Poštovani narodni poslanici, uvaženi narodni poslaniče, hvala vam na pitanju koje ste uputili.
Svakako vi znate da naše ministarstvo u svom sastavu ima sektor koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali pitanje koje ste adresirali tiče se konkretno PIO fonda. Naša saradnja sa njima je dobra, konstruktivna. Ja ću iskoristiti priliku da navedem da ćemo od decembra meseca imati povećanje penzija od 12,2%. Mislim da je to nastavak kontinuiteta osnaživanja, ekonomskog osnaživanja naših najstarijih sugrađana.
Konkretna ideja koju ste na ovoj sednici izneli jeste u razmatranju i našeg Ministarstva i mi smo kao jednu od tačaka dijaloga koju vodimo sa PIO fondom upravo naveli tu inicijativu zato što verujemo da bi to obradovalo sasvim sigurno veliki broj naših građana, tako da se na tome svakako radi i razgovara se i svaka podrška vas kao narodnih poslanika u tom pravcu je dragocena. Naravno, sve dodatne informacije, ukoliko vam budu bile potrebne, Ministarstvo je otvoreno za svaki vid razgovora, sugestija i možete doći po još dodatnih informacija, ali ukratko radimo na tome i verujemo da ćemo naići na razumevanje i od ostalih nadležnih institucija.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
U konsultaciji sa vama, preuzela sam odgovornost da uputim odgovor na pitanje narodnog poslanika Đorđa Komlenskog, koje je bilo upućeno, adresirano ka ministarki Jeleni Žarić Kovačević, ali s obzirom na to da ministarka nema odgovornost konkretno za ovo pitanje, iako je njeno ministarstvo uključeno u proces razgovora i svakako će biti neodvojivi deo radne grupe, ne bih želela da se ogradim od ove važne teme i da kao resorni ministar ne uputim odgovor na ovo vrlo važno pitanje.
Naime, status roditelja-negovatelja je nešto na šta roditelji zaista dugo čekaju. Prve inicijative upućene su još 2013. godine, ali ne možemo reći da kao država u međuvremenu nismo uradili značajne korake koji su imali za cilj da osnaže položaj porodica u kojima se nalazi dete ili odrasla osoba koja je korisnik osnovne ili uvećane tuđe nege i pomoći. U pitanju su deca koja ne mogu sama da vode brigu o sebi i kojima je potrebna konstantna nega. Mi smo zaista iz razgovora sa roditeljima i direktnom komunikacijom sa njima mnogo toga od njih naučili.
Mislim da bi jako važno bilo da svi mi koji smo politički akteri, koji zastupamo određene institucije, češće razgovaramo upravo sa tim porodicama, jer rad i razgovor sa njima zaista oplemenjuje i otvara brojne vidike, a i zapravo, raspoređuje naše prioritete kao ministara.
Imali smo vrlo važne i konstruktivne sastanke u Palati Srbija. Sastanak je trajao četiri i po sata, nakon toga razgovarali smo sa njima i u Kragujevcu i moram da istaknem da tu nije bilo nikakve s naše strane selekcije i izbora, već smo pozvali sve one koji su se ikada obratili Ministarstvu na ovu temu, s obzirom na to da su postojale različite inicijative. Ali bih želela da stavimo tačku na to, jer bilo je razgovora i tokom prethodnih dana ovde zašto nismo prihvatili verziju koja je stavljana na dnevni red, odnosno za koju nismo glasali da bude na dnevnom redu, odnosno narodni poslanici to nisu učinili.
Naime, poštovani građani Srbije, dragi očevi i majke i porodice, želim da znate da nije u pitanju bio predlog novog zakona, zakona roditelj-negovatelj, nego je u pitanju bio predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.
Mi smatramo i duboko smo uvereni da je neophodno usvojiti poseban zakon koji bi svojim odredbama intervenisao u mnoge druge zakone, odnosno čije bi odredbe zadirale i u sam Zakon o socijalnoj zaštiti.
Ono što je manje poznato u Republici Srbiji jeste da Zakon o socijalnoj zaštiti, postojeći zakon, predviđa pravo nezaposlenom roditelju koji 15 godina u kontinuitetu brine o detetu koje je korisnik tuđe nege i pomoći, da nakon ispunjenja uslova, starosnog uslova, može ostvariti pravo na minimalnu penziju. To je ono što mi danas imamo i ono što je bila jedna od verzija koja se pojavila ovde na dnevnom redu je bukvalno prepisano pravo koje mi već imamo, a nije se postavilo pitanje a šta ako ta nega prestane nekim slučajem nakon 14 godina, recimo, ako se ne navrši 15 godina te nege? Da li to znači da oni neće imati nikakav radni staž? I šta onda mi to menjamo ako smo samo prepisali nešto što već postoji Zakonom o socijalnoj zaštiti, sa nekim manjim korekcijama i proširenjem prava?
Suštinski, želim da na ovoj današnjoj sednici kažem ono što se zapravo tiče samih roditelja. Mi nismo želeli da sastavljamo zakon o roditeljima bez roditelja. Ne možemo pisati nešto što se tiče njih bez njihovog učešća.
Duboko verujem da smo kvalitetnim diskusijama došli do preliminarne verzije koja će biti predočena na radnoj grupi i koja će nastojati da omogući što širi obuhvat korisnika prava, a u skladu sa državnim mogućnostima. Jer, ono što je i kolega maločas govorio, mislim da je pošteno da to narodu kažemo, država nije ćup bez dna, niti bilo ko od nas ne želi da neko pravo uspostavi zbog toga što nam je tako ćef ili zbog toga što nemamo osećaj. I mi smo ovde i očevi i majke i znamo kako to izgleda. I u našem neposrednom okruženju svako ima nekoga ko ima sličnu muku ili sličan problem, ali moramo razumeti da je država ekonomski iscrpljena onim što nas je zadesilo tokom godinu dana prethodnih, s tim da kao odgovorni i pošteni ljudi želimo da kažemo da to nije posledica isključivo unutrašnjih udara, već i geopolitičke situacije na koju mi zaista nismo mogli da utičemo i koja se prelama preko naših leđa.
Ukoliko pogledate samo strukturu budžeta ministarstva koje ja predstavljam, mi 130 milijardi dinara svake godine isplaćujemo, samo naše ministarstvo, za prava koja se tiču porodice, a gde su drugi resori - subvencije za stanove o kojima smo govorili, gde je zdravstvo, privreda koja je takođe ima važne podsticaje porodičnim gazdinstvima, porodičnom preduzetništvu, takođe i poljoprivreda. Sve su to bočni kanali podrške porodici koji jednu porodicu ekonomski osnažuju, čine je jačom i zdravijom.
Radna grupa je prilika da na jedan stručan, odgovoran i temeljan način dođemo do Nacrta zakona o roditelj-negovatelj, a onda ćemo kao Vlada usaglasiti sve dalje korake i izaći pred vas, kao narodne poslanike, i zatražiti da oko toga budemo jedinstveni i da dogovorimo jedan zakon koji će sasvim sigurno ispisati istoriju naše odgovornosti prema porodici i socijalnoj stabilnosti države.
Ono što mogu da izvestim javnost, a uverena sam da se tiče mnogih, prva sednica radne grupe biće održana do polovine decembra. Nemamo nameru da radnu grupu razvlačimo u nedogled. Trudićemo se da ona bude efikasna i brza, ali ne na uštrb kvaliteta. Nije cilj da stvorimo manjkavu verziju koja će da proizvede još veću diskriminaciju. Na taj način suočili bismo se sa tim da imamo jedan deo majki i očeva koji bi neopravdano bio diskriminisan.
Mislim da mnogo nijansi postoji. Ne želim da današnju sednicu opterećujem sa svim tim detaljima, jer vaša dužnost nije da poznajete ovu materiju, ali zaista je složena i poslanici koji su se time bavili znaju o čemu govorim i znaju koliko tu postoji različitih nijansi gde možemo da se ogrešimo i da napravimo neki propust koji bi vodio ka diskriminaciji određenih majki i očeva.
Postoji populacija dece posle 18 godina gde je produženo roditeljsko pravo. Mi ovde ne govorimo samo o dečici do 18 godina, govorimo i o onima koji nakon 18 godine ne mogu da se staraju o sebi, pa su roditelji produžili roditeljsko pravo.
Govorimo i o zaposlenim i o ne zaposlenim majkama. Zaposlene majke traže, recimo, fleksibilnije radno vreme. Vi znate i sami da je to vrlo osetljivo, s obzirom na to da mi moramo da razgovaramo i sa poslodavcima na tu temu. U komparativnoj analizi, kako je to uređeno u drugim zemljama, mislim da će naša država u regionu dati najbolje rešenje, najpravednije, najhumanije koje će biti u interesu roditelja i pre svega njihove dece kojima je potrebna podrška i roditeljska ljubav.
Takođe, vrlo je važno da definišemo kada neko dobije status roditelja-negovatelja. Šta to znači? Šta se od njega očekuje? Da li on prolazi određene obuke? Ko su ljudi koji rade na tome da on pruži što kvalitetniju negu? Da li je on dovoljno obučen iz oblasti zdravstva, pedagogije? Mora ipak poznavati neke osnove. Svaki roditelj uvek zna najbolje šta je za njegovo dete. Da bismo pružili što bolji kvalitet te usluge mi ćemo nastojati da taj proces paralelno prate i te obuke kako bi i oni sami sticali još dodatna znanja i kako bi olakšali živote svoje dece.
Izašli smo pred ljude otvoreno i odgovorno i uopšte ne želim da vladajuća koalicija na bilo koji način stavlja monopol na temu bilo kog zakona i da ispadne da nešto zato što dolazi iz redova opozicije za nas nije prihvatljivo. Ne, uopšte nije stvar u tome i želim to da znate i da vam se obratim i u tom smislu. Naprosto ono što ste ponudili nije bilo valjano sročeno, čak su postojali komentari da je to namerno urađeno da bi Skupština odbila kako bi se od toga pravila politička tema. Ne želim da pravimo od toga političku temu i zato tu stavljam tačku.
Do sredine decembra imaćemo prvu verziju i, Bože zdravlja, uverena sam da ćemo nakon toga moći da do 1. februara imamo i konačnu verziju radne grupe u koju pozivam sve, dakle sve i udruženja i zainteresovana lica. Nemamo uopšte ambiciju da ta radna grupa bude iza zatvorenih vrata. Njen rad će biti transparentan. Javna rasprava takođe može omogućiti angažman i drugih zainteresovanih strana i uopšte javnosti u celini, svako je dobrodošao i verujem, ako ništa drugo, ono što treba da nas ujedini jeste odnos prema porodicama, prema majkama, prema očevima, prema deci i prema onima kojima je potrebna naša podrška i zagrljaj svih institucija. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, hvala vam što pokazujete interesovanje za novi Zakon o radu, i ako je to nešto što nas tek čeka, jer znate i sami, Skupština to dobro zna, to je jedan od najsloženijih zakona koji nam valja usvojiti. Zato smo krenuli na vreme.
U toku je tvining projekat, otvoren je pre više meseci, zajedno sa našim partnerima iz evropskih država, koje učestvuju u tvining projektu sa ciljem da težimo ka usklađivanju radnog zakonodavstva sa najboljim praksama u EU, odnosno u evropskom radnom zakonodavstvu.
Sadašnja faza projekta jeste da se prepoznaju direktive koje postoje u EU, a koje mi u Srbiji treba da primenimo. Naravno, mi kao ministarstvo i uopšte delegacija Srbije uvek nastoji da preuzme najbolje prakse, da ne budemo neka Resavska škola koja će po svaku cenu da prepisuje evropska iskustva, bez analize da li to pogoduje našim interesima i da li mi možemo kao država to uopšte da ispratimo.
Države koje učestvuju u tome su Švedska, Slovenija, Francuska, Grčka, koje nam pomažu i prenose svoja iskustva. Ja želim da vam prenesem šta je to što njihovi eksperti za sada daju kao predlog, a tiče se zaštite roditeljstva i materinstva, s obzirom na to da Zakon o radu tretira i položaj majki, naročito kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta .
Dakle, grčki eksperti predlažu da porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta dobiju i one majke koje nisu zaposlene na neodređeno vreme. Dakle, koje su angažovane recimo, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili nekim ugovorom od delu, o dopunskom radu, da se naprosto proširi taj broj majki koje bi ostvario, bez obzira na način, odnosno status radnog angažmana.
Takođe, jedan od predloga jeste produženje porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta, namerno pravim tu razliku, objasniću i zbog čega, za rođenje drugog deteta. Mi na današnji dan imamo za rođenje prvog i drugog deteta 12 meseci odsustvo, a tek duplo veće za rođenje trećeg i četvrtog deteta.
S obzirom na to da naša zemlja vodi zaista veliku i grčevitu borbu da nam se deca rađaju i da ohrabrim roditelje da naprosto prošire svoje porodice, mi naravno da smo se trudili da ceo ambijent prilagodimo porodici, ali majke i očevi koji su dobili jedno dete, već kod drugog deteta značila bi im podršku. To su demografi prepoznali jer u svim njihovim analizama ističu da je rođenje drugog deteta zapravo najvažnije kada je u pitanju demografska bitka, da se tu vodi borba. Mi smo, sećate se pre 20 godina govorili o trećem detetu kao ključu, ali demografi sada barem tako kažu, da je drugo dete zapravo negde gde treba da ohrabrimo roditelje. Eksperti njihovi predlažu podsticaje, odnosno produženje porodiljskog za rođenje drugog deteta ili za višeplodne trudnoće kada roditelji dobiju blizance ili trojke, imali smo i četvorke, Bogu hvala.
Hoću da istaknem samo da mi na današnji dan, kao zemlja imamo tri meseca porodiljsko odsustvo i onda nakon toga do 12 meseci imamo odsustvo radi nege deteta, odnosno narednih devet meseci i nakon toga postoji mogućnost produženja pod određenim uslovima.
Sve više kada ministar Gašić malo pre kaže, da objasnimo šta je rodna ravnopravnost. Sve više očeva uzima odsustvo radi nege deteta, dakle, da ne bude da muškarci uzimaju porodiljsko zato ističem ovo odsustvo radi nege deteta, koje stupa trećeg meseca po rođenju deteta. Prošle godine smo imali 20% očeva koji su od ukupnog broja odsustava radi nege deteta ovo pravo koristili.
Zato govorim jer želim da istaknem da ovaj zakon pogoduje i očevima i majkama, ali da mi kao zemlja sa 12 meseci odsustva nakon rođenja deteta odsustva sa posla, ne da nismo zaostali za evropskim državama, nego prednjačimo. Mi stalno mislimo da je nešto bolje u tuđem dvorištu i sve pogledujemo u tuđu avliju, a ne vidimo zapravo da smo mi kao država zapravo mnogo učinili kada je u pitanju pronatalitetna politika, samo Bugarska ima veće odsustvo od Srbije. Jedna Mađarska ima kraće od nas, a govorimo o Mađarskoj kao šampionu populacionih mera. Francuska 16 nedelja ukupno. Isto toliko ima i Nemačka. Istini za volju oni kasnije pružaju neke dodatne mogućnosti, ali opet ograničavaju primanja za roditelje koji odsustvuju sa posla.
Lepa je vest i hoću to da znate, da smo ove godine, isplatili u oktobru 497 miliona dinara više nego u septembru za roditeljski dodatak, što pokazuje da ima nekog napretka i to su oni statistički podaci koji nas najviše raduju i sve ćemo učiniti u tom pravcu. Nakon što tvining grupa bude završila prvu preliminarnu verziju očekujemo je takođe uskoro, za nekoliko meseci, otvorićemo širi socijalni dijalog, gde će biti uključeni pre svega sindikati koji su nam mnogo važni, bez njih nema Zakona o radu, posebno reprezentativni sindikati, ali i oni koji su uopšte uključeni u društveni dijalog, svi su dobrodošli. Zakon o radu je temeljni zakon koji određuje odnos poslodavaca i radnika, a samim tim i privredne aktivnosti u široj slici.
Tako da, obaveštavaćemo vas o svemu i vama hvala na interesovanju. Ukoliko bude bilo nešto nejasno, rado ću odgovoriti pismenim putem. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege ministri, pred vama se nalazi Predlog budžeta za 2026. godinu, a moram da kao resorni ministar konstatujem da jednu desetinu tog budžeta predstavlja budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Budžet koji je koncipiran tako da pogoduje interesima porodice, da pogoduje našem najvažnijem nacionalnom zadatku, da se suprotstavimo tzv. deografskoj zimi i u tom kontekstu sada govorim ne samo o budžetu ministarstva koje predstavljam, već i o onome što su davanja u okviru resornog ministarstva nadležno za zaštitu interesa porodice, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji.
Želim da istaknem stvari za koje verujem da su vrlo važne da građani čuju. Naime, predloženi budžet Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - 237 milijardi i to je rast od gotovo 11 milijardi u odnosu na 2025. godinu. To pokazuje da smo socijalno odgovorno društvo. To pokazuje da radimo na prevenciji siromaštva, zaštiti najugroženijih kategorija, osetljivih grupa, podršci u porodici, materinstvu i roditeljstvu.
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim i mislim da je to vrlo važna vest koju građani Srbije takođe treba da znaju, a verujem da će se i narodni poslanici, bez obzira na političku pripadnost tome obradovati, jer većina vas je dala glas za povećanje roditeljskog dodatka sa konta budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Do novembra 2025. godine isplaćeno je 35 milijardi dinara za roditeljski dodatak i mislim da je to vest koja ohrabruje i koja pokazuje da smo učinili pravu stvar kada smo povećali roditeljski dodatak za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta i raduje me što je taj dobar i pozitivan kontinuitet zaštite porodice i porodičnih vrednosti nastavljen i u mandatu moje koleginice Jelene Žarić Kovačević.
Mislim da dovoljno govori činjenica da od ukupnog budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od 237 milijardi čak 131 milijarda usmerena je ka davanjima namenjenim porodici, roditeljima i deci. Navešću samo nekoliko primera.
Dakle, za hraniteljske porodice predviđeno je budžetom za 2026. godinu 8.045.000.000 dinara.
Za ustanove socijalne zaštite, mimo davanja usmerenih ka porodici, ali takođe ustanove socijalne zaštite brinu o članovima porodice 32 milijarde dinara.
Dakle, 1,7 milijardi dinara namenjeno je profesionalnoj rehabilitaciji, podsticajima poslodavaca, programima zapošljavanja preko nacionalne službe za zapošljavanje osobama sa invaliditetom.
Takođe, ono što smo obećali na jednoj od prethodnih sednica, dužnost mi je da vas obavestim, s obzirom na to da je postojalo interesovanje od stane narodnih poslanika koji su pitali da li će Ministarstvo preuzeti i isplatiti naknade zaposlenima u preduzeću „Stil“ Zrenjanin, zadovoljstvo mi je da vam kažem da je država postupila odgovorno i savesno i da smo isplatili naknade osobama sa invaliditetom koje su radile u „Stilu“ Zrenjanin.
Naravno, pored ovih važnih socijalnih programa, moram da istaknem da naš fokus nije da ohrabrujemo ljude da budu u sistemu socijalne zaštite. Danas je daleko manji broj ljudi korisnika narodnih kuhinja i mislim da to najbolje pokazuje da sve ono što smo činili pomažući da izađu na tržište rada porodice koje su bile socijalno ugrožene je dalo rezultate. Sve manje je i korisnika socijalne zaštite, ali, naravno, sve dok ih bude naša obaveza je da o njima brinemo, da se staramo i vodimo računa da sa njima zajednički ponesemo teret sa kojim se suočavaju.
Dragi prijatelji, narodni poslanici, kolege ministri, dužnost mi je da nekoliko rečenica potrošim i na značajnu konferenciju koja je danas održana u organizaciji ministarke Macure, a na kojoj je više kolega učestvovalo iz Vlade Republike Srbije.
Naime, mi smo u procesu aktivnosti od 16 dana borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja nad devojčicama i mislim da je jako važno da oko toga budemo jedinstveni, nedvosmisleni i bezkompromisni u borbi protiv svakog oblika nasilja, bilo ono u neposrednom, direktnom, fizičkom ili verbalnom kontaktu ili bilo u digitalnom svetu u kome smo danas sve više prisutni.
I tu moramo da budemo odgovorni svi. Nasilje nikad ne može da bude niti relativizovano, niti opravdano, niti podsticano, a verujte da ovaj Dom u svemu tome ima veliku odgovornost i da mi utičemo na kreiranje atmosfere koja postoji u društvu i zato moramo da svi zajedničkim snagama osudimo nasilje i da pozovemo sve žrtve nasilja da nikada ne prezaju od toga, da traže podršku od države.
Mi smo kao ministarstvo preduzeli i tu važne korake i u okviru svih tih programa dobili podršku i novim budžetom za 2026. godinu, gde ćemo nastojati das sistem socijalne zaštite uskladimo sa potrebama platforme „čuvam te“ kako bismo zaštitili decu, adolescente i odrasle koji su žrtve nasilja u bilo kom trenutku.
Takođe, želim da čestitam i ovaj veliki praznik koji danas obeležavamo, a to je Dan prisjedinjenja Srema, Banata, Baranje i Bačke Kraljevini Srbiji. Večeras u 20.00 časova u Novom Sadu Svečanom akademijom Vlada Republike Srbije i Pokrajinska Vlada obeležiće ovaj veliki praznik koji nas podseća da nikada ne smemo dozvoliti da pod izgovorima neke političke borbe nekome padne na pamet da izdvaja Vojvodinu od ostatka Srbije.
U kontekstu prethodne teme o kojoj sam govorila želim da podsetim da je Srbija bila prva zemlja u kojoj su žene pristupile glasanju u parlamentu upravo na današnji datum 1918. godine, kada je sedam veličanstvenih dama izglasano za delegate velike Narodne skupštine.
Da se vratim na budžet. Pilotirali smo garanciju za mlade u tri okruga i dobili smo rezultate koji nam pokazuju da sa ovakvim programima možemo da podstaknemo zapošljavanje, prekvalifikaciju i obuku mladih i moram da zahvalim kolegama iz Vlade i Ministarstva finansija koji su imali razumevanje da pomognu da ovaj program ostane aktivan i u 2026. godini, jer kroz ovaj program prošlo je preko pet i po hiljada mladih za svega godinu dana.
Većina njih ili je dobila radno mesto ili je dobilo potrebno znanje i iskustvo kako bi se na nekom drugom mestu radno angažovali.
Kada govorimo o radu, a bilo je o tome reči danas i u parlamentu, neko je pominjao zakon, čini mi se poslanik Veselinović, koji sada nije tu, ali verujem da će mu njegove kolege preneti, mi smo apsolutno otvoreni za svaku sugestiju, za svaki predlog. Trenutno traje Tvining projekat koji podrazumeva konsultacije sa ekspertima iz pet evropskih zemalja, koji nastoje da daju svoje smernice i sa nama podele svoja iskustva kako bismo naše radno zakonodavstvo prilagodili potrebama i radnika, ali i potrebama i poslodavaca, jer moramo govoriti i o interesima poslodavaca kada govorimo o interesima radnika i među njima ne treba da postoji jaz, već kompatibilnost.
Ono što je svakako dragoceno jeste da nastojimo da kroz Tvining projekat dođemo do najboljeg nacrta zakona i verujem da ćemo tu imati ozbiljan socijalni dijalog i da će sve zainteresovane strane i adrese učestovati kako bismo taj jedan od najtemeljnijih zakona napravili po meri, ponavljam, porodice zato što je cilj da stvorimo radno zakonodavstvo koje će zaštititi i materinstvo i roditeljstvo i koji će pogodovati onome što su naši najvažniji zadaci, a to jeste svakako demografska obnova.
Bilo je reči i o statusu roditelja negovatelja. Ja se neću osvrtati na bilo kakav pokušaj političke zloupotrebe ovog pitanja zato što smatram da je ovo poslednja tema koja sme da bude politički zloupotrebljena.
Život majke koja brine o detetu ili život oca koji brine o detetu sa smetnjama u razvoju nikada ne sme da bude tema kojom ćemo politički manipulisati, niti kojom ćemo debatovati na taj način što ćemo jedni u druge upirati prst i zato mislim da treba da pošteno kažemo ono što smo već više puta rekli. Država nije rekla ne statusu roditelja negovatelja, država je rekla ne paušalnim, površnim rešenjima koja bi stvorila veliku diskriminaciju, isključila određene kategorije i izazvala još veću nepravdu nad onima kojima život nije nimalo lak.
Zaista imam i kao resorni ministar, a dobila sam podršku od ostalih kolega koji učestvuju u svim razgovorima i hvala im na tome, jer ovo nije pitanje jednog resora, ovo je pitanje čitavog društva i ne samo političke scene, već i svih institucija da o ovome razgovaramo na jedan ozbiljan način, kako bismo došli do najboljeg rešenja koje će uvažiti interese porodice i zaštititi upravo tu kategoriju.
Sa ovog mesta želim da poručim da ćemo do sredine decembra imati i zasedanje prve radne grupe i pozivam sve koji imaju bilo kakve valjane i kvalitetne predloge, a pre svega dobre namere da razgovaramo.
Zaista želim da vas zamolim da ne zloupotrebljavamo politički, ne politizujemo ovako važno pitanje, jer možemo stvoriti samo još veće probleme. Ako smo zaista uz te porodice, onda dozvolimo da i oni budu uključeni u pitanje koje se tiče upravo njih.
Verzija koja je predložena nije valjano sročena. Proizvela bi ozbiljnu diskriminaciju i zbog toga zaista molim da ubuduće kada ovakve stvari radimo, radimo to na način koji nalažu procedure i na način koji je dostojanstven i koji priliči, zapravo, našoj odgovornosti koju nosimo kada diskutujemo o ovako jednom složenom pitanju.
Sve narodne poslanike, bez obzira na političku pripadnost i sve građane Srbije obaveštavaćemo kao radna grupa, transparentno, o svim koracima koje budemo preduzimali na ovom polju, jer nam je cilj da stvorimo efikasno rešenje i da stvorimo kvalitetan odgovor na položaj roditelja-negovatelja.
Dragi prijatelji, želim da kažem i da je ministar finansija danas saopštio, a samim tim i mi možemo da to još jednom potvrdimo, svako u svom domenu, da će povećanje plate zaposlenima u državnoj upravi od 1. januara biti 5,1%.
Hoću da se obratim ljudima zaposlenim u sistemu socijalne zaštite, zato što su to ljudi koji čuvaju Srbiju, koji čuvaju porodice, koji brinu o ljudima i koji se suočavaju uvek sa velikim izazovima, rešavajući nečije najčešće i privatne intimne probleme. Dakle, zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, a na osnovu povećanja od 5,1% želim da saopštim da će nova osnovica za obračun plate biti 6.533 dinara, čime smo stvorili uslove kada smo menjali uredbu da svi imaju jednaku osnovicu, što nije bio slučaj prethodnih godina.
Dakle, nova uredba koja stupa na snagu 1. januara predviđa da svi zaposleni u sistemu socijalne zaštite imaju jednaku osnovicu, jer ne želimo da među njima stvaramo razlike i prvi put ćemo imati situaciju da niko zaposlen u sistemu socijalne zaštite neće biti ispod minimalca.
Podsećam da to više nije onaj stari minimalac koji je bio minimalac. Ovaj minimalac zaista sa kumulativnim povećanjem od 38%, ako računamo i povećanje od 1. januara, predstavlja zaista ozbiljan skok i ozbiljan napredak.
To je nešto što vidim da pozdravljaju čak i oni koji pripadaju opozicionom političkom klubu, jer zaista ni jedna država u godinu dana nije uspela da za 38% poveća minimalnu cenu rada.
Naravno da mi to konstatujemo kao korak kojim smo zadovoljni i koji pokazuje napredak, naročito u kontekstu činjenice da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ali to nisu rezultati koji nas motivišu da stanemo. To su rezultati koji nas motivišu da nastavimo da radimo i da se trudimo da usmeravamo našu podršku i naš fokus ka teže zapošljivim kategorijama, zato što nam je u vremenu kada svet teži ka radnim migracijama, a dobro sam upoznata sa tim, s obzirom na to da je to takođe u nadležnosti našeg Ministarstva, mi ne želimo da po svaku cenu pribegavamo uvozu radne snage, bez obzira što se te dozvole daju na svega devet meseci.
Mi želimo da naši ljudi rade. Mi želimo da Srbija radi. Mi želimo da se Srbija razvija. Iza nas je jedna vrlo teška godina, godina u kojoj smo svi pokazivali više emocija nego što smo smeli to da činimo. Godina u kojoj su pokušavali da nas podele, da između nas iskopaju rovove, godina u kojoj je bilo mnogo teških reči, a još težih dela, godina u kojoj su samo naši neprijatelji mogli da trljaju ruke i samo oni da se raduju, kako regionalni, tako i oni iz inostranstva. Godina u kojoj smo odoleli velikim udarima, velikim iskušenjima i dozvolite, nisam pretenciozna kada to kažem i nije to deo mog nacionalnog ponosa, ali godina u kojoj je Srbija izdržala nešto što ne bi izdržala ni jedna evropska država. Ali, naravno, posledice se osećaju i nije fer da neko geopolitičke prilike koje se prelamaju preko naše kičme pripisuje državi Srbiji.
Mislim da nije fer da neko kaže iz poslaničkih redova – nećete dobiti licencu. Nećemo ili hoćemo…
(Miroslav Aleksić: Što da delimo odgovornost?)
Zato što se to tiče građana Srbije, zato što građani Srbije čekaju te vesti i zato što nema nikoga ko je izašao i rekao bilo kakvo rešenje ili bilo šta ponudio, osim priložene kritike.
Kritika je uvek nešto što svako može da kaže, ali mislim da u ovom času kada govorimo o ovakvim geopolitičkim izazovima, ako neko ne može da pomogne, ne treba bar da se raduje zbog izazova sa kojim se njegova zemlja suočava, ni kriva ni dužna, zbog nečega u čemu uopšte ne želim da ulazim u to ko je prodao NIS, jer to je nešto što i vrapci na grani znaju. Dozvolite da barem ne pravimo te jazove „nećete dobiti licencu“.
Srbija će se izboriti sa tim, jer Srbija je ipak tvrd orah. Mi, kako god bilo, u mnogo velikim istorijskim prilikama i nesrećama nismo dali da budemo objekat u rečenici. Ako nekome treba da se izvinimo zbog toga što nismo vazali, u nama nećete pronaći te koji će se zbog toga izvinjavati.
Naš suverenizam ima svoju cenu i mi je nažalost plaćamo, ali ne želimo da odustanemo od odluke da vodimo nezavisnu, spoljnu, unutrašnju i ekonomsku politiku. Bez obzira na to šta se bude događalo, srpski interes će biti u fokusu i ekonomske i socijalne i energetske i vojne i bezbednosne i svake druge politike naše države. Ko želi od Srbije da se ograđuje, žao mi je što mu je neka druga prestonica bliža od Beograda. Nama nije i nikada neće biti.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje pružite podršku ovom budžetu, ne kao brojkama, već kao odgovornosti prema narodu, prema građanima, da pokažemo jedinstvo i da se trudimo da neki naredni budžet, u nekim srećnijim okolnostima po našu državu i narod bude još bolji i predvidi one stvari koje su možda izostavljene, a na nama ministrima je zadatak da budemo u narodu, da obilazimo opštine, da razgovaramo sa građanima i da budemo bliže ljudima.
Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanici, kolege ministri, želela bih da u svega nekoliko minuta, kao resorni ministar koji se bavi socijalnom politikom i koji je zadužen za zaštitu prava socijalno osetljivih grupa pružim podršku ovom zakonu koji se kolokvijalno već uvrežio u narodu kao zakon pod parolom „svoj na svome“. Mislim da je ovo prilika da posle više godina, a usudiću se da kažem i posle više decenija građani Srbije izađu iz birokratskih lavirinata i steknu pravo na sopstvenu imovinu, na sigurnost i na socijalnu pravdu. Ovaj zakon, pored velikih i značajnih posledica za pravni i ekonomski sistem Republike Srbije, direktno utiče na položaj socijalno osetljivih kategorija našeg stanovništva.
Navešću jedan ličan primer. Ja sam rođena u Kaluđerici koja je pre rata imala svega stotinak kuća, govorim o Drugom svetskom ratu, a gde su živeli uglavnom starosedeoci. Tokom 90-ih godina mi smo gledali kako pristižu ljudi iz Republike Srpske Krajine, sa područja Bosne i Hercegovine, iz današnje Republike Srpske, nekoliko godina kasnije i sa Kosova i Metohije i reč je o ljudima koji su bili prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta i problem legalizacije upravo nastaje tada, jer najveći broj objekata koji danas nema rešeno ovo pitanje je upravo podignut u tom periodu. Država je tada nastojala da omogući da ponovo izgrade svoje domove, svoje kuće kako bi imali sigurnost i krov nad glavom. Svi jako dobro znamo da svaki čovek kroz čitav svoj život teži da se skući, da omogući i temelje i krov svojoj porodici i naravno da bude svoj na svome u svakom smislu te reči.
Konačno, kako je taj problem nastao, on posle toliko vremena treba da bude i dovršen. Naravno, činjeno je mnogo toga u prethodnom periodu da se ovi izazovi prevaziđu i reše, ali nikada do sada nismo imali ovakav predlog, ovakav paket mera koji suštinski dugoročno i sistemski rešava problem, rešava pravnu neizvesnost i čuva pravo svojine svih naših građana. U današnjem svetu, u svetu savremenih tekovina, proširuju se primarna ljudska prava i ovo svakako jeste ljudsko pravo i mislim da ćemo i na tom putu napredovati ukoliko damo podršku ovom zakonu.
Želim da podržim i odluku da se posebno tretiraju kategorije kao što su porodice sa više dece, borci, primaoci socijalne pomoći, članovi seoskih domaćinstava, samohrani roditelji, kao i porodice koje žive u objektu koji predstavlja njihovu jedinu nekretninu. Mislim da je važno da podsetimo da određene osetljive kategorije, a gde ubrajam i borce bez obzira na činjenicu da nisu uvek socijalno osetljiva kategorija, su oslobođeni naknade za legalizaciju i samim tim će to biti podstrek da se što pre prijave i što pre reše pravnu nesigurnost sa kojom su suočeni.
Mislim da će primena ovog zakona imati posledicu i da veći broj mladih ljudi na lakši način dođe do potencijalne nekretnine i ostvari prava koja su definisana Zakonom o kreditima za mlade. Dakle, karakter ovog zakona jeste i socijalni, jeste i demografski, jer dajemo podršku i onim ljudima koji žive u manjim sredinama, koji žele sigurnost, koji žele da budu svoj na svome, a čime se zaustavljaju i demografske migracije koje nam predstavljaju problem kada je u pitanju odliv stanovništva iz manjih ka većim sredinama.
Vrlo je značajno i za one ljude čiji su domovi bili predmet izvršenja da damo podršku i izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Svi znamo kako izgleda kada se nekome otima dom u kojem živi zbog različitih dugovanja. Ovo nikako ne sme da bude shvaćeno kao poruka da neko ne treba da izmiruje svoje obaveze i da će zbog toga biti zaštićen, ali naprosto zbog specifičnih okolnosti u kojima može da se nađe određena porodica. Imali smo to u vidu kada smo kao Vlada Republike Srbije, podržani inicijativom predsednika, izneli ove izmene pred narodne poslanike.
Dakle, pre svega ovo je činjeno zbog interesa dece kako deca ne bi ostajala na ulici i kako bi imala krov nad glavom bez obzira nad nedaću u kojoj se određena porodica može naći.
Dakle, ovde je predviđeno da je u pitanju nekretnina, nepokretnost površine do 60 metara kvadratnih u kojoj naravno porodica, odnosno član domaćinstva ima prebivalište najmanje pet godina.
Bilo je već reči o tome, ne bih se vraćala, ali želim da prosto dam podršku svemu tome.
Kritike koje su upućene na ovaj zakon bile su jalove. Nisu bile utemeljene, predstavljale su neki pokušaj da se po svaku cenu nešto kritikuje zarad kritike. Mislim da svako ko obilazi Srbiju, svako ko je prisutan na terenu, svako ko razgovara sa našim narodom zna koliko je ljudi čekalo ovakvo rešenje. Bukvalno sa svima sa kojima sam razgovarala, bez obzira da li žive u gradskim ili seoskim sredinama, kazali su da je ovo jedno od najvažnijih rešenja poslednjih godina koje za njih znači rešavanje životnog pitanja.
Kada imate ljude koji su kupovali stanove, a sigurno ih mnogi poznajemo, pa su investitori na različite načine ostavili ovo pitanje nerešeno, možemo zamisliti koliko im znači što će sada konačno moći da postanu i formalno vlasnici stanova u kojima žive.
Tako da, ovaj zakon jeste na dobrobit naroda, jeste na dobrobit socijalno osetljivih kategorija, naših boraca, porodica, samohranih roditelja i svih ljudi koji su poštenim radom sticali svoju imovinu i nastojali da imaju krov nad glavom. Mislim da bi bilo savesno i odgovorno sa naše strane da smo svi imali jedinstvo oko nečega što je dobro za narod i što je dobro za Srbiju.
Ovo pokazuje da Srbija podvlači crtu, postavlja propise, uvodi u zakonske, legalne tokove postojeće stanje, a dugoročno staje na put svakome ko misli da mimo propisa zakonskih može nešto da gradi i može nešto da radi. Tako da je ovo stvaranje reda, poretka i zakona.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite da samo napomenem i nekoliko tema koje su bile predmet diskusija u parlamentu tokom prethodnih dana, a direktno me se tiču.
Kao resorni ministar želim da preuzmem svu odgovornost za one porodice koje brinu o deci sa smetnjama u razvoju. To je poslednja tema koja sme da nam služi za političko nadgornjavanje, za potkusurivanje, za naše razmirice. Mislim da ako želimo da neki zakon usvojimo, ako želimo da rešimo pitanja, probleme izazove, određene kategorije, onda se to radi nakon što se obavi jedan zaista sveobuhvatan dijalog, nakon što čujemo različita mišljenja.
Mislim da je pitanje porodica čiji članovi, pre svega deca, imaju stepen invaliditeta kako ne mogu sami o sebi da brinu. Mislim da je to pitanje koje je najosetljivije za svako društvo.
Zaista molim sve, a preuzimam najvišu odgovornost za to, da ovu temu ne zloupotrebljavamo, a budite uvereni da ću kao resorni ministar, zajedno sa svim svojim kolegama, učiniti sve da se ovo pitanje reši na najpravičniji mogući način, ali tako što ćemo slušati potrebe roditelja, majki i očeva i tako što ćemo raditi u interesu dece.
Apsolutno sam spremna u svakom trenutku da razgovaram sa svim zainteresovanim stranama, sa svim narodnim poslanicima bez obzira ih kojih poslaničkih grupa dolaze jer, ponavljam, ovo nije političko pitanje koje sme biti rešavano preko kolena. Moramo da shvatimo složenost situacije, moramo da budemo posebno osetljivi i posebno obazrivi jer govorimo o ljudskim sudbinama, a pres svega govorim o dečici koja su nemoćna da brinu sama o sebi.
Takođe želim da kažem da smo održali prvu sednicu Radne grupe za izradu Nacrta zakona o evidenciji osoba sa invaliditetom jer mi još uvek kao zemlja nemamo jedinstveni registar osoba sa invaliditetom i mislimo da je jako važno, u kontekstu teme o kojoj sam i maločas govorila, da prvi put dobijemo transparentan registar koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da imaju posebnu legitimaciju koja će im lakše otvarati vrata brojnih institucija, organa i koja će njihov status u društvu učiniti vidljivijim, koja će im omogućiti da uživaju određene povlastice i privilegije i da budu prepoznati u našem društvu kao osobe sa invaliditetom kako bismo svi mi ostali mogli da damo još veći doprinos i da omogućimo ostvarenje njihovih prava.
Naravno, ja pozivam sve da se tokom diskusije i na ovu temu uključe, da daju svoje mišljenje, da daju svoje savete. Nama je uvek cilj da svaki zakon bude što bolji i kvalitetniji i nismo pretenciozni da mislimo da smo najpametniji, da je samo naša verzija najbolja i najkonkretnija.
Takođe, želim da obavestim i kolege narodne poslanike da smo prošle sedmice imali prvi sastanak u takvom formatu u dosadašnjem funkcionisanju sistema socijalne zaštite gde nismo pozvali samo direktore ustanova socijalne zaštite, niti smo pozvali samo direktore centara za socijalni rad, pozvali smo zaposlene u sistemu socijalne zaštite koji su kostur naše države, koji su srž borbe za obespravljene, za osetljive kategorije, za one ljude kojima je najteže i kojima je potrebna podrška države. Prvi put smo imali sastanak u takvom formatu gde smo saslušali njihove probleme, gde smo čuli njihova pitanja, pokušali da na svako pružimo odgovor i gde smo naveli da će biti ispravljena Uredba koja je potom i usvojena na Vladi koja je diskriminisala jedan deo zaposlenih u sistemu socijalne zaštite čime ćemo tu nepravdu novom Uredbom ispraviti od 1. januara 2026. godine, jer smatramo da je sistem socijalne zaštite značajan za jednu državu i da mora da bude efikasan i da kadar koji radi u sistemu socijalne zaštite treba da bude zadovoljan uslovima rada.
Još jednom, poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržimo zakon svoj na svome, pozivam vas da podržimo pravo na privatnu imovinu, pravo na red, pravo na uređenost, pravo da ljudi izađu iz, kao što rekoh, birokratskih lavirinata posle toliko godina čekanja, pravo da svako sutra može da raspolaže svojom imovinom, da je koristi i da oseća sigurnost. To je dobro za sve naše porodice, to je dobro za sve naše ljude, to je dobro za sva naša sela, za sve naše varoši i gradove, to je dobro za Srbiju, a ono što je dobro za Srbiju ne sme biti predmet našeg nadgornjavanja.
U tom smislu, zahvaljujem resornom ministarstvu na ovoj podnetoj inicijativi, zahvaljujem predsedniku Srbije što je izneo srpskoj javnosti sve informacije koje su važne i kao resorni ministar za socijalnu politiku, ali i za boračku populaciju koja je ovde posebno obuhvaćena, kao i osobe sa invaliditetom pružam punu podršku, a sve kolege narodne poslanike pozivam na dijalog u narednom periodu kako bismo razgovarali o zakonskim rešenjima koja se tiču roditelja dece sa smetnjama u razvoju.
Hvala vam.

Narodni poslaničke, hvala vam na ovom pitanju. Ja sam prosto previdela da maločas to pomenem, iako sam slušala poslaničko pitanje vaše koleginice tokom prethodnih dana. Ministarstvo je preduzelo sve neophodne mere i mi smo pripremili isplatu za naknadu za višak zaposlenih, 44 nažalost osobe, u pitanju su osobe sa invaliditetom.
Međutim, ono što smo mi prepoznali, gledajte, mi smo mogli da odmah isplatimo tu naknadu i da kažemo - žalimo, prosto Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju nema načina da nastavi radni angažman osoba sa invaliditetom i da mi kao ministarstvo rešimo ono što je naša potreba, ali smo smatrali da je važno da pokušamo da Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju prevaziđe te izazove i tu smo zaista imali veliku podršku Ministarstva privrede koje je u više navrata održalo susrete sa pomenutim direktorom i razgovaralo sa njim o načinu podrške države poslovanju samog preduzeća, kako bismo smanjili taj broj potencijalno otpuštenih radnika.
Jedan deo njih jeste smanjen, ali, evo, na današnji dan mogu da vam kažem da smo mi pripremili sredstva koja ćemo isplatiti svim osobama sa invaliditetom koje su, nažalost, u statusu viška zaposlenih u tom konkretnom preduzeću. Odmah sa njima vodimo dalje razgovore kako bismo pomogli da se oni zaposle na nekom drugom mestu, jer Ministarstvo uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje obezbeđuje subvencije za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali i uopšte subvencije za samozapošljavanje. Nešto su više subvencije za osobe sa invaliditetom. Preduzeli smo sve što smo mogli kao ministarstvo i sve ćemo uraditi da zaštitimo te ljude.
Kada kažem sve ćemo uraditi, to nije nešto na dugačkom štapu, to je koliko u toku ove nedelje kada se finalizuje konačan presek samog Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju koje nam je, tu ste potpuno u pravu, slalo konstantno različite izveštaje. Dakle, u jednom trenutku njihove procene su bile veće, pa manje, pa veće, pa manje. Dakle, po mom skromnom sudu, neka se niko ne ljuti, jedna neozbiljnost. Mi smo to prepoznali i zato se uključilo Ministarstvo privrede, da naprosto malo utegne i rad samog preduzeća.
Inicijativa vaša usmerena ka jedinicama lokalnih samouprava da one regulišu pitanje Zakona roditelj-negovatelj. Gledajte, smatram da nije dobro kada delimo decu i lično sam se uvek protivila, i to ne krijem, kada se u nekom gradu uvedu besplatni udžbenici, a u nekom ne, iako to jeste inicijativa lokalne samouprave i lokalna samouprava ima prava da opredeli sredstva za takvu meru, iako neka druga susedna lokalna samouprava to nije učinila, ali mi ovde treba da govorimo o sistemskom rešenju. Sistemsko rešenje nije rešenje da u ovoj lokalnoj samoupravi imamo, u ovoj nemamo, iako je dobro što je Bor jedan reprezentativni primer kao jedna bogata opština koja danas vrlo dobro stoji i može sebi tako nešto da omogući. Iako je bilo kritika da se u Boru loše živi, evo sama činjenica da Bor može da podnese takve budžetske efekte dovoljno govori o kvalitetu života i standardu građana Bora.
Evo, pozivam i vašu poslaničku grupu, kao i sve druge poslaničke grupe, da razgovaramo u narednom periodu i da definišemo rešenje koje će biti na korist tih ljudi, a ne da bacimo neki predlog na sto, znajući da taj predlog nije dovoljno kvalitetno sročen, da on čak nije nešto što bi i roditelji podržali, da bi to samo koristili kao udicu za političko prepucavanje. Dakle, nema mesta, po mom mišljenju, tu politizaciji. Dajte da razgovaramo, uvek sam tu.
Što se tiče „Stil“ Zrenjanin, sve što je naša obaveza biće preduzeto i rešeno. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, uvažene kolege ministri, uspeli smo da proteklih godinu dana vratimo porodicu kao temu i da uz velike podsticaje koje država izdvaja pomognemo da se, ako ništa drugo, za početak u prvom koraku zaustavi strmoglavi pad nataliteta, jer je naša zemlja, nažalost, kao i deo čitavog evropskog kontinenta suočena sa demografskom zimom.
Sve ove mere koje smo danas predvideli svoje pune rezultate pokazaće tek u vremenu pred nama. Važno je da u tome istrajemo i da shvatimo da ova tema nalaže pozornost, angažman i koordinaciju svih institucija, svih resora i naravno ne samo u okviru Vlade Republike Srbije, već i u saradnji sa lokalnim samoupravama i svim drugim organima i ustanovama.
Podsetiću da je prvi zakon koji je izmenjen u ovom sazivu bio Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, kada smo uvećali roditeljski dodatak. Zahvaljujem narodnim poslanicima koji su ubedljivom većinom glasali za to da porodilje danas u Srbiji primaju najveći roditeljski dodatak ne samo na Balkanu, već i u čitavoj jugoistočnoj Evropi.
Jedan deo narodnih poslanika koji danas nije prisutan u sali nije smatrao da tada treba da podrži ovo povećanje, što je bio nagoveštaj da će oni nastaviti sa licemerjem i da neće biti objektivni, odgovorni, niti će uvažiti potrebu da zajednički ostvarujemo državne i nacionalne interese, jer im je politikanstvo očito iznad Srbije.
Kao veliki rezultat populacione politike Republike Srbije, podsetiću na meru za dodelu subvencija za kupovinu prve nekretnine za bračne parove. Ukratko ću vas samo izvestiti da je u prethodnoj godini dodeljeno preko 400 subvencija, 20% od ukupne vrednosti nekretnine, a ove godine, Bože zdravlja i mira, pre svega, u našoj zemlji, očekujemo da će broj subvencija za stanove biti tri puta veći nego u prethodnoj 2024. godini. Kada kažem tri puta veći, to je projekcija koja nije optimistična i nije previše ambiciozna. Ona je realna i najmanje će biti tri puta više dodeljenih subvencija nego u 2024. godini.
Uspeli smo da za sedam dana u prethodnom mesecu osnujemo više od stotinu saveta za porodicu i demografiju, koji deluju pri lokalnim samoupravama, jer želimo na taj način da podstaknemo lokalne samouprave da se adekvatnije posvete pitanju porodice i demografije, jer smo uočili, potpuno realno i objektivno, da postoje lokalne samouprave koje fantastično rade kada je populaciona politika u pitanju, a postoje lokalne samouprave koje još uvek nisu shvatile koliko je važno da porodicu stave na dnevni red.
Želimo da koordinacijom sa savetima pri lokalnim samoupravama za porodicu i demografiju pomognemo da ljudi na terenu imaju pravovremene informacije. Dakle, ne može se desiti situacija da majka, porodilja dođe na šalter u lokalnoj samoupravi, pita kako može da ostvari pravo na subvenciju, ne samo Ministarstva za brigu o porodici, već i Ministarstva za brigu o selu, Ministarstva privrede i drugih resora koji su posvećeni u svom radu podršci porodici, a da nemaju adekvatnu informaciju ili da službenici nisu dovoljno upoznati sa tim.
Dakle, želimo da obučimo kadar koji će biti u službi porodici, majkama, očevima i deci.
Dragocena je vest i jako mi je žao što to nije adekvatno odjeknulo u javnosti zbog celokupne atmosfere u kojoj danas radimo. Najava predsednika da će Srbija osnovati alimentacioni fond.
Alimentacioni fond je sigurnost za samohrane roditelje, za njihovu dečicu, ali i utočište za sve one koji ne smeju biti žrtva nesavesnog postupanja neodgovornog roditelja i mislim da je to prava mera kojom država pokazuje na koji način želi da zaštiti decu, samohrane roditelje i da stane na put onima koji ne ispunjavaju svoje roditeljske dužnosti.
Zakon o alimentacionom fondu, verujem da će se uskori naći pred narodnim poslanicima i sudeći po reakcijama samohranih roditelja širom Srbije, on nailazi na veliku podršku i pružiće sigurnost mnogim porodicama širom Srbije.
Poštovani narodni poslanici mnogo bih bila danas srećnija da vam predočim šta smo sve radili tokom ovih 11 meseci. Obilazili smo lokalne samouprave, obnavljali vrtiće, gradili terene, igrališta za decu, rekonstruisali škole, opremali domove zdravlja, trudili se da pravimo lokalne samouprave po meri porodice i da svaka varoš u Srbiji bude mesto u kom je porodica na prvom mestu. Ali kada je država na udaru želim da akcenat današnjeg izlaganja bude posvećen upravo tim aspektima.
Na delu je pokušaj ekonomskog iscrpljivanja naše zemlje, na delu je pokušaj nečega što smo mi već imali priliku da vidimo. Međutim, nažalost, danas na ovim blokadama učestvuju i one generacije koje se ne sećaju šta znači izgubiti državu, šta znači kada se sprovede obojena revolucija i šta znači kada vas izigraju oni koji vas huškaju da idete u prve redove dok zakulisnim radnjama prebrojavaju na stotine miliona evra koje su dobili iz inostranstva da bi sproveli prevrat, preuzeli državu i potom je rasprodali i predali u bescenje.
Godine 1999. i 2000. godine naša zemlja je, dakle godinu dana uzastopno, upisala se u istoriju kao jedina država u kojoj je za godinu dana sprovedena prva vojna, a potom i politička intervencija. I sve ono što nije uspeo da učini tokom 1999. godine NATO nije uspeo da učini tokom 1999. godine učinili su oni 2000. godine, jer su došli kao politička pešadija spremna da proda i rođenu majku. Oni su znali da moraju tada da vrate dug onima koji su ih na vlast doveli i vi znate da ove ocene nisu paušalne, kasnije se u svim izveštajima govorilo o tome koliko je novca dobila radio „Slobodna Evropa“, koliko je novca dobio Otpor, koliko je materijala štampanog prosledio i izručio „Dojče vele“?
Ko su sve bili finansijeri svih revolucionara koji su se kasnije i hvalili i dičili kako su novac donosili da unište Srbiju. Za šaku dolara uništili su na stotine hiljada porodica u Srbiji. Ljudi su ostajali bez parčeta hleba za stolom, bez prilike da prehrane svoju porodicu.
O političkim posledicama, o posledicama po našu privredu, po privredne gigante, posledicama po naše institucije, po našu vojsku koju su želeli da pretvore u lovačko društvo, po našu policiju koju su želeli da umore i slome, po naše bezbednosne snage koje su želele da razoružaju i da ih liše i znanja i informacija, i da ih pretvore u svoje produžene ruke i uslužne servise.
O posledicama po našu nacionalnu politiku, po identitetska pitanja, da ne govorim o KiM, da ne govorim o Crnog Gori, i o odnosu prema Republici Srpskoj.
Poštovani građani Srbije, znam koliko ste zabrinuti zbog onoga što se dešava u Republici Srpskoj.
Sud BiH, nije Dejtonska institucija, a podsetiću kada je osnovan, posle 2000. godine, kada je Pedi Ešdaun, kao visoki predstavnik naredio njegovo osnivanje, dok su tada u Beogradu ćutali, tadašnje vlasti su o tome ćutale, slovo jedno nisu potrošile da upozore, iako je to bila naša obaveza, ne samo moralna, već i formalno pravna i politička, jer je Srbija garant Dejtonskog mirovnog ugovora i znali su da će taj sud postati inkvizitorski, znali su da će biti politički instrument za obračun sa srpskim narodom i sa njegovim političkim prvacima i predstavnicima, i znali su da će isključivo služiti za to da se Srbima dodeljuje na stotine i stotine godina robije, znali su da od toga prave mali kazamat Haškog tribunala ovde na Balkanu, ali nisu tada smatrali da postoji potreba, da to osude, niti da zaštite našu braću i sestre sa te strane Drine.
Danas Srbija uprkos svim izazovima, uprkos tome što trpi udarce i spolja i iznutra, ima snage i smelosti da stane uz Banja Luku, ima hrabrosti da poruči da će se pred svim međunarodnim instancama boriti da se očuva slovo Dejtona, boriti da se očuva politička samostalnost Republike Srpske.
Ništa manje i ništa više od onoga što nam pripada, od onoga za šta su se borili naši preci, od onoga za šta su ljudi krvarili, 30 hiljada života, utkano je u temelje Republike Srpske, ali usudiću se da kažem da je u pitanju na stotine hiljade života, jer se za našu samostalnost tamo stradalo i vekovima unazad.
Zar neko želi da nas potpuno liši institucija,znajući da Srbi tamo gde nisu imali državu i gde nisu imali institucije, završavale su u logorima, jamama, jedva smo iz tih jama izašli i neko ponovo želi da nam dodeli sudbinu Kurda, naroda koji ima sve, ali nema ništa jer nema državu.
Kada nemate državu, nemate ništa. I uzalud je da o bilo čemu diskutujemo kada nam je država napadnuta. Šta je uvek vražja rabota? Šta je najveća umešnost đavola, nego da nas ubedi da ne postoji, jer oni sve vreme nas ubeđuju da ovo što vidimo na ulici, nema elemente obojene revolucije, a sva simbolika se ponavlja, isto kao 2000. godine, potpuno su isti akteri, samo što sada naravno lukavo se ne isturaju u prve redove, iste su poruke, iste metode, opsesija ovom zgradom, pokušaj da se ona unizi i to je patološka mržnja ne prema poslanicima iz vladajuće koalicije ili ministrima, to je patološka mržnja prema Srbiji, jer ova zgrada pokazuje istorijsko iskustvo jednog naroda, pokazuje našu postojanost, našu svest o tome da su vekovi bili potrebni da steknemo slobodnu državu, ali nas i podseća da je bilo dovoljno da samo nekoliko dana da je na kratko izgubimo. Na kratko tada te 2000. godine, kada su isto tako zloupotrebili ljude koji su došli iz čitave Srbije, verujući da čine nešto dobro za svoju zemlju i svoj narod, verujući u bolje sutra. Onog časa kada je taj narod otvorio vrata institucija, u njega su ušli mnogi čija imena danas ne želim da pominjem, zato što predstavljaju ruglo i sramotu za srpsku politiku, koji su zaposeli institucije i krenuli da sprovode naloge svojih mentora iz inostranstva.
Isto tako i danas, još bezočnije, još brutalnije, još licemernije, zloupotrebljavaju ono na šta je naše društvo najviše osetljivo, našu mladost.
Duboko verujem da među ljudima koji su na ulici i među demonstrantima, postoje oni koji imaju dobru nameru, ali nemaju dovoljno informacija, niti političkog iskustva i koji su na žalost zavedeni, zloupotrebljeni i gde postoji opravdana bojazan da će biti nasamareni i izigrani i nakon toga duboko razočarani u politiku kao poziv.
Mnogi od njih kada shvate da su izmanipulisani neće posle više imati ni želju ni da se bave ni državom, ni politikom. Čitave generacije su tako propale zbog neodgovornih političara tokom 90-tih godine koji su vodali te mučene studente ulicama, a nakon toga ostavljali ih bez posla i njih i njihove roditelje. Nisu im dali šansu ništa drugo nego da kupe kartu u jednom smeru i da odu iz Srbije i da se nikada više u nju ne vrate. To je ono što su te generacije dobile od one vlasti koju su na vlast dovele 2000. godine.
Zato je naša dužnost da ih na sve to upozorimo, jer neko ih natapa otrovom, neko pokušava da učini od mladih ljudi topovsko meso, pešadiju koja treba da pogine, pa, to je ono čuveno – neki će te da poginete, a neki ćemo da preživimo. E, to je logika anarhista iz redova opozicije, to je logika ovih „proglasovaca“ koji se trude da nam prodaju rog za sveću i da se predstave kao nekakva novina na srpskoj političkoj sceni. A, mi ih svi dobro znamo u starim odelima, DOS dva pokušava da sprovede 5. oktobar dva. To je formula koja je svima poznata, svakome ko želi da vidi šta se danas dešava.
Predsednik je pre nekoliko dana, čini mi se i juče, govorio o uplivu stranog faktora i u opozicione redove, ali i u tzv. duboku državu. Koliko su ušli u svaku poru? Koliko su nam ušli na univerzitete? Preko nevladinih organizacija plaćali seminare za sve te profesore koje danas nije stid, bar pred ovom decom koja se nalaze ovde u Pionirskom parku i koja se bore. Zamislite zašta se bore đaci? Da uče, da idu u školu. Danas roditelj koji želi da mu dete ide u školu je bot. Danas đak koji želi da sedi u klupi je krezuba Srbija, pa mu prebrojavaju zube. To oni čine, rušeći autoritet prosvete.
Želim da se obratim i tim prosvetnim radnicima, pa da ih pitam – da li se oni sećaju ko je započeo tu nakaradnu reformu prosvete, od koje mi ne možemo da se oporavimo? Pa, ti isti koji ih danas podržavaju u tim demonstracijama, ti isti, Gaša Knežević. Prepisali iz inostranstva, doneli i sproveli. Nije ih se ticalo zato što su znali da je srce jednog društva njegov obrazovni sistem. Zato što su znali da tu kada nas lome, slomili su nas po vertikali. Tu nam čupaju dušu, u školi. To je zločin.
Zamislite vi da dete koje ide od prvog do četvrtog razreda, gde treba da uči kosa, tanka, uspravna, debela, tablicu množenja, pisana, štampana slova, ne pohađa nastavu. To su lekcije koje ne mogu da se nadoknade u životu. Zašto? Zbog čega? Ovde smo izglasali Zakon o visokom obrazovanju, prethodno je sa sindikatima prosvete dogovoreno sve što su tražili. Sami su rekli i više nego što smo tražili. Dakle, budite pošteni i kažite da vi imate političke ciljeve i da je vaš politički cilj nešto za šta ste spremni da žrtvujete i sopstvenu decu i da ste vi gori i svirepiji od svih jakobinaca, od svih boljševika. Izađite i recite tim mladim ljudima nešto što je aksiom istorijski, da revolucija uvek na kraju proždire svoju decu.
Mi moramo da se borimo i za te duše. Znam da to nije lako, nije lako kada gledate razbijene glave, nije lako kada gledate kako nasrću na policiju, nije lako kada neko omalovažava one ljude koji čuvaju sigurnost i bezbednost naše države. Među njima ima i onih koji su ratovali na Kosovu i Metohiji 1999. godine, koji su branili naša ognjišta, koji su čuvali ovu državu, koji se nikada ni za milimetar nisu povukli. Sada te ljude treba da po šlemu udara neko ko je pokazao šta misli o institucijama Republike Srbije, obijajući pragove belosvetski, tražeći podršku iz inostranstva. Vi se sećate da su oni tražili da Evropska unija nadzire izbore u Srbiji, ne samo da ih nadzire, nego da ih sprovodi, odnosno ta privilegovana briselska manjina u koju se oni kunu.
A, šta je ovde po sredi? Poraženi su na svom izvorištu odakle se slivalo na stotine miliona dolara u njihove radionice, edukativne centre, čitaj, štabove za indoktrinaciju i za promenu svesti i za dekodiranje naših generacija. Tamo su poraženi i nakon inauguracije Donalda Trampa nema dileme da će se Evropa u 2025. godini promeniti više nego za prethodnu deceniju. I, šta oni sada žele? Da Srbi budu izolovani od tih procesa? Pa, zar mi nemamo prava da otvorimo konačno srpsko pitanje na Balkanu. Pa, toliko smo čekali sav ovaj trenutak. Pa, toliko smo se borili, kupovali vreme, razgovarali, pregovarali i sa onim sa kojim nam je bilo muka i da sedimo u istom prostoru da bi sačekali ovaj trenutak.
Sada kada trenutak dolazi ovu državu neko treba da sruši? Ili da nas uvede u začarani krug da ne možemo da se bavimo državom od onih koji na nju jurišaju, a nema garancije za srpske, državne i nacionalne interese bez jake države. Ne možemo podržati ni Republiku Srpsku, ne možemo ni ekonomski napredovati, ne možemo podržati porodicu, ne možemo zaštiti nijednog jedinog Srbina ma gde se nalazio, ni naš narod u Crnoj Gori. Pa, pogledajte kako DPS ljulja vlast zato što su se okuražili, ljulja jer želi da se vrati u Podgoricu, želi da se vrati da poništi borbu našeg naroda da očuva svetinju u Crnoj Gori, jer vide da ovde u Srbiji se stvara koalicija, koalicija jurišnika na našu otadžbinu. Ta koalicija naravno da ima svoje regionalne bokove, hrvatsko-albansku osovinu.
Pa, šta smo imali prvo kada su krenule demonstracije u Srbiji? Odlazak Aljbina Kurtija u Zagreb. O čemu je on pričao sa Plenkovićem na konferenciji za štampu? Samo o Srbiji. Oni nemaju drugu temu, jedina fascinacija je uvek Srbije. Pale lutke predsednika Srbije, ritualno ih pale zato što bi oni zapravo time da pošalju poruku da paleći njega kao personifikaciju institucije u Srbiji žele da zapale Srbiju i žele da je pretvore, simbolički u prah i pepeo jer ne podnose da Srbija bude, ne jaka, nego uopšte prisutna, da bude takmac u bilo čemu, da se za nešto pita.
Danas kada narodni suverenisti pobeđuju svuda oni žele ovde da poraze taj suverenizam. Pa, zar ćemo mi njima da dozvolimo, kao gubitnicima na međunarodnom polju da u Srbiji upišu neku pobedu. I, to zašto? Zbog čega? Treba postaviti pitanje ljudima koji učestvuju i na samim demonstracijama, šta je njihova politička ponuda, ko su ti ljudi imenom i prezimenom koje oni žele da predlože kao svoje političko rešenje i svoju političku opciju? Ubeđena sam da 80% njih nikada ne bi podržalo postojeće anarhiste iz opozicije. Ubeđena sam u to.
Država naravno nije igračka i to je nešto što uvek ponavljaju svi članovi Vlade i svi oni koji znaju koliko je dug jedan dan, radni dan, svih nas koji se trudimo da budemo na braniku otadžbine i da pomognemo našem narodu i da budemo u njegovoj službi.
Politički avanturizam je mnogo opasna stvar i videli ste koliko je skupo koštao Ukrajinu. Posle toga nema popravnog. Nemamo prava na poništavanje onoga što je loše urađeno i zato naš apel danas, kojem se pridružujem i u kojem pozivam da ne prave od Srbije poligon za izvođenje prevrata, niti da prave od nje poprište za neke građanske sukobe, da ne jurišaju na našu policiju koja obavlja samo svoj posao savesno, časno i pošteno, jer da su takvim demonstracijama bili angažovani bilo gde u Evropi teško da bi ikada iko od njih mogao da kaže za Srbiju da je neka autokratska zemlja. Tamo se mnogo drugačije postupa prema demonstrantima, ali ovde postoji nešto što je svojstveno našim ljudima i nešto što je svojstveno građanima Srbije, a to je istinska tolerancija, jer mi jako dobro znamo koliko smo skupo plaćali cene građanskih sukoba, naših podela i naših razmirica i zato je ta tolerancija i bila prisutna prethodnih meseci, zato što smo nastojali kao država da učinimo sve i iscrpimo sve mogućnosti da pokušamo da objasnimo, da upozorimo i da branimo državu svim legitimnim i legalnim sredstvima i danas to činimo, ali ne prezajući od onih koji najavljuju da će po svaku cenu zaustaviti Srbiju.
I ne samo zaustaviti, njihova je želja da je vrate, strmoglavo da je vrate u rikverc. Posledice takvog scenarija bile bi kobne. Ja ne želim ovde da bilo koga plašim, niti zastrašujem, ima ona naša čuvena – rekoh i dušu spasih, ali zaista mislim da moramo svi da stavimo prst na čelo i da dobro razmislimo da mi rezervnu otadžbinu nemamo.
Poruka je apsolutno jasna. Borićemo se do kraja, borićemo se ne protiv njih, nego borićemo se za svoju zemlju i za svoj narod i za ovu porodičnu politiku i za naša sela i za naše radnike i za naše resurse i za našu Republiku Srpsku i za naš narod na Kosovu i Metohiji.
Borićemo se i protiv svakoga ko pomisli da otvara nova žarišta u Vojvodini, da tu pravi neke nove kvazi političke nacije i podstiče separatizam i secesionizam.
Borićemo se protiv svih onih koji žele da Srbijom upravljaju samo oni koji su prebrojavali sredstva NED-a, USAID-a, pa sada plaču po stranim ambasadama zbog toga što su im prazna sada ta korita.
Važna je vest da je danas sin Donalda Trampa stigao u Srbiju. To pokazuje da Srbija gradi mostove. To pokazuje da Srbija ima saveznike, ima sagovornike, ima partnere koji žele i mogu da je razumeju, a sada bih pitala ove koji su danas ostavili prazne klupe da su tu šta bi bilo, gospodo, da smo vas poslušali, pa uveli sankcije Rusiji? Bili bismo deo poražene politike, promašene agende. Srbija je uvek branila međunarodno pravo, pod jedan, i mir, pod dva. I danas su to naši principi našeg odnosa prema svim žarištima u čitavom svetu i mi od tih principa ne želimo da odustanemo.
Na spomeniku Jovanu Nenadu u Subotici piše, jednom od predvodnika srpskog naroda na tim prostorima: „Moja je ideja pobedila“. Ništa nije važnije nego kada ideja pobedi. Ideja te Srbije, suverene Srbije, narodne Srbije, ideja patriotske misli, ideja odgovorne politike, porodične politike, ideja vojne neutralnosti, očuvanja naših tradicionalnih i istorijskih savezništva i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, ali naša ideja i naša nada i u onu Ameriku koja je držala srpsku trobojku na beloj kući, ideja u promene, u svet u kome će ponovo važiti principi međunarodnog prava, u kome ćemo imati one sagovornike koji će želeti da nas saslušaju, a ne da nas konstantno uslovljavaju različitim ultimatumima koji su koncipirani tako da Srbija da sve, a nikada ne dobije ništa. Ideja u napredak, u rad, u borbu, u poštenje i u borbu protiv korupcije, ideja u kojoj nema privilegovanih zato što nose partijsku knjižicu, bez obzira na to u čijim su redovima, ideja u mladost, ideja u budućnost, ideja sa verom u rađanje, u život Srbije. Ta ideja je pobedila i da ideja će pobediti svakog ko bude jurišao na Srbiju. Nemam dileme da će to biti tako.
Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, biću kratka, s obzirom na to da ne moram dalje da vas ubeđujem, jer je većina narodnih poslanika jasno i nedvosmisleno najavila da će podržati izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. I kao ministar za brigu o porodici koji je nadležan za ovaj zakon, iskazujem veliku čast i zadovoljstvo.
Na početku želim da zahvalim, pre svega, predsedniku Republike i predsedniku Vlade na političkoj podršci u borbi za povećanje roditeljskog dodatka i sveukupne mere populacione politike, ali naravno, da zahvalim i ostalim članovima Vlade što su pokazali solidarnost i prepoznali da je demografska obnova u 21. veku jedna od najvažnijih i najznačajnijih bitaka koje ćemo voditi.
Na koncu, hvala i narodnim poslanicima koji su učestvovali u diskusiji. Hvala svima koji ste podneli amandmane na izmene i dopune zakona, iako ih nismo danas temeljnije pretresali. Ja sam apsolutno spremna da u svakom trenutku nastavim da transparentno rukovodim ministarstvom, saslušam vaše predloge i sugestije i da zajedničkim snagama radimo na unapređenju i kvaliteta života naših porodica i na demografskoj obnovi kao u svakom slučaju nacionalnom interesu.
Vest da će ovaj zakon u izmenjenom obliku danas biti usvojen obradovaće mnogobrojne porodice širom Srbije. Nakon što predsednica Narodne skupštine bude stavila na glasanje i nakon što ta vest bude bila objavljena u različitim medijima, vest o tome biće na korist mnogim majkama i mnogim očevima i budućim majkama i očevima širom Srbije i njihovim porodicama. Mislim da je taj momenat dovoljno sugestivan kao poziv da bez obzira na političke razlike svi podržimo izmene zakona.
Ja ću samo zarad interesa javnosti ponoviti da te izmene, pre svega, podrazumevaju povećanje roditeljskog dodatka, odnosno da nakon stupanja zakona na snagu iznos za rođenje prvog deteta biće 500.000 dinara, iznos za rođenje drugog deteta 600.000 dinara, plus 135.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za treće dete 2.280.000 dinara u 120 rata, plus 135.000 dinara jednokratno i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Izmenama zakona, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju preuzeće nadležnost za rukovođenje Komisijom za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prve nekretnine za mlade bračne parove sa decom.
Mislim da su ovo populacione mere koje su mali korak ka onome što je naš veliki cilj, a naš veliki cilj jeste da nas ima i da nas bude.
Sasvim sigurno ova novčana izdvajanja nisu dovoljna i neće doprineti u onoj meri u kojoj bismo mi želeli da doprinesu, ali će ekonomski osnažiti porodice i mnogo će značiti roditeljstvu i roditeljima. Novih deset milijardi dinara koje se izdvaja za povećanje roditeljskog dodatka su zaista velika suma i ovim izmenama Srbija će biti zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu. To pokazuje naš odnos prema porodici i to pokazuje naš odnos prema budućnosti.
Efekti onoga što danas radimo videće se tek u narednoj deceniji. Mislim da je važno da svi zajednički razmotrimo šta sve podrazumeva demografska obnova nacije. Po mom skromnom uverenju ona podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva, i usklađivanje rada i porodice, i povezivanje porodice sa privredom, ali naravno, pre svega, uspostavljanje stabilnog sistema vrednosti po meri porodice. Na tome svi treba zajednički da radimo.
Oni koji su najavili da će glasati za izmene zakona pokazali su odgovornost, pokazali su brigu i pokazali su da, bez obzira na političke razlike, su spremni da podrže ono što je u interesu svih građana Srbije. Oni koji pak to nisu želeli da učine, iako ni jednu zamerku nisu imali da upute kada je u pitanju ovaj zakon, pokazali su da nisu dorasli i da im je od porodice preči neki lični interes, da im je prioritetniji sebičluk, politička ili partijska ostrašćenost. Ko ne razume važnost ovog zakona, ni ja lično ne mogu da ga razumem, jer mislim da taj pristup da istorija se završava sa vama i da se budućnost završava sa vama nije primeren niti izazovima sa kojima se Srbija suočava, niti time pokazujete nacionalnu odgovornost.
Čula sam primedbe i da smo zakasnili sa ovim merama i da otprilike treba da dignemo ruke. Međutim, odluka Vlade Republike Srbije u ime onih koji su dali podršku za ovu politiku, u ime građana Srbije, da mi od naše budućnosti ne želimo da odustanemo, ni od budućnosti porodice u Srbiji ne želimo da odustanemo. Mi ne želimo da se predamo i konstatujemo da je naša zemlja podelila sudbinu sa nekim drugim evropskim državama u kojima već uveliko govore da ih u 2100. godini gotovo neće ni biti, da je neće izvesno dočekati. Mi želimo da se borimo za one generacije koje dolaze. Mi želimo da preuzmemo odgovornost u svoje ruke i da učinimo sve da olakšamo porodicama i roditeljima u Srbiji.
Godine 1937. osnovan je Srpski kulturni klub. Okupljao je tada neke od najvećih intelektualaca u Srbiji i odabrali su da njihova krilatica bude „Srbija je večna dok su joj deca verna“. Mi danas slobodno možemo da kažemo da je Srbija večna dok joj se deca budu rađala, dok nas bude bilo. Srbija je večna dok budemo imali kome da predamo svoje nasleđe i svoje zavete.
U 20. veku naš zavet je bio da ginemo za zemlju, u 20. veku smo umirali za svoju otadžbinu. U 21. veku mi treba da živimo za svoju zemlju, za svoj narod, za svoje vrednosti i za svoje porodice. U tom smislu razumem ovaj zakon. U tom smislu razumem strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije da čvrsto prigrli budućnost i da se bori da porodica bude strateški interes. U tom smislu razumem i poruku predsednika u UN da Srbija neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti, iako je moderna zemlja koja korača savremenim tokovima. U tom smislu razumem i odluku većine narodnih poslanika kojima još jednom zahvaljujem da gotovo jednoglasno, uz retke izuzetke onih koji naprosto ne mogu svoju političku ostrašćenost da ostave po strani, podržimo izmene ovog zakona, da podržimo porodicu, da podržimo vrednosti i da podržimo budućnost naše nacije.
Nema budućnosti Srbije bez budućnosti porodice. Porodica je u osnovi svih naših nacionalnih i državnih interesa. Zato vas još jednom pozivam da svi glasamo za porodicu, da glasamo za decu, da glasamo za budućnost naše zemlje. Živela porodična Srbija.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Republike Srbije, obrazlažući izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u uvodnoj reči pozvala sam, kao ministar za brigu o porodici i demografiju, upravo na ono na šta smatram da treba da pozovem, pozvala sam na demografsku obnovu naše nacije i našeg društva smatrajući da je za takav proces neophodno jedinstvo svih institucija i svih društvenih aktera.
Primetila sam da je odmah nakon toga u određenom delu medijskog prostora započeta ne samo relativizacija pojma demografske obnove, već pokušaj da se u potpunosti obezvredi populaciona politika Vlade Republike Srbije, devastira značaj porodičnih vrednosti i da se čak podrugljivo govori o terminu demografske obnove.
Ukoliko jednom delu javnosti nije do kraja jasno šta demografska obnova podrazumeva, sasvim sigurno ne prostu reprodukciju i ne samo i isključivo rađanje dece. Demografska obnova podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva. Demografska obnova podrazumeva uspostavljanje sistema po meri porodice. Duboko verujem da mi ne možemo da govorimo samo o novcu, o iznosima roditeljskog dodatka, već je naša obaveza kada govorimo o porodici, da govorimo o porodičnim vrednostima.
Ne želim da verujem da su u Srbiji porodične vrednosti za jedan deo medijske scene zabranjena tema, još manje tema koja služi za izvrgavanje ruglu. Demografska obnova je i uslov održivosti penzionog sistema, i uopšte vitalnosti države i privrede države. Demografska obnova podrazumeva i jačanje sela, demografska obnova podrazumeva podršku porodičnim gazdinstvima. Demografska obnova podrazumeva ulaganje u domaću privredu, u puteve, u važne infrastrukturne projekte koji su na korist svim našim građanima, a pre svega deci i porodicama.
Zato mi govorimo o demografskoj obnovi u koju treba da se uključe sve institucije Republike Srbije. U prilog tome želim da obavestim javnost da sam predsedniku Vlade, gospodinu Milošu Vučeviću predala preporuke Ministarstva za brigu o porodici i demografiju koju smatram da treba da primene lokalne samouprave, sve opštine i svi gradovi i dobila podršku od predsednika Vlade, da Vlada zaključkom te preporuke usvoji i uputi ih lokalnim samoupravama na dalje postupanje. To je upravo taj sistem, taj holistički pristup koji zagovaramo da svi zajednički delujemo jedinstveno u toj demografskoj obnovi.
Poštovani narodni poslanici, razumem da uvek postoji prostor da možemo mnogo više i mnogo bolje, ali nema danas jednostavnog recepta za tu demografsko obnovu. Brojni relevantni instituti pokušavaju da pronađu odgovor zašto u nekim državama pada natalitet. Obratite pažnju samo na primer Japana. Kada kažemo Japan, svi se setimo reda i poretka, zemlje koja savršeno funkcioniše, gde postoji disciplina, gde je sistem na zavidnom nivou i osam godina uzastopno imaju pad nataliteta. Japan donosi zakon o zaustavljanju pada nataliteta upravo zato što želi da predupredi ovaj problem.
Zemlje u kojima je visoki životni standard, kao što su Nemačka ili Italija, i uzgred budi rečeno, nemaju vojni rok, tako da ne vidim uopšte način da se uvođenje obaveznog vojnog roka poveže sa natalitetom, dok na primer neke zemlje koje su vojno neutralne, a imaju obavezan vojni rok, imaju bolji prirodni priraštaj, pozitivniji, nego recimo, Nemačka i Italija. Tako da ne bih dovodila uopšte u korelaciju te memente.
Dakle, ceo Evropski kontinent je zapljusnut izazovom tzv. bele kuge, i svi pokušavaju da pruže odgovor na taj problem. Dakle, to nije ekskluzivitet samo za našu zemlju. Prvi put u EU od 1960. godine, imamo situaciju da je 2022. godine rođeno manje od četiri miliona novorođene dece.
Kada govorite o terminu demografske obnove koji je probudio i ustalasao duhove, ja samo one koji su sasvim sigurno, više zagledani na zapad od mene, u tome ne prednjačim, kao evro realista, poštujući strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, samo želim da ih upozorim da kada im u Srbiji smeta termin demografske obnove obrate pažnju da se u strategiji Vlade Francuske nalazi termin demografske revolucije, kao strateško opredeljenje države Vrancuske.
Pazite, demografska revolucija. Ovde bi verovatno, pravili proteste određene nevladine organizacije i feminističke udruge, kada bismo mi nazvali nešto demografska revolucija, zato što te države ozbiljno promatraju šta se dešava i pokušavaju da idu u susret tim problemima. Mi imamo pravo da započnemo demografsku obnovu zato što je to pitanje našeg opstanka. Ovaj zakon koji je na dnevnom redu je samo kap u moru u onome što moramo da uradimo, samo kockica u mozaiku koji treba da sklopimo. Zahvaljujem i Vladi Republike Srbije i predsedniku Srbije, što su uprkos svemu opredelili dodatnih 10 milijardi dinara da podrže naš zakon, da podrže povećanje roditeljskog dodatka.
Još jednom ću ponoviti, jer čini mi se, da malo govorimo o onome što je dobro, obično plenum iskoristimo za neke političke obračune, ali hajde da zarad građana ponovimo šta su zapravo izmene ovog zakona, 500 hiljada dinara roditeljski dodatak za prvo dete, 600 hiljada dinara za drugo dete u mesečnim ratama na dve godine, plus 130 hiljada dinara jednokratno. Za treće dete 2.280.000,00 dinara u 120 jednakih mesečnih rata, plus 135 hiljada dinara jednokratno. Za četvrto dete naravno, 3.180.000,00 dinara takođe u istom broju rata.
Napominjem, da će ove mere važiti za svu decu rođenu od 1. januara 2024. godine. Bilo je dosta spekulacija o tome dali ćemo mi uopšte imati finansijske kapacitete i političku volju da usvojimo ove izmene, pa su se pojavljivali pre nekoliko meseci različiti natpisi u kojima se tvrdilo da je reč samo o predizbornim obećanjima. Reče je održana, ne zato što je to plasirano tokom kampanje i najavljeno tada, nego zato što je Vlada Republike Srbije stavila porodicu na prvo mesto. Društvo koje porodicu stavlja na prvo mesto ima zagarantovanu budućnost.
Zato vas ja pozivam, još jednom zahvaljujući svima koji su već unapred rekli da će glasati za ovaj zakon, da zaista svi u danu za glasanje podržimo. Ovo je dobro za našu zemlju, ovo je dobro za naše ljude.
Ne postoji majka ili otac u Srbiji koji vam neće na ovome zahvaliti ukoliko budete podržali Zakon o finansijskoj porodici sa decom. Ne postoji porodica koja vas neće blagosiljati, bez obzira da li će biti korisnik ovih prava na novi roditeljski iznos, zato što imaju sestre koje možda treba da se porode, braću koji možda čekaju sinove ili kćeri, zato što u svom okruženju, komšiluku, familiji, među prijateljima imaju one kojima ovo mnogo znači.
Ovo je pravi pravcati primer i ekonomskog osnaživanja porodice u onom početnom periodu kada je ta podrška preko potrebna, i kada dođete sa novorođenčetom u kuću, i suočite se sa brojnim troškovima, ali iznosi za treće i četvrto dete u ratama pružaju sigurnost i kontinuitet u prihodima i pokazuju konstantnu brigu o porodici i o potomstvu.
Ja zaista verujem da se snaga jedne države gradi iznutra. Mislim da je snaga naše zemlje upravo u porodici. I kada se osvrnemo na istoriju i zagledamo na budućnost, porodica je taj odraz kontinuiteta. Možemo mi da vodimo ideološke rasprave šta je bilo pre 50, 100, 200 ili 300 godina, da svako ima pogled na istorijske okolnosti drugačiji, ali ne možemo da ne konstatujemo da su na našu zemlju jurišali mnogi osvajači i zavojevači.
Mi smo gubili državu, slobodu, i ponovo je vraćali, ali ona tvrđava koja nikada nije bila osvojena uprkos svemu je porodica i iz nje smo se crpeli, i snagu da se obnovimo i da se vratimo.
I ovaj zakon neka bude samo jedna mala podrška upravo toj porodici, toj najjačoj formaciji u kosmosu, zato što su njeni članovi vezani onim što je najvažnije, a to je ljubav, međusobno poverenje i to je sloga i to je ta bezrezervna ljubav i poštovanje.
To je ono što Vlada želi da podrži, danas samo postavljamo temelje populacione politike koju kandidujemo za narednu epohu, očekujući da ono što budemo izglasali u ponedeljak ili neki drugi dan u danu za glasanje, donese benefite, korist za našu zemlju, našoj otadžbini našoj naciji, našem društvu i budućem potomstvu u decenijama pred nama.
Još jednom koristim priliku da zahvalim svima koji su priložili amandmanae i dali određene preporuke i sugestije i sa pažnjom sam pročitala svaki amandman i za jedan deo njih mogu reći da ima smisao, ne za mali deo, svaki sam amandman u svakom slučaju sa pažnjom pročitala, ali država Srbija ima svoje budžetske mogućnosti i u skladu sa tim promišlja i opredeljuje određene mere, a novih deset milijardi za povećanje roditeljskog dodatka, složićemo se svi da nisu mali iznos.
Možda je nama počelo i da se podrazumeva da imamo ta konstantna povećanja iako je ovo zaista najveće povećanje do sada, ubedljivo najveće povećanje do sada, pa smo nekako počeli da podrazumevamo da u Srbiji je najveći roditeljski dodatak na Balkanu. Ali mislim da to treba da ipak zasluži neko poštovanje, ako ništa drugo podršku ne zbog nas i to kandidujemo, već zbog našeg naroda i zbog svake majke i svakog deteta, zbog svakog oca. Izmenama zakona, komisija za dodelu stanova biće u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i još jednom želim da podsetim na to i da obavestim one koji čekaju iznos do 20.000 hiljada evra, a već su predali dokumentaciju i da ćemo se truditi da budemo ažurni i da što pre izađemo u susret njihovim zahtevima, ukoliko ispunjavaju pravo u skladu sa zakonom i uredbom.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da nacionalni zadatak u 21. veku je vrlo jasan i može stati samo u jednu rečenicu da nas ima i da nas bude i da bi nas bilo i da bi nas imalo, sve vas pozivam da podržimo sve ono što je dobro na korist porodicama, roditeljstvu i rađanju. Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je svakako jedna od tih mera i ja verujem da će narodni poslanici bez obzira na stranačku pripadnost dati glas i podržati zakon za demografsku obnovu Srbije.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izbegavam da se javim svaki put kada bivam pomenuta zato što želim da doprinesem tome da rasprava bude konstruktivna i da se što pre održi naredna sednica sa temom koja je od velikog interesa za jasnost. Međutim, ne mogu da ne uočim da kod određenog broja poslanika postoji verovatno neka propisana kvota koliko puta treba da me pomenu, bez obzira da li to pominjanje ima bilo kakvog smisla. Nije važna tema o kojoj se govori, važno je da pokušaju na neki način da me oblate. Zašto je to tako, pokušaću da budem vrlo kratka.
Dakle, 2000. godine, kada su u ovu Skupštinu nasilno upali, izvršena je obojena revolucija u zemlji i došlo je do smene vlasti. Veliki broj građana patriotske orijentacije je zloupotrebljen pod izgovorom da je važno samo da se smeni vlast i da dođe neka druga, pa će onda oni lako da se dogovore kakva će se politika voditi.
Svaki element patriotizma je proteran. Između ostalog, 2001. godine je ukinuto i ministarstvo koje se bavilo porodicom. Zemlja je rasprodata u bescenje, stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, suverenu državu pretvorili smo u vazala i, kao što rekoh, veliki broj patriota bio je zloupotrebljen za ciljeve onih koji su želeli da degradiraju suverenitet naše države.
Sličan scenario u vidu DOS-a 2 planiran je ponovo i ja znam da vi meni nikada ne možete da oprostite što nisam dozvolila da moja politička stranka pruži patriotski legitimitet stvaranju DOS-a 2 zato što smatram da je za Srbiju bio poguban i DOS 1, a kamoli DOS 2 i zato što znam da ćete svakom prilikom pokušati da me napadate zato što nisam dozvolila da zloupotrebite patriotske birače kaka biste tobože pod izgovorima rušenja vlasti doveli one koji bi se borili za potpuno suprotne ciljeve od onih koje ste u kampanjama isticali.
Ja ću taj teret da nosim časno i dostojanstveno. Da se vrati vreme, ponovo bih uradila isto, jer mi prosto nikada nismo bili na istoj talasnoj dužini, niti na istoj ideološkoj osnovi. Da je to tako i da je kod vas prisutno odsustvo prema elementarnim državnim i nacionalnim interesima, svedoči činjenica da ste gotovo svi izneli vrlo problematične stavove ovde u plenumu.
Podsećam da ste okrivili svoju zemlju za bombardovanje 1999. godine. podsećam da ste juče izneli stav da je Kosovo izgubljeno, da je tu sve završeno, što ide u prilog isključivo Aljbinu Kurtiju, a danas smo čuli i stav da valjda ne treba da pominjemo Kurtija u negativnom kontekstu, jer to njemu doprinosi.
Pređašnji govornik je rekao da su moja izlaganja koja su se odnosila na porodicu i porodične vrednosti za njega bila smor. Ja razumem da bi vam verovatno bilo zabavnije da smo pričali o topljenju tenkova, o ukidanju vojnog roka, o desetkovanju srpskog bezbednosnog sistema, da bi vam mnogo bilo zanimljivije da smo pričali o tome kako je u to vreme kada ste vi imali prilike da utičete na političke procese 68 država priznalo nezavisnost Kosova, u periodu od 2010. do 2013. godine 68 država je priznalo nezavisnost Kosova. Toliko o razumevanju diplomatije, međunarodnih odnosa i uopšte vašeg odnosa prema pitanju Kosova i Metohije i suvereniteta Republike Srbije.
Činjenica je da je poslednjih godina 27 država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i to je očiti rezultat koji niko ne može da demantuje i oponira i kao predstavnik tada opozicione političke stranke, mi smo davali doprinos državi gde smo mogli da se ta otpriznavanja realizuju, zato što je nama država uvek bila na prvom mestu. Uvek je na prvom mestu bez obzira na to koja je vlast danas, sutra ili juče, država mora biti na prvom mestu.
Kažete – predsednik je uporedio Srbiju sa Ukrajinom i kažete da je to neprimereno zato što je u Ukrajini trenutno rat. Uopšte niste razumeli kontekst. Ja ću pokušati da vam objasnim, žaleći što ne mogu da razumem umesto vas, ali evo pokušaću da vam objasnim.
Dakle, poređenje sa Ukrajinom je ukazivanje na dvostruke aršine. Poređenje sa Ukrajinom je ukazivanje na činjenicu da je 1999. godine otvorena „Pandorina kutija“, da je tada srušen poredak međunarodnog javnog prava, da je tada dopušteno nekima da imaju samoopredeljenje, a nekima ne, da je tada izvršena ilegalna agresija na jednu državu i da su o tome svi ćutali i da je nakon toga učinjeno sve da se verifikuje otimačina, pljačka, uzurpacija i cepanje jedne države. Poređenje sa Ukrajinom je u kontekstu toga da je Srbija jedina zemlja od koje traže da se odrekne svoje teritorije da bi se integrisala, od koje traže da se dezintegriše da bi se negde integrisala.
Mislim da svaki Srbin i svaki građanin Srbije apsolutno razume na pravi način paralelu koja je istaknuta u Generalnoj skupštini UN, osim nažalost vas.
To karikiranje govora predsednika Republike u Generalnoj skupštini UN ja mogu da razumem, ali ne mogu da razumem da vi koji ste u vreme vašeg prisustva u političkom sistemu zagovarali politiku četiri stuba spoljne politike, danas napadate Vladu što vodi multivektorsku politiku. Multivektorska politika je politika oslanjanja na srpski interes i traženja sagovornika svuda u svetu, jer danas svet nije na samo jednoj međunarodnoj adresi. To je jedina održiva politika, mudra, strateška i jedina koja može očuvati budućnost građana Srbije.
Kada smo kod dnevnog reda, vi ste govorili i o Kosovu i Metohiji, vi ste govorili o različitim temama koje nisu na dnevnom redu, ali što se mene tiče, Kosovo i Metohija su uvek na dnevnom redu i nikada nećete moći tu temu da sklonite sa dnevnog reda, ma koliko se trudili. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Prema svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja gotovo 90% građana smatra da su KiM sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije i da će to tako biti bez obzira na sve geopolitičke i političke okolnosti.
Jedino, nažalost, u srpskom parlamentu mi čujemo da KiM više nisu deo Srbije i to čujem od predstavnika narodnih poslanika koji govor započinju sa „pomaže Bog“, a onda vređaju svoje sugrađane svoje sunarodnike. Pozdravljajući ih Bogom, upućuju im uvrede što je samo po sebi nonsens, ali to je već ono što je na fonu onoga što sam juče govorila nešto što se ponese iz kuće ili se ne ponese.
Zarad dostojanstva Narodne skupštine ne želim da na isti način repliciram i trudiću se da se držim činjenica. Dakle, problematizovala se moja rečenica da Vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Ja čvrsto stojim iza te rečenice. Ja verujem u taj stav. Ja znam da je to tako.
Danas ovde u Narodnoj skupštini, nije prošlo 24 sata od izlaganja šefa države za 79. sednici Generalne skupštine UN gde je potvrđeno istorijsko iskustvo našeg naroda, a koje istorijsko iskustvo? Da Srbima možete da oduzmete sve, ali ponos, čast i dostojanstvo nikada. I uprkos svim geopolitičkim pritiscima sinoć se u Generalnoj skupštini UN čula reč Rezolucija 1244. Sinoć se pred čitavim svetom čulo da je Pandorina kutija otvorena 1999. godine kada je izvršena ilegalna vojna intervencija NATO agresora koju ste juče pokušali da opravdate kao posledicu pogrešne politike vlasti koja nije želela da pristane na ono što je u Rambujeu zatraženo, na šta ne bi pristala ni jedna suverena država.
Dakle, vi danas pokušavate da podjednako tvrdite da je loše bilo odbijanje ultimatuma 1999. godine, a danas optužujete Vladu Republike Srbije da je loše to što je pristala na određene kompromise zarad suživota Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji i pokušala da kakav takav kompromis napravimo u našoj južnoj srpskoj pokrajini.
Sinoć je u Generalnoj skupštini UN jasno i nedvosmisleno rečeno da Srbija neće odustati od KiM. Sinoć je jasno i nedvosmisleno rečeno da je Srbija bila prva žrtva rušenja principa međunarodnog javnog prava. Sinoć je jasno i nedvosmisleno rečeno u UN da je licemerno, a vi se možda u tome i prepoznate, što mnogi više danas govore o Ukrajini, a manje o Srbiji. Žalosno je da ni jednom rečju ne osudite teror Aljbina Kurtija, njegove velikoalbanske pretenzije i potrebu da teritoriju južne srpske pokrajine učini etnički čistom od srpskog življa, nego teret odgovornosti svaljujete na Beograd i verujte samo možete da dobijete aplauz od prištinskih medija, od samoproglašenih institucija i od zagovornika nezavisnosti Kosova, jer time doprinosite njihovoj naraciji. Vi kao da sa albanskog jezika prevodite na srpski jezik ono što govorite ovde Narodnoj skupštini Srbije.
Kažete da je to završeno, da je gotovo, da treba da dignemo ruke, to isto govori i Aljbin Kurti. To isto govore oni koji jedva čekaju da Srbija odustane od KiM. Ako vi u srpskom parlamentu kažete da je to gotovo, ako vi u srpskom parlamentu kažete da je to nezavisna država, pa ja ne smem da zamislim šta biste vi, ili vama slični, rekli recimo u Njujorku ili Briselu. Verovatno biste rekli da je završeno i u Vojvodini da i tamo treba da priznamo valjda neku novu državu ili nekim drugim delovima naše Srbije.
Možete vi mene da vređate dokle hoćete, možete da dobacujete dokle hoćete, niti možete da me dekoncentrišete, niti možete da me naterate da se uplašim od tih dobacivanja. Ja ovde govorim o vitalnim državnim nacionalnim interesima zato što smatram da treba da se prizovete savesti i svesti i da shvatite da politička ostrašćenost prema bilo kome od nas ne sme da bude opravdanje da istupate protiv svoje zemlje.
Ne možete vi, zato što ne volite vlast da pređete na poziciju Aljbina Kurtija, ne možete vi da budete u jednoj vrsti političke koalicije sa onima koji nam otimaju našu teritoriju, naše kolevke zato što ste politički ostrašćeni. Borite se u skladu sa onim što su načela iste ove naše zemlje, borite se u skladu sa onim što je proklamovano kao najvažniji državni nacionalni interes ukoliko ste dobronamerni.
Ukoliko vi više mrzite vlast, nego što volite Srbiju, onda je potpuno logično ovo što radite. Vaša logika stvari je da je sve izgubljeno. Oprostite, ali mi nismo pristali na takvu poganičku logiku.
Mi ne želimo da budemo podanici pred onima koji kažu da je sve gotovo i da Srbija treba da digne ruke i od sebe, i od svoje zemlje i od svog naroda. Pre deset dana je Vlada Republike Srbije donela novi paket mera pomoći našem narodu na KiM. Da li znate kako zvuči kada vi Srbima na KiM poručite da je sve gotovo i da tamo više nije ostao kamen na kamenu. Koju vi njima poruku šaljete? Da su oni dijaspora neka i da ovde u srpskom parlamentu treba da čuju nešto što čuju od Svečlje i to godinu dana, juče se navršilo godinu dana od onoga što se desilo u Banjskoj gde su naše Srbe prikazivali kao teroriste.
Ne čudi me što to činite, zato što je bilo među predstavnicima vaše koalicije onih koji su tvrdili da je Aljbin Kurti jako mudar, da je on inteligentan, da je pametan, da ćemo se sa njim lako dogovoriti. Možda ćete se vi sa njim lako dogovoriti, mada čisto sumnjam da ćete biti u prilici da imate mandat za to, ali ova Vlada Republike Srbije ne može da se dogovori sa onima koji otimaju srpsku teritoriju. Mi možemo da se dogovorimo samo u okviru Rezolucije 1244, međunarodnog javnog prava i najvažnijih interesa srpskog naroda na KiM i srpske države na KiM. To je jedini dogovor na koji Vlada Republike Srbije može da pristane, a vi, ako ćete da se dogovarate sa Kurtijem, nastavite to da činite na različitim seminarima, sastancima partijskih frakcija Evropskog parlamenta ili gde god se drugo srećete da blatite svoju zemlju, ali vas još jednom pozivam, pre svega dobronamerno to činim, nemojte u srpskom parlamentu iznositi stav da su KiM trajno izgubljeni i da je tamo sve predato i da mi od toga treba da dignemo ruke. Ruke nikada nećemo dići od KiM.

Hvala predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, ja dugujem vama danas veliku zahvalnost, jer ste u plenumu priznali da postoji kontiniuitet mojih ideja kada sam bila opozicija i danas kada sam deo Vlade Republike Srbije. Ne bi bilo dobro da je drugačije, složićemo se. I ne bi bilo dobro ono što sam tada mislila o porodici i demografskoj obnovi, danas ne mislim. Mislim apsolutno isto. Demografska obnova jeste najvažniji nacionalni zadatak, ne samo našeg naroda, već i svih onih koji nastanjuju evropski kontinent. To je imperativ našeg opstanka.
Takođe, dugujem zahvalnost na tome što ste u potpunosti demaskirali vaše stavove o porodici kao nukleusu društva i namerno koristim tu sintagmu kada govorim o porodici, jer se taj opis nalazi u gotovo svim aktima UN i svim drugim međunarodnim aktima koji govore o porodici.
Dakle, ne kažu da je pojedinac nukleus društva, nego da je upravo porodica zajednica u kojoj se pojedinac ostvaruje. On u njoj dobija potpuni smisao. Na kraju krajeva, svi mi kao pojedinci smo potekli iz barem kakvog-takvog oblika porodice ili čak kada imamo decu bez roditeljskog staranja mi se trudimo da različitim zakonskim regulativama pronađemo model koji će barem podsećati na porodicu kako bi dete moglo da odraste u onim uslovima u kojima se odrasta u porodici.
Nema dileme da porodica kao takva nema alternativu i da je ona kao takva najidealniji oblik društvene zajednice i zajednice pojedinaca u kojoj pojedinac ima najbolju priliku da odrasta, da se vaspitava, da raste, da stiče određene karakteristike, poglede na svet i stavove.
Juče uopšte nisam govorila o brojkama sve dok jedna od narodnih poslanika nije na tome insistirala, pa sam samo napravila kratku genezu na koji način je rastao roditeljski dodatak u deceniji iza nas ne zato što smatram da brojke nisu važne, one svakako jesu i one jesu predmet zakonskih izmena, ali one nisu presudni momenat za rađanje dece, niti mi kao članovi Vlade ističemo brojke kao jedini osnov i motiv da nas u Srbiji ima i bude.
Kažete da ono što sam iznela nije novo u odnosu na stavove predsednika Vlade i predsednika Republike. Ja bih se zaista zabrinula da je drugačije, da ja imam određene stavove suprotne predsedniku države i predsedniku Vlade.
Ovo je Vlada nacionalne konsolidacije, a ne raštimovani orkestar u kojem svako ima drugačije stavove u pogledu na najvažnija državna i nacionalna pitanja.
Mi se možemo razmimoići u određenim diskusijama i otvoriti dijalog po nekim drugim temama, ali kada govorimo o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima, da nemamo iste poglede na ovo pitanje, sasvim sigurno niti bi ja bila član ove Vlade, niti bi ova Vlada mogla da krene putem demografske obnove.
Kažete, smetaju vam izrazi kao što su porodični dom ili porodično gnezdo, tretirate ih kao arhaične. Nisam sigurna da treba da vam se izvinjavam zbog toga što govorim lepim srpskim jezikom i što, čini mi se, na prigodan način govorim o porodici.
Porodica za mene nije građansko partnerstvo i porodica za mene nije zakonska forma. O porodici, koliko god se trudila da lepo govorim, ne mogu da opišem njenu suštinu, smisao i značaj.
Sasvim ste dobro primetili da to što danas činim nije ništa novo i uopšte ne pretendujem da porodicu ja nametnem kao temu. Ona, Bogu hvala, je civilizacijska tekovina. Od kako postoji čovečanstvo postoji porodična zajednica. U biti našeg naroda, u vekovnoj tradiciji našeg naroda i svih naroda na ovim prostorima postoji porodica i tradicija porodičnih vrednosti.
Verujem da je ono što je vas juče uznemirilo upravo to pravljenje razlike između te ideologije koju vi kandidujete, koja se okuplja oko pojedinca, gde je pojedinac mali Bog koji zbog svog komfora i egoističkih pobuda treba da zanemari kolektivne i opšte interese, ali ta ideologija nagriza već evropska društva. Ta ideologija je propala. To je ideologija smrti. To je ideologija koja ne ide u prilog životu i rađanju. Ta ideologija je sada dovela evropska društva do toga da postavljaju pitanje gde su to zakazali i šta su to propustili da urade, s obzirom da su u pitanju zemlje od velikog životnog standarda koje se takođe suočavaju sa velikim demografskim izazovima.
Dakle, oni su novac obezbedili, ali nisu obezbedili vrednosni okvir za podsticaj porodici, jer su umesto života slavili novac, jer su umesto porodice slavili komfor, jer su umesto zajednice slavili egoizam i zato je jučerašnja poruka UN, koju je predsednik izneo, nešto što ja apsolutno podržavam. Srbija je moderna zemlja, ali neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti.
To je politika Vlade Republike Srbije koja je apsolutno utemeljena stavovima većinskog srpskog društva. Ogromna većina građana Srbije, bez obzira na to koju političku stranku podržava na izborima, saglasna je sa tim da iz porodice mi crpimo našu snagu.
Niste me ubedili kada ste rekli da je porodica nešto što ne treba da tretiramo kao temelj, jer koliko god da se trudili da pronađemo možda neki drugi model, iskustvo nas uči da je porodica ta koja garantuje opstanak jedne nacije i da je zdrava nacija zdrava ukoliko je porodica zdrava i svi naši odnosi se determinišu na osnovu onoga što smo iz kuće poneli.
Kada izađete na ulicu vidi se šta ste iz kuće doneli, da li domaće vaspitanje ili nešto drugo.
Takođe, iskoristiću danas ovu priliku da se osvrnem na nekoliko neistina sa kojima sam jutros bila suočena ovde u plenumu.
Naime, nikada nisam bežala od odgovora, naročito ne na ona pitanja koja mogu imati utisak neugodnih. Jedan od narodnih poslanika iz redova opozicije, tačnije, u pitanju je gospođa narodni poslanik je postavila pitanje i iznela niz zlonamernih i neistinitih optužbi na račun Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, ali na moj račun lično.
Gospođa narodni poslanik je pokazala elementarno neznanje o temi o kojoj govori izjavom da socijalni radnici treba da pripremaju hranitelje da postanu roditelji, odnosno usvojitelji.
Svako ko je iole upoznat sa sistemom socijalne zaštite zna da obaveze hranitelja nisu da postani roditelji ili usvojitelji. Hranitelji pripremaju decu koja se nalaze u njihovim domovima da steknu svoju porodicu buduću ili da po punoletstvu nastave samostalan život. Dakle, pripremaju ih za život koji ih čeka, a nikako da socijalni radnici pripremaju hranitelje da postanu usvojitelji. Dakle, to nigde ne piše u zakonu i ja bih vas stvarno zamolila da na to obratite pažnju, čisto da ne bismo dezavuisali javnost.
Hraniteljstvo je humana tradicija koja u našem društvu postoji gotovo čitav jedan vek. Godine 2004. je izvršena reforma hraniteljstva i hranitelji su dobili zdravstveno osiguranje. Hranitelji primaju naknadu za rad, a deca u tim porodicama primaju naknadu za izdržavanje.
U 2012. godini naknada za hranitelje iznosila je 13.506 dinara, a naknada za dete 23.803 dinara. U avgustu 2024. godine, dakle, 12 godina kasnije, naknada za hranitelje iznosi 31.136 dinara, a naknada za izdržavanje deteta 46.476 dinara. Ovo su, naravno, neto iznosi na koje se pride dodaju i doprinosi.
Nije tu čini mi se gospođa narodni poslanik koja je o tome jutros govorila, ali verujem da ćete joj preneti. Hraniteljstvo je privremena mera i, nasuprot onome što ste rekli, hranitelji su ti koji, kao što sam maločas navela, pripremaju dete za proces usvojenja, povratka u primarnu porodicu ili za samostalni život.
Hranitelji, naravno, imaju prava da se prijave kao potencijalni usvojitelji deteta koje se nalazi u njihovom domu podjednako kao i svi drugi građani i kada centar za socijalni rad donese odluku o podobnosti deteta za usvojenje, on prvo obavesti hraniteljsku porodicu u kojoj se dete nalazi, da im mogućnost da se izjasne da li oni žele da usvoje dete. Ukoliko ne žele, postupak se dalje nastavlja i sasvim sigurno kontaktiraju oni koji su već u registru usvojitelja i koji su kao takvi prošli obuku.
Svako suprotno činjenje predstavljalo bi nepravdu ka usvojiteljima koji i onako dugo već u registru čekaju zbog specifičnih okolnosti o kojima odgovornost mi nalaže, a i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ne želim da govorim.
U konkretnom slučaju koji ste danas izneli, a koji je bio aktivan pre mog preuzimanja resora, iako je tamo navedeno da se konkretna porodica žalila direktno meni što nije slučaj jer nisam tada upravljala ministarstvom, u konkretnoj situaciji ispoštovani svi zakonski standardi o čemu se oglasio i Zaštitnik građana kao posebna institucija, koji je konstatovao da u ovom slučaju nije bilo nikakvih nepravilnosti.
Pored neznanja koje gospođa narodni poslanik iznela, što naravno, neznanje nije greh, ali u svakom slučaju trebalo bi da poradi na tome ukoliko već govori na tu temu, pokazala je zluradost, zato što je iznela optužbu, ja sam stvarno slušala razne optužbe na svoj račun, ali ovo je možda u redu najsimpatičnijih.
Naime, rekla je da sam tražila od hraniteljske porodice da mi pokloni štene šarplaninca, verovatno kao neki mito, verovatno ja trgujem decom, pa tražim da mi zauzvrat poklone štene, ali nema veze. Da ne bih j a to demantovala pročitaću vam poruku koja mi je danas stigla od gospodina koji se javio jer je bio pomenut u diskusiji i čije je interese, tobože, uvažena gospođa narodni poslanik štitila. Naime, „Poštovana ministarka ja sam Sreten Kojić iz Jadranske Lešnice. Gledali smo prenos Skupštine na televiziji. Moja supruga i ja smo jako uznemireni zbog vas jer vi niste krivi zbog našeg slučaja. Pozivam vas da posetite našu porodicu jer nam je ostala neostvarena želja da vam poklonimo štene šarplaninca. Čestitam vam na Zakonu o porodici. Pozdrav iz Jadra.“
Toliko o tome. Da dalje ne bih insistirala na tim banalnostima jer je u pitanju jako osetljiva tema. Mi govorimo o deci bez roditeljskog staranja. Nemojte se igrati sa tim. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju se nalazi u Palati Srbije, istočno krilo. Ako vas bilo šta interesuje o pojedinostima ovog konkretnog slučaja, ako želite da se uverite da li su ispoštovani svi zakonski standardi, nemojte koristiti plenum kao poprište, da ovde zloupotrebljavate životne sudbine, već dovoljno teške dece bez roditeljskog stara među kojima se najčešće nalaze deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Ja vas molim da to ne činite iz poštovanja prema sudbinama te dece. Zaista to nije korektno.
Svakog radnog dana od 7,30 do 15,30, vrlo često i nakon toga vrata Ministarstva za brigu o porodici otvorena su za sve vas sa obe strane, da dođete, da se informišete. Mi ćemo vas sačekati. Dobro ste došli, ali nemojte molim vas da politizujete pitanje dece i pitanje porodice i pitanje njihovih života.
Na kraju još jednom da zaključim – porodica je bila, jeste i ostaće temelj našeg društva, temelj iz koga gradimo našu kuću, koju ne želim da bilo ko sruši. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo Kovač, zahvaljujem vama i poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara što ste pokazali konstruktivnost svaki put kada su na dnevnom redu bili najvažniji interesi koje, radujem se, prepoznajem kao zajedničke. Hvala vam na tome što ćete podržati zakon. Hvala i vašoj ambasadi u Beogradu, odnosno vaše matice, Mađarske, koja je vrlo konstruktivna u saradnji razmene iskustava kada su u pitanju populacione mere.
Pomenuli ste grad Zrenjanin i vrtiće, ako se ne varam, i potrebu da tamo smanjimo liste čekanja. Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da smo uložili 17,5 miliona u 2024. godini, mi iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, verujem da Vlada Republike Srbije, posredstvom drugih resora, ulaže značajna sredstva, dodatna, za proširenje kapaciteta vrtića u pet mesta, izgradnju dečijeg igrališta u naselju Perlez u okviru vrtića "Đura Jakšić". Tako da smo takođe prepoznali da u Zrenjaninu postoji taj problem.
Takođe želim da naglasim da je Zrenjanin bio grad u kome smo pilotirali projekat "Vrtići i subotom", što je naišlo na pozitivan odjek. Pretpostavljam da će lokalna samouprava nastaviti sa tom praksom i u budućnosti, ali i u nekim drugim lokalnim samoupravama.
Raduje me i što je Perlez nadomak Zrenjanina ove godine takođe bio centar porodičnih zbivanja, jer smo upravo u Perlezu organizovali "Dane porodice" i počastvovani prisustvom predsednika Vlade još jednom potvrdili strateško opredeljenje da je porodica na prvom mestu. Zahvaljujem.

Poštovani poslaniče i vama danas dugujem zahvalnost, jer ste zapravo, objasnili da osim tih ad homine argumenata nemate niti jedan drugi. Dakle, zakon vam se sviđa, ja vam se ne sviđam i kao što sam juče rekla u svom izlaganju, istrpeću kritiku svake vrste, ali nikada neću dozvoliti da trpe ideje u koje veruje.
Inače, pošto ste zainteresovani za moje obrazovanje, kojim se nikad nisam gordila, i ako zaista smatram da mi ne manjka, studirala sam dva fakulteta, a diploma politikologa se nalazi baš onde i gde treba da se nalazi, u arhivi Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije u koji sam priložila celokupnu svoju iscrpnu biografiju. Verujem da ću i u vremenu pred nama obogatiti i zvanjem magistra na fakultetu na kome sam završila i osnovne studije, koliko mi vreme bude dozvolilo, s obzirom na to da sam vrlo posvećena radu u Ministarstvu za brigu o porodici.
Ali, da ste me pohvalili, ja bih se ozbiljno zapitala, jer onaj ko smatra da su NATO bombe bile opravdane i onaj ko smatra da smo mi krivi i da smo s pravom bombardovani 78 dana i noći i da je odgovornost bila na Saveznoj Republici Jugoslaviji, na našoj državi, na našoj vojsci, na našem narodu, taj sigurno ne može da bude na mojoj strani, niti ja na njegovoj, a Bogu hvala, na strani sam onog naroda koji je ponosno branio svoju otadžbinu i koji je rekao tada ne ultimatumu, i koji nije savio glavu pred velikom koalicijom koja je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN započela ilegalnu vojnu intervenciju.
Verovatno vi ovde pokušavate da se dokažete vašem lideru, koji je zapravo, nastavio ono što je NATO pokušao pa nije uspeo, a to je uništavanje odbrambenih kapaciteta Vojske Jugoslavije, koja je Bogu hvala danas sa ponosom obnavljamo, osposobljavamo i ulažemo u njih u dostojanstvo vojske, koju očito, bez obzira na sve ono što ste činili, niste uspeli da je uništite.
Živela vojska Srbije u svakom slučaju, ona koja se junački branila 1999. godine.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Srbije, kada govorimo o tome da li će nam se deca rađati, mi pružamo odgovor na pitanje – da li ćemo imati budućnost kao nacija? Da li će nas biti u vremenu pred nama? Da li će sva ova zemlja i sve što smo na njoj nasledili i izgradili ostati našoj deci, našoj državi, našoj kulturi? Hoćemo li imati kome da sačuvamo ono što smo nasledili od predaka i da li ćemo u vremenu pred nama moći da pružimo odgovor na pitanje – biti ili ne biti?
Svima je jako dobro poznato koliko smo kao nacija vodili borbi i bitaka u prethodnom veku, kolika je žrtva našeg naroda priložena za odbranu naše otadžbine, koliko je ljubavi i vere bilo potrebno da sačuvamo naša ognjišta, naše škole, nape hramove, jezik, pismo, ono ko smo i što smo.
Da li su to oni pre nas i oni koji su danas među nama i sama radili da bi sve to sutra ostalo i postalo pusto, da bi to naselili oni koji su slučajno ovuda prošli u uzeli ono što smo vekovima čuvali? Zar da posle toliko bitaka koje smo vodili do smrti izgubimo onu najvažniju – bitku za život?
I konačno glavno pitanje na ovu temu više nije šta ćemo ostaviti onima posle nas, nego hoćemo li imati uopšte kome da nešto ostavimo?
To su pitanja koja sa pravom postavljamo suočeni sa demografskim izazovima i podacima koji nalažu da odmah započnemo borbu za demografsku obnovu naše nacije. Ideja o potrebi da se očuvaju porodične vrednosti sve više je prisutna u javnom prostoru. U čitavoj Evropi i svetu jačaju političke snage koje ovu potrebu očuvanja porodičnih vrednosti kandiduju kao suštinsku i kao prioritetnu.
U tom kontekstu osvrnula bih se i na reči predsednika države poručene juče na Samitu budućnosti u Njujorku – Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje svoje tradicionalne vrednosti. To je poručeno od strane šefa države u Njujorku.
To je još jedna potvrda strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu kao najsigurnije mesto za rađanje, vaspitanje i podizanje dece nasuprot pokušajima da se pod izgovorima nekakve vok kulture uspavaju tradicija i tradicionalne vrednosti i praktično izvrši eutanazija porodice, kakva oduvek postoji.
Porodica, poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, nije samo odbrana hrišćanske civilizacije. Porodica je ono što nas spaja, bez obzira na to kojoj naciji ili religiji pripadamo. Ona je univerzalna vrednost, ona je dužnost i zavet svih nas koji činimo srpsko društvo. U mnogim zemljama u svetu na snazi je ta politička praksa ili ta politička kultura insistiranja na političkim sukobima, na podelama, na različitostima. Ukoliko je ta praksa u određenim državama veoma prisutna ona to obično jeste u određenoj epohi, periodu, deo nekakvog trenda, ali stiče se utisak da kod nas u Srbiji to insistiranje na onome što nas razlikuje je karakteristika ne jedne epohe, nego čitave jedne istorije. Pred nama se danas postavlja pitanje – imamo li mi kondicije, imamo li mi prava, imamo li mi luksuza da dopustimo da naša istorija bude obeležena odsustvom konsenzusa oko najvažnijih vrednosti i najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja? Duboko verujem da je porodica tačka okupljanja za sve nas i moramo o tome suštinski i dubinski da razmislimo zato što ukoliko ne budemo prepoznali potrebu da o ovoj temi budemo jedinstveni, mi ne samo da rizikujemo da nam strada sadašnjost, već sasvim sigurno rizikujemo da izgubimo budućnost.
Sada je vreme i sada je pravi trenutak da tu kulturu podela promenimo ili već za početak, barem ostavimo po strani, da pažnju usmerimo na suštinske vrednosti oko kojih možemo da se saberemo. I ne zato što smo tako odlučili mi iz vlasti ili zato što tako želite vi iz opozicije, već zato što nas na to upućuju demografski podaci koji ne lažu, koji nažalost ne lažu. Oni nisu proizvod niti našeg, niti vašeg političkog utiska, oni su rezultat činjenica koje mi više ne smemo da ignorišemo.
Postoje, nema sumnje ideje koje su iznad svih političkih podela, iznad ideologija, iznad banalnih politikantskih stavova i nema sumnje da su to vrednosti koje se tiču opstanka i budućnosti našeg potomstva. Podizanje i vaspitanje dece bila je i ostala najsvetlija dužnost roditelja. Tačno je da smo kao država uradili mnogo toga u oblasti populacione politike.
Tačno je da smo predvideli i pokrenuli značajne korake i mere za podsticaj povećanja nataliteta, ali je tačno da uvek možemo mnogo više i mnogo bolje. Ne samo da možemo, nego i hoćemo. Zato danas neću kazati da je ovo breme preveliko za jedan resor koji predstavljam, jer je veliko i za čitavo društvo. Zbog demografskih izazova, njihove razmere i opasnosti koja postoji, na ovu temu angažovane su najvažnije državne adrese, i predsednik Republike, i predsednik Vlade i Narodna skupština i lokalne samouprave. Zato smo svesni da je neophodno da saberemo sve naše kapacitete i da sakupimo svu našu snagu. Mi nemamo luksuz da kažemo da ne možemo, da nećemo, da nas ovaj problem nadilazi. To je imperativ koji mobiliše sve nas, sve institucije, celokupno društvo. Duboko verujem da svi građani Srbije na posredan ili neposredan način imaju svoju ulogu u započinjanju demografske obnove naše nacije.
Budućnost počinje upravo u roditeljskom domu. To je jedino mesto u kome deca stiču svoje prve predstave, saznanja o etici, moralu, junaštvu, o dužnosti prema otadžbini, prema svojim bližnjima. Dom je mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet, dom je mesto gde smo prvi put naučili da se odričemo ili da budemo samoživi, gde smo naučili da volimo ili da mrzimo, gde smo sticali ili pak gubili svest o samima sebi.
Ovo su vrednosti koje definišu odgovornost roditeljstva, a mi kada izađemo na ulice možemo da vidimo u našim gradovima i selima da li smo, jesmo li i koliko uspeli kao društvo. Što se mene tiče kada izađem na ulice širom gradova i sela naše otadžbine, vidim zapravo koliko nas još posla čeka i koliko svi zajednički moramo da radimo. Niko ovaj teren ne može da iznese sam i zato ponavljam potrebu jedinstvenog delovanja po pitanju demografske obnove. Zato što ukoliko smo kao društvo ujedinjeni u značaju demografije i porodice, onda to znači da smo spremni da bez podela i bez sukoba makar po jednom tako važnom pitanju investiramo svoje znanje i svoju energiju u opstanak našeg naroda. Ovo je danas poziv koji je dan svima, a svako će se odazvati prema svojoj savesti i svesti.
Inicijativa za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je u nadležnosti ministarstva kojim rukovodim i to je velika čast i za mene lično, ali i za tim ljudi u našem resoru koji je pripremao ove izmene. Zahvaljujem na podršci Vladi Republike Srbije i zahvaljujem na razumevanju i preduzimljivosti predsednika Republike Srbije kada su u pitanju ključne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Dozvolite mi da u svega nekoliko minuta akcentujem ključne izmene i ključne tačke izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Počeću od onih možda se čini, manje važnih. Izmenama zakona smanjuje se obim dokumentacije neophodne za ostvarivanje prave na dečiji dodatak. Ovde govorim o dečijem, ne o roditeljskom dodatku. Konkretno, roditelji više neće imati zakonsku obavezu da pribave uverenje o katastarskim prihodima koje članovi porodice ostvaruju po osnovu poljoprivredne delatnosti. U praksi, to znači jedan papir manje čime se olakšava ostvarivanje prava ne dečiji dodatak, a uvek kada se smanjuje procedura, birokratija, administracija, to je nešto što je na korist građana.
Izmenama zakona dovode se u isti položaj žene koje ostvaruju pravo na naknadu zarade i žene koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta u pogledu posmatranja osnovica koje su od uticaja na ostvarivanje prava, jer se više izmenama ne računaju osnovice koje su ostvarene pre otvaranja grudničkog bolovanja. Na ovaj način smo izjednačili položaj žene koje su u radnom odnosu sa ženama preduzetnicama koje samostalno obavljaju delatnost. Izmenama je predviđeno da se i u slučaju kada otac odsustvuje sa posla radi nege deteta, a majka je lice koje samostalno obavlja posmatraju osnovice pre rođenja deteta, odnosno ne računaju se osnovice pre trudničkog bolovanja. Time se naknada zarada i ostale naknade računaju na isti način u pogledu posmatranja osnovice. Izmenama je promenjena nadležnost predsednika Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.
U buduće navedene nadležnosti će umesto Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja obavljati Ministarstvo za brigu o porodici, demografiju i zahvaljujem ovom prilikom kolegi Staroviću što je prepoznao značaj da ova komisija bude u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici, jer se direktno tiče kvaliteta života porodice.
Koristim priliku kada već o ovome govorim, da upoznam građane da država posredstvom ove komisije izdvaja značajna sredstva. Dakle, u pitanju je iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, godinu dana najdalje od rođenja deteta.
Mislim da je to podsticaj koji je u samom vrhu populacionih mera na svetskom nivou, jer ovako značajna sredstva zaista predstavljaju vetar u leđa i priliku mladim bračnim parovima da sviju svoje porodično gnezdo, da dobiju krov nad glavom, da imaju jednu sigurnost i izvesnost, a naročito želim da istaknem da je osim u izuzetnim slučajevima majka nosilac ovog prava kao stub porodice i kao čuvar porodičnih vrednosti.
U slučaju da jedinica lokalne samouprave nije opredelila sredstva za finansiranje naknade troškova boravka u predškolskim ustanovama za decu sa invalide tom i smetnjama u razvoju, za decu bez roditeljskog staranja, za decu korisnika novčano socijalne pomoći, dakle, za te kategorije ukoliko lokalna samouprava iz određenih razloga nije predvidela naknadu troškova boravka u predškolskim ustanovama država će to nadoknaditi i isfinansirati posredstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Sada želim da se na trenutak fokusiram na ono što je srž izmena Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i molim vas sve da pažljivo saslušate ono što imam da kažem. Dakle, ključne izmene zakona verujem da će biti od koristi svim roditeljima, majkama i očevima u Srbiji. U pitanju je povećanje roditeljskog dodatka i to najveće povećanje do sada. Izmenama zakona, ukoliko budete, poštovani narodni poslanici, dali podršku za ovo što danas kandidujem, roditeljski dodatak u Srbiji postaće ubedljivo najveći na Balkanu. Mislim da je to važan pokazatelj da država Srbija prepoznaje koliko je neophodno da prkosimo tzv. beloj kugi i koliko je važno da olakšamo roditeljima i da ekonomski osnažimo porodice.
Predloženi iznosi koji će ostvariti sve majke čija su deca rođena od 1. januara 2024. godine za prvo dete iznosiće 500.000 dinara, za drugo dete čak 600.000 dinara, i tu imamo najveće povećanje zato što smo prepoznali da je najvažniji podsticaj za rođenje drugog deteta, na to su nam ukazali demografi, na to nam je ukazala struka i zato je najveće povećanje sa tri i po prosečne plate na šest i po prosečnih plata, upravo kada je u pitanju rođenje drugog deteta.
Za treće dete, takođe smo povećali roditeljski dodatak, 2.280.000 dinara biće isplaćeno u 120 jednakih mesečnih rata. To pokazuje jedan kontinuitet u isplatama, osigurava porodicu, obezbeđuje konstantan priliv novca, a za neke čak i mogućnost da budu kreditno sposobni što takođe znači složićemo se, roditeljima. I, za četvrto dete iznos je 3.180.000 dinara.
Takođe, želim da napomenem da smo uvećali i jednokratnu finansijsku pomoć na 135.000 dinara koja se isplaćuje za rođenje drugog i trećeg deteta. Uz roditeljski dodatak o kojem sam već govorila ostvaruje se pravo na paušal za kupovinu bebi opreme za sve majke podjednako u novom iznosu takođe neznatno uvećanom od 7.500 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam zaista iz srca, ne praveći danas bilo kakve političke razlike među nama, da svi jednodušno, jednoglasno podržimo povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete.
Mislim da pred izazovima sa kojima se suočavamo nijedna reč koju danas upotrebimo neće biti preteška, neće biti pretenciozna, ali sasvim sigurno ni dovoljno zvučna da opiše problem sa kojim se suočavamo. I, mi naravno taj problem moramo da rešimo, strateški da postupamo i da li ćemo to potpuno rešiti time što ćemo povećavati roditeljski dodatak ili što ćemo davati subvencije za kupovinu prve nekretnine, time što ćemo ulagati u porodilišta, obdaništa, škole, time što ćemo graditi puteve, sportska i dečija odmarališta i igrališta. Nema sumnje da nećemo, to je važno, ali nije dovoljno, zato što novac nije osnovi motiv za rađanje dece. Vlada Republike Srbije je tu da olakša, da pomogne, da podstakne, da podrži, ali ovo je borba koju moramo zajednički da vodimo sa svim našim građanima.
Želim da se obratim i onima koji su u javnom prostoru možda imali opaske da su ova izdvajanja prekomerna za jednu malu državu kao što je Srbija. Oni možda to čine zato što veruju da Srbija ima prečih zadataka i umesto odgovora ja ih pitam, a šta je preče od ideje majčinstva od očinstva od rađanja?
Roditeljstvo je i nacionalna i državotvorna i etička i društvena vrlina, a svi jako dobro znamo da su roditelji danas više nego ikada rastrzani brojnim obavezama faktorima i finansijske i društvene nestabilnosti i da je na njima velika odgovornost da budu primer svojoj deci, a u današnje vreme, složićemo se da to nije lako. Zato je naša obaveza da ih više nego ikada osnažimo, ohrabrimo i podržimo.
Konačno i za one koji smatraju da ova izdvajanja nisu primerena, da su velika, da naprosto nisu kompatibilna sa srpskim budžetom, želim da ukažem na to da i naš BDP i vitalnost srpske privrede u celini zavisi direktno od priraštaja. Ulaganje u pospešivanje priraštaja je neophodno. Neophodno je i zbog jačanja ekonomije, neophodno je zbog celokupnog integriteta države i našeg društva, a ne samo zbog brojnosti naroda. To je prava investicija, a ne nekakva pomoć iz budžeta niti bilo kakva bespovratna državna milostinja, zato što će se ova investicija u život i rađanje višestruko i mnogostruko vratiti. Zato što je to nacionalno odgovorna i mudra strateška investicija po meri naše otadžbine. Zato što ovo nije samo saosećanje i solidarnost, ovo je državni razlog. Mi imamo državni razlog da povećamo roditeljski dodatak. Mi imamo državni razlog da učinimo sve da nam se deca rađaju, jer državni razlog je sintagma koja najbolje opisuje narodni i nacionalni interes. Nema plodnije i sigurnije investicije od ulaganja u život i u rađanje, time mnogo više dobijamo nego što smo dali. Mi tako jačamo i snagu naše nacije. Mi tako obezbeđujemo izvesnost i budućnost naše države.
Ovo što danas radimo, ovo u šta danas ulažemo, to je blago. To je temelj. To je vrednost nad svim vrednostima. To je suština svega onoga čemu stremimo. To se nalazi u srži i u esenciji svih naših pobeda koje priželjkujemo. Mi danas ovo što činimo, činimo za život naše zemlje i za život naše nacije. Od Subotice do Vranja, od Negotina do Loznice, od vojvođanskih ravnica do kosovsko-metohijskih kotlina, zato što je sa rađanjem sve moguće, a bez rađanja ne postoji ništa. Ta među zavisnost između pitanja da li ćemo imati budućnost i da li će nam se deca rađati je potpuno očigledna, jer deca su najrealniji most ka budućnosti.
Porodica jeste u srži svih naših nacionalnih interesa i na kraju krajeva i našeg odnosa kao jedinki. Kada nas pitaju kome najviše verujemo, ocu, majci, bratu, sestri. Kada nas pitaju koga najviše volimo, sinove, kćeri, unučad. Sve to možemo da objedinimo kroz jednu reč, a to je porodica. Porodica je ta kojoj najviše verujemo. Porodica je ta koju najviše volimo. Porodica je nasleđe predaka, zaveštanje potomcima, to je ostvarenje nas samih, ako govorimo o sadašnjosti.
Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici da podrškom ovom zakonu glasate upravo za porodicu, da glasate za život. Kada porodica dobija niko ne gubi. U 21 veku porodica je naš najvažniji nacionalni interes, a demografska obnova naš najznačajniji nacionalni zadatak. Porodica je jedina vrednost koja nema alternativu, sve drugo ima alternativu osim Srbije i osim porodice. Porodica je jedini put našeg kulturnog i duhovnog preporoda noseći one vrednosti koje su utkane u dušu srpskog naroda i svih građana koji žive na ovim prostorima.
Šta god radili, moramo imati na umu da ćemo pobediti, bez obzira na sve izazove, samo ako nas ima i da ćemo pobediti samo ako nas bude, a da bi nas bilo moramo učiniti sve što je u našoj moći. Moramo se neprestano boriti da porodica bude i strateško opredeljenje i primarni nacionalni interes i da Vlada Republike Srbije i sve institucije i svaki pojedinac bude upravo podređen tom cilju, našoj borbi da u 21. veku živimo za svoju zemlju, da živimo za budućnost našeg naroda, da živimo za porodičnu Srbiju.
Hvala vam na pažnji.
Živela Srbija!