| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Poštovani narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, hvala vam na pitanju koje ste uputili.
Svakako vi znate da naše ministarstvo u svom sastavu ima sektor koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali pitanje koje ste adresirali tiče se konkretno PIO fonda. Naša saradnja sa njima je dobra, konstruktivna. Ja ću iskoristiti priliku da navedem da ćemo od decembra meseca imati povećanje penzija od 12,2%. Mislim da je to nastavak kontinuiteta osnaživanja, ekonomskog osnaživanja naših najstarijih sugrađana.
Konkretna ideja koju ste na ovoj sednici izneli jeste u razmatranju i našeg Ministarstva i mi smo kao jednu od tačaka dijaloga koju vodimo sa PIO fondom upravo naveli tu inicijativu zato što verujemo da bi to obradovalo sasvim sigurno veliki broj naših građana, tako da se na tome svakako radi i razgovara se i svaka podrška vas kao narodnih poslanika u tom pravcu je dragocena. Naravno, sve dodatne informacije, ukoliko vam budu bile potrebne, Ministarstvo je otvoreno za svaki vid razgovora, sugestija i možete doći po još dodatnih informacija, ali ukratko radimo na tome i verujemo da ćemo naići na razumevanje i od ostalih nadležnih institucija.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
U konsultaciji sa vama, preuzela sam odgovornost da uputim odgovor na pitanje narodnog poslanika Đorđa Komlenskog, koje je bilo upućeno, adresirano ka ministarki Jeleni Žarić Kovačević, ali s obzirom na to da ministarka nema odgovornost konkretno za ovo pitanje, iako je njeno ministarstvo uključeno u proces razgovora i svakako će biti neodvojivi deo radne grupe, ne bih želela da se ogradim od ove važne teme i da kao resorni ministar ne uputim odgovor na ovo vrlo važno pitanje.
Naime, status roditelja-negovatelja je nešto na šta roditelji zaista dugo čekaju. Prve inicijative upućene su još 2013. godine, ali ne možemo reći da kao država u međuvremenu nismo uradili značajne korake koji su imali za cilj da osnaže položaj porodica u kojima se nalazi dete ili odrasla osoba koja je korisnik osnovne ili uvećane tuđe nege i pomoći. U pitanju su deca koja ne mogu sama da vode brigu o sebi i kojima je potrebna konstantna nega. Mi smo zaista iz razgovora sa roditeljima i direktnom komunikacijom sa njima mnogo toga od njih naučili.
Mislim da bi jako važno bilo da svi mi koji smo politički akteri, koji zastupamo određene institucije, češće razgovaramo upravo sa tim porodicama, jer rad i razgovor sa njima zaista oplemenjuje i otvara brojne vidike, a i zapravo, raspoređuje naše prioritete kao ministara.
Imali smo vrlo važne i konstruktivne sastanke u Palati Srbija. Sastanak je trajao četiri i po sata, nakon toga razgovarali smo sa njima i u Kragujevcu i moram da istaknem da tu nije bilo nikakve s naše strane selekcije i izbora, već smo pozvali sve one koji su se ikada obratili Ministarstvu na ovu temu, s obzirom na to da su postojale različite inicijative. Ali bih želela da stavimo tačku na to, jer bilo je razgovora i tokom prethodnih dana ovde zašto nismo prihvatili verziju koja je stavljana na dnevni red, odnosno za koju nismo glasali da bude na dnevnom redu, odnosno narodni poslanici to nisu učinili.
Naime, poštovani građani Srbije, dragi očevi i majke i porodice, želim da znate da nije u pitanju bio predlog novog zakona, zakona roditelj-negovatelj, nego je u pitanju bio predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
Mi smatramo i duboko smo uvereni da je neophodno usvojiti poseban zakon koji bi svojim odredbama intervenisao u mnoge druge zakone, odnosno čije bi odredbe zadirale i u sam Zakon o socijalnoj zaštiti.
Ono što je manje poznato u Republici Srbiji jeste da Zakon o socijalnoj zaštiti, postojeći zakon, predviđa pravo nezaposlenom roditelju koji 15 godina u kontinuitetu brine o detetu koje je korisnik tuđe nege i pomoći, da nakon ispunjenja uslova, starosnog uslova, može ostvariti pravo na minimalnu penziju. To je ono što mi danas imamo i ono što je bila jedna od verzija koja se pojavila ovde na dnevnom redu je bukvalno prepisano pravo koje mi već imamo, a nije se postavilo pitanje a šta ako ta nega prestane nekim slučajem nakon 14 godina, recimo, ako se ne navrši 15 godina te nege? Da li to znači da oni neće imati nikakav radni staž? I šta onda mi to menjamo ako smo samo prepisali nešto što već postoji Zakonom o socijalnoj zaštiti, sa nekim manjim korekcijama i proširenjem prava?
Suštinski, želim da na ovoj današnjoj sednici kažem ono što se zapravo tiče samih roditelja. Mi nismo želeli da sastavljamo zakon o roditeljima bez roditelja. Ne možemo pisati nešto što se tiče njih bez njihovog učešća.
Duboko verujem da smo kvalitetnim diskusijama došli do preliminarne verzije koja će biti predočena na radnoj grupi i koja će nastojati da omogući što širi obuhvat korisnika prava, a u skladu sa državnim mogućnostima. Jer, ono što je i kolega maločas govorio, mislim da je pošteno da to narodu kažemo, država nije ćup bez dna, niti bilo ko od nas ne želi da neko pravo uspostavi zbog toga što nam je tako ćef ili zbog toga što nemamo osećaj. I mi smo ovde i očevi i majke i znamo kako to izgleda. I u našem neposrednom okruženju svako ima nekoga ko ima sličnu muku ili sličan problem, ali moramo razumeti da je država ekonomski iscrpljena onim što nas je zadesilo tokom godinu dana prethodnih, s tim da kao odgovorni i pošteni ljudi želimo da kažemo da to nije posledica isključivo unutrašnjih udara, već i geopolitičke situacije na koju mi zaista nismo mogli da utičemo i koja se prelama preko naših leđa.
Ukoliko pogledate samo strukturu budžeta ministarstva koje ja predstavljam, mi 130 milijardi dinara svake godine isplaćujemo, samo naše ministarstvo, za prava koja se tiču porodice, a gde su drugi resori - subvencije za stanove o kojima smo govorili, gde je zdravstvo, privreda koja je takođe ima važne podsticaje porodičnim gazdinstvima, porodičnom preduzetništvu, takođe i poljoprivreda. Sve su to bočni kanali podrške porodici koji jednu porodicu ekonomski osnažuju, čine je jačom i zdravijom.
Radna grupa je prilika da na jedan stručan, odgovoran i temeljan način dođemo do Nacrta zakona o roditelj-negovatelj, a onda ćemo kao Vlada usaglasiti sve dalje korake i izaći pred vas, kao narodne poslanike, i zatražiti da oko toga budemo jedinstveni i da dogovorimo jedan zakon koji će sasvim sigurno ispisati istoriju naše odgovornosti prema porodici i socijalnoj stabilnosti države.
Ono što mogu da izvestim javnost, a uverena sam da se tiče mnogih, prva sednica radne grupe biće održana do polovine decembra. Nemamo nameru da radnu grupu razvlačimo u nedogled. Trudićemo se da ona bude efikasna i brza, ali ne na uštrb kvaliteta. Nije cilj da stvorimo manjkavu verziju koja će da proizvede još veću diskriminaciju. Na taj način suočili bismo se sa tim da imamo jedan deo majki i očeva koji bi neopravdano bio diskriminisan.
Mislim da mnogo nijansi postoji. Ne želim da današnju sednicu opterećujem sa svim tim detaljima, jer vaša dužnost nije da poznajete ovu materiju, ali zaista je složena i poslanici koji su se time bavili znaju o čemu govorim i znaju koliko tu postoji različitih nijansi gde možemo da se ogrešimo i da napravimo neki propust koji bi vodio ka diskriminaciji određenih majki i očeva.
Postoji populacija dece posle 18 godina gde je produženo roditeljsko pravo. Mi ovde ne govorimo samo o dečici do 18 godina, govorimo i o onima koji nakon 18 godine ne mogu da se staraju o sebi, pa su roditelji produžili roditeljsko pravo.
Govorimo i o zaposlenim i o ne zaposlenim majkama. Zaposlene majke traže, recimo, fleksibilnije radno vreme. Vi znate i sami da je to vrlo osetljivo, s obzirom na to da mi moramo da razgovaramo i sa poslodavcima na tu temu. U komparativnoj analizi, kako je to uređeno u drugim zemljama, mislim da će naša država u regionu dati najbolje rešenje, najpravednije, najhumanije koje će biti u interesu roditelja i pre svega njihove dece kojima je potrebna podrška i roditeljska ljubav.
Takođe, vrlo je važno da definišemo kada neko dobije status roditelja-negovatelja. Šta to znači? Šta se od njega očekuje? Da li on prolazi određene obuke? Ko su ljudi koji rade na tome da on pruži što kvalitetniju negu? Da li je on dovoljno obučen iz oblasti zdravstva, pedagogije? Mora ipak poznavati neke osnove. Svaki roditelj uvek zna najbolje šta je za njegovo dete. Da bismo pružili što bolji kvalitet te usluge mi ćemo nastojati da taj proces paralelno prate i te obuke kako bi i oni sami sticali još dodatna znanja i kako bi olakšali živote svoje dece.
Izašli smo pred ljude otvoreno i odgovorno i uopšte ne želim da vladajuća koalicija na bilo koji način stavlja monopol na temu bilo kog zakona i da ispadne da nešto zato što dolazi iz redova opozicije za nas nije prihvatljivo. Ne, uopšte nije stvar u tome i želim to da znate i da vam se obratim i u tom smislu. Naprosto ono što ste ponudili nije bilo valjano sročeno, čak su postojali komentari da je to namerno urađeno da bi Skupština odbila kako bi se od toga pravila politička tema. Ne želim da pravimo od toga političku temu i zato tu stavljam tačku.
Do sredine decembra imaćemo prvu verziju i, Bože zdravlja, uverena sam da ćemo nakon toga moći da do 1. februara imamo i konačnu verziju radne grupe u koju pozivam sve, dakle sve i udruženja i zainteresovana lica. Nemamo uopšte ambiciju da ta radna grupa bude iza zatvorenih vrata. Njen rad će biti transparentan. Javna rasprava takođe može omogućiti angažman i drugih zainteresovanih strana i uopšte javnosti u celini, svako je dobrodošao i verujem, ako ništa drugo, ono što treba da nas ujedini jeste odnos prema porodicama, prema majkama, prema očevima, prema deci i prema onima kojima je potrebna naša podrška i zagrljaj svih institucija. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, hvala vam što pokazujete interesovanje za novi Zakon o radu, i ako je to nešto što nas tek čeka, jer znate i sami, Skupština to dobro zna, to je jedan od najsloženijih zakona koji nam valja usvojiti. Zato smo krenuli na vreme.
U toku je tvining projekat, otvoren je pre više meseci, zajedno sa našim partnerima iz evropskih država, koje učestvuju u tvining projektu sa ciljem da težimo ka usklađivanju radnog zakonodavstva sa najboljim praksama u EU, odnosno u evropskom radnom zakonodavstvu.
Sadašnja faza projekta jeste da se prepoznaju direktive koje postoje u EU, a koje mi u Srbiji treba da primenimo. Naravno, mi kao ministarstvo i uopšte delegacija Srbije uvek nastoji da preuzme najbolje prakse, da ne budemo neka Resavska škola koja će po svaku cenu da prepisuje evropska iskustva, bez analize da li to pogoduje našim interesima i da li mi možemo kao država to uopšte da ispratimo.
Države koje učestvuju u tome su Švedska, Slovenija, Francuska, Grčka, koje nam pomažu i prenose svoja iskustva. Ja želim da vam prenesem šta je to što njihovi eksperti za sada daju kao predlog, a tiče se zaštite roditeljstva i materinstva, s obzirom na to da Zakon o radu tretira i položaj majki, naročito kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta .
Dakle, grčki eksperti predlažu da porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta dobiju i one majke koje nisu zaposlene na neodređeno vreme. Dakle, koje su angažovane recimo, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili nekim ugovorom od delu, o dopunskom radu, da se naprosto proširi taj broj majki koje bi ostvario, bez obzira na način, odnosno status radnog angažmana.
Takođe, jedan od predloga jeste produženje porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta, namerno pravim tu razliku, objasniću i zbog čega, za rođenje drugog deteta. Mi na današnji dan imamo za rođenje prvog i drugog deteta 12 meseci odsustvo, a tek duplo veće za rođenje trećeg i četvrtog deteta.
S obzirom na to da naša zemlja vodi zaista veliku i grčevitu borbu da nam se deca rađaju i da ohrabrim roditelje da naprosto prošire svoje porodice, mi naravno da smo se trudili da ceo ambijent prilagodimo porodici, ali majke i očevi koji su dobili jedno dete, već kod drugog deteta značila bi im podršku. To su demografi prepoznali jer u svim njihovim analizama ističu da je rođenje drugog deteta zapravo najvažnije kada je u pitanju demografska bitka, da se tu vodi borba. Mi smo, sećate se pre 20 godina govorili o trećem detetu kao ključu, ali demografi sada barem tako kažu, da je drugo dete zapravo negde gde treba da ohrabrimo roditelje. Eksperti njihovi predlažu podsticaje, odnosno produženje porodiljskog za rođenje drugog deteta ili za višeplodne trudnoće kada roditelji dobiju blizance ili trojke, imali smo i četvorke, Bogu hvala.
Hoću da istaknem samo da mi na današnji dan, kao zemlja imamo tri meseca porodiljsko odsustvo i onda nakon toga do 12 meseci imamo odsustvo radi nege deteta, odnosno narednih devet meseci i nakon toga postoji mogućnost produženja pod određenim uslovima.
Sve više kada ministar Gašić malo pre kaže, da objasnimo šta je rodna ravnopravnost. Sve više očeva uzima odsustvo radi nege deteta, dakle, da ne bude da muškarci uzimaju porodiljsko zato ističem ovo odsustvo radi nege deteta, koje stupa trećeg meseca po rođenju deteta. Prošle godine smo imali 20% očeva koji su od ukupnog broja odsustava radi nege deteta ovo pravo koristili.
Zato govorim jer želim da istaknem da ovaj zakon pogoduje i očevima i majkama, ali da mi kao zemlja sa 12 meseci odsustva nakon rođenja deteta odsustva sa posla, ne da nismo zaostali za evropskim državama, nego prednjačimo. Mi stalno mislimo da je nešto bolje u tuđem dvorištu i sve pogledujemo u tuđu avliju, a ne vidimo zapravo da smo mi kao država zapravo mnogo učinili kada je u pitanju pronatalitetna politika, samo Bugarska ima veće odsustvo od Srbije. Jedna Mađarska ima kraće od nas, a govorimo o Mađarskoj kao šampionu populacionih mera. Francuska 16 nedelja ukupno. Isto toliko ima i Nemačka. Istini za volju oni kasnije pružaju neke dodatne mogućnosti, ali opet ograničavaju primanja za roditelje koji odsustvuju sa posla.
Lepa je vest i hoću to da znate, da smo ove godine, isplatili u oktobru 497 miliona dinara više nego u septembru za roditeljski dodatak, što pokazuje da ima nekog napretka i to su oni statistički podaci koji nas najviše raduju i sve ćemo učiniti u tom pravcu. Nakon što tvining grupa bude završila prvu preliminarnu verziju očekujemo je takođe uskoro, za nekoliko meseci, otvorićemo širi socijalni dijalog, gde će biti uključeni pre svega sindikati koji su nam mnogo važni, bez njih nema Zakona o radu, posebno reprezentativni sindikati, ali i oni koji su uopšte uključeni u društveni dijalog, svi su dobrodošli. Zakon o radu je temeljni zakon koji određuje odnos poslodavaca i radnika, a samim tim i privredne aktivnosti u široj slici.
Tako da, obaveštavaćemo vas o svemu i vama hvala na interesovanju. Ukoliko bude bilo nešto nejasno, rado ću odgovoriti pismenim putem. Hvala.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 139009.00 | RSD | 01.08.2022 - |