MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI

Srpska stranka Zavetnici

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milica Đurđević Stamenkovski prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu kao prva na listi MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI - Srpska stranka Zavetnici, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu predsednica je poslaničke grupe Srpska stranka Zavetnici. Predsednica je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, članica Odbora za Kosovo i Metohiju, i zamenica člana Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe, članica je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

BIOGRAFIJA

Rođena je 21. jula 1990. godine u Beogradu. Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala na Fakultetu političkih nauka.

Od 2022. godine odbornica je u Skupštini grada Beograda.

Politikom je počela da se bavi vrlo rano. Učestvovala je u stvaranju Srpske stranke Zavetnici, i bila njena portparolka po osnivanju.

Članica je Predsedništva Srpske stranke Zavetnici.
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 15:03

Osnovne informacije

  • Srpska stranka Zavetnici
  • Beograd
  • 21.07.1990.
  • diplomirani politikolog

Statistika

  • 7
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srpska stranka Zavetnici, je od svog osnivanja, najpre kao Udruženje građana, potom kao politička stranka nastojala da uvek baštini principe, državotvornu politiku, državotvornu i odgovornu logiku i da dosledno, kontinuirano i principijelno zastupa svoje stavove. Mi nismo menjali političke dresove, nismo menjali političke iskaze, nismo trgovali niti svojim stavovima, niti svojim uverenjima, jer u njih čvrsto verujemo. To su građani nagradili na izborima 3. aprila i naša obaveza je da se ovde borimo za svaki sekund i za svaku priliku da se čuje malo drugačiji opozicioni ton.

Svi koji prate rad srpske stranke Zavetnici, jako dobro znaju da su retke prilike kada ja nisam želela reč i da sam se uglavnom, borila za reč više, pa mi je neretko to bilo i spočitavano. U tom smislu smatraću, u cilju neke korektne saradnje u budućnosti, da je ovo bio nesporazum, a ne zla namera.

Želim da govorim o zadatoj temi, o večnoj temi o Kosovu i Metohiji. Mi smo našu politiku prema Kosovu i Metohiji iskazivali, ne samo deklarativno, nego i delima, i to kao vanparlamentarna stranka, ne samo kao opoziciona, nego kao vanparlamentarna politička organizacija. Bili smo na barikadama na Kosovu i Metohiji, bili smo na Jarinju i Brnjaku kada smo se borili protiv odluke prethodne vlasti, o čemu se danas malo govori, da uspostavi granične linije po sred Srbije. Pomagali smo, gospodine predsedniče Republike, diplomatske aktivnosti, diplomatske napore u pređašnjem sastavu vaše vlade. Nikada nismo tražili za to bilo kakvu javnu pohvalu, ali ovo danas govorim kao jedno svedočanstvo, s obzirom na to da smo juče optuženi da smo maltene, državni neprijatelji.

Gospodin Ivica Dačić, kao ministar spoljnih poslova je i sam korektno i javno priznao da smo dali doprinos da dve države povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, ponavljam, kao opoziciona i vanparlamentarna stranka. Isto bismo to ponovo učinili, bez obzira na naše političke razlike, jer naša je dužnost da pomognemo našoj zemlji. Vrlo dobro razlikujemo državu od vlasti, i vama je jako dobro poznato da je država u nama uvek imala saveznika, saradnika, partnera, i nekoga ko će štititi njene najvažnije vitalne interese.

Nikada nismo bili opozicija svojoj zemlji, a svaka kritika koju smo predlagali bila je argumentovana i pre svega, što je najvažnije, dobronamerna, sa čistih pozicija, sa jasnom vizijom.

Takođe, moram da napomenem, kada smo već kod konkretnih dela, šta smo učinili za Kosovo i Metohiju, i uopšte, kako smo agitovali da smo u prethodnom periodu kao politička organizacija sproveli više desetina humanitarnih aktivnosti, koje neću pojedinačno obrazlagati, jer mislim da nema potrebe za tim. Održavali kulturne manifestacije, povezivali srpski živalj u južnoj pokrajini i centralnoj Srbiji. Trudili se da budemo sa našim narodom i u Štrpcu i Kosovskoj Mitrovici i u Kosovskom Pomoravlju i u Pasjanu i u Klokotu, i gde god je opstao onaj narod na svojim vekovnim ognjištima.

Naš predstavnik u RIK, ugledni advokat Miroslav Vasić, juče ste postavili pitanje ko su pravni savetnici koje želimo da stavimo na raspolaganje državnim potrebama, između ostalog gospodin Vasić vodi naš pravni tim i punih 12 godina se borio za prava srpskih optuženika u Haškom tribunalu. U RIK je priložio zahtev da se referendum koji je održan u januaru održi i na Kosovu i Metohiji. Smatrali smo da je to ustavna obaveza i smatrali smo da ćemo na taj način pokazati da naš narod na Kosovu i Metohiji predstavlja za nas nikakvu dijasporu, niti Srbe u regionu, niti građane drugog reda. Takođe smo insistirali da se izbori u punim kapacitetima održe na teritoriji naše južne pokrajine, ali suočeni smo bili sa time da EU apsolutno ništa nije učinila da to pravo njima i omogući.

Smatrali smo isto tako da je važno da danas, ali i juče, prodiskutujemo o nekakvim daljim smernicama srpske politike prema Kosovu i Metohiji. Mi ne bismo, verujte mi na reč, imali bilo kakvu zadršku da danas pritisnemo ovaj taster i da glasamo za Izveštaj, ali znate, za kakav Izveštaj, za Izveštaj u kome ćemo jasno videti dalje smernice srpske politike na Kosovu i Metohiji. U Izveštaju, ili rezoluciji pošto pominjali ste rezolucije, a sami ste ovaj Izveštaj naveli kao, i okarakterisali kao jedan administrativni i tehnički dokument. U tom smislu, zaista verujem da ovaj administrativni dokument ne odražava naš nacionalni konsenzus kome treba da težimo, jer Izveštaj ne može biti akt oko kojeg ćemo se mi danas saglasiti i poslati poruke nacionalnog jedinstva. Izveštaj je jedna vrsta vaše retrospektive, onoga što vi vidite i konstatujete kao stanje na terenu i onoga što jeste bila vaša politika prema Kosovu i Metohiji, o kojoj sam juče jasno govorila sa različitih aspekata.

Ono što za šta bismo mi glasali bila bi platforma za obnovu suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Bila bi platforma u kojoj bi bile sadržane sve crvene linije. Platforma u kojoj bi bilo jasno naglašeno da neće biti predaje Kosova i Metohije. Platforma u kojoj bi se naglasilo da neće biti bilo kakvih predloga za razmenu teritorija, za podelu Kosova i Metohije, za razgraničenje, niti za bilo šta drugo što predstavlja gaženje suvereniteta i utiče na nedeljivost teritorijalnog integriteta.

Postavlja se pitanje šta je naš predlog za KiM. Spočitava se opozicionim strankama da nemaju viziju. Nećete mi zameriti, ali propustila sam da čujem i šta je u konkretnom smislu vaša vizija za KiM. Čini se da se negde sve svelo na to da Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova, ali dozvolite, mi to i ne smemo da učinimo. Nikakav to nije patriotski čin, to se valjda podrazumeva. To je rekao danas i gospodin Olenik. Zašto bismo tome nešto naročito aplaudirali, pa valjda se podrazumeva da ni vi, ni mi, nikad niko, nijedan Srbin, nijedan građanin Srbije, niti bilo ne sme da potpiše kosovsku nezavisnost. To se valjda podrazumeva, ali se govori o tome da postoji potreba za pravno-obavezujućim sporazumom. Govori se o tome da postoji potreba za konsenzusom.

Postavlja se pitanje šta je kompromis, kada smo mi već sve dali, a nismo dobili ništa zauzvrat? Šta je to što oni traže, a mi nismo dali? Konstatovao je predsednik republike u svom izlaganju da to između ostalog i jeste stolica u UN, ali isto tako znamo i da to jeste uspostava kontrole nad severnim delom pokrajine. Isto tako znamo da je i to ono što piše u Poglavlju 35 o procesu pregovora o pristupanju EU gde se navodi da Srbija treba da uspostavi normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Vama je jako dobro poznato da termin normalizacija odnosa se koristi za regulisanje međudržavnih odnosa. Dakle, ne postoji normalizacija odnosa bez uzajamnog priznanja. I svima je jasno da ono što je sadržano u Poglavlju 35 predstavlja direktan ultimatum EU.

Pitali ste maločas kako se niko nije interesovao za to šta vas je pitao izaslanik? Verujte mi da se jako interesujem, ali mnogo me više zanima šta će biti poruka od svih nas ovde njemu? I šta će biti poruka svim tim izaslanicima koji budu stizali u kolonama u Srbiju? Da li ćemo mi prihvatiti da se oni gomilaju i da one snage koje su preko puta Srbije postaju sve brojnije? Ko je dao mandat Eskobaru da on učestvuje u pregovorima, ako kažemo da je EU dobila od UN mandat da bude medijator?

Kako je moguće da je Eskobar volšebno postao ovlašćeno lice za pregovore, koji s punim pravom zajedno sa Lajčakom ide i razgovara? I u redu, neka pošalju sve države, ali moramo da konstatujemo još jednu stvar, nije Evropska unija čitav svet, ljudi moji. Nije, braćo i sestre, moji narodni poslanici, moji Srbi i moji građani Srbije, nije Brisel ceo svet, pet sedmina čovečanstva živi u zemljama koje nisu priznale tzv. Kosovo. Sedamdeset posto državnih teritorija čitavog svega zauzimaju one države koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.

Indija, Brazil, Rusija, Kina, Iran, kao zemlja koja ima specifičnu težinu u muslimanskom svetu, Indonezija, kao najmnogoljudnija muslimanska država, to su ozbiljne zemlje sa kojima treba ozbiljno razgovarati i insistirati onda na tome da ako se već druge države uključuju u proces pregovora, bez ikakve pravne osnove za tako nešto, da i mi onda imamo mogućnosti da te države pozovemo.

Glasali bismo za ovaj izveštaj ili za eventualnu rezoluciju da se u njoj nalazi naša zajednička osuda. Zamislite kakvu bismo poruku poslali da smo nas 250 ovde rekli Komesarijatu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava – osuđujemo činjenicu da se svakog dana dešavaju napadi, da se svakoga dana vrši nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Neko je rekao iz poslaničkog kluba vladajuće stranke – kupili smo devet godina mira. Nema mira za Srbe na Kosovu i Metohiji ovih devet godina, 400 napada se dogodilo, to nije nikakav mir. Kakav je to mir kada vam svakoga dana zauzimaju imanja, ognjište, kada ne možete da odete do svojih njiva, do svojih oranica, kada ne možete da posetite svoje grobove, kada ne možete da obiđete svoje kuće? Kakav je to mir, kada mi treba da čekamo vesti iz bolnice da li su napadnuti Srbi preživeli ili su podlegli povredama? A šta bi bilo da oni koji su napadnuti, ne daj bože, su tragično nastradali? Kakve mi garancije pružamo za njihovu bezbednost i šta su naši konkretni koraci?

Ja ovo pitanje ne upućujem samo vama, ja ovo pitanje upućujem i sebi, jer smatram da kao narodni poslanik takođe delim tu odgovornost i od odgovornosti ne bežimo i spremni smo da je podelimo, ali dajte da zajednički ovde vidimo šta su nam crvene linije, dajte da odavde pošaljemo poruku da smo svi saglasni oko toga da Zajednica srpskih opština, kako pokušavaju da je predstave, ne ja i ne Beograd, nego Priština i Brisel, kao nevladinu organizaciju, bez izvršnih ovlašćenja, pa neće da je daju dok Srbija ne prizna nezavisnost tzv. Kosova. A šta će nam onda?

Pa vi znate, gospodine predsedniče, da asocijacija albanskih opština takođe postoji u toj formi, da je osnovana na 104. godišnjicu od proglašenja nezavisne države Albanije, da se od 2021. godine u toj asocijaciji nalaze Bujanovac i Preševo i da je odlukom skupštine u Bujanovcu, odlukom albanskih odbornika, takva asocijacija na neki način integrisala Bujanovac u svoje članstvo.

Dakle, osvrnuću se u svega nekoliko rečenica, da bih ostavila kolegama iz poslaničkog kluba vreme, i na ono što je gospodin Martinović rekao, kako sam ja to shvatila. Gospodine Martinoviću, pitali ste da li je za nas koji kažemo da je Kosovo sveta srpska zemlja i Crna Gora sveta, da li je sveta i Dalmacija i Makedonija. Ne želim da verujem da ste na taj način nameravali da relativizujete važnost Kosova i Metohije, niti da prenebregnete činjenicu da su Kosovo i Metohija oltar srpskog naroda, u duhovnom smislu, i to je nešto što niko ne može da ospori, jer na Kosovu i Metohiji se nalazi Pećka patrijaršija. Ako me pitate da li je Crna Gora sveta, neka umesto mene odgovore narodne litije za odbranu svetinja.

Ako budem želela da tumačim da li je za vas Dalmacija sveta, bojim se da ću konstatovati da ni Jasenovac nije svet, jer niste želeli da u ovom parlamentu usvojite rezoluciju za osudu genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i mislim da tu…

(Marijan Rističević: Ja sam je pisao.)

Nemojte mi dobacivati dok govorim o Jasenovcu, pobogu ljudi.

To je činjenica. Ta rezolucija nije usvojena.

A reći ću vam još jednu stvar. Kada je sramnom odlukom Zagreba predsedniku Republike uskraćeno pravo da obiđe grob, jer to ne postoji nigde na svetu da nekom brane da poseti grob, jer Jasenovac je jedna kolektivna grobnica i kolektivno stratište, mi smo kao politička organizacija, bez obzira na sva naša neslaganja, sastavili saopštenje u kome smo to osudili. A mesec i po dana pre toga, kada je čitavoj našoj poslaničkoj grupi zabranjen trajno ulazak u Republiku Hrvatsku, do dana današnjeg, jer smo ispred spomenika u Jasenovcu, kod čuvenog Kamenog cveta položili venac, dostojanstveno i mirno, nisam čula da se bilo ko oglasio. Ali dozvoliću da niste bili o tome informisani.

Hoću da kažem da postoje neke stvari i postoje neke teme oko kojih moramo da budemo saborni, složni i jedinstveni, ali ne tražite da se nacionalni konsenzus postiže time što će svaka kritika naići na osudu, što ćemo mi danas koji branimo Ustav Republike Srbije biti prokazani za državne neprijatelje. Blago ovoj zemlji ako su joj zavetnici neprijatelji. Blago ovom narodu ako smo mi najveća pretnja. Berićetna je ova zemlja ako ćemo mi, kao što ste juče rekli, za deset dana da je srušimo. Ali neka ostane na svemu tome, da ne završim u političkom žaru svoje izlaganje, neka bude to deo naše polemike, neka bude to deo možda i da kažemo jedne debate koja će otvoriti prostor da se u budućnosti konstruktivnije razgovara.

Mi ćemo kao stranka podržati platformu za obnovu suvereniteta i nacionalnu strategiju onoga dana kada ona bude bila predstavljena sa konkretnim, jasnim, dugoročnim, kratkoročnim, srednjoročnim merama i kada svi šefovi poslaničkih grupa se o njoj budu izjasnili i kada pokažemo i svetu i Evropi i građanima Srbije i Srbima u regionu i Srbima u dijaspori da nema tog Srbina koji ne veruje da će ona dogodine u Prizrenu kad-tad u svakom smislu da se ostvari, i da nema tog Srbina koji je spreman da stavi potpis na predaju Kosova i Metohije, i da nema tog Srbina koji nije svestan odgovornosti i težine ovog pitanja, i da ćemo se svim legalnim i legitimnim, pravnim i političkim i diplomatskim sredstvima boriti da obnovimo suverenitet naše zemlje na Kosovu i Metohiji i da garantujemo bezbednost srpskog naroda. Hvala vam veliko.

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedavajući, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, uvaženi predstavnici Diplomatskog kora, za mene je ovo čast što u ovom Domu srpskog parlamentarizma imam priliku da govorim o najvažnijem srpskom državnom i nacionalnom pitanju, o našem zavetu, o našoj istoriji, o našoj prošlosti, o našoj sadašnjosti, ali i o našoj budućnosti.

Nećete mi zameriti što ću u svega nekoliko rečenica da iznesem i lični momenat, ali najpre da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici odabrala ime prema kosovskom zavetu i da smo tada kada smo doneli odluku okupljajući se na barikadama na Kosovu i Metohiji nailazili na nerazumevanje, na osporavanje od strane tadašnjih nosioca najviših državnih funkcija koji su nas pitali – a čemu ste se vi to zavetovali? Zavetovali smo se Ustavu Republike Srbije, zavetovali smo se slobodarskom karakteru i principu koji nam je ostavio Knez Lazar, zavetovali smo se našim precima, zavetovali smo se našem narodu, zavetovali smo se onome što prva dama Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, Isidora Sekulić kaže da je temelj, da je aksiom i da je naša nepromenljiva priroda, a to je Kosovski zavet.

Srpska stranka Zavetnici nije govorila samo o vrednostima nego i u praksi delovala. Godine 2017. kada ste pozvali sve političke i društvene subjekte na unutrašnji dijalog objavili smo platformu o Kosovu i Metohiji, izneli zaista, po mom dubokom uverenju, najozbiljnije predloge koje smo imali do sada prilike da vidimo, ali ni do dana današnjeg niko od predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju nas nije pozvao da sasluša naše mišljenje.

Tada ste obilazili okrugle stolove Sonje Liht i drugih nevladinih organizacija koji su se sakrivali tobože iza parola o nekakvoj našoj budućnosti u Evropskoj uniji, a zapravo podmetali priču o razgraničenju, o modelu dve nemačke, o nekakvoj razmeni teritorija, gde nama valjda treba da podvale da trampimo ono što je naše za nas, da damo naše Preševo i naš Bujanovac da nam se oni smiluju, neki Kurti i Murti, i daju našu Kosovsku Mitrovicu i naš Zubin Potok. To su bili predlozi koje smo tada slušali.

Ono što je Srpska stranka Zavetnici sa najozbiljnijim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, međunarodnih odnosa, bezbednosti, ljudskih prava, demografije, ekonomije, sačinila kao platformu, nije dobila priliku da se predstavi pred najvišim državnim organima.

Razumeću da niste imali vremena vi lično da to učinite, ali ne mogu a da ne konstatujem da je očigledno ovoga puta zakazao vaš tim ili da on sam po sebi nije dovoljno kvalitetan.

Takođe, moram da pomenem da potičem iz porodice u kojoj su bez obzira na činjenicu da nismo poreklom sa KiM, svi moji preci činili sve da pomognu položaj i srpsko pitanje na KiM.

Imala sam devet godina kada sam upoznala Danicu Milinčić. Znate o kome govorim. Ubili su joj sina na kućnom pragu, Danila Milinčića 1982. godine, metak je prošao kroz njeno rame i njega usmrtio. Napasao je stoku na svom imanju.

Danica mi je govorila o toj tragediji, ali je bila tvrda u muci, baš kao i svi naši Srbi sa Kosova i Metohije, naročito oni iz Samodreže, koji nisu želeli da napuste svoje ognjište jer su znali da se upravo u toj Samodreži pričestila Lazareva vojska, ali ću vam isto tako, poštovani predsedniče, reći da se sada u moj kući ovog časa, dok ovo govorim, nalazi Hisin Samaj iz sela Donji Streoci, koga smo primili pre 15 godina, kada je došao da leči svog sina od leukemije u Beogradu, jer u prištinskoj bolnici su mu rekli da mu je maltene potpisana smrtna presuda i da on nema nikakve šanse za isceljenje.

Ovo govorim ne zbog toga što želim da milosrđe niti moje porodice, niti bilo koje druge porodice ili pojedinca iz srpske stranke „Zavetnici“ ističem u prvi plan, niti da ga na bilo koji način politizujem, ovo govorim da bi neki koji možda imaju dilemu shvatili sa kojih vrednosnih postulata danas ovde nastupam.

Albanci na Kosovu i Metohiji su građani Republike Srbije. Albanci na Kosovu i Metohiji će uvek biti za nas građani Republike Srbije koji mogu da ostvaruju svoja prava, ali ono sa čime ne možemo da se pomirimo jeste ekstremizam, separatizam, uzurpacija 12% naše teritorije, naše vekovne kolevke.

Ovde je započeta polemika oko stihova novokomponovane muzike, a nećete mi zameriti što ću ja malo u drugačijem tonu započeti svoje današnje izlaganje koje se odnosi na tačku dnevnog reda. Kažu da na Kosmetu nema ništa naše, ali to kažu oni koji nemaju ništa u svojoj glavi. To su reči blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i njegovim citatom želim danas da pružim odgovor i na vašu opasku da Kosovo nije bilo uvek naše.

Čini mi se da ništa nije više naše od Kosova i Metohije i čini mi se da nam ništa nije osporavano tako agresivno, tako brutalno i tako kontinuirano da izgovorimo, svedočimo i kažemo kao to da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i zato moram da vam skrenem pažnju na vašu opasku da oni koji kažu da su Kosovo i Metohija deo Srbije, jedu jagnjetinu, banče po kafanama, jer ta banalizacija nacionalnog identiteta, istorijskih vrednosti nije sklona nekome i ne sme da bude sklona nekome ko obavlja tako visoku državničku funkciju, jer, gospodine predsedniče, ne želim da verujem da ste ovaj obrazac preuzeli iz Bulajićevih filmova, jer samo tamo sam primetila da se na takav način karakterišu srpski rodoljubi i srpske patriote.

U krajnju ruku, vi ste na ovaj način uvredili najmanje četiri petine našeg stanovništva koje tvrdi i veruje da su Kosovo i Metohija deo Srbije i ne vidim razloga da se na bilo koji drugi način, u tako omalovažavajućem tonu, takve poruke okarakterišu.

Kažete – šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija? A šta ćemo postići i šta smo postigli time što smo rekli da nemamo ni jedan metar na Kosovu i Metohiji? Šta smo postigli time što uporno tvrdimo da je sve izgubljeno? Ako ne znate šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija, potražite odgovor u rukopisima Njegoša, prote Matije, Karađorđa, Nušića, Rakića, Ive Andrića koji su istu ovu sintagmu koristili i kao najveći srpski intelektualni umovi trudili se da proniknu u suštinu kosovskog pitanja i suštinu i važnost kosovskog zaveta kao naše vrednosne vertikale. Da oni to nisu učinili ne samo da bismo mi danas zaboravili Kosovo, nego bismo zaboravili Srbiju i možda ne bismo imali prilike da sedimo u ovom zdanju u kome se danas nalazimo.

Govorili ste o demografiji kao argumentu koji valjda treba da nas obeshrabri, da klonemo, da kažemo – pa dajte da predamo, tamo i onako više nema Srba i to što je ostalo, otprilike, da se ponašaju kao Srbi u Hrvatskoj ili u nekoj drugoj državi koja je međunarodno priznata. Ne mislim da je argument demografije uopšte ozbiljan i primeren, jer ajte onda da pozovemo, recimo, SAD da Kaliforniju predaju Meksikancima, dajte da ih pozovemo da Aljasku, recimo, predaju Rusima, a i mi Srbi bismo mogli da se zainteresujemo barem za jednu četvrtinu Čikaga ili recimo Beča ili, zašto da ne, da se Austrijanci zainteresuju za južni Tirol u Italiji.

U 21. veku je neozbiljno tvrditi da države treba da budu etnički čiste i u tom smislu nacionalnog identiteta i porekla homogene. Ako mi kao država uvažavamo i konstatujemo da postoje nacionalne manjine, naši sugrađani, naši sunarodnici, ljudi sa kojima delimo i dobro i zlo, bez obzira na njihovo nacionalno poreklo, ne vidim zbog čega bi se na Kosovu i Metohiji prebrojavala krvna zrnca? Uostalom, ako to neko drugi čini nije naša obaveza da takav argument na bilo koji način uvažavamo kao ozbiljan.

Vi jako dobro znate i sasvim sigurno i bolje od mene kako je trajala geneza rasrbljavanja Kosova i Metohije i koliko dugo su, vekovima unazad, Srbi proterivani sa Kosova i Metohije.

Tačno je, nalazili smo se u prošlosti pod okupacijom i tačno je, bila je tu i osmanska imperija, bila je tu i austrougarska čizma, videli smo i oružane snage nacističke Nemačke, Musolinijeve Italije. Videli smo i ilegalnu intervenciju NATO-a i njihovu bazu „Bonstil“. Razne su okupacije ovde boravile, ali isto tako vas podsećam i na jedno istorijsko iskustvu, da smo im svima videli leđa.

Jedina realnost na koju želim da pozovem i sebe i vas je ta da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji nakon ilegalne intervencije NATO-a uzurpiran, a 2008. godine prekršeno je sve ono što je dogovoreno Rezolucijom 1244, kada je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova.

Postavlja se pitanje šta je to što mi tražimo, a da nama ne pripada. Koji su to nerealni maksimalistički zahtevi o kojima ste maločas govorili? Kažemo da Srbi, i vi ste to baš i na početku rekli, da Srbi nisu uvažavali ničija prava i da nismo želeli da saslušamo i Albance. Pa, jako je dobro poznato da su Albanci u Kraljevini SHS imali veća prava nego i za vreme osmanske imperije, ali s obzirom da je vreme kratko, ne želim da idem dalje u istorijsku genezu. Osvrnuću se na aktuelni trenutak.

Uporno se govori o tome da EU pred Srbijom postavlja ultimatume, postavlja zahteve, ali isto tako ne vidim da pripremate bilo kakvu strategiju za pružanje odgovora EU. Zbog čega svaki ćata i svaki pisar koji dođe iz belog sveta da nam zavrće uši ima prava sa vama da održava konferenciju za javnost? Da li će sutra Lihtenštajn da nam pošalje specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju? Koja to više država nije poslala? Evo, verujem da od kako smo počeli sednicu mi imamo najmanje još tri nova izaslanika specijalna za Kosovo i Metohiju.

Da li je Lajčak izaslank EU? Da li su se članice EU oko toga saglasile? Ako su se saglasile, hoće li Makron i Šolc sada da kažu da je Lajčak nesposoban, odnosno da je Brisel poražen i da više nije medijator pregovora? Ako je to tako, šta nas sprečava da mi danas kažemo da Brisel više nije merodavan da bude pokrovitelj pregovora?

Ja vas pozivam u dobroj veri da razumete da ja jako dobro znam da je najlakše biti opozicija koja kritikuje, da je mnogo zahtevnije biti vlast, ali da je najteže biti državotvorna opozicija koja, bez obzira na naša politička neslaganja, želi da pomogne svojoj državi i zato vas pozivam da osnujete tim za odbranu Kosova i Metohije, da okupimo najstručnije ljude, da ne ide Marko Čadež u Vašington da pregovara, da ne ide Marko Čadež da bude jedan od tri članova delegacije ili Marko Đurić koji je tvrdio da je Briselski sporazum 5:0. Gde je politička odgovornost za tako pogrešne političke procene? Marko Čadež, koji u okviru svog futurističkog instituta govori da Srbija treba da amputira Kosovo i Metohiju i da će na taj način da zaradi 111 milijardi, taj čovek je član delegacije za pregovore.

Govorite o usmenim sporazumima. Pa, usmeni sporazumi su postignuti sa ROSU-om 2015. godine, odnosno sa Prištinom da ROSU neće patrolirati severom Kosova i Metohije bez saglasnosti četiri opštine. Sada vidimo da se to dešava.

Lične karte i dokumenta su ausvajsi za Srbe. To su ausvajsi, ni posredno ni neposredno ne smemo da ih prihvatimo. Briselskim sporazumima narušen je Ustav Republike Srbije. Ništa nismo dobili zauzvrat. Nadamo se zajednici srpskih opština kao nevladinoj organizaciji bez bilo kakvih izvršnih ovlašćenja.

Šta znači Zajednica srpskih opština? Pa, ljudi moji, valjda su sve opštine na Kosovu i Metohiji srpske? Ili mi na taj način pristajemo da postoje i one koje nisu? Dajte da koristimo drugu formulaciju - zajednica opština u kojoj su Srbi respektabilno ili većinsko stanovništvo. Ne znam zaista zašto je to smešno? Meni nije smešno. Nije mi smešno jer je ta Zajednica srpskih opština bila jedini vaš argument i do dana današnjeg ona nije osnovana.

Zaklinjao se Tomislav Nikolić u crkvi u Kosovskoj Mitrovici da će poništiti Borkove sporazume. O Borkovim sporazumima mogu da pričam da posebnoj sednici, i da i ne ispričam do kraja šta je tu sve urađeno. Ali, to vas ne abolira odgovornosti, jer ste nastavili sa tom politikom, jer ste nastavili da unapređujete davanje prerogativa državnosti tzv. republici Kosovo, a sve to pod izgovorima da će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje, a i sami ste malo čas konstatovali - 50% napada je više za vreme vlasti Aljbina Kurtija, etnički motivisanih napada nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Gospodin Zelenović nas poziva da sadimo jagode a Srbima skidaju vrata sa kuće. Gospodine Zelenoviću, to je bilo "Grlom u jagode", to što vi predlažete. Da li ste vi svesni da su Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženija etnička zajednica prema podacima OEBS-a u čitavom svetu i čitavoj Evropi, da je najmanja stopa povratka raseljenih lica upravo na Kosovu? Pa, više se u Siriju vratilo nego na Kosovo i Metohiju! A to govori kakva je atmosfera i kakva je klima tamo.

Na kraju, želim da kažem da najslikovitije politiku prema Kosovu i Metohiji definiše nedavna situacija, kada je Ana Brnabić otišla i upisala se u istoriju svetske politike kao jedini državnik i jedini premijer koji je da bi ušao na teritoriju zemlje kojom rukovodi prekrio njene nacionalne simbole, odnosno stavio stiker na srpsku zastavu.

Mislim da sam bila dovoljno jasna i konkretna kada je u pitanju kritika.

Ali, isto tako, reći ću da pozdravljam, i videli ste da je naša poslanička grupa jedina opoziciona grupa koja je danas aplaudirala konstataciji da u UN prvi put oni nemaju natpolovičnu većinu i da je veći broj onih zemalja koje nisu priznale Kosovo. Ali, dajte da to iskoristimo. Dajte da to konkretizujemo. Dajte da ne idemo sa tim malodušnim stavom da ne možemo da vratimo pregovore pred UN. Naš pravni tim vam stoji na raspolaganju i spreman je da pruži svu neophodnu pravnu i političku argumentaciju da se takav proces sprovede u delo.

Isto tako, želim da vam kažem, zaista molim kolege iz SNS da saslušaju ovo što govorim, kritikujete prethodnu vlast da je prenela pregovore, a kada vas lepo zamolimo da nešto uradimo po tom pitanju, da se završi taj kontinuitet pogubne politike prema Kosovu i Metohiji, vi galamite, upadate u reč, oponirate. Nemojte više da tretirate pitanje Kosova i Metohije kao teret i kao balast.

Da li vi zaista mislite da je vama teže nego kralju Petru koji je prelazio Albaniju? Da li vi zaista mislite da je vama teže nego onim generacijama koji su živote davali?

Vama, predsedniče, u svakom slučaju jeste teže. Teže vam je nego i knezu Lazaru, jer on je imao sa desne strane Miloša, a vi pogledajte ko vama sedi sa vaše desne strane!

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Interesantno je da je duže trajala vaša replika nego čitavo moje izlaganje i vidim zaista jedan ostrašćeni ton koji je verovatno podstaknut činjenicom da je prvi put u srpskom parlamentu posle dužeg vremena se o ovoj temi govorilo i sa jednim emotivnim pristupom koji smatram da je neophodan kada govorimo o Kosovu i Metohiji i koji ni na koji način ne isključuje i racionalistički pristup.

Zaista želim da vam čestitam ovim retoričkim bravurama jer nikada u životu, a imam iza sebe zaista stotine različitih debata, nisam primetila da neko ima sposobnost da svaku rečenicu svog oponenta potpuno izokrene i da tako uporno menja teze, kao da svi ovde ne znamo da je ovo zgrada koja pamti svaku reč, da postoje stenogrami, da postoje transkripti i da svako može da pogleda i posluša šta sam rekla i o Zajednici srpskih opština, šta sam rekla i pohvalila kada je u pitanju politika prema Kosovu i Metohiji, a šta sam iznela o Briselskom sporazumu.

Marko Čadež je, zna se jako dobro, ko portparol nemačke ambasade ne može da ide da pregovara o srpskoj privredi, jer tu nema ni „s“ od srpske privrede. Tu postoji samo nemačka kolonija, a mislim da niko od nas ne želi da bude nemačka kolonija.

Takođe, želim da kažem da vi govorite o tome da nećete dozvoliti „Oluju“ i nećete dozvoliti pogrom, a prenebregavate činjenicu da se nad našim narodom na Kosovu i Metohiji svakoga dana dešava tihi pogrom. Šta je upravo politika Aljbina Kurtija nego etnički čisto Kosovo?

Gospodine predsedniče, rekli ste da nemate loše mišljenje ni o meni lično, ni o stranci koju predstavljam, a vaša prva rečenica je bila da bi smo mi razorili ovu zemlju, da bi smo mi uništili opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Molim vas da takve opaske i takvu ostrašćenost i taj žar usmerite onda kada dođu predlagači kosovske nezavisnosti sa različitih strana sveta.

A što se obrazovanja tiče, obrazovan je onaj ko ima obraz.

Imovinska karta

(Beograd, 24.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 139009.00 RSD 01.08.2022 -