatvori ova pitanja koja padaju na pamet u konkretnom slučaju Selakoviću i Vučiću.
Ja sam pre nekog vremena govorio i o lošem primeru koji je poslat kada se gospodin Šljivančanin, takođe kao ratni zločinac, obratio na jednom skupu. Tad nam je rečeno da ljudi koji odsluže svoju kaznu imaju sva jednaka prava, ali nemaju prava da budu uzori. Resocijalizacija nije isto što i reafirmacija. Resocijalizacija ne znači da odmah postajete pozitivan uzor. Evo, možete da se angažujete kroz društveno koristan rad, možete da se bavite poplavama u 50 gradova u Srbiji, ali verovatno je to manje popularno nego biti heroj.
U svetlu ovih strašnih tragedija koje su se desile 3. i 4. maja, ovo pitanje samo može biti još značajnije. Pomenute tragedije desile su se baš u krugu škola. To je ujedno i prostor koji nismo zaštitili od ovakvih ljudi, već smo im otvorili mogućnost da kroz normalizaciju svog dela i herojstva koje se imputira oni postanu uzor mladima.
Završavam sa pitanjem Ministarstvu kulture, sa željom da se za razliku od pomenutih odlikovanja uvede jedno koje bi značilo promovisanje potpuno drugačijeg sistema vrednosti deci, pa možda i minimalnu garanciju da naša deca u našim školama postanu bolji ljudi, a to je da li će usvojiti peticiju građana da nagrada za mlade pijaniste nosi ime po Andriji Čikiću, dečaku, mladom kompozitoru, stradalom upravo u tragediji u školi „Ribnikar“, koji je sprečen dalje da osvaja nagrade, jer je nasilje koje se izliva iz svake društvene pore tog dana bilo jače? Hvala vam.
Hvala lepo, predsedniče.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da postavim neka pitanja u vezi sa nekim problematičnim događajima, dešavaju se već u kontinuitetu i ne bi bilo u interesu građana Srbije da se oni preskoče i da prođu bez pažnje javnosti.
Moja pitanja će biti usmerena ka Ministarstvu spoljnih poslova i gospodinu Ivici Dačiću, a tiču se nekih događaja gde smatram da je on propustio priliku da reaguje, te me interesuje o čemu se zapravo radi i koji su njegovi motivi?
Naime, kada je pre nekoliko dana gospodin ruski ambasador Bocan Harčenko dao intervju za jedan medij u Srbiji, on je rekao - poklapanje eskalacije situacije na Kosovu sa protestima u Beogradu očigledan je pritisak na srpsko rukovodstvo i da je cilj zapada promena politike Srbije.
Dakle, ovo je na više načina problematično i pogrešno, ovo je, pre svega, uvredljivo za građane koji protestvuju iz potpuno drugačijih razloga. Ovo je uvredljivo za građane koji protestvuju kao slobodni ljudi i ovo je elementarno netačno.
Ono što je ovde problem i ne polemišem na ovaj način zbog ovih stvari, nego želim da uputim pitanje gospodinu Dačiću – zašto je propustio priliku da reaguje, jer je ovo očigledno uvreda građana i narušavanje njihovog integriteta, ali i narušavanje i suvereniteta jedne zemlje, jer gospodin Bocan Harčenko je ovde strani državljanin, strani građanin i njegova diplomatska aktivnost je tačno definisana i okvir njegovog delovanja se zna?
On je izašao van tog okvira. Verovatno se smatra dovoljno opuštenim i samouverenim, s obzirom da takve stvari može da čuje i od najviših činovnika u ovoj Vladi i vlasti, ali to ne znači da to pravo njemu pripada. Mi naša unutrašnja pitanja i neslaganja ćemo rešavati, gospodin Harčenko mora biti na distanci, s obzirom da ovo nije nešto što mu pripada u okviru njegovog opisa i misije na koju je poslat.
Takođe, ovo nije jedini problem koji se desio, 26. maja 2023. godine na protestu „Srbija nade“, odnosno na kontramitingu, imali smo jednog gosta iz inostranstva, to je gospodin Peter Sijarto, on je ministar spoljnih poslova Mađarske i on se obratio na tom skupu sa rečima da postoje političke snage u Srbiji koje služe stranim interesima, a koji se, kako je istakao, ne ustručavaju da koriste ljudske tragedije kako bi ostvarile političku korist za sebe.
Ovo je, takođe, duboko netačno, uvredljivo, ali diplomatski vrlo sporno. Gospodin Sijarto je došao kao predstavnik gospodina Orbana i on nije došao kao predstavnik stranke Fides, predsednik njenog izvršnog odbora, on takođe nije došao ni kao predstavnik gospodina Orbana u smislu npr. zastupnika kapitala i biznisa gospodina Orbana u Srbiji. On je došao kao ministar spoljnih poslova i u tom smislu je dužan da se drži svih protokola. Pa, u tom smislu molim gospodina Dačića da reaguje na ova dva slučaja, da zaštiti integritet građana, rekao bih većine građana u ovoj zemlji koji protestvuju i rekao bih da je suverenitet takođe ugrožen ove zemlje, a vlast se takođe vrlo često poziva na ugrožavanje suvereniteta.
Meni je žao što su gospoda Bocan Harčenko i gospodin Sijarto pobrkali svoje nadležnosti sa osećajem komocije koju imaju kada su u prisustvu ljudi iz vladajućeg režima, pa su uzeli za shodno da i oni mogu ovako da komuniciraju sa našom javnošću, ali to je nešto što je duboko protivno i međunarodnom pravu i diplomatskoj kulturi, te molim gospodina Dačića da u ovom momentu ostavi svoju prirodnu pripadnost i zaljubljenost u režime koji liče na režim gospodina Miloševića, a to je režim Viktora Orbana i režim Vladimira Putina, da to ostavi po strani i da reaguje kao ministar spoljnih poslova, ukoliko nije previše zauzet pripremama za novog premijera.
Takođe, molim istog ministra da se izjasni na sledeću temu. Koji je broj zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova u poslednje dve godine? Odakle dolaze, kog su profila? Da li su ti ljudi poslati na razne misije i na razne poslove u inostranstvo, bez ikakvih priprema u smislu njihovih diplomatskih veština?
Za kraj, moje pitanje jeste i za gospodina Vučića – da li je dobro razumeo zahteve protesta Srbija protiv nasilja? Moje pitanje je i za gospođu Brnabić da li je ona dobro razumela zahteve protesta protiv nasilja? Iz njihovog sinoćnog obraćanja zaključujem da nisu. Zahtevi su nešto drugo. Ljudi nisu tražili, majke koje su zabrinute za svoju decu nisu tražile 10.000 dinara kao kompenzaciju za strah. One su tražile uslove koji imaju direktno veze i sa zahtevima protesta, a to je da ova zemlja bude bezbedna. Takođe, 93% građana ove zemlje koji primaju manje od 100.000 dinara očekuju nešto drugo a ne jeftiniji hleb. Oni očekuju obećano ekonomsko blagostanje. Hvala vam.
(Novi Sad, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine (organizator za korišćenje imovine ) | Pokrajina | Mesečno | 82000.00 | RSD | 01.05.2013 - |