Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, danas je sa mesta predsedavajućeg opet pokušaj jednog manerva, sprečen od strane opozicionih poslanika državotvorne opozicije, jer smo se borili za reč, borili smo se za priliku da iznesemo svoje stavove, da ukažemo na povredu Poslovnika, jer onaj ko ne poštuje Poslovnik, taj ne poštuje Ustav. Onaj ko ne poštuje Ustav, taj ne poštuje državu Srbiju. onaj koji ne poštuje državu, naravno da ne poštuje ni građane Republike Srbije.
Ustali smo iz naših klupa, ne da bismo se sa bilo kim obračunali, ponajmanje ne fizički, ustali smo zato što ste nas čuli, ali niste želeli da na bilo koji način odreagujete u skladu sa vašim ovlašćenima, na koje smo danas bili prinuđeni da vas ponovo podsetimo.
Neistina je da smo bili na ručku iako nisam znala da je zabranjeno jesti. Prvi put čujem da je to nešto što je prekršaj, što je krivično delo, ali ono što svakako jeste krivično delo jeste kampanja koju ste vodili protiv lidera državotvorne opozicije, uključujući i člana moje porodice, dakle, mog supruga, nemam šta da krijem. Ovo su naslovne strane novina koje su megafon ove vlasti, gde ste nama svima nacrtali metu na čelu i gde ste nas optužili da danas planiramo da zapalimo ovu Skupštinu i to pazite molim vas, moramo da damo svemu ovome jedan novi tonalitet. Kaže – po nalogu Ruske Federacije.
Dakle, megafoni ove vlasti, režimski, portparol Dragan J. Vučićević optužuje Rusku Federaciju da planira da pali Skupštinu Republike Srbije. Ja nisam znala da su diplomatski odnosi Republike Srbije i Ruske Federacije u tako zaista lošoj fazi. Ali, tu je ambasador Hil koji je na neki način potvrdio ovu izjavu Dragana J. Vučićevića i nadovezao se na nju, tvrdeći da su odnosi Srbije i Rusije sve slabiji, da ga parafraziram.
Dakle, Hil je postao otprilike tumač naše spoljne politike, Hil je postao očigledno nekakav upravnik, kao da smo mi nekakav koncentracioni logor, nekakva kolonija i dao je sebi za pravo da tumači spoljnu politiku i poziciju Republike Srbije.
Predsednik republike je na jedan veliki hrišćanski praznik, na Jovandan dao saopštenje u jednoj rečenici. Kazao je i ovde je to više puta ponovljeno da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana, kažete gospodine predsedniče, uz jednu rezervu. Dakle, vi prema francusko-nemačkom ultimatumu imate samo jednu rezervu. Dozvolite, da u Srbiji postoje i druge snage koje imaju više rezervi.
Da li smo zbog toga lažne patriote? Da li ćete zbog toga da gledate šta smo jeli, šta smo pili, da se četiri dana bavite plastičnom flašom dok zemlja gori. Tvrdite da zemlji nikad nije teže bilo, ignorišete stav Srpske pravoslavne crkve. Pa, ako smo se mi oglasili neopravdano, zar to tvrdite i za naše arhijereje? Zar to tvrdite i za patrijarha Porfirija, za njegovu svetost?
Oni su ti koji su pozvali upravo na odbranu ovoga što mi danas zastupamo, na odbranu Ustava Republike Srbije. Kažete – ekstremni su oni koji brane Ustav. Tu retoriku čula sam od Borka Stefanovića, a obećali ste da ćete njegove sporazume da ukinete. Njega zovete da bude dopisnik „Informera“ da potvrdi ovu vašu tezu da smo mi nasilnici, divljaci, miševi, kako nas je nazivala potpredsednica Skupštine Sandra Božić, pre nekoliko dana, štetočine kako nas je nazivao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, takođe pre nekoliko dana u javnom prostoru.
Ponavljam, nikada nikoga nismo uvredili. Nijednu ružnu reč, niti lošu kvalifikaciju nismo izneli ni o kome, ali se postavlja pitanje da li vas vređa naš stav o francuskom-nemačkom ultimatumu.
Pričali ste o posledicama šta će se Srbiji desiti ukoliko ga ne bude prihvatila. Sve one reči, čuvene sintagme o ekonomskom tigru, potpuno su bačene u prašinu. Umesto investicija novih radnih mesta, fabrika, čujemo – povlačenje, izolacija, sankcije, gubitak radnih mesta. To su reči bile predsednika Republike prilikom obraćanja građanima Srbije, kada je pred nas postavio dilemu Ustav ili ultimatum, biti ili ne biti, ovi ljudi ovde u ime pola miliona građana, pred izborom Ustav ili ultimatum vam kažu – predsedniče Republike, Ustav.
Ustav ne može pod noge. Kažete – rešiće se kraj kosovske krize. Tačnije, oni protagonisti francusko-nemačkog ultimatuma ili plana koga sada nazivate non-pejperom, pa ako je non-pejper, šta krijemo onda mi, ljudi, ovde. Šta imamo da krijemo? Dajte da razgovaramo onda o svakoj tački ponaosob. Rečeno je pre nekoliko dana – ne možemo o svemu, sada možemo delimično. Kažete – nema konsultacija. Vaša je obaveza bila, sve i da je samo jedna poslanička grupa želela konsultacije, da ih sprovedete.
Postavili ste pitanje, vi ste rekli da vaša reč ima težinu. Vi ste rekli –
ne dam Gazivode, pa ste rekli da ćete da podnesete ostavku na mesto predsednika stranke, pa ste pre toga rekli da nećete ni da se kandidujete, pa ste rekli da nećete da idete u Tiranu. Sve to ajde da razumem da je u žaru političke borbe neki put iznet određeni stav iza koga ne možete da stanete, ali rekli ste da ćete održati konsultacije. Ja vas sada pozivam, zarad istine, zarad građana Republike Srbije, priznajte pošteno da li je na Andrićev venac stigao dopis Srpske stranke Zavetnici, gde vam tražimo da održite reč i da održite konsultacije. Kažite da li ja lažem kada ovo kažem.
Zašto su konsultacije bile važne? Upravo da ne bismo imali ovakve naslovne strane gde nam crtate metu, ovo podleže krivičnoj odgovornosti. Optužujete nas da ćemo, pa nisu ovu Skupštinu rušili oni koji su nosili rublje, nego dolare u štepanim jaknama, oni koji su nosili rublje nisu rušili Skupštinu, a ti koji su nosili dolare u štepanim jaknama i rušili ovu Skupštinu, znate gde su danas, eno ih aplaudiraju vašem francuskom-nemačkom planu. Zatim na šta želim još da ukažem, postavlja se pitanje, nije sporno, naučila sam ja na dobacivanja, meni to čak negde i prija, prosto me podseti protiv čega se borim.
Kažete – posledice će biti katastrofalne. Da li možemo danas da otvorimo polemiku kakve će posledice biti ukoliko pristanemo na ovaj plan? Ukazali ste samo da imate jednu rezervu prema francusko-nemačkom ultimatumu. Hajmo zajedno prosto ovo da pređemo zarad istine, hajmo da se bavimo onim što je tema sednice, a ne ko je lažni patriota. Ko ste vi da izdate sertifikat da li sam ja lažna ili sam prava? Ko ste vi da to kažete? Odakle vam pravo? Kojom spravom merite, jel imate krvna zrnca? Šta je parametar lažnog i pravog patriotizma? Ako vi tvrdite da su lažni oni koji kažu da je Kosovo deo Srbije, pa onda ispada da u Srbiji nema patriota, pošto velika većina Srbije to tvrdi.
Kaže – strane će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose. Pa u međunarodnom pravu strane su države. Ima li neko obraza da me demantuje da to nije tačno? Američki ambasador u Prištini, na koga se i Hil odavde poziva, i kaže da će on dati završnu reč kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, kaže – Zajednica srpskih opština po Ustavu i zakonima Kosova. Pa zar ne vidite, ljudi, da nam prodaju rog za sveću, pa zar ne vidite, pobogu, da idu ka tome da ta zajednica srpskih opština nema ovlašćenja ni lovačkog društva, jer lovačko društvo makar ima neku vazdušnu pušku. Mi smo naše Srbe razoružali na severu Kosova i Metohije ukidanjem civilne zaštite, 714 pripadnika civilne zaštite je praktično suspendovano. Zašto? I pričam o bezbednosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji. A ko da garantuje tu bezbednost? Da li tu bezbednost treba možda da garantuje KFOR?
Kažete, KFOR će da bude taj koji će da odluči da li će duge cevi da budu na severu, duge cevi nosi ROSU. Videli ste da se ROSU ne pominje. Pominje se kosovska policija. Ja ovde iznosim argumente i molim vas, prosto zarad intelektualnog poštenja, da mi kasnije odgovorite argumentovano na svaku ovu stavku, bez izvrtanja teza. Nisam došla ovde da se s vama nadgornjavam. Došla sam da čujem odgovore na pitanja. Kako kažete – ne možemo da sprečimo? Kaže, sprečićemo duge cevi na severu, jer će to da uradi KFOR. Koji KFOR? Onaj isti što vam je rekao da ne možete da vratite vojsku i policiju i oružane snage na Kosovu i Metohiji, onaj isti koji je bacio Rezoluciju 1244 pod noge. Koji KFOR? Onaj isti na čiju odluku niste hteli ni da se žalite u Ujedinjenim nacijama i niste ni želeli da pozovete ponovo istrajno na Rezoluciju 1244.
Jako je dobro poznato vaše pravničko iskustvo i nema sumnje da znate za tzv. estopel pravilo koje su anglosaksonci uvrstili u međunarodno pravo, koje se primenjuje tako što kad jedna država ne postupa, jako je važno, saslušajte, molim vas, ovo je mnogo bitno, kada izađe državni zvaničnik i da izjavu, kao što je uradio ministar vojske Vučević, koji je rekao da Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po kosovskom ustavu i po kosovskim zakonima, ukoliko država Srbija, prošle nedelje je rekao, pogledajte malo i prelistajte štampu, nemojte se baviti samo našim plastičnim flašama na stolu.
Dakle ovako, ako ne reaguje država, prema estopel pravilu, on je dao legitimitet nezavisnosti tzv. države Kosovo. Tako je Norveška izgubila Grenland. Tako je Velika Britanija izgubila pristup moru, zbog primene ovog pravila. To su ozbiljne stvari i to su činjenice na koje se ovde ja sada pozivam.
Što se tiče toga ko koju vodu pije, govorite to u Srbiji gde se udžbenici štampaju u Hrvatskoj, gde su hrvatske firme okupirale srpsko tržište, i to ne samo za vreme prethodne vlasti, nego za vreme ove vlasti, gde ovog trenutka zajedno sa RFZO-om dok ja ovo sada govorim se vrši prodor i monopol hrvatskih firmi na prodaju ortopedskih pomagala u čitavoj Srbiji. Govorite to gde smo mi sprečili da na tenderima u Novom Sadu hrvatske firme dobiju mogućnost da prodaju brojila. Vi to jako dobro znate. Govorite to u Srbiji gde premijerka ima dva pasoša, od toga jedan srpski, drugi hrvatski. To govorite.
Uzgred budi rečeno, da postavim pitanje sada ovde u ime svih nas, gde je Ana Brnabić? Jel na šopingu u Beču ili u Veneciji? Gde ona danas šopinguje? Gde je ovde da izađe i da kaže da je šoping važniji od Kosova i Metohije? Pa ima nas kojima nije važniji šoping od Kosova i Metohije, ima nas. Mi danas ovde branimo državu i ne možete kvalifikacije antisrpske i antidržavne elemente da pripišete nama ni u kom slučaju, ni u kom slučaju.
Ja vas pozivam, sve šefove poslaničkih grupa, da održimo zajedničke konsultacije, da pripremimo zaključak Narodne skupštine, da rezultat današnje sednice bude zaključak Narodne skupštine u kojoj će svi vaši dalji pregovori biti ograničeni crvenim linijama. Ne možete vi da dođete u situaciju da vam neko kaže – morate odmah da odgovorite. Pa vi ste maločas pred nama priznali da su oni od vas tražili da vi momentalno odgovorite. Pa gde je taj međunarodni ugled? Pa gde je to poštovanje u svetu? Pa kojoj zemlji je izrečen takav ultimatum kao državi Srbiji? Pa gde su ti prijatelji evropski i silni? Pa šta uradi Toni Bler od tolikog savetovanja, kad smo ovakav ultimatum dobili? Pa zašto smo ga plaćali? Pa zašto plaćasmo Guzenbauera, pa Tonija Blera, pa čemu oni pozdravi sa Angelom Merkel, ako nismo naučili barem nešto iz onoga što je ona rekla.
Rekla je da su Minski sporazumi bili prevara, odnosno kupovina vremena. Pa, zar ne vidite da i nama to poturaju, da nam poturaju pravno obavezujući sporazum, da hoće da nam udare nisu Kosova i Metohije pomoćna zgrada, Kosovo i Metohija su temelj i taj temelj mi branimo.
Sad ću vam još nešto reći. Članstvo u UN, za koje tvrdite da nećete dozvoliti, nije jedina stvar koja je važna, Potrebno je da kažete, izađite pred građane Srbije, ako nam oni nude nešto što je dobro zašto nam prete? Ako je francusko-nemački ultimatum koristan za Srbiju, čemu onda takva iznuda? Zašto nam zavrću ruku? Čemu dolazi da vajna velika petorka, nisam znala da je Italija toliko velika i toliko uticajno u geopolitičkim krugovima. Iskoristite vaše prijateljstvo za Mađarskom, pozovite ih da prilože veto kada je članstvo tzv. Kosova u NATO posredi.
Zar ćete da dozvolite, predsedniče Republike, članstvo tzv. Kosova u UNESKO? Zar ćete da dozvolite članstvo tzv. Kosovo u Interpolu? Da prave liste za odstrel i da oni optužuju Srbe da se predaju svetinje njihovoj kulturnoj baštini?
Ja vas sada pozivam i kažem vam, dajući reč danas ovde i dajući zakletvu, ako ste spremni da odbacite svako slovo francusko-nemačkog ultimatuma Milica Đurđević Stamenkovski se više neće baviti politikom, od vas tražim da sa tim ultimatumom ovo uradite. Evo, ovo, a ja ne moram više nikada da se bavim politikom, ne treba mi nikakav politički poen. Nisam ovde da skupim tri vaša glasa u Sopotu i dva u Begaljici. Ne trebaju mi glasovi.
Borimo se za Srbiju, borimo se za državu. Ovo je jedina uniforma koju mi nosimo, ovo je poruka, ne ultimatumu. Nema predaje, živela Srbija! Ne damo Kosovo i Metohiju. Ako ste spremni da zajedničko nosimo ovo mi ćemo se sa vama boriti. Stanete li preko puta ovoga u nama ćete imati najljuću opoziciju i najveće protivnike. Dogodine u Prizrenu. Živela Srbija!