| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, hvala na interesovanju za položaj radnika u Srbiji, naročito onih koji imaju minimalnu zaradu. Verujem da je ova tema podjednako važna svima nama, bez obzira na političke polove i kao ministar zadužen za rad i zapošljavanje imam dužnost da nešto dopunim koleginicu koja je vrlo dobro izlagala o privrednom rastu Srbije i o ciljevima u oblasti za koju je ona nadležna.
Naime, s obzirom na to da je izostao dogovor Unije poslodavaca i sindikata oko povećanja minimalne cene rada za period od 1. januara 2027. godine, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se minimalna cena rada od 1. januara poveća za 9,2%, odnosno da od 1. januara ona iznosi 600 evra.
Uzevši u obzir kontinuirana povećanja, valjalo bi da se podsetimo da je za 24 meseca nominalni rast minimalne zarade u Srbiji 49,4%. Kada govorimo o nominalnom rastu, mislim da je još važniji podatak realan rast. Dakle, to je, u prevodu, koliko više možete da kupite, odnosno kolika je veća vrednost samog minimalca u odnosu na prethodni period. Jer, naravno da jedan deo tog povećanja, kolokvijalno rečeno, pojede inflacija. Ali, realan rast za 24 meseca je 33,5%.
Naravno, mi smo u potpunosti svesni da treba da težimo ka tome da minimalna cena rada bude još viša kako bismo pospešili životni standard radnika, ali sa druge strane uvažavajući i konkurentnost na tržištu rada i potrebe same privrede, kako ne bismo rapidnim povećanjem minimalca ugrozili njihovo samo radno mesto, odnosno vodeći računa o interesima radnika mi moramo voditi računa i o interesima privrede i poslodavaca, i obrnuto, jer su to uzročno-posledični odnosi.
Ali, upravo iz tih okolnosti, Vlada Republike Srbije najavila je još prošle godine da će do kraja 2027. godine minimalac u Srbiji iznositi 650 evra. Sudeći prema ovoj postojećoj dinamici, onog časa kada Srbija bude postigla taj nivo minimalca, mi ćemo preteći već mnoge zemlje u Evropi po realnoj kupovnoj moći samog minimalca. I već sada imamo rezultate koje niko ne može da ospori, a to je da minimalna zarada u Srbiji je 2012. godine, ako govorimo o kupovnoj moći samog minimalca, pokrivala jedva 50%, a nekoliko meseci kasnije jedva 60% minimalne potrošačke korpe. Dakle, govorim o periodu 2012. godine, kada je jedva više od pola minimalac pokrivao onoga što su minimalne potrebe jednog domaćinstva.
Ovim povećanjem, koje je najavljeno od 1. januara 2027. godine i koje je odlukom Vlade usvojeno, minimalac će pokrivati 117% minimalne potrošačke korpe. Dakle, za 17% više u odnosu na ono što je minimalna potrošačka korpa.
33/3 MV/CG
Obilazeći Srbiju, kroz razgovor s građanima, naravno da i mi srećemo i Stanoja i mnoge druge ljude čija je zarada u tom iznosu koji ste naveli i sasvim sigurno sa njima razmenjujemo iskustva i razgovaramo upravo o tim izazovima, ali ljudi jako dobro znaju, vrednuju i cene činjenicu da je za 24 meseca nominalno minimalac u Srbiji porastao za 50%, a realno za preko 33%.
Paralelno smo vodili računa i da povećamo taj neoporezovani deo dohotka kako bismo rasteretili i same poslodavce, kako oni ne bi ušli u rizik zbog povećanja minimalaca i naravno da vi, kao čovek koji je dugo u privredi, u potpunosti razumete koliko je izazovno vodeći računa paralelno o interesima radnika i njihovoj zaradi, a sa druge strane i o mogućnostima samih poslodavaca.
Što se tiče Sremskog okruga, iz kojeg dolazite, mislim da je jako lepa vest koju građani Srbije treba da znaju da je Sremski okrug bio jedan od okruga u kojem je pilotiran program „Garancija za mlade“, za koji je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i odziv je bio vrlo zadovoljavajući. Verujemo da može biti, uz promociju tog programa, još bolji. Ali, kao što rekoh, u pitanju je pilot projekat koji smo okušali u tri okruga: Rasinskom, Nišavskom i Sremskom okrugu.
Konkretno, u Sremskom okrugu do juna meseca prijavilo se za program „Garancija za mlade“ četiri i po hiljade lica i od toga je 500 lica u Sremskom okrugu dobilo subvenciju za samozapošljavanje. Dakle, to je jedan od podsticaja da se ljudi zaposle, da sami pokrenu privredne aktivnosti, da izađu na tržište i da pokušaju da budu konkurentni.
34/1 MT/VZ 16.35 – 16.45
Najvažnija vest je što većina njih uspeva da prebrodi tu takozvanu prvu godinu u kojoj subvencije za samozapošljavanje znači i pokrivanje doprinosa i nekih drugih početnih troškova da bi kasnije ostali prisutni u privrednom životu Srbije, zbog čega smo mi veoma radosni, jer garancija za mlade je namenjena mladima do 30 godine života, sa ciljem da oni ostanu živi i rade u svojoj zemlji.
Važna vest za sve mlade u Srbiji jeste da će od 1. januara 2027. godine ono što je bio pilot projekat u tri okruga biti primenjeno na teritoriji čitave Srbije, odnosno garancija za mlade kao program zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, za njihove obuke, prekvalifikacije, sticanje novih znanja i veština, važiće na teritoriji čitave Srbije. Verujem da ćemo zajedničkim snagama promovisati ovaj vrlo značajan program, jer nam je svima cilj da Srbija radi.
Srbija danas radi. Dakle, 50.000 lica je zaposleno više nego što je to bio slučaj 2012. godine. Dakle, preko pola miliona ljudi u Srbiji danas više radi. Dakle, ne govorimo o procentima, govorimo o apsolutnim ciframa da bismo ilustrovali koliko je danas ljudi i formalno više zaposleno u Srbiji u odnosu na neki prethodni period, zato što danas ima više šansi.
Svakako, podržavam stav da dodatno treba da radimo na unapređenju položaja i životnog standarda onih koji najmanje zarađuju. Iz tih razloga država je ovim jednokratnim davanjima obratila pažnju na ugrožene kategorije.
Tako je ovim jednokratnim davanjima uzela u obzir položaj korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka, obratila je posebnu pažnju na naše penzionere, kojima dugujemo sve ono što imamo i što su nam ostavili stičući generacijama, radeći i boreći se, ali i onima koji su zemlju branili onda kada je ona bila napadnuta i kada je na nju vršena agresija. U pitanju je boračka populacija.
Poštovana predsednice Narodne skupštine i uvaženi narodni poslanici, nemojte mi zameriti što ću iskoristiti ovo izlaganje da se samo u nekoliko rečenica osvrnem i na komentar i kritiku koju je jutros, odnosno tokom dana uputila gospođa narodni poslanik koja je imala primedbu. Najpre je konstatovala da je reč o Ministarstvu Milice Đurđević Stamenkovski. Ne postoji, evo neka bude to moja mala ispravka, Ministarstvo Milice Đurđević Stamenkovski. Postoji Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja, koja nije ničija dedovina i očevina, pa ni moja. I to ministarstvo je deo Vlade Republike Srbije i u službi je svih građana. Ja sam samo resorni ministar koji će biti na čelu tog ministarstva, kao odgovorno lice koje je oročeno mandatima. Bilo kakvo prisvajanje i privatizacija institucija apsolutno je ne dopustivo, i moram na to da reagujem. Dakle, to nije moje ministarstvo, ali jeste ministarstvo za koje jesam danas odgovorna.
Primedba je išla u pravcu da u Predlogu zakona o jednokratnoj pomoći nisu navedeni brojevi, brojevi boraca koji će dobiti jednokratnu pomoć, korisnika novčane socijalne pomoći, korisnika dečijeg dodatka. Ja bih razumela da je taj podatak negde tamo napisan u 22. članu, pa je on bio valjda neka visoka kvaka do koje ne može da se stigne, do koje ne može da se dohvati, ne, već u članu 2. Dakle, dovoljno je bilo samo da je neko pogledao član 2, nije daleko, složićemo se, gde stoji da će sva lica koja se nalaze u službenoj evidenciji do 25. avgusta ostvariti pravo na jednokratnu pomoć.
Znači, nije u pitanju broj planeta, čak ni oko toga čovečanstvo nema saglasje koliko ih ima, zbog činjenice da neki osporavaju Pluton, kao planetu, u pitanju je živa materija. Svakog trenutka, evo dok mi sedimo sada ovde, ti brojevi se menjaju. I potpuno je prirodno. Neki borci, nažalost, su preminuli od trenutka najave i usvajanje predloga zakona, a neki su se registrovali. Za poslednjih mesec i po dana preko 10 hiljada boraca se registrovalo širom Srbije.
34/2 MT/VZ
Dakle, mi smo imali prošle godine, u aprilu 2025. godine je bilo registrovanih 82 hiljade, tačno 82 hiljade lica u boračkoj bazi. Danas ih ima, na današnji dan, dok mi razgovaramo, 107 hiljada.
Dakle, to je kategorija koja se svakodnevno registruje kako bi ostvarivala svoja prava. A, zašto se registruje? Zato što prepoznaje da danas država različitim programima uvažava položaj boračke populacije.
Što se tiče korisnika novčane socijalne pomoći i korisnika prava na dečiji dodatak, takođe to nije fiksna kategorija. Ljudi ostvaruju ili gube ta prava, u zavisnosti od imovinskog cenzusa, i potpuno je prirodno da niko ne može stati iza fiksne cifre. Ali, stav je bio uravnotežen, odgovoran i zreo, u saglasju sa Ministarstvom finansija koje je ovaj zakon i predložilo, da sva lica koja budu bila u službenoj evidenciji do 25. avgusta će ostvariti ovo pravo.
Mislim da je nekada mnogo značajnije da od pokušaja da od nečega napravimo politički slučaj barem pročitamo ono o čemu govorimo, ako ništa drugo bar prvih nekoliko članova. Jer, ima ona jedna čuvena, i milim da toga niko ne treba da se drži – pričajte usta da niste pusta. A, ja ne želim da verujem da je bilo ko u ovom plenumu spreman da se tako ponaša i da tako neodgovorno govori o nekim stvarima koje se tiču zaista velikog broja naših građana.
To je bio moj odgovor na pitanje koje je danas bilo ovde u plenumu, a vama, narodni poslaniče, zahvaljujem na interesovanju i verujem da ćemo u nekim narednim mesecima i budućim vremenima zajedničkim snagama se boriti za sve radnike u Srbiji.
Hvala vam.
Zahvaljujem.
Bilo je dosta pitanja i verujem da je svrsishodnije da ostavim vreme kolegama, članovima Vlade da odgovore sadržajnije na ono što je njima upućeno, ali iz poštovanja i prema mrtvima i prema živima imam obavezu da reagujem na konstataciju da oni koji su prešli Albaniju i preživeli tu golgotu neviđenih razmera nemaju spomenik.
Naime, kroz Albansku golgotu prošli su oni koji se nalaze u takozvanoj Plavoj grobnici i koji počivaju na spomen-kosturnici na Vidu koji se prvi put sada sveobuhvatno velikom rekonstrukcijom obnavlja, za koju je na inicijativu našeg ministarstva Vlada Republike Srbije opredelila 112 miliona dinara.
Dakle, u pitanju je rekonstrukcija spomen-kosturnice koja je izgrađena krajem 30-ih godina prošlog veka i gde počivaju upravo oni koji su prošli kroz Albansku golgotu. U toku je izrada projekta za rekonstrukciju spomen-kosturnice i spomen obeležja na Kajmakčalanu i na Zejtinliku u Solunu gde se takođe nalaze upravo oni koji su posle golgote probili Solunski front, odnosno učestvovali u operaciji probijanja Solunskog fronta, zadivili tada čitav svet, bili brži od Francuske konjice zbog kojih je upotrebljena ona čuvena – bežite živi, vraćaju se mrtvi.
To nije busanje u patriotske grudi. Ja znam da to zvuči onako populistički. Ta priča o busanju u grudi je često plasirana od različitih pripadnika tzv. drugosrbijanskih struktura koji su tom kovanicom pokušali da devalviraju patriotizam kao pristup životu i kao pogled na svet. I kad god želite da kažete srpstvo
42/3 JJ/MP
se ne maže na hleb i ne sipa u traktor i nemojte se busati u grudi, vi to zapravo činite, ne kažem da je to bila sada vaša namera, ali govorim o toj matrici, da obezvredite ljubav prema otadžbini.
Nikada se više nije ulagalo u obnavljanje i izgradnju ratnih memorijala nego poslednjih godina i to je činjenica, pre toga su oni bili u korovima, zaparloženi sa pocepanim zastavama, samo nekako da im se zametnu tragovi, kao da smo se stideli sopstvene istorije. Kao da je trebalo da se posipamo pepelom i da kažemo – izvinite što smo probili Solunski front, izvinete što smo bili narod onih koji su odneli prvu pobedu, savezničku u Prvom svetskom ratu, oprostite nam zbog prvih oslobođenih gradova u Drugom svetskom ratu, izvinite što nismo da je nevidljivi 1999. godine.
43/1 JD/LjL 18.05 – 18.15
Došle su generacije i političke i nacionalne koje se ne stide svoje istorije i koje se ne stide da kažu da je taj Generalštab već srušen, a srušili su ga upravo ti koji su pod parolama zeleno-levih, lažnih ekologa, zasipali ovu zemlju kasetnim bombama, zabranjenim svim međunarodnim konvencijama i osiromašenim uranijumom, o čemu treba danas da se pozabavi struka i da sagleda razmere posledica bombardovanja zemlje. Lažni ekolozi, sa adresom u Berlinu, koji su se oglašavali ovde da se mešaju u naša unutrašnja pitanja i nikada nisu podržavali ovu vlast, podržavali su neke druge političke grupacije, jer su se, navodno, sekirali za našu životnu sredinu, vazduh, vodu, zemlju i zdravlje. Isti oni koji su insistirali da se bombardovanje produži 1999. godine, pa čak i da se krene u kopnenu invaziju.
O tim ekološkim teroristima ne bih dalje duljila, ali hoću da vam naglasim samo jednu stvar – Srbija danas obnavlja svoje spomenike. Ne zato što želi u istoriji da živi, ne zato što želi da se vrati u prošlost, već zato što se u prošlosti nalaze važne lekcije koje nam danas pokazuju putokaz, pred svim raskršćima, pred svim dilemama. I ko ih danas ne spozna, taj očigledno se istorijom nije mnogo bavio. Ali, reagujem na to kao ministar zadužen za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, gde zajedno sa kolegama članovima Vlade u Odboru za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova razmatramo sva ova pitanja.
Prvi put ćemo sada, posle toliko decenija, izgraditi spomen obeležje gde će biti popisana imena svih poginulih i nestalih na prostoru današnje Republike Hrvatske. Nama je bilo potrebno više od 30 godina da kažemo da pamtimo ta imena i ta prezimena. Nama je bilo potrebno toliko vremena da uklešemo njihova imena u kamen kao svedočanstvo jedne epohe koja nažalost, kao što vidite, nije prošla, jer se ta zla kob nadvija nad Srbijom u različitim pravcima konstantno. Malo je bilo što su se obračunali sa živim Srbima, nego to pokušavaju da učine i sa mrtvima.
Naša obaveza je da čuvamo naš kulturni identitet, našu kulturu pamćenja, naše spomenike kulture, naše ratne memorijale. Srbija opredeljuje značajna sredstva u tom pravcu. Kao što rekoh, da, brojna su obeležja onima koji su prošli kroz albansku golgotu, neki su je i preživeli, a živima se spomenici ne dižu, ali ne treba smetnuti s uma da danas, posle mnogo vremena, Srbija sa ponosom i slavi i seća se i Lazareve bitke, ali i Paštrika, koji je takođe ove godine prvi put uvršten u kalendar državnih ceremonija. Ponosni na našu prošlost, crpeći lekcije za budućnost, vodimo računa o celom kulturnom prostoru srpskog naroda. To nije busanje u patriotske grudi, to je patriotizam u praksi. A opet, verujem da ste imali dobru nameru i ništa više od toga. Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, ministri i članovi Vlade, gradimo Srbiju u kojoj rad treba da se isplati, porodica štiti, starost poštuje, slabijima pomaže, a žrtva za otadžbinu pamti i ne zaboravlja. I upravo rebalans budžeta, koji se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, opravdava ovakve ciljeve.
Naime, u 2026. godini budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iznosio je 238,4 milijarde dinara. Želim da obrazložim zašto smo tražili u rebalansu povećanje budžeta za naš resor. Jer mislim da je savesno i odgovorno da građanima Srbije objasnimo gde će ići zatražena i rebalansom odobrena sredstva. Predlogom rebalansa budžeta za 2026. godinu budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja biće uvećan za 24,12 milijardi dinara. A, evo, odmah da objasnim i zbog čega.
Najveći deo sredstava biće usmeren za isplatu prava u oblasti zaštite porodice i dece. Naime, Ministarstvo za rad zaduženo je za isplatu naknade zarada za zaposlene porodilje, i za prvih sedam meseci dosada je isplaćeno 58 milijardi i 206 miliona dinara. Ali ono što je važan podatak koji posebno želim da naglasim, i mislim da je to vest koja je obradovala sve građane Srbije i sve ljude dobre volje, naime, za prvih šest meseci Ministarstvo za rad isplatilo je 5,5 milijardi dinara više nego u prethodnoj godini za taj isti period za pravo koje se ostvaruje po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u pitanju je roditeljski dodatak. Zašto je to tako? Zato što je ove godine za prvih šest meseci rođeno 877 beba više nego u prošloj godini za prvih šest meseci i to pokazuje da mere populacione i pronatalitetne politike daju rezultat stvaranjem Srbije po meri porodice. Mi ohrabrujemo roditelje, majke i očeve da svoje porodice proširuju. I zato je vrlo važno što ćemo u ovoj godini isplatiti ovom dinamikom više od 10 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu na ime roditeljskog dodatka.
Do sada je, do 1. avgusta 2026. godine, za dečiji dodatak isplaćeno šest milijardi 477 miliona dinara. Novim paketom mera kojima se obezbeđuje jednokratna pomoć za građane Srbije korisnici prava na dečiji dodatak ostvariće i roditelji i staratelji iznos od 25 hiljada dinara jednokratne pomoći za svako dete koje je nosilac prava dečiji dodatak.
Veoma smo zadovoljni time što smo prvi put uspeli da u potpunosti paketom mera obuhvatimo i boračku populaciju. U pitanju su ljudi koji su branili Srbiju i zato je u najmanju ruku neodgovorno i nekorektno da neko govori o tome da se
41/2 AL/MJ
njihov glas na taj način kupuje, jer ako se tim iznosom glas kupuje onda to znači da su ti ljudi na prodaju, a borci nikada se nisu ni prodali, ni predali. Ovo je način da skromnom podrškom iskažemo poštovanje prema onima koji su žrtvovali svoje živote i zato će korisnici boračkog dodatka ostvariti iznos od 25 hiljada dinara jednokratne pomoći, a svi ostali borci, kojih na današnji dan ima gotovo 100 hiljada sa statusom borca u Srbiji, ostvariće iznos jednokratne podrške od 10 hiljada dinara. Mi ne govorimo danas samo o jednokratnoj pomoći. Mnogo je važnija sistemska podrška i zato želim da javnost u Srbiji zna da je budžet Ministarstva, koji je opredeljen za zaštitu boraca i boračko-invalidsku zaštitu u celini, odnosno za isplatu prava ratnim-vojnim invalidima, porodicama poginulih 24 milijarde 873 miliona dinara. Dakle, to je budžet koji je namenjen za redovne isplate.
U prvih šest meseci isplaćeno je već preko 15 milijardi dinara za ostvarivanje prava u oblasti boračko-invalidske zaštite. Dakle, država u kontinuitetu vodi računa o ratnim-vojnim invalidima i porodicama koje su izgubile svoje najmilije. I mislim da je jako važno što će oni biti obuhvaćeni ovim paketom podrške, a podsetiću da je to bio slučaj i u prethodnoj godini kada su borci prvi put prepoznati tokom olakšica, posebnih privilegija i beneficija koje su tada bile namenjene ugroženom stanovništvu, a njima kao kategoriji našeg društva koja je zaslužna za dostojanstvo naše države.
Ono što je posebno važno, rebalansom budžeta obezbeđeno je 590 milijardi dinara, da budem preciznija 591,5 milijardi dinara za isplatu prava koje je novo pravo, koje smo uveli u 2026. godini. U pitanju je roditelj-negovatelj.
42/1 GD/CG 18.00 – 18.05
Dakle, od 1. januara počinje primena Zakona roditelj negovatelj. Roditelji koji neguju decu sa uvećanim dodatkom za tuđu negu i pomoć moći će da se prijave i da ostvare ovo pravo, odnosno naknadu od 65.000 dinara na mesečnom nivou, plus uplatu poreza i doprinosa.
Bilo je sporenja oko toga ima li država para da isplati novo pravo. Slušali smo takve primedbe, ali kao što vidite, rebalansom su obezbeđena sredstva i za jedno potpunog novo pravo novim zakonom i mislim da je to značajna vest.
Želimo da promovišemo i hraniteljstvo u Srbiji kao jedan vid solidarne pomoći onima koji su nažalost bili prinuđeni da napuste svoje primarne porodice. Zato smo rebalansom zatražili 650 miliona dodatnih u odnosu na budžet koji je već četiri milijarde i 300 miliona namenjen podršci zaštiti, naknadi za hraniteljske porodice.
Ne želim da današnju diskusiju isključivo svedemo na brojke, zato što ove brojke služe čoveku i one su ovde zarad svake porodice, penzionera, majke, očeva, dečice i svih onih koji čine kostur same države i čitavog društva. Mislim da je jako važno što je država prepoznala koliko u trenucima globalne, ekonomske, energetske krize taj teret ne sme da se slomi upravo na leđima onih koji su možda najslabiji ili koji se nalaze u nepovoljnom položaju. Mislim da je jako važno što je država napravila jasne parametre i kriterijume tokom dodele jednokratne pomoći u kojima najviše dobijaju oni koji imaju najniža primanja. Time pokazujemo da upravo tom krivom ispravljamo možda neke nepravde koje su bile sistemske i duboko ukorenjene u našem društvu i da favorizacijom tih najosetljivijih kategorija pokazujemo da je država moćna upravo zbog toga što štiti najslabije, ali nekako je sve počelo da se podrazumeva. Počelo je da se podrazumeva da postoje upravo ta davanja bez da se dublje uđe u analizu zašto je država danas uopšte u kondiciji da obezbedi ovakav paket podrške. Pre svega, postoji finansijska i ekonomska stabilnost zemlje, postoji dignitet naše ekonomije, postoji predanost, ali postoji i politička volja i postoji snaga rukovodstva zemlje da istupi sa ovakvom inicijativom, ne dozvoljavajući da teret povećanja troškova snose isključivo građani.
Mi smo svesni da nismo odgovorni za globalnu ekonomsku krizu, kao što nismo bili odgovorni za nju ni 2009. godine, ali tada se nije mnogo marilo o tome kako će građani snositi teret te krize i hoće li se ona isključivo prelomiti po njihovim leđima.
Svaki ekonomski napredak koji je stvorio prostor za podsticaje porodicama, borcima, korisnicima novčano-socijalne pomoći i osetljivim kategorijama je iskorišćen i ovim paketom i svim drugim davanjima koja su bila u minulom periodu. Pomoć ima iznos, ali ljudi nemaju cenu. Uverena sam da su oni na pravi i adekvatan način shvatili zašto je važno da ovim paketom danas zaštitimo upravo njihov položaj i njihove interese.
Poštovani narodni poslanici, danas je pred nama rebalans koji govori o životu ljudi, o ekonomskom napretku zemlje. Pre nekoliko dana saopštena je odluka i o povećanju minimalne cene rada od januara 2027. godine. Za 24 meseca minimalac u Srbiji je porastao nominalno preko 49%, a realno preko 33%. Mislim da su to parametri koji nas ohrabruju, ali koji nam nalažu da moramo da nastavimo da radimo još više i da stvaramo uslove za bolji život građana.
Na kraju želim nešto da kažem i o onima kojima dugujemo sve ono što su nam ostavili, a mi smo to pozajmili od naših pokolenja koja dolaze. Prvi put u istoriji desiće se velika rekonstrukcija Spomen-kosturnice na Vidu u susret jubilarnoj godišnjici od iskrcavanja srpske vojske na Krf. Dakle, 25. septembra mi ćemo tamo gde
42/2 GD/CG
je „Plava grobnica“ obeležiti taj značajan datum, a sredstvima Vlade Republike Srbije biće započeta velika rekonstrukcija Spomen-kosturnice koja se nalazi tamo gde je „Plava grobnica“.
To govorim zbog toga što mi ne smemo da zaboravimo odakle smo krenuli. Ne smemo da zaboravimo naše korene. Moramo da čuvamo naš identitet, naš jezik, naše pismo, našu istoriju, kulturu pamćenja i uspomenu na razvoj naše otadžbine, a sve to za nas je velika lekcija koja nas danas obavezuje da štitimo Srbiju.
Ako su oni morali za zemlju da ginu, naš zadatak je da danas živimo za Srbiju, da živimo za nju, za upravo ovakve projekte, ovakve ideje, ovakve budžete, ovakve inicijative koje će stvarati Srbiju po meri porodice za generacije koje dolaze. Hvala vam. Živela Srbija!
To sve, to vam sve može dati, eh svakako Republički zavod za statistiku, ali ono što, eh, želim sa vama da podelim. Potrošačka korpa je već korpa koja je namenjena porodici, gde je obično više članova i da kažemo radno angažovano i tako dalje. Tako da potrošačka korpa je nešto čemu teži celo domaćinstvo. Znači, ne može se osloniti samo na minimalnu, na minimalnu zaradu. Ali, ali, smatram da kao društvo treba da težimo tome i zato da ekonomski napredujemo, da dođemo u situaciju kada minimalac može da pokrije i prosečnu potrošačku korpu.
Retke su zemlje koje su to uspele, neke jesu, neke nisu. Neke zemlje uopšte nemaju minimalnu potrošačku korpu kao kategoriju, uopšte nemaju. Isključivo tretiraju prosečnu, ali to su vrlo, vrlo retke situacije i vrlo, vrlo napredne zemlje. Eh, s tim da hoću da, da, da vas eto upoznam i sa tim što ste vi možda i sami videli. Znači, mi poslednjih meseci imamo smanjenje obima socijalnih prava u jednoj Nemačkoj.
Ne znam da li ste čuli poslednje izjave eh, predsednika vlade Merca koji kaže: "Mi više ne možemo kao Nemačka da budemo socijalna država. Mi moramo da se menjamo." Oni su uveli nove kriterijume za korisnike novčano socijalne pomoći, pooštrili su te kriterijumime, kriterijume da bi smanjili broj korisnika novčano socijalne pomoći ili ovo što je poslanik Milošević rekao, da ih motivišu da rade. Mi imamo nešto što s-se u praksi zove tri ponude za posao odbijene, tri odbijene, on ostaje bez novčano socijalne pomoći, ali pravo da vam kažem, to je vrlo teško primenljivo. Reč je o ljudima koji zaista zbog specifičnih okolnosti izbegavaju svaki radni zadatak.
I vi ste sigurno u praksi se sa tim susretali da poznajete nekoga za koga vidite da bi, da može da radi, da je sposoban, a neće da radi. Lakše mu je da primi novčanu socijalnu pomoć koje je mala, ali je njemu možda dovoljna za njegove, što kaže gospodin Milošević, nezdrave navike.
Vrlo ću samo još kratko. Ova ideja koju ste pomenuli za, za žrtve nasilja, vidite. Uh, ta, eh, eh meni je ta ideja jasna i razumem šta, šta hoćete da kažete, ne znam koliko je realna, poštena da budem, zato što je ipak godinu dana zagarantovanog plaćenog radnog mesta za, za te kategorije, može nas uvesti u, u, u, u problem da, da diskriminišemo možda neke druge koji opet iz nekih svojih razloga su bili primorani da, da napuste mesto boravka. Ali svakako vam hvala na toj ideji i treba o tome dobro da promislimo kako da te ljude zaštitimo, koji su kao žrtve nasilja bili prinuđeni da napuste mesto boravka. Samim tim, eh- Mislim da možda je bolje da oni imaju neku vrstu dodatnih podsticaja za zapošljavanje na drugom mestu prema njihovim poslodavcima.
Da to kombinujete sa merom stambene podrške i ostalo- Stambene podrške, da.
Svakako, ali uvek je važno da zakon nešto prepiše, propiše, jer tamo gde zakon nešto ne propiše, lokalne samouprave rade kako hoće, neke rade to savesno, neke ne. Svakako, svakako vam hvala na, na tim idejama. Eh, smanjenje radnog vremena, teško će da bude. Treba da budemo srećni da nam ne povećaju radno v-vreme- Zato što je takva intencija u čitavom svetu.
Iako se ja s vama slažem i mi to svi možemo da zaključimo koji radimo u ministarstvima, možda bi bolje bilo da rade šest sati aktivno nego osam- Četiri, četiri- Poluaktivno, tako je, ali i da je šest opet bismo svi otišli na doručak i na kafu u tih šest i čuli se s prijateljima i ušli na internet, tako da, uvek se nađe načina da se radno vreme, koliko god kratko bilo, dodatno skrati ovim van nastavnim aktivnostima. Eh, svakako hoću da vam kažem da je pred nama jedan vrlo izazovan period, globalno izazovan period. Bojim se da mi ovde još uvek toga nismo svesni. Nama je sve počelo da se podrazumeva, eh, m-malo smo onako, negde se uljuljkali i izgubili smo pojam o tome šta, šta u stvari...Erm, kako to sve može preko noći da se pretvori u prah. Naravno, ne našom odgovornošću i ne našom željom, erm, još manje aktivnostima, ali, erm, verujem da, da i Zakon o radu treba da nađe jedan dobar balans između onoga što su prava radnika u koja ne smemo da dirnemo i ne treba da dirnemo, jer mi smo tu da zaštitimo prava radnika i naravno onoga što je, erm, su i potrebe samog poslodavca.
(kašalj) Jer svako ko je, erm, pokrenuo neku investiciju, preuzeo je određeni rizik i zbog toga moramo da vodimo računa čak i o interesima naših privrednika i uopšte poslodavaca. Erm, kada smo pomenuli radne dozvole, erm, vidite, za mene je najvažnije da naši ljudi, 'nači koji su učesnici ovde, odnosno domaće tržište rada bude maksimalno zaštićeno. To je apsolutni prioritet, ali je činjenica da postoji potreba sa angažovanjem, za angažovanjem radne snage van granica naše zemlje. To možda nije popularno reći, ali to je istina. To je, nažalost, istina.
I nemojte misliti da od tih sto hiljada radnih dozvola su svi sad kao neki koji su angažovani na građevini. Vi pre svega imate potrebu, recimo, za angažovanjem radnika koji možda poznaju neki jezik koji ovde niko se nije školovao da uči. Imamo ve, veći broj i takvih koji govore neki specifičan jezik koji ovde nije, nije primenjiv. Sa druge strane, imamo i neke veštine koje pristižu iz jedno, iz inostranstva, koje mi ovde nismo negovali, tako da tu treba biti vrlo oprezan, štititi domaće tržište rada, ali biti otvoren i za kvalitetne, erm, radnike iz inostranstva, naravno, uz primenu mere do tri godine ograničenog njihovog boravka ovde, što i radimo, jer nama nije cilj da menjamo demografsku strukturu. A na kraju želim da vam kažem, što vam je možda rekla i ministarka Jelena Kovačević, a tiče se lepih vesti, ove godine je za prva tri meseca rođeno pet stotina beba više nego prošle godine, što pokazuje da ipak mere daju rezultate skromne, ali- Mi smo zadovoljni.
Nastavljamo dalje. Hvala vam.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 139009.00 | RSD | 01.08.2022 - |