Poštovane građanke i građani Srbije, imam nekoliko pitanja za odlazeću Vladu i njena ministarstva. Pre neki dan desila se pucnjava ispred škole u Užicu usred bela dana. U pucnjavi je učestvovalo devetoro muškaraca, dvojica su teško povređena i sve se to odigralo na očigled mnogobrojnih prolaznika i učenika.

Postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova - kako je moguće da se lica iz kriminogene sredine obračunavaju ispred škole, kad se ministar ovde hvalio zaplenjenim količinama oružja i municije? Kad već govorimo o oružju, šta je sa naoružanjem uradio Milan Radojičić po dolasku u Srbiju? Mi smo videli da je on i oružana grupa koju je po sopstvenom priznanju on predvodio i organizovao u Banjskoj na Kosovu, da je ta oružana grupa imala teškog pešadijskog naoružanja. Videli smo mitraljeze, snajpere, raketne bacače, minobacače. Zato pitam odlazećeg ministra Gašića - da li ste razoružali i Milana Radojičića? Da li su Radojičić i njegova grupa predali to oružje MUP-u kada su ušli na teritoriju Srbije ili su to oružje odneli, na primer, u kancelarije SNS? Šta je sa tim oružjem?

Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede - kada ćete poljoprivrednicima isplatiti subvencije koje im dugujete i po dve godine? Kada ćete isplatiti subvencije za tov bikova? To dugujete dve godine. Kada ćete isplatiti subvencije za krave dojilje? Kada ćete isplatiti razliku za suncokret, koju ste obećali još nakon prošlogodišnje žetve? Kako ćete rešiti problem sa skladištenjem ovogodišnjeg roda pšenice i kukuruza? Naime, prošle godine, zato što su mnogo pametni, Aleksandar Vučić i Siniša Mali doneli su jednu ishitrenu i lošu odluku, jer nisu znali kolike su naše rezerve pšenice i kukuruza. Naime, prošle godine, dok je rat u Ukrajini bio u punom jeku, oni su doneli zabranu izvoza pšenice i kukuruza, plašeći se nestašice ovih žitarica. Da su znali kolike su nam rezerve, a rezerve smo imali za pet godina, naši poljoprivrednici su mogli prošle godine da izvezu pšenicu i kukuruz po rekordnim cenama, pšenicu za 40 dinara, a suncokret za 35.

Šta mi imamo ove godine? Zbog prošlogodišnje zabrane izvoza, prepuni silosi su dočekali ovogodišnju žetvu. Cena proizvoda je danas duplo niža nego prošle godine. Zato što nemaju gde da smeste svoj rod, otkupljivači ucenjuju poljoprivrednike i nude im cene koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje. Pšenica se danas otkupljuje za 18 dinara, a kukuruz za čak 12 dinara.

Zašto pljačkate seljake? Zašto štitite otkupljivače koji ucenjuju ratare? Pitam ministarku poljoprivrede, u ime poljoprivrednika - da li je istina da ste ove godine dali zeleno svetlo svim otkupljivačima da ucenjuju poljoprivrednike da bi nadomestili prošlogodišnje gubitke zbog zabrane izvoza? Zbog toga što pljačkate seljake, ovogodišnja setva je dovedena u pitanje.

U toku je 66. Sajam knjiga. Šezdeset šest godina pod kupolama Beogradskog sajma neka deca prvi put dolaze u dodir sa knjigama, neki ljudi prvi put dobijaju autogram od svojih omiljenih pisaca. Ja znam da vas knjige ne zanimaju, da vas ne zanima ni lepa reč, ni dobra knjiga, da vas biblioteka zanima taman toliko koliko i leteći automobil, pa se slikate u biblioteci i u letećem automobilu samo kada treba da snimite predizborni spot. Najavili ste rušenje Beogradskog sajma, jednog od simbola Beograda. Pitam vas - gde će se dogodine održati 67. Beogradski sajam knjiga? Vi niste sposobni da za godinu dana sredite fasadu na Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u centru Vršca, koja se kruni i pada po glavama profesora i učenika, a kamoli da sagradite i sazidate adekvatan sajamski prostor. Na ovaj prostor Beogradskog sajma oko su bacili vaši tajkuni, mi to dobro znamo. Znamo da je vama bitnija provizija od Sajma nego broj prodatih knjiga na Sajmu.

Zato 17. decembra pozivam sve građanke i građane Srbije da pokažemo da su kultura i obrazovanje jači od napredne želje za profitom, od bahatog primitivizma. Pozivam sve ljubitelje književnosti, studente, profesore, sve poljoprivrednike, sve roditelje i radnike, penzionere, da izađu na izbore i glasaju za Srbiju protiv nasilja. Hvala.

Imam pitanje za predsednika Vlade, ministra rudarstva i energetike, direktora EPS-a i stečajnog upravnika Srbije Aleksandra Vučića – kako vas nije sramota da rasprodajete i uništavate EPS, najvažnije javno preduzeće u Srbiji, u kome radi više od 30 hiljada radnika?

Čime je to Milorad Grčić, bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a zadužio predsednika Srbije pa Grčić još nije na robiji, nego napreduje u SNS? Njega ste pre par meseci izabrali za predsednika opštinskog odbora Obrenovac, i to jednoglasno. Zašto je odbačena krivična prijava protiv Grčića koju je podnelo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, na čijem čelu je tada bila ministarka Zorana Mihajlović? Tom krivičnom prijavom Grčić je optužen da je nesavesnim postupanjem oštetio budžet za više od 500 miliona evra i time ugrozio energetsku i državnu bezbednost.

Ponavljam – zašto Grčić nije u zatvoru? Gde je zapelo u borbi protiv kriminala i korupcije, naprednjaci? Šta radi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal kada im poslanici Demokratske stranke predaju dokaze da je bilo malverzacija sa javnim nabavkama u EPS-u?

Naime, prošle godine, krajem avgusta, nakon havarijskih oštećenja, Aleksandar Vučić je posle sastanka sa poslovodstvom EPS-a odobrio javne nabavke u iznosu od 60 miliona evra, i to kao nabavke koje su sprovedene po hitnom postupku. Pitam u kom svojstvu je predsednik SNS doneo odluku da se za hitne nabavke proglase one koje to nisu? Kako može da bude hitna nabavka kupovina terenskih automobila u iznosu od 337 miliona dinara ili nabavka kablova u vrednosti od 900 miliona dinara, a te iste kablove EPS ima u svojim magacinima?

Zašto ste ćutali kada je proizvodnja uglja zbog nestručnog upravljanja u EPS-u sa planiranih 30 miliona tona pala na 25 miliona tona uglja? Zašto ste zbog tog manjka posao uvoza uglja iz inostranstva poverili vašim finansijerima, vašim sponzorima političkih kampanja, kao što je firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice, koja vam je bila sponzor, koja vam je dala tri miliona dinara za vašu kampanju u 2017. godini, a pet miliona dinara u vašoj kampanji 2016. godine. Ta firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice je samo od dva ugovora sa EPS-om, zaključila je ta dva ugovora na više od 16 i po miliona dinara.

Pitam – koliko još vaših firmi, vaših sponzora i finansijera SNS je dobilo ovaj unosni posao uvoza uglja iz inostranstva?

Konačno, ako već moramo da uvozimo ugalj iz inostranstva, zašto to ne radi direktno EPS, kada ima mogućnosti za to i ima zakonska odobrenja da tako nešto radi? Zašto su vam potrebni posrednici, vaše privatne firme, da uvoze ugalj umesto EPS-a iz inostranstva?

Kad smo kod ovih privatnih firmi koje za potrebe EPS-a uvoze ugalj iz inostranstva, Demokratska stranka je došla do saznanja da postoje brojne malverzacije oko uvoza uglja iz Indonezije.

Građani Srbije, zamislite, Srbija umesto na primer iz Republike Srpske da uvozi ugalj, mi uvozimo ugalj iz Indonezije, sa drugog kraja sveta. Ima saznanja da se prateća deklaracija falsifikuje i da se taj ugalj iz Indonezije lažno prikazuje kao mnogo kvalitetniji, a time i skuplji nego što jeste. I sve to plaćate vi, građanke i građani Srbije. Dok vi postajete sve siromašniji, ljudi bliski režimu, kumovi, kumići, braća Aleksandra Vučića, postaju sve bogatiji.

Zato javno pozivam još jednom Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita koja firma i na koji način uvozi ugalj iz Indonezije? Da li je istina da preskupo plaćamo nekvalitetan ugalj, umesto da dobrom organizacijom posla povećamo eksploataciju nalazišta sopstvenog uglja? Zbog čega ovakvim poslovanjem satirete EPS i da li ga ovakvim spuštanjem cene spremate za prodaju?

Da li je Zorana Mihajlović mislila na ovakvo poslovanje kada je kazala da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz vrha napredne mafijaške vlasti.

Kako ste smeli da EPS iz javnog preduzeća prevedete u akcionarsko društvo, a da o tome nije bilo nikakve javne rasprave?

Zašto ste uništili sindikalne i organizovane… (Isključen mikrofon.)

Imam tri pitanja.

Prvo pitanje postavljam ministru spoljnih poslova, Nikoli Selakoviću, kada će se ministar Selaković…

Pardon, bivši ministar spoljnih poslova, a šta je danas? Danas je ministar za socijalu, dakle kada će se ministar Selaković izviniti svim građankama i građanima Srbije zbog jučerašnjeg skandaloznog govora u Skupštini? On je juče ovde prebrojavao ko koliko ima dece i hvalio se da on za sada ima troje dece i učinio da se svako ko nema dece ili ima manje od troje dece, koliko ima ministar Selaković, da se oseća jako loše i povređeno.

Optužio je žene da su krive zato što se ne rađa dovoljno dece, da smo razmažene jer ne rađamo onoliko dece koliko su rađale naše bake. Optužio je žene da smo krive zato što u Srbiji postoji bela kuga, on je koristio taj izraz.

Takođe je za skupštinskom govornicom sa pozicije ministra širio potpune neistine i dezinformacije u vezi sa ženskim zdravljem. Rekao je da je za ženu najoptimalnije da rodi četvoro dece. To je potpuna besmislica, to je apsolutna laž. Šta to znači? Da mi, ostale žene, koje nemamo dece ili koje nemamo četvoro dece, da mi nismo optimalne?

Šireći ovakve neistine o ženskom zdravlju ugrozio je ne samo zdravlje žena, nego i zdrav razum svih nas.

Pozivam ministra Selakovića da svoju brigu o deci dokaže tako što će uzeti za ruku Jakšu, Nađu i Sofiju, decu koja su izbačena iz vrtića u Pećincima, samo zato što njihovi roditelji ne pristaju da glasaju za SNS i Aleksandra Vučića, neka ministar Selaković već danas uzme ovu nezakonito i nepravedno izbačenu decu iz vrtića i neka ih odvede u vrtić. To neka uradi već danas, a ne da izigrava drugu babicu Srbije, jer svi znamo ko je prva babica Srbije.

Drugo pitanje postavljam Administrativnom odboru – kada će se razmatrati ostavka Slaviše Bulatovića, poslanika SNS iz Vranja? Ovo pitanje postavljam u ime naše građanke Dragane Cvetković. Naime, porodica narodnog poslanika SNS iz Vranjske banje Slaviše Bulatovića kupila je deo školskog dvorišta u javnoj svojini i na osnovu falsifikovanog potpisa koja pokazuju dokumenta iz policije i rešenje Višeg suda u Nišu, koje je odlučivalo o pritvoru Mariji Mladenović, službenici gradske uprave u Vranju, ona je priznala da je sačinila i overila zapisnik sa potpisom koji joj je Bulatović predao, a za koji je tvrdio da pripada njegovom komšiji Čedomiru Cvetkoviću. Dragana Cvetković, Čedomirova ćerka, koja već duže vreme pokušava da istera ovu stvar na čistac, dobila je odgovor od MUP-a u kojem se navodi da je osumnjičena Mirjana Mladenović tokom saslušanja priznala da je falsifikovala Čedomirov potpis, odnosno da je zapisnik o saslušanju suseda lažan.

Zato pitam ministarku pravde, Maju Popović, da li zakoni važe za sve, da li je članska karta Srpske napredne stranke iznad Ustava i zakona i kada će Slaviša Bulatović, poslanik SNS iz Vranja, biti procesuiran i odgovarati za ovo krivično delo? To što je on još uvek član SNS i sedi ovde zajedno sa nama, poslanicima, to je slika i prilika morala u SNS. To što se vi niste ogradili od njega pokazuje da se vi krivičnih dela ne stidite i da ih podržavate.

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog. Građani Kikinde su me zamolili da dobijem informacije u vezi sa privatizacijom Livnice u Kikindi. Naime, u toj privatizaciji je učestvovao šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Doduše, tada nije bio u SNS-u, tada je bio član Demokratske stranke Srbije, zajedno sa nekadašnjim ministrom za privatizaciju, Predragom Bubalom, koji je takođe bio član Demokratske stranke Srbije. Kada je otkrivena malverzacija u Livnici vezano za privatizaciju Livnice Kikinda, Bubalo je završio u zatvoru, a znate šta je Milenko Jovanov uradio – učlanio se u Srpsku naprednu stranku. Postavljam pitanje – da li to znači da članska karta SNS zaista znači izbegavanje krivične odgovornosti i da je ona iznad zakona?

Zato molim ministra finansija Sinišu Malog, koji je bio u vlasti od 2000. godine, koji jako dobro zna sve vezano za privatizacije, da mi dostavi svu dokumentaciju vezanu za ovu spornu privatizaciju. (Isključen mikrofon.)