Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javnost je iščekivala ovu sednicu, s obzirom na to da dugo nismo imali prilike da u parlamentu razgovaramo o najvažnijim državnim, nacionalnim i ekonomskim pitanjima. Stiče se utisak da su ključne teme srpskog parlamentarnog života na relaciji Vučić i Đilas.

U parlamentu je danas više puta pomenut Đilas nego Republika Srbija i više se ovde govorilo o srpskoj političkoj prošlosti, nego o budućnosti naše zemlje. Suštinska vrednost državotvorne opozicije i nacionalnog okupljanja koje čine Srpska stranka „Zavetnici“ i Srpski pokret Dveri je upravo u tome što bez obzira na vašu tendenciju da čitavu političku scenu pretvorite u taoce dva politička pola, aktuelnih i bivših, mi nismo pristali na takvu atmosferu, jer smo prepoznali potrebu građana da postoje neke druge političke opcije i političke ponude koje će odražavati njihove stavove i njihove interese.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja preko 40% građana Srbije je protiv članstva u EU. Nikada nije bilo manje poverenje građana Republike Srbije u integracije ka Briselu. Dvadeset tri godine Srbijom vladaju oni koji su spoljno-politički put definisali, prava EU kao magistralni koji je postajao preko noći ćorsokak.

Kada pogledate istraživanja koje je objavio Biro za društvene istraživanja i monitoring, a koji se odnosi na izveštavanje u centralnim informativnim emisijama, danas to želim da podelim sa građanima Srbije, objavljeni su rezultati ovog monitoringa. Dakle, pazite ovaj podatak poštovani građani Srbije. Od 1. septembra do 15. oktobra u informativnim emisijama, televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali i N1 televizije zastupljenost državotvornih snaga ili desnice je 1%, dakle 1% od ukupnog programa koji je namenjen za informisanje građana o našem političkom delovanju.

Sledeći podatak koji je frapantan. Na televiziji „Pink“ koje je glasilo aktuelne vlasti 98,9% u centralnim informativnim emisijama u pozitivnom kontekstu je govoreno o aktuelnoj vlasti, gotovo 100% isključivo pozitivna konotacija. Pazite sada ovaj podatak. Negativna konotacija kada su u pitanju stranke državotvorne opozicije ili desnice 100%, dakle sve što je rečeno na televiziji „Pink“ o našim političkim strankama za koje su glasali građani Republike Srbije bilo je negativno.

Na televiziji „Prva“ i na televiziji B92 zastupljenost stranaka desnice ili državotvorne opozicije, znate kolika je“ nula. Nismo gostovali niti u jednoj, jedinoj emisiji na tim televizijama, nismo imali jedan sekund priloga u kome smo mogli da bilo šta kažemo, nismo pozvani niti u jednu, jedinu emisiju, a tamo je o nama govoreno vrlo pogrdno, vrlo uvredljivo, bez bilo kakve argumentacije.

Bez obzira na to najveći politički kapital nacionalnog okupljanja su upravo ovi rezultati koji pokazuju da će ovi stavovi koje mi zagovaramo pobediti i da dobijaju sve veći podršku građana Srbije, onih građana koji ne žele da između Ustava i ultimatuma biraju ultimatum.

Nacionalno okupljanje kao nova vrednost srpske političke scene upravo će zastupati te građane. Moram da budem vrlo precizna i jasna i da dodam još jedan momenat. Preko 40% građana je protiv članstva u EU. Kada se konstatuje da je uslov za članstvo u EU priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo što defakto jeste eksplicitno navedeno u Poglavlju 35, dvostruko je veći broj onih građana koji kažu ne briselskim integracijama.

Naravno, svakom detetu u Srbiji je jasno da je reč o putu bez kraja i konca, da je reč o onoj priči kako se čeka Godo. Svi jako dobro znaju da su evropske integracije paravan za razvlašćivanje države Srbije, svi jako dobro znaju da u svim dokumentima Evropske komisije Srbija se gotovo ne pominje niti se njeno članstvo u EU na bilo koji način predviđa. Svima je jasno da je priča o evropskim integracijama šarena laža i da je došao trenutak kada će morati da se preispita taj spoljno-politički kurs.

Od politike i EU i Kosovo i Metohija došli smo do politike da se predaju Kosovo i Metohija, a da Srbija ostaje van EU. Dakle, definitivno je spoljna politika Vlade Republike Srbije u potpunosti doživela svoj poraz. Po njenim ključnim osnovama, ona je trula i ona je bezidejna, da ne kažem šizofrena i dezorijentisana.

Videli ste sinoć i podsetiću ovde nešto, jedan sad posle ponoći, govorila sam o tome, ali za one građane koji nisu stigli i nisu uspeli da nas slušaju u te sitne sate, osvrnula sam se na ono što je gospođa Brnabić izjavila uNjujorku uoči sednice Saveta bezednosti UN. Poštovani građani Srbije, premijerka je otišla da govori i Kosovu i Metohiji. Trebalo je da govori o humanitarnoj katastrofi, o činjenici da nam parapolicijske horde Aljbina Kurtija ubijaju ljude, o tome da svakoga dana naš narod napušta Kosovo i Metohiju, o tome da ne možemo da dostavimo lekove, hranu, osnovne životne namirnice. O svemu tome je isključivo trebalo da govori sa zahtevima da Srbija traži reafirmaciju Rezoluciju 1244, koja je postala praktično zabranjena reč u vokabularu aktuelne vlasti, od toga da se Srbija neće saglasiti sa članstvom tzv. „Kosova“ u međunarodnim organizacijama i od toga da je definitivno jasno da su pregovori pod pokroviteljstvom Brisela u potpunosti propali.

Vaš pokušaj da dekoncentrišete mene dok govorim je nešto što je uobičajena praksa, ali verujte, ja toliko sam uverena u ono što pričam i toliko čvrsto stojim sa obe noge na zemlji da koliko god vi galamili, ja savršeno sebe čujem, ali samo vi galamite, utišaće vas narod 17. decembra. Utišaće vas građani Srbije onog časa kada budu dobili priliku da biraju između politike vazalne zemlje i politike slobodne i suverene države.

Ako su stranke državotvorne opozicije, kao što tvrdite, lažne, loše, ako ono što govorimo nije tačno, zbog čega imate problem sa tim da predstavimo svoje ideje u medijskom prostoru? Zašto smo zabranjeni na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ukoliko smatrate da smo neiskreni i da biste u tim nastupima apsolutno dominirali, izvolite, ja vas sve pozivam kolektivno da razmenimo mišljenja u nekoj emisiji, u nekom duelu, ali ovde kada govorim, ovo nije duel, ovo je pravo koje mi pripada kao šefu poslaničke grupe i insistiram na tome da me saslušate. Ne morate da me čujete, ali barem saslušajte.

Naročito je interesantno što najviše dobacuju oni koje narod zove "glava bez jezika", jer nikada se niste javili da bilo šta kažete.

Suština je da je pokušaj da se ceo izborni proces svede na aktuelne i bivše potpuno propao. Suština je da građani Srbije prepoznaju, i vratiću se na to, da je politika podrivanja nacionalnog jedinstva koju odražava aktuelna premijerka nešto što mora da postane naša prošlost. Ona je sinoć iz Njujorka napala Dveri i Zavetnike, ne Aljbina Kurtija, ne albanske secesioniste, ne Berlin, Beč i Brisel i Vašington, ne bilo koji spoljno-politički centar koji pokušava da uzurpira našu zemlju, ne veliku petorku koja, kako određeni mediji pišu, traži od nas da potpišemo pravno obavezujući sporazum i da priznamo do proleća 2024. godine nezavisnost lažne Kurtijeve pseudo države, dakle, ona se obračunava i vodi izbornu kampanju putujući u Njujork o trošku i novcu ovog naroda. To je nedostojno takve funkcije. To nije odgovorno državničko ponašanje.

Zato mi pružamo suštinsku alternativu na predstojećim izborima. Ponosna sam na to što smo ostali čvrsti i postojani u svojim stavovima.

Srpska stranka Zavetnici je jedina parlamentarna stranka koja je samostalno došla ovde u Narodnu skupštinu. Srpska stranka Zavetnici kao samostalna politička stranka je prepoznala da je došao trenutak za sabiranje svih državotvornih snaga, za okupljanje oko Ustava, za okupljanje oko kosovskog zaveta, oko porodičnih vrednosti, oko onoga što su naša uverenja, oko naše jedne jedine otadžbine Srbije. U tom cilju, sabrani u nacionalnom okupljanju će biti mesta za sve, za one koji nemaju partijsku knjižicu, ali imaju Srbiju na srcu, za lekare, za prosvetne radnike, za naše seljake, za majke, za očeve, za srpsku omladinu koja ne želi da kupi kartu za odlazak iz Srbije i koja želi da ostane ovde i da se bori sa nama. I neće nas iz naše zemlje oterati ni Gabrijel Eskobar, ni Aljbin Kurti, ni svi oni koji dozvoljavaju da se Srbijom upravlja iz stranih ambasada.

Ovo je naša zemlja. Mi hoćemo, jesmo i bićemo ovde svoji na svome i zato "ne" ultimatumu velike petorke, "ne" pregovorima u Briselu koji vode razvlašćivanju Srbije, "ne" sankcijama našim saveznicima i prijateljima i "ne" Evropskoj uniji koja gazi Srbiju i koja traži od nas da Ustav bacimo pod noge. Između Ustava i ultimatuma, mi biramo Ustav. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Raguš, što ste omogućili prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije i što moj lik niste prekrili crnim florom onda kada se obraćam građanima Srbije. Nisam znala da je to tekovina aktuelne vlasti. Nisam znala da je to odraz medijskih sloboda. Smatrala sam da je to praksa srpskog parlamentarnog života od kako postoji ovaj dom i od kako postoji televizija uopšte.

Ali, pretpostavljam da vi smatrate da i to značajan ustupak i evo ako želite da vam zbog toga budemo zahvalni, hvala vam što nas niste zatvorili u podrume i što možemo ovde da govorimo.

Pozivate se na citate sa N1 televizije koja je napravila najmonstruozniji dokumentarac ikada gde nas ne naziva građanima, nego pežurativno desničarima. Bilo koje druge političke stranke kada imaju svoja okupljanja i proteste kažu - skupili su se građani. Samo kada ustanu državotvorne snage da brane KiM kažu - okupili su se ekstremni desničari.

Zar je moguće da vi posle takvog političkog puta, posle vaše političke prošlosti koju mi nismo zaboravili danas citirate takav dokumentarac kao izvor vašeg informisanja gde se konstatuje da je SNS tobože nama pomagala.

U ime Srpske stranke Zavetnici hoću da vam kažem – nemojte više, ko Boga vas molim, da nam pomažete. Nemojte, molim vas.

Znate šta je suština? Vaša namera je da nas oklevetate da smo Đilasovi, a njihova da smo Vučićevi. Mi niti smo Vučićevi, niti smo Đilasovi, nego pripadamo ovom narodu.

Zašto se to radi? To se radi zato što je jasno kao beli dan da oni vas ne mogu da pobede na izborima. Oni to znaju i pokušavaju da zadrže monopol nad opozicionom političkom scenom jer znaju da ovaj narod neće reciklažu, neće reprize istih sapunica.

Isto tako vi znate da jedine političke snage koje mogu da dobiju vaše razočarane birače smo mi i otuda pokušavate da nas pripišete njima, a ja vam kažem – mi smo taj vaš monopol nad srpskoj političkoj sceni i taj ping-pong demontirali i to više ne prolazi. Više nikada neće proći zato što se vi, tobože…

Iskoristiću vreme poslaničke grupe da završim rečenicu.

Zato što se vi, tobože, prepucavate, a kad stigne Eskobar imate iste stavove. Kad stigne francusko-nemački plan Đilas govori ono što govori i Ana Brnabić. Potpuno identično.

Prvi saveznik, prvi političar iz opozicije koji je otišao da podrži francusko-nemački plan je Đilas. Tada ste ga nazivali racionalnim i fragmatičnim, tada ste tvrdili da je gospodin. Tada niste pominjali 619 miliona. Preko noći ste izbrisali prefiks „tajkun“ i on je postao gospodin, a mi lažne patriote.

To je istina i to ovaj narod zna, a istina je najjače oružje i jedino oružje kojim ćemo se boriti protiv onoga što činite, ne sa ciljem da se sa nekim obračunavamo, nego da pobedi nacionalno okupljanje, da pobedi ideja suverene Srbije, da pobedi ideja slobodnih ljudi, da pobedi Srbija u kojoj će svako moći da kaže šta misli, gde će postojati polemika, gde će postojati dijalog, gde će postojati razgovor.

Da, gospođo Raguš, gospođa Brnabić nas je i te kako pomenula. Pogledajte izveštaj iz medija. Mi smo joj stalno na pameti, a znate zašto? Zato što zna da je odlazeća i da dolazi nacionalno okupljanje u kome neće biti mesta za one koji su bacili Ustav pod noge a uzdigli Kurtijevu krpu iznad glave.

Gospođo Raguš, verujte mi ja sam jako tužna zbog ovoga što ste sebi pričinili i svojoj političkoj karijeri koja je imala vrlo zapažene trenutke. Sveli ste sebe na nivo bizarnosti i time pokazali da nemate ozbiljnu argumentaciju kojom ćete odgovoriti na sve ono što sam rekla, a tiče se državnih i nacionalnih pitanja.

Citirali ste nekoga ko o vama govori sve najgore, ali nekoga i ko je na izbore izašao samo u pokušaju da okleveta Srpsku stranku Zavetnici, osvojio možda nekoliko stotina glasova, ali izneo niz neistina.

Ako vas interesuje, ja ću vam reći, nisu mi potrebni saloni, moja lepota dolazi iznutra, baš kao i svih onih časnih Srpkinja, a nekome nažalost ni to ne može da pomogne. Vi se ovde bavite danima i mesecima unazad recimo mojim automobilom, ali verujte evo sve ću pozvati da izađemo ispred Narodne skupštine i da vidimo ko zapravo kakav automobil vozi, pa da uporedimo ko je u čemu ovde došao. Moj automobil je pristojan, star je više od decenije, mogu da kupim bolji, ali znate zašto neću? Kupiću ga onda kada svaki prosečan građanin Srbije bude mogao da ga kupi, jer ja nisam došla na vlast da mi Vlada Srbije kupuje automobil, nego sam došla ovde, ponovila sam to, kao domaćinsko dete i ne treba mi vlast da bih imala automobil.

Molim vas predsedavajući, ako vi ovo ne čujete postavlja se pitanje šta čujete. Ne mogu da shvatim da ne možete da opomene kolege barem jedan jedini put, evo završava se ovaj mandat, pokažite barem najmanji nivo objektivnosti.

Dakle, ovde se govori, iznose se lažni računi, svima je jako dobro poznato da je to neistina, i ja sam to demonstrirala, i vi sada baratate poluistinama, svodeći ovo na primitivizam i na rijaliti.

Što se tiče gospodina Marića, vrlo rado bih i kod njega i na bilo kojoj televiziji pojasnila mnogo toga, ali ne mogu, zabranjena sam, znate. Zato što vama ne odgovara da se moj lik vidi, zato što vam ne odgovara da se naš glas čuje, upravo zbog onoga što sam maločas rekla. Ali, znate kako, istina je kao voda, uvek nađe put, a vama ostavljam da se bavite tim marginalnim temama, a ja ću se u međuvremenu isključivo baviti Srbijom. Hvala.

Pozvala sam se na vrlo konkretne dokaze i pokazalo se da je samo 1% zastupljenosti i na tim televizijama koje nazivate Šolakovim i na ovim koje ste vi sami nazvali režimskim. Dakle, u sveukupnom medijskom prostoru imamo jedan procenat, ali taj jedan procenat je dovoljan da nacionalno okupljanje bude druga politička snaga u Srbiji. Hvala i na tom jednom procentu, šta bi bilo da imamo više. Toliko.

Pomenuti smo i kolega Obradović i ja, doduše koleginica je rekla Milica Zavetnica, tako me zove i Jelena Milić vaša ambasadorka u Zagrebu, ona što tamo podržava Tuđmanov narativ i slavi „Oluju“ i ona što se na dan sećanja „Oluje“ ruga tako što puši topmus, a vi ste je postavili za ambasadora u Zagrebu da nam se kezi dok se sećamo žrtava Jasenovca.

Što se tiče DOS-a, svi dosovci gotovo u SNS pretekoše, potekoše i zasedoše tu i vladaju i dalje Srbijom. Meni kada neko kaže DOS je se razmišljam gde da tražim dosovce i vidim ih u vašim okruženju, od Gorana Vesića, do gospodina koji sada govori, koji je išao 5. oktobra, kaže, ide traktorom da ruši Skupštinu.

Dakle, taj pokušaj analogije državotvorne snaga sa DOS-om apsolutno je netačan, neuverljiv i neubedljiv. Vi znate i sami da su sve petooktobarske perjanice one koje su zloupotrebile volju građana, danas u vašim redovima i Goran Vesić, do nedavno i Zorana Mihajlović, i do nedavno i Šormaz, i gospodin Siniša Mali koji je učestvovao u Agenciji za privatizaciju i svi oni. Vi ste to zaboravili, pa vas ja na to podsećam. Državotvorne snage imaju vrednost u tome i nacionalno okupljanje ima vrednost u tome što nikada nisu bili deo sistema, ali će biti deo buduće vlade koja će vratiti dostojanstvo građanima Srbije.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Danas sam želela da govorim pre svega o dnevnom redu, u najvećoj meri o budžetu za 2024. godinu, ali ne mogu a da se ne osvrnem na opaske koje su iznete na račun izlaganja kolege Boška Obradovića i da ne konstatujem nekoliko stvari.

Zapažam izvesnu tendenciju od strane kako režimskih glasila, a tako i njihovih daktilografa, megafona i ostalih portparola, da se nacionalno okupljanje potpuno identifikuje sa tzv. Đilasovom opozicijom, kako je nazivate, insistirajući na tome da se mi nalazimo u nekakvoj koaliciji sa njima. Moram da vas demantujem zarad istine koju se trudite da nam ne dopustite da svedočimo građanima Srbije, jer smo gotovo na svim nacionalnim frekvencijama praktično potpuno zabranjeni i sem ove govornice nemamo ni jedan drugi mikrofon i priliku da se obratimo narodu kada je nacionalna frekvencija u pitanju.

Da vam kažem, mi smo, poštovani predstavnici vlasti, poštovani građani Srbije, u koaliciji jedino sa narodom ove zemlje, sa građanima Srbije. To je tako čvrst savez koji smo krstili nacionalno okupljanje, da nemamo nameru da pravimo paktove ni sa aktuelnim ni sa bivšim, jer nacionalno okupljanje nema ambiciju da reciklira one koji su uništavali srpsku privredu i srpsku državu.

U tom smislu, ne mogu a da ne prokomentarišem i onu vašu opasku da treba nekog da pitamo od svojih kako ste rekli koalicionih partnera, šta se desilo sa srpskim bankama. Srpske banke uništio je Mlađan Dinkić, vaš koalicioni partner, koji danas u Privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću ima 65% udela, dakle, Privredno društvo sa ograničenom odgovornošću je mesto gde Mlađan Dinkić čuva svoj kapital. Kao što vidite, poštovani građani Srbije, uprkos obećanjima od pre 2012. godine, ni do dana današnjeg nije odgovarao za ono što je učinio srpskom bankarskom sektoru.

Doći će vreme, u to budite sigurni, kada će državotvorne snage imati smelosti i hrabrosti da primene zakone i da te ljude privedu pravdi. Ova zemlja je bačena na kolena, ova zemlja nema svoj ekonomski suverenitet. U ovoj zemlji 85% bankarskog tržišta kontrolišu upravo strane banke. U ovoj zemlji 93,5% subvencija državnih ide isključivo u ruke stranim investitorima. Naravno da mi nemamo ništa protiv toga da strane investicije dođu u Srbiju. Naprotiv, mi insistiramo na tome. Ali, dosadašnja praksa da se one subvencionišu za otvaranje radnih mesta pokazala se kao potpuno pogrešna.

Vi sami znate da je 11 stranih kompanija napustilo Srbiju i da je više hiljada ljudi u ovoj zemlji ostalo bez posla. Vama je takođe dobro poznato da je domaća privreda i domaća proizvodnja potpuno devastirana, da su ljudi nezadovoljni tretmanom koji imaju, da su mala i srednja preduzeća opterećena različitim nametima, da se prema njima sprovodi svojevrsna represija, da se strogo kažnjavaju, da se ne gradi partnerski odnos.

Mi smatramo da je naročito važno da se podstaknu ona mala i srednja preduzeća koja su izvozno orijentisana. Ne možemo a da se ne osvrnemo na… Molim vas, nemojte dobacivati, jer sam se zaista trudila da budem potpuno parlamentarna tokom izlaganja svih kolega. Navikla sam ja i na veću galamu, ali mislim da nije red ovde. Ne obraćam se nikome lično.

Dakle, kao dve suštinske stvari koje želim da istaknem kao predlog i kao rešenje, jer mislim da građani Srbije žele da od nas čuju rešenja, a ne samo kritiku, mislim da je važno da konačno osnujemo razvojnu banku Republike Srbije. Mi nemamo razloga da se ustručavamo da ne otvorimo pitanje i osnivanja poljoprivredne banke. To je ono što bi dosta skratilo ekonomske tokove, s obzirom na to da naši poljoprivrednici dugo čekaju za isplatu i da ih to poprilično umara, zbog čega odustaju od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom. Ne verujem da bi se oni koji su sebe proglasili ovde uzurpatorima i vlasnicima Srbije naljutili da otvorimo temu osnivanja poljoprivredne ili razvojne banke.

Insistirate na tome da ste davali jednokratne pomoći, insistirate na tome da podižete plate. Mi pohvaljujemo podizanje plata, ali ne možemo a da ne konstatujemo da ste propustili da kažete da dinar od pre šest meseci i danas nema istu vrednost. Vi sami znate i to znaju građani Srbije da kada uđete u prodavnicu, cela ta politika o ekonomskom tigru naprosto biva demantovana. Vi sa 1.000 dinara više u prodavnici ne možete da kupite elementarne namirnice koje su neophodne svakodnevno. Ljudi se osvrću i gledaju šta je to što su toliko platili u praktično praznoj kesi koju iznose iz prodavnice.

Inflacija za koju kažete da je 13% je mnogo veća. Cene su porasle daleko više. To je činjenica, to je istina, to niko ne može da negira ko ima zdrav razum. Možda je korisnije da tako pošteno i otvoreno pristupimo građanima Srbije i da konstatujem da definitivno postoje globalni ekonomski izazovi, a ne da ih uveravamo da treba da veruju u nekakve mađioničarske trikove i da je Siniša Mali ovde Big Lale koji će da nam uzme 80 dinara, a da 50, i još treba da tvrdi da nam je nešto poklonio.

Kažete maločas, uvaženi ministre, u vaše vreme. Naše vreme nije bilo vreme prethodnih vlasti, to je vaše vreme. Vi ste 2001. godine ušli u politiku i preko noći postali savetnik u ministarstvu koje se bavilo privatizacijama. Vi ste bili jedan od direktora u Agenciji za privatizaciju. Da li ja možda nešto netačno iznosim? Vi ste bili deo Agencije za privatizaciju u ono vreme kada je Srbija rasprodata u bescenje, ne rasprodata, kada je poklonjena, kada mi više ne možemo do dana današnjeg da se oporavimo od toga što je činjeno. To je bilo vaše vreme.

Što se našeg vremena tiče, ono tek dolazi. I u tom našem vremenu neće biti mesta za potrošene, prevaziđene kadrove, a ponajmanje ne za one koji su se okoristili obavljajući najvažnije državne zadatke.

Zatim, želim da kažem da slušajući izlaganje jednog od uvaženih kolega danas, tiče se Pomoravlja, sinoć sam bila u Ćupriji. Znate šta, to je jedna varoš koja je nekada imala veoma značajni i kulturni i privredni život. Danas odete tamo kad je pijačan dan, ne možete nikog da sretnete, dobar dan da mu kažete. Nemate koga više praktično na ulici da pozdravite. To su danas srpske varoši. Sve privredne delatnosti su potpuno ugašene. Jedino što cveta je kurs nemačkog jezika, jer ono što nije otišlo, pohađa kurseve nemačkog da ode u beli svet iz svoje Srbije i da potraži neko bolje mesto. Radili su ljudi i ranije, pa su pijačni dani u takvim varošima bili puni. Kažu, nazivaju taj kraj, Pomoravlje nazivaju, konkretno Ćupriju, gde je Ravanica, gde su mošti kneza Lazara, nazivaju ih tunelom. Ljudi se osećaju da žive u tunelu danas u Srbiji.

Zato vas molim da uvažite da nije stanje u srpskoj ekonomiji ono što je vaša projekcija i da konačno objavite indeks troškova života, da se pokaže kako žive građani Srbije, kako se suočavaju sa računima koji stižu, da se pokaže da je minimalna plata i dalje manja od minimalne potrošačke korpe, da se konstatuje da je minimalna plata duplo manja od prosečne potrošačke korpe i to prosečne potrošačke korpe ne za četvoročlanu porodicu, što je standard, nego za tročlanu porodicu. Dakle, onaj ko ima četvrtog člana taj ne treba ni da jede, niti da plaća udžbenike, niti da šalje decu na ekskurzije, niti da obavlja bilo kakve osnovne egzistencijalne potrebe.

Ono što moram da pomenem kao veliku manjkavost ovog budžeta i ne mogu prosto da shvatim da to radimo, postavlja se pitanje i hoću to da vas pitam sada - da li je ovaj deo budžeta možda pisao američki ambasador, kada ste doneli odluku da smanjite sredstva za vojsku i za policiju u ovakvoj situaciji? Da li vi ne prepoznajete bezbednosne izazove sa kojima se suočavamo kao država i kao narod? Imate situaciju na Kosovu i Metohiji koja je alarmantna. Imate situaciju da nam ubijaju ljude u Banjskoj zato što se bore da očuvaju svoja ognjišta. Imate situaciju da svakog dana 14 ljudi napušta sever Kosova i Metohije.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije u odsustvu premijerke i u odsustvu ministra odbrane - zašto ste dozvolili da Kristofer Hil sleće helikopterom u Rašku i Novi Pazar? Šta on ima da traži u srpskim vojničkim kasarnama? Zar će njemu naša vojska da podnosi raport? Zar mi treba da objašnjavamo Kristoferu Hilu šta radi srpska vojska? Nikad tako srpskog vojnika niko nije ponizio. Srpska vojska služi za odbranu naše zemlje, za očuvanje sigurnosti i bezbednosti naših građana, a ne da podnosi raporte stranim ambasadorima. I ko je on da naređuje povlačenje iz kopnene zone srpskim bezbednosnim snagama? Ko je on da insistira na tome da bude povučena vojska za 24 sata, a da mi kažemo - ne, neće biti za 24 sata, za dva sata ćemo da ih povučemo. To nije država, to nije ozbiljno. Naročito uzevši u obzir, bilo je reči i o tome, da imamo ozbiljnu bezbednosnu krizu na severu zemlje.

Bila sam u Subotici na poziv građana. Vi ne znate, ja vas molim, poštovane kolege, da zajedno odemo tamo. Ljudi su očajni, uništavaju im imovinu, uništavaju im letinu. Migranti se međusobno prepucavaju, obračunavaju, ubijaju i uvek neko fizički nastrada i trpi nasilje od naših ljudi, gde policija čak i ne dolazi na lice mesta da napravi zapisnik.

Oni traže vašu reakciju. Na vama je odgovornost. Prestanite više da pričate o nekakvoj našoj odgovornosti. Nama su ruke vezane. Mi smo ovde da vas zamolimo, da vas opomenemo, da vas kritikujemo i da vas po neki put uputimo šta treba da radite. Ali, težište odgovornosti konstantno prebacujete na opoziciju, šta je bilo pre. Kao kada bih ja sada pitala gospodina Dačića, na primer, to bi toliko bilo utemeljeno - što ste smenili Rankovića? Eto, to je taj nivo otprilike. Ali, ne mogu da pitam nešto što je nonsens.

Dakle, insistiram na tome da ovaj ton prevaziđemo u nekom budućem sazivu. Nema potrebe da ovde spočitavate bilo kome prošlost. Ovi ljudi u nacionalnom okupljanju imaju samo političku budućnost, a prošlost nam je čista. Znate zašto? Zato što smo se uvek i na svakom mestu borili za suverenitet Republike Srbije, zato što mi ne kažemo samo vama ono što vi nama poručujete ovde vezano za Kosovo i Metohiju. Ja vas molim, budite tako oštri, tako odsečni i tako odlučni kada vam dođe velika petorka ovde da gazi po Ustavu Republike Srbije. Njima kažite to. Nismo mi uzdigli zastavu lažne države nego je premijerka pred njom povila glavu. To je krpa Aljbina Kurtija, to nije nikakva zastava. Zna se šta su simboli države Srbije. Da, i pocepao, zato što je to za nas krpa, a ne zastava i zato što se pred tim ne povija glava i zato što se nikada do sada, tu pohvaljujem ovo što je ministar spoljnih poslova uradio, on nije želeo da se fotografiše ispred te zastave. Premijerka se fotografisala. To je naš objektivan stav i to je istina.

Dakle, nismo mi imali nikakve političke repove. Naše biografije su čiste, naše namere su jasne i mi ne znamo odakle vam uopšte prava da pominjete "Kolubaru"? Vi ste, bre, "Kolubaru" u pečenjaru pretvorili.

Vi ste ovde uveravali nas da mi više ne možemo da upravljamo svojim energetskim sistemima nego su nam potrebni Norvežani. To je još jedno poniženje. Onaj narod koji nema svoju energetsku stabilnost i one zemlje koje ne čuvaju svoje resurse ne mogu biti suverene.

Sve ono što danas činimo je upravo na talasu procesa resuverenizacije koji se događa u Evropi. Sve one političke i državotvorne snage koje se zalažu da se suverenitet vrati u ruke građana Republike Srbije su naši partneri i naši prijatelji. Zato nacionalno okupljanje kao temelj postavlja odbranu i obnovu suvereniteta u ekonomiji, u poljoprivredi, u energetici, kada je u pitanju teritorija, kada je u pitanju prosveta, kada su u pitanju svi drugi zakonski važni elementi naše pravne regulative.

Zato je nacionalno okupljanje jedna nova politička vrednost na srpskom političkom nebu, zato je nacionalno okupljanje format koji nudi rešenje, koji uoči odlaska aktuelne premijerke u Njujork predao inicijativu u kojoj smo naveli šta je to što je važno da saopštimo pred međunarodnom zajednicom. A znate kako ste odgovorili na te konstruktivne predloge? Poslali ste dežurnog daktilografa Petra Petkovića, malog simbola velikog poraza da on komentariše kakve smo mi patriote, da li smo lažne ili prave.

Evo, mi nismo nikakve patriote, ali ja vas kumim bogom, pokažite jednom pred tim Savetom bezbednosti UN da ova zemlja zna gde su joj granice, da ova zemlja svoj Ustav ne baca pod noge, da ova zemlja neće da pristane na velike petorke i njihove ucene, da ova zemlja odbacuje francusko-nemački plan, da ova zemlja neće dozvoliti integraciju tzv. Kosova u međunarodne organizacije, recite vi to pa neka mi budemo lažni.

To je suština onoga što donosi nacionalno okupljanje, i to je suština naše politike i našeg pristupa prema državi i narodu, a sve ostale klevete, pokušaje etiketiranja odbacujemo sa rezignacijom i saopštavamo građanima Srbije - kao što smo se rukovodili političkim principima pre izbora, tako ćemo se i posle ovih izbora isključivo političkim principima rukovoditi. Sarađivaćemo isključivo sa onim strankama koje su spremne da odbace francusko-nemački plan, koje su spremne da poštuju bezrezervno Ustav Republike Srbije, koje su spremne da se zaustavi sa uništavanjem domaće privrede i domaće proizvodnje i koje su spremne da zajednički očuvamo porodične vrednosti, jer srpski narod je uvek kondiciju i snagu nacije crpeo iz porodice. Živela Srbija i živelo nacionalno okupljanje!

Poštovani građani Srbije, želim sa vama da podelim jedan trenutak iz svoje prošlosti. U pitanju je godina kada sam, kako kažu predstavnici režima, oslobađala Aljbina Kurtija. Evo, ja ovde oslobađam Aljbina Kurtija. Tek sam savladala tablicu množenja, ali već sam imala dovoljno kredibiliteta da pustim teroristu iz zatvora. Dakle, ovo sam ja kada je Aljbin Kurti pušten na slobodu. Evo, tolika je moja politička odgovornost. Evo, građani Srbije konačno to da vide i da stavimo tačku na to.

Poštovani ministre, prvi put ću u svom životu biti nepristojna i reći ću vam nešto što moram da vam kažem - vi lažete. Vi lažete. Ako vi kažete, to je taman tačno toliko koliko tvrdite da smo mi hteli da idemo sa Đilasom posle izbora u Beogradu u vlast. E, sve kako je to tačno, tako je tačno i ovo što tvrdite vezano za finansije.

Što se tiče vojske i policije, najveći pad investicionih sredstava u odnosu na rebalans iz 2023. godine beleži sektor bezbednosti, Ministarstvo odbrane i MUP. Kaže - opadaju sa 0,3%, sa 720 na 530 miliona evra, Fiskalni savet rekao, a ne Milica Đurđević Stamenkovski. Dakle, nemojte naprosto to činiti.

Drugo, ja bih vas zaista zamolila da malo izađete iz okvira, ja sam mislila da vaš brat uređuje onaj portal "Novosti", ali sad vidim da to vi činite. Zapravo, sve one neistine na tom portalu, ono u šta ste pretvorili tako ugledan list, zapravo izgleda vi stojite iza tih tekstova, jer takav vokabular, takve neistine, takve klevete, to je taj rukopis koji ja zaista sad ovde prepoznajem. Nismo i nemamo nikakve koalicione partnere, ponavljam, osim građana Srbije. Molim vas, gospođo Raguš, vi ste ozbiljna žena, nemojte to raditi, nemojte obmanjivati građane Srbije. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram član 100. Poslovnika Narodne skupštine i zaista bi bilo vrlo korisno da siđete jednom u klupe, pa da otvorimo polemiku. Mislim da bi to građani Srbije voleli da čuju.

Bila sam u pravu kada sam rekla maločas ono za „Večernje novosti“. Evo, dva teksta su izašla afirmativna o ministru Malom dok smo ovde govorili, a na račun gospodina Obradovića i mene kako mi želimo da idemo sa, ne znam, žutima ne znam gde.

Gospodine Mali, pa vi ste žući od košulje Srđana Milivojevića. Pa, vi ste od njih žući. Nemojte, molim vas.

Ne možete vi nas da ofarbate ni u jednu boju zato što mi znamo ko smo i šta smo i ne krijemo svoju prošlost i razgovaraćemo sa kolegama iz opozicije da se odbranimo od krađe glasova uvek, ali mi znamo svoj politički put i znamo svoje političke principe i nikada ih nećemo predati, izneveriti i odreći se njih, bez obzira kakve klevete, neistine pisali o nama.

Pozdravite urednike „Novosti“. Verujte, obećavam da ćemo vratiti ugled „Večernjim novostima“ kada budu došle državotvorne snage na vlast koje će voditi računa o medijskom sektoru Republike Srbije i neće dozvoliti da sve pretvarate u rijaliti i tabloide.

Preporučujem, naravno, da budete jedan o sledećih učesnika rijalitija. Ide vam dobro.

Poštovani građani Srbije, izneću nešto drugačiji stav u odnosu na kolege, a odnosi se na trajanje same sednice, nemam problem da ona traje koliko god da je neophodno, ona nije vanredna, ali su vanredna vremena i zato je potrebno da uložimo dodatne napore i sve i da nas noćas gleda jedan građanin Republike Srbije, a ubeđena sam da nas je više, neophodno je da se čak i u ove sitne sate dostojanstvenije ponašamo i zato ću vas pozvati da zaista ne ismevamo ovu anegdotu ili metaforu o bureku, jer na žalost u našoj zemlji žive oni koji nemaju ni za burek. Prema podacima evropskog Zavoda za statistiku, 400 hiljada dece nema sredstava za tri obroka dnevno.

Iz poštovanja prema ljudima koji se hrane u narodnim kuhinjama molim da zaista ona grupacija koja pokušava da bude prva linija odbrane parizera povede računa kada o tome govori, jer vređa dostojanstvo velikog broja naših građana koji nisu krivi zbog toga što su gladni.

Ono što želim posebno da istaknem u svom izlaganju jeste svojevrsna replika odsutnoj premijerki, gospođi Ani Brnabić, koja je o narodnom trošku, o državnim parama uputila se u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN i, evo, posle ponoći navršilo se mesec dana od stradanja i ubistva našeg sunarodnika na Kosovu i Metohiji, koje su počinile uzurpatorske parapolicijske formacije Aljbina Kurtija. Za mesec dana niste pronašli vremena da sazovemo sednicu Narodne skupštine, niti je sazvana sednica Vlade Republike Srbije na kojoj bi bilo poželjno da se diskutuje o srpskom bezbednosnom pitanju, o humanitarnoj katastrofi koja se dešava na KiM i nadali smo se barem da će priliku sednice Saveta bezbednosti UN premijerka iskoristiti da nešto više o tome kaže, ali ne samo da konstatuje humanitarnu katastrofu, već da prinese određene zahteve Republike Srbije, koji bi morali ići u pravcu reafirmacije Rezolucije 1244 i koji bi morali ići u pravcu postavljanja naših legitimnih zahteva kada je u pitanju bezbednost naše države koja je definitivno više nego ugrožena.

Međutim, postavlja se pitanje čime se to bavi aktuelna premijerka kada ona iz Njujorka koristi vreme i državnički posao da napada stranke državotvorne opozicije, Srpsku stranku Zavetnici, Srpski pokret Dveri, ali i kolege iz Nove demokratske stranke Srbije.

Kaže, Srpska napredna stranka je arhineprijatelj Aljbina Kurtija, a mi smo njegovi partneri. Pa, nisu stranke državotvorne opozicije priznavale ovde simbole lažne države Kosovo, njihove diplome, njihove lične karte, niti su potpisivale briselske sporazume sa njima, niti prihvatale nekakve francusko-nemačke mape puta za članstvo takozvanog Kosova u međunarodnim organizacijama.

Ne znam za ostale predstavnike SNS, ali uverena sam da gospođa Brnabić ne samo da nije arhineprijatelj Aljbina Kurtija, ona je omiljeni neprijatelj Aljbina Kurtija, jer kada imate preko puta sebe nekoga ko u takvim trenucima sa najviše državne adrese pokazuje nejedinstvo, pokazuje da nema odnos prema zemlji, prema Ustavu, već vodi izbornu kampanju praktično iz Njujorka, onda se postavlja pitanje koliko može uopšte naše interese i na koji način da zaštiti pred tako značajnom i najznačajnijom međunarodnom organizacijom u svetu.

Dakle, Ana Brnabić odlazi u Njujork i to putovanje sigurno ovu zemlju košta da bi vodila izbornu kampanju, iako izbori još uvek nisu raspisani i ona umesto da konstatuje da su albanski secesionisti, da su oni koji vekovima pokušavaju da uzurpiraju balkanske prostore, mislim na spoljnopolitičke centre, poput Berlina, poput Brisela, poput Londona, poput Vašingtona, da su oni arhineprijatelji srpskog naroda, jedini neprijatelj koga ona u tom času poznaje i prepoznaje i na koga pokazuje prstom je državotvorna opozicija.

Iz današnje polemike imali smo priliku da čujemo da oni koji nisu glasali za SNS su praktično divljaci, što znači da ste vi doslovno pet miliona građana Srbije nazvali divljacima. Mislim da bi bilo zaista primereno da to svi zajednički osudimo i da takvu izjavu tretiramo kao deo političkog žara, a ne zaista kao realan stav bilo kog narodnog poslanika koji nije ovde samo narodni poslanik onih koji su glasali za njega, nego narodni poslanik celokupnog naroda i na taj način i takvim izjavama vređa građane Srbije, vređa one ljude koji su nama dali poverenje i koji su nama dali podršku, ali i drugim političkim strankama. Na kraju krajeva, ponižava i dostojanstvo Narodne skupštine ovde pred nama svima prisutnima.

Kažete, državotvorna opozicija ne postoji. Ta potreba da se negira postojanje državotvorne opozicije proističe iz vaše ambicije da sebe proglasite državom, da partiju identifikujte sa državom i da sve one koji kada kritikuju vašu partiju vi proglasite, praktično, državnim neprijateljima i nailazite sada na potpuno drugačiji opozicioni ton, nailazite na one ljude koji kažu da su vama opozicija, ali državi nikada i otuda ta potreba da nas nekako smestite u koš nekih drugih političkih stranaka koje nemaju takav pristup i koje drugačije postupaju.

Državotvorne snage su proistekle iz potrebe naroda da se obnovi suverenitet. Mi smatramo da je država krnja ako nema efektivnu kontrolu nad celokupnom svojom teritorijom. Mi smatramo da mi nemamo pun suverenitet ako nismo ekonomski nezavisni barem u onoj meri da obezbedimo vitalne potrebe našeg naroda i zato je to nacionalno okupljanje odgovor ne samo na aktuelnu vlast, nego odgovor i na razne velike petorke, izaslanike, komesare, ambasadore i na sve one koji pokušavaju da nas ubede da je Srbija slobodna samo u onoj meri u kojoj nam oni dozvole i da su naše granice tamo gde ih oni svojom rukom opišu.

Mi znamo gde su naše granice, čuvali su ih stražari na Košarama, na Paštriku, na drugim stratištima. Mi znamo gde su naše granice, jer to piše u Ustavu Republike Srbije, jer je to naše istorijsko, političko i svako drugo moralno pravo. Mi od tog prava nemamo nameru da odstupimo i nažalost, mogu večeras samo da konstatujem da je propuštena jedna dobra prilika da država afirmiše svoje interese pred Savetom bezbednosti UN, gde imamo prijatelje, gde imamo partnere i saveznike, ali nažalost to se pretvorilo u jednu političku arenu i politički spektakl, a za to će imati vremena tokom izborne kampanje.

Zahvaljujem na pažnji.

Laku noć građanima Srbije.

Biće dovoljno.

Da je i jedno dete u Srbiji gladno, to je tema, a ne patetika. A nažalost ih je mnogo više.

Ja ne upirem prstom u bilo koga kao odgovornog. Svi smo podjednako odgovorni i nemam uopšte ambiciju da tu temu pretvaram u predizbornu kampanju. Konstatujem da je to problem i da ne treba da se rugamo tome.

Drugi momenat, da li je neko arhineprijatelj Aljbina Kurtija svedoči činjenica da mi je punih sedam godina zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju i vi to jako dobro znate, kao što nam je zabranjen ulazak u Republiku Hrvatsku zato što smo otišli da posetimo Jasenovac, gde je čitava poslanička grupa doslovno proterana iz Hrvatske, niko prstom nije mrdnuo, niti uputio protesnu notu zbog toga. Nije uopšte problem vaš stav, vaša politika.

Što se tiče odnosa Aljbina Kurtija prema državi Srbiji, nemam uopšte ambiciju da se takmičim da budem nekome veći neprijatelj, ali znam ko su neprijatelji mog naroda i kako se prema njima odnosi… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predstavnici Vlade, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, danas je tačno godinu dana od početka operacije u Ukrajini i imala sam prilike da jutros posetim izložbu fotografija koja svedoči stradanju ruskog civilnog stanovništva u Dombasu, ali koja svedoči nešto za nas još važnije u političkom i državnom smislu.

Šta se dešava sa jednom zemljom, sa jednom državom i sa jednim narodom koga NATO uveri da im je saveznik? Dombas je pre 2014. godine i pre Majdana bio privredno najrazvijenija regija u istočnoj Evropi. I, Rusiji i Ukrajinci, bili su solidarni, živeli su zajednički, poslovali, trgovali, ali očigledno je to nekome smetalo. Dombas je u tom trenutku mogao da se uporedi samo sa rurskom oblašću u Nemačkoj po svim privrednim parametrima, ali onda se desilo upravo ono što imamo priliku da vidimo, neko je odlučio da zloupotrebi Ukrajinu kao poligon za opkoljavanje Ruske Federacije i neko je odlučio da uveri Ukrajinu da je njen interes NATO koji će da je štiti, da je brani tako što će da vodi svoje sukobe do nestanka te zemlje i do poslednjeg Ukrajinca.

Zašto ovo govorim? Mi danas na dnevnom redu diskutujemo o tome i žao mi je što je ministar napustio sednicu, nadam se privremeno, da će se vratiti da odgovori na nekoliko pitanja. Danas diskutujemo o tome kako mi kao država kojoj je vojska uništena nakon 2000. godine, reformisana po modelu Amadea Votkinsa, sa britanskim pasošem je došao da stroji ovde srpsku vojsku, pa smo imali čuvenu Tadićevu izjavu šta će nama toliki tenkovi. Verovatno je to bila uvertira za ono kasnije rashodovanje istih i danas mi treba da izglasamo ovde u parlamentu da naša vojska nezavisno da li se radi o jednom oficiru, dvojici, trojici ili se radi o čitavom bataljonu treba da ide u okvire borbenih grupa EU.

Trenutno EU vodi 18 takvih misija i ministar je maločas rekao da mi imamo obavezu da uskladimo spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i da se zbog toga ovaj sporazum nalazi danas na dnevnom redu. Žao mi je što ministar, ponavljam nije tu, da mu kažem da Mađarska, kao članica EU učestvuje u svega dve operacije ovog karaktera, kao punopravna članica EU.

Dakle, mi nemamo nikakvu obavezu, poštovani građani Srbije, da ovo radimo. Mi nemamo nikakvu obavezu da rušimo svoju vojnu neutralnost. Ovo što danas tražite od nas da se ovde usvoji, direktno ruši vojnu neutralnost države Srbije.

Postavlja se pitanje šta znači sledeća odredba? Biću vrlo precizna. Dakle, ne radi se ovde o konkretnoj aktivnosti EU niti o našem humanitarnom delovanju u konkretnoj državi. Ovde se kaže, da će naše snage biti u prvoj polovini 2023. godine u pripravnosti u okviru borbene grupe Helbrok kojom se koordinira iz Brisela, ali kaže, nije isključeno učešće i u drugim borbenim grupama u narednom periodu. Dakle, vi ovde ostavljate prostor da nas sutra pozovu, između ostalog, i na Ukrajinski fond, a nama ste ovde poručili da naša deca ne treba da brane maltene ni svoju zemlju, iako ja nikada nisam čula da deca idu u rat, ja smatram da to čini vojska, ali da ne ulazim u taj vid retoričkih manipulacija.

Postaviću samo pitanje zašto bismo mi učestvovali u bilo kojoj borbenoj operaciji EU, naglašavam ovde, da je reč uglavnom najčešće operacijama koje nisu odobrene odlukom Saveta bezbednosti UN? Mi kao državotvorna stranka koja se drži principa UN međunarodnog prava ćemo biti spremni da damo saglasnost za one operacije koje su u skladu sa odlukom UN. One koje to nisu i koje su zapravo NATO operacije nisu ono što mi možemo uopšte da podržimo.

Milan Nedić, kao Kvisling nije hteo da šalje srpsku vojsku na istočni front, nego je rekao neće se desiti da srpski vojnik puca u svoju rusku braću. Milan Nedić to nije uradio, a četiri borbene grupe EU su formirane nakon 24.2.2022. godine i ne bi nas iznenadilo da jedna od njih s obzirom na to da vidimo kako EU i dalje huška sukobe Ukrajini, bude formirano upravo za potrebe takvog konflikta.

Kako ćete se sutra ograditi kada ste ovde ostavili odredbu i za naredne operacije? Dakle, jako povedite računa o toj formulaciji ili ako možemo da nađemo neki kompromis da se ta formulacija prosto izostavi iz teksta, mislim da bi to bilo sasvim korektno.

Dalje, šta želim da kažem, evo sad baš dok traje ova naša sednica u zgradi Skupštine u prostorijama našeg poslaničkog kluba primili smo jednog momka koji nosi najveću titulu, kako kaže, predsednik Srpske Kraljevske Akademije svojevremeno nauka i umetnosti Jovan Cvijić, a to je titula srpskog seljaka i srpskog domaćina.

Reč je o ocu četvoro dece, porodica Mihailović, Savino selo Vrbas, Milisav Mihailović je ovu zemlju nagradio time što je ostao na svom ognjištu. Time što se bavi stočarstvom koje je najnerazvijenije u Srbiji, vi znate kakvo je stanje u našem stočnom fondu, statistiku niko ne može da negira. U Savinom selu je svako domaćinstvo do pre deset godina imalo kravu, danas samo ova porodica kao familija Mihailović uzgaja stoku i kako stvari stoje i oni će staviti katanac na svoje gazdinstvo. Zašto? Zato što je zbog uvozničkog lobija, zbog dampinga cena, mlekara kojoj su svakog dana davali 350 litara mleka, a ranijih godina i više, odlučila da im otkaže dalji otkup mleka.

Da stvar bude gora, Ana Brnabić i Vlada Republike Srbije su rekli, jutros na sastanku, gde je trebalo da prisustvuje gospodin Mihailović, kao domaćin, kao učesnik i kao žrtva uvozničkog lobija, da za njega nema stolica u Vladi. To je zvaničan odgovor. Čvrsto stojim iza toga, a ako ste zainteresovani svi predstavnici, svih poslaničkih grupa možete kasnije sa poljoprivrednim proizvođačima, sa našim mlekarima da obavite razgovor i da se uverite u ove moje reči.

Dakle, nema za srpskog seljaka stolica u Vladi Republike Srbije. Znam da tamo više vole fotelja, ali čovek je ponudio da stoji, da ga neko čuje, a ne da se poljoprivredom bavi Nedimović koji je preko noći postao ekspert za fudbal. E, zato što imamo te eksperte za sve oblasti, kojima je samo važno da se obavlja funkcija, a nije važno kakva, zato danas imamo ovakav stočni fond, zato danas imamo ovakvo stanje u srpskoj poljoprivredi. Podrška ovim ljudima, podrška ovoj porodici. Podrška na desetine i stotine njih koji su nas molili da se njihov glas ovde čuje. Možda za njih nema stolica u Vladi Republike Srbije, ali u svakom slučaju dok smo mi ovde biće njihovog glasa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Jako je važno da se osvrnem i na ono što kažete da je vaša pregovaračka taktika, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Niko od nas ne priželjkuje da u ponedeljak bude, poštovani ministre bilo šta potpisano.

Sa ovog mesta pre tačno mesec dana poručila sam predsedniku Republike da ću se povući iz političkog života ukoliko javno bude rekao i dosledno sprovodio politiku odbrane Ustava Republike Srbije i ukoliko bude odbacio svako slovo bilo kog sporazuma kojim se traži dalje razvlašćivanje države Srbije na Kosovu i Metohiji.

To najbolje pokazuje da ovo za nas nije politikantsko, stranačko, partijsko, niti neko političko pitanje za potkusurivanje. Ne moramo da se bavimo politikom ako znamo da je Srbija u sigurnim rukama, ali iskustvo nas uči da ono što Srbiju čeka u ponedeljak, pa i narednih dana, podseća na sličan scenario kakav smo imali kada je potpisivan Briselski sporazum - nekoliko runda, pa u petak uveče pred građane Srbije ste izašli sa porukom da smo pobedili 5:0.

Odlazite na teren gde su sudije podmićene. Odlazite na teren gde će vam zviždati publika. Odlazite na teren gde unapred znate da su propisana pravila koja predviđaju da Srbija mora da izgubi. Na takvom terenu mi možemo samo da pružimo legitimitet suprotnoj strani. Ne možemo biti zadovoljni nekakvim počasnim golom koji treba da se zove, obratite pažnju, ne zajednica srpskih opština, to je termin koji se koristi… Evo, sada koristim priliku da zamolim kolege da taj termin više ne koriste, jer je on obmana. Oni kažu zajednica opština sa srpskom većinom. Nema tamo ništa srpsko u tom sporazumu.

Lajčak kaže - neće biti razgovora o promeni sadržaja ultimatuma. Pa, možete li, poštovani građani Srbije, da zamislite kakav je taj sadržaj ultimatuma kad ga je podržao Aljbin Kurti? Pa to je, ono što naš narod kaže, „kukala nam majka“ ako jedno slovo potpišemo.

Zar je zajednica opština sa srpskom većinom razlog da mi predamo Kosovo i Metohiju? Kada neko kaže – nećemo da priznamo, priznanje se odvija sa stotinu koraka. Sto koraka je ka priznanju, a prethodna vlast i ova aktuelna vlast je napravila praktično 99 i ostao je taj jedan da im damo da uđu u Interpol, da mogu sutra da prave liste za odstrel srpskog naroda, da im damo da uđu u UNESKO, da mogu da nam otmu baštinu, da poštujemo reciprocitet, kako oni kažu, da ustoličimo ovde njihovog ambasadora, a na kraju krajeva, vi to jako dobro znate, s obzirom da ste iz ugledne pravničke porodice, da im platimo i ratnu odštetu. Znači, mi sutra, kao u „Balkanskom špijunu“, da se njima izvinimo što su oni nas tukli, opljačkali, uzurpirali, proterali i sve ostalo.

Državotvorna opozicija i Srpska stranka Zavetnici još jednom podseća da je 80% građana protiv sankcija Ruskoj Federaciji, da je 80% građana protiv predaje Kosova i Metohije, čak i ako je uslov da ne budemo članica EU, zato što građani jako dobro znaju da je to mamac, da je to zamka za Srbiju i da nas u Briselu isključivo i samo čeka zamka.

Znate šta nas čeka? Čeka nas „Velika Albanija“. Videli ste šta je rekao Edi Rama, A kleli ste se svojevremeno u njega kao velikog prijatelja. Rekao je da kada Srbija potpiše sporazum, posle toga ide ujedinjenje Kosova i Albanije.

Ko će sutra da spreči prilike u susednoj avliji, kada će to za nas da bude teritorija na koju ne možemo da se umešamo? Ko će sutra da spreči da naprave zajednički državu koja će, samim tim, po tom principu i dobiti stolicu u UN?

Ovo otvaram kao upozorenje. Mi branimo državu Srbiju. Ne branimo samo Kosovo i Metohiju i zato ta priča kako je to sve izgubljeno, kako je to uzaludno, taj defetizam koji se zacario sa najviših državnih adresa je poguban jer nas pretvara u masu.

Mi gubimo karakteristike nacije i naroda koje smo imali kroz sve ove vekove sa takvom jednom pozicijom koju zastupate. Zajednica srpskih opština, odnosno zajednica opština sa srpskom većinom, kaže Lajčak, će biti zajednica koja neće imati, čak neće predstavljati ni autonomiju, to je njegova poslednja rečenica o ovome, nego će biti jedan oblik srpskog samoupravljanja u republici Kosovo.

Piše, ljudi. Nije izmislila Milica, Miloš, Boško, Voja, rekao Lajčak, ovlašćeni pregovarač. Sada Aleksandar Vučić odlazi da tamo razgovara, a poručuju mu da o sadržaju pregovora nema.

Mi tražimo da se pod hitno održe one konsultacije o kojima je bilo reči i da se naprave pregovarački okviri za dalje. Ne znam zašto imate problem sa tim da uključite druge političke organizacije kada je takav nacionalni interes u pitanju? Sa kim se vi ovde, ljudi, dogovarate, sa Hilom ili sa srpskim narodom? Pa, taj čovek svako jutro i svako veče gostuje na televizijama i promoviše interes SAD, uveravajući nas da je to interes građana Srbije.

Dakle, 17. februara ste imali čoveka zbog koga su kasnili izbori, Šaipa Kamberija. Cela Srbija je stala, parlamentarni život, da bi Kamberi dobio stolicu ovde u poslaničkim klupama i imunitet. A da li znate gde je bio 17. februara Kamberi? Na proslavi nezavisnosti tzv. Kosova u prostorijama EU. Pa, da li je moguće da se u sred Beograda slavi nezavisnost Kosova? Pa, kada smo to imali u životu da vidimo? Pa, gde su reči osude? Gde je reakcija na tako nešto?

Šaip Kamberi nam se ruga. Pa, to je za razmatranje skidanja njegovog poslaničkog imuniteta, podrivanje ustavnog poretka. Ali, ne, nije Šaip Kamberi rušilac države, nego državotvorna opozicija. Svakog dana su nam glave na naslovnim stranama. Svakog dana. Crtate nam mete na čelu. Svakog dana nas nazivate antidržavnom opozicijom zato što branimo Ustav Republike Srbije, a oni koji krše Ustav Republike Srbije i koji slave nezavisnost Kosova, njih nazivate gospodom.

Znači, Šaip Kamberi je gospodin, a mi smo lažovi, šljivovice? E, to je vaša retorika i to je vaša politika. Ali, to kako vi postupate prema opoziciji, tako postupate prema građanima. Pola miliona građana je za ove opcije ovde dala glas na izborima i pola miliona građana vi nazivate antidržavnom opcijom.

Ja nikoga ne nazivam niti izdajnikom, niti antidržavnom opcijom, niti antisrpskom pozicijom, ali vas podsećam da je jako važno da se okanete daljeg podstrekivanja političke nestabilnosti i da mi kažete šta je sporno da se na bilo kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom o ovome diskutuje. Šta je sporno da se jedno jedino saopštenje prenese u medijima? Šta je sporno da učestvujemo u debati, da učestvujemo u polemici? Šta je sporno da nas pozovete da damo svoj komentar kada medijski kerberi iznose o nama najveće uvrede? Da li postoji to na svetu? Zašto se tu ne uskladite sa EU, nego kada treba da se šalje narod u borbene misije? E tada ste se setili da mora da se uskladite sa EU.

Prošle nedelje Koalicija za Sandžak, koalicija za rušenje države vam traži… Pazite šta traži potpredsednik Skupštine, ljudi? Potpredsednik Skupštine Zukorlić traži bosanski narod. Zašto to traži, ja ne treba da vas učim. Da bi imao pravo na samoopredeljenje. Da li je to istina ili sam ja slagao? Da li je neko reagovao na to? Traži da se srpski jezik izjednači za bošnjačkim, odnosno bošnjački sa srpskim i traži ili bosanski jezik, a bošnjački narod. Potpuno je svejedno, znamo šta stoji iza svega toga i traži, naravno, iz svega toga ne autonomiju, autonomija je prvi korak, naredni je Sandžak republika.

Savijemo li kičmu bilo, znajte i sami, rušiće Srbiju i vašem i našem Novom Sadu i u našoj Raškoj i u Vranju i u Preševu i u Bujanovcu. Zato smo danas ovde da kažemo – Srbiju moramo da branimo i Srbiju niko ne može da ruši, a mi od Srbije odustati nećemo.

Hvala vam.

Gospodine ministre, ni na koji način nisam želela da na vaše odsustvo ukažem kao problem, već iskreno sam žalila što niste bili tu i vidim da je u vašem odgovoru bilo dosta propusta, niste pažljivo saslušali ono što sam rekla. Dakle, insistiram da Srbija treba da podrži samo one operacije koje su odobrene od strane UN. Ne znam šta je tu sporno. Sve ostale operacije su ili NATO operacije ili operacije EU pod patronatom NATO. Tu je kraj priče. Mi kao vojno neutralna država imamo svojevrsne ograde, svojevrsne rezolucije na koje možemo da se pozovemo i da u tome ne učestvujemo. Mislim da je to sasvim u redu.

Što se tiče ovog takmičenja ko više voli Srbiju, nikada to nisam potencirala, niti sam uopšte prejudicirala da će doći do nekakve izdaje, ali ako vi ne planirate da potpišete sporazum, na šta vas mi podsećamo da nikako to ne smete da uradite, ne znam zašto očekujete aplauz poseban zato što treba da branite Ustav. Vi nemate, ljudi, mandat da to potpišete. Ako vi to ne planirate, pa vama će dobro da dođe ova naša pozicija kada odete u Brisel i da kažete – vidite, ovi desničari, potpuno su pomahnitali, prave nam nerede, nasilni su, hoće da se biju, ne smemo da potpišemo. Koristite nas kao argument. Što se vi sa nama obračunavate kada mi na taj način dajemo vama jedan pregovarački argument više da vi tamo možete da se pozovete na naše zaoštravanje kao jedan od argumenata koje sve vlade koriste u čitavom svetu? To je potpuno legitimno.

Sad što se tiče gospodina Jovanova, ja sam u blagoslovenom stanju, a vas hormoni ubiše. Politički pol ste promenili, ne znam da li planirate da menjate i neki drugi pol. Znači, vidim višak ženskih hormona, primećujem, gospodine Jovanov, svaki put ste sve bolji, uverljiviji kada oponašate moj glas.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, predsedniče Republike, biću vrlo konkretna sa nekoliko pitanja kako bih konačno mogla da čujem odgovor na njih, jer juče osim politikanstva nismo čuli državotvorno rasuđivanje.

Dakle, volela bih da zapišete ovo što ću sada pitati, jer će dragoceni biti odgovori za javnost. Ovo je ono što pitaju građani Srbije nas kao narodne poslanike, insistiraju da to postavim u parlamentu.

Rekli ste da imaju tri uslova kojim vas ucenjuju kada je u pitanju francusko-nemački plan. Pomenuli ste juče čak u jednom momentu da su insistirali na odgovoru odmah, ultimativno, što je zaista nezapamćeno, čini mi se da smo kao narod nailazili na veće poštovanje i da smo dobijali kvalitetne sporazume i predloge sporazuma kada smo bili pod turskom okupacijom nego danas 2023. godine, kada se gordimo određenim međunarodnim uglednom, ali evo da budem vrlo konkretna. Vi ste insistirali na tome da je reč o „non-pejperu“, vi ste insistirali na tome da je reč o inicijativi, a kao što vidimo sami ste rekli da postoje tri zahteva koja se odnose i na prekid evropskih integracija i na povlačenje investicija i na uopšte, da kažemo jedan termin, koji se može podvesti pod izolacijom.

Dakle, da li nameravate da kao Narodna skupština usvojimo zajednički zaključak, gde ćemo definisati crvene linije daljeg toka pregovora gde ćemo pokazati da imamo strategiju za rešavanje kosovsko-metohijskog čvora i da će se ta naša strategija isključivo kretati u okvirima Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije.

Takođe, pomenuto je da je nedopustivo za Srbiju, da takozvano Kosovo postane članica UN. Vrlo eksplicitno tražim sada konkretan odgovor bez bilo kakvog uvijanja.

Da li na isti takav način odbijate i članstvo takozvanog Kosova u interpolu, jer znate i sami kakve bi to posledice donelo po Srbiju? Da li na isti takav način odbijate članstvo Kosova UNESKO?

Da li, ja vas zaista molim predsedavajući da posle već koliko minuta govorim konačno reagujete na ova dobacivanja? Ja neću nastaviti svoje izlaganje dok ne zamolite kolege iz SNS da se obuzdaju i nije sporno. Svoje preostalo vreme ću da potrošim tako što ću da ćutim, jer neki put ta tišina mnogo više govori.

Da li možete da ih obuzdate? Nemate nameru to da učinite?

Dakle, molim pre svega, da mi vratite vreme koje ste iskoristili, jer je svaki trenutak dragocen. Očigledno da nemate autoritet kod poslanika SNS, jer oni nastavljaju da galame, ali prihvatiću to kao i sve ostale napade koji stižu na Srpsku stranku Zavetnici.

Dakle, vrlo konkretno pitanje na kome insistiram. Da li podrazumeva odbacivanje tačke u kojoj stoji reč „dve strane“ će se dogovarati o normalizaciji odnosa? Da li podrazumeva da ćemo se protiviti članstvu u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nemojte vi da nam govorite o UN. Znači, to nije dovoljno. Vi sami znate da to nije jedini način da se prizna nezavisnost takozvanog Kosova i insistiram na svim međunarodnim organizacijama.

Dragoceno je sada da saznamo konačno, da li su vas sve članice NATO-a među kojima je, recimo i Mađarska, Španija itd, eksplicitno obavestile da će glasati za prijem takozvano Kosova UN?

Jako je važno da imamo tačnije u NATO-u, jako je važno da imamo konkretan taj odgovor, jer ćemo na taj način moći da sprovedemo možda i zajednički jednu diplomatsku ofanzivu ka tim zemljama i znati na čemu stojimo. Znači, vrlo je eksplicitno, tražim odgovore na ova pitanja. Sada.

Čopore, nemojte čopore zavijati toliko, pa nemojte, u redu je, polako. Idemo dalje. E, sad nemoj. Pa, znate ima ona dečija pesmica „Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš“, e ja taj tri, dajem, tri groša za to što vi pričate ili što bi naš narod reko pet para. Pošto je tolika odgovornost prema državi Srbiji. E, sada želim da kažem još nešto.

Jutros je održana konferencija za štampu, predsednika izvršnog Odbora SNS, Darka Glišića, koji je reciklažom bajate vesti, pokušao da nanese određenu štetu Srpskoj stranci Zavetnici, očigledno zato što strahujete od rasta rejtinga naše stranke i ja to razumem, ali isto tako vas molim da se služite istinom.

Darko Glišić je rekao da je narodni poslanik Dragan Nikolić napustio Srpsku stranku Zavetnici, čovek sedi iza mojih leđa, demantovao je to danas.

Evo, Dragane molim te, tu je čovek, nemojte ljudi, nemojte što bi rekao onim maratoncima nemojte ljudi ko Boga vas molim, čovek ovde.

Idemo dalje. On je demantovao to.

Predsedavajući, da li možemo ovo da rešimo ovo. Nemojte posle da mi smo ti koji miniramo Skupštinu.