Zahvaljujem.
Poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, biću kratka, s obzirom na to da ne moram dalje da vas ubeđujem, jer je većina narodnih poslanika jasno i nedvosmisleno najavila da će podržati izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. I kao ministar za brigu o porodici koji je nadležan za ovaj zakon, iskazujem veliku čast i zadovoljstvo.
Na početku želim da zahvalim, pre svega, predsedniku Republike i predsedniku Vlade na političkoj podršci u borbi za povećanje roditeljskog dodatka i sveukupne mere populacione politike, ali naravno, da zahvalim i ostalim članovima Vlade što su pokazali solidarnost i prepoznali da je demografska obnova u 21. veku jedna od najvažnijih i najznačajnijih bitaka koje ćemo voditi.
Na koncu, hvala i narodnim poslanicima koji su učestvovali u diskusiji. Hvala svima koji ste podneli amandmane na izmene i dopune zakona, iako ih nismo danas temeljnije pretresali. Ja sam apsolutno spremna da u svakom trenutku nastavim da transparentno rukovodim ministarstvom, saslušam vaše predloge i sugestije i da zajedničkim snagama radimo na unapređenju i kvaliteta života naših porodica i na demografskoj obnovi kao u svakom slučaju nacionalnom interesu.
Vest da će ovaj zakon u izmenjenom obliku danas biti usvojen obradovaće mnogobrojne porodice širom Srbije. Nakon što predsednica Narodne skupštine bude stavila na glasanje i nakon što ta vest bude bila objavljena u različitim medijima, vest o tome biće na korist mnogim majkama i mnogim očevima i budućim majkama i očevima širom Srbije i njihovim porodicama. Mislim da je taj momenat dovoljno sugestivan kao poziv da bez obzira na političke razlike svi podržimo izmene zakona.
Ja ću samo zarad interesa javnosti ponoviti da te izmene, pre svega, podrazumevaju povećanje roditeljskog dodatka, odnosno da nakon stupanja zakona na snagu iznos za rođenje prvog deteta biće 500.000 dinara, iznos za rođenje drugog deteta 600.000 dinara, plus 135.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za treće dete 2.280.000 dinara u 120 rata, plus 135.000 dinara jednokratno i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Izmenama zakona, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju preuzeće nadležnost za rukovođenje Komisijom za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prve nekretnine za mlade bračne parove sa decom.
Mislim da su ovo populacione mere koje su mali korak ka onome što je naš veliki cilj, a naš veliki cilj jeste da nas ima i da nas bude.
Sasvim sigurno ova novčana izdvajanja nisu dovoljna i neće doprineti u onoj meri u kojoj bismo mi želeli da doprinesu, ali će ekonomski osnažiti porodice i mnogo će značiti roditeljstvu i roditeljima. Novih deset milijardi dinara koje se izdvaja za povećanje roditeljskog dodatka su zaista velika suma i ovim izmenama Srbija će biti zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu. To pokazuje naš odnos prema porodici i to pokazuje naš odnos prema budućnosti.
Efekti onoga što danas radimo videće se tek u narednoj deceniji. Mislim da je važno da svi zajednički razmotrimo šta sve podrazumeva demografska obnova nacije. Po mom skromnom uverenju ona podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva, i usklađivanje rada i porodice, i povezivanje porodice sa privredom, ali naravno, pre svega, uspostavljanje stabilnog sistema vrednosti po meri porodice. Na tome svi treba zajednički da radimo.
Oni koji su najavili da će glasati za izmene zakona pokazali su odgovornost, pokazali su brigu i pokazali su da, bez obzira na političke razlike, su spremni da podrže ono što je u interesu svih građana Srbije. Oni koji pak to nisu želeli da učine, iako ni jednu zamerku nisu imali da upute kada je u pitanju ovaj zakon, pokazali su da nisu dorasli i da im je od porodice preči neki lični interes, da im je prioritetniji sebičluk, politička ili partijska ostrašćenost. Ko ne razume važnost ovog zakona, ni ja lično ne mogu da ga razumem, jer mislim da taj pristup da istorija se završava sa vama i da se budućnost završava sa vama nije primeren niti izazovima sa kojima se Srbija suočava, niti time pokazujete nacionalnu odgovornost.
Čula sam primedbe i da smo zakasnili sa ovim merama i da otprilike treba da dignemo ruke. Međutim, odluka Vlade Republike Srbije u ime onih koji su dali podršku za ovu politiku, u ime građana Srbije, da mi od naše budućnosti ne želimo da odustanemo, ni od budućnosti porodice u Srbiji ne želimo da odustanemo. Mi ne želimo da se predamo i konstatujemo da je naša zemlja podelila sudbinu sa nekim drugim evropskim državama u kojima već uveliko govore da ih u 2100. godini gotovo neće ni biti, da je neće izvesno dočekati. Mi želimo da se borimo za one generacije koje dolaze. Mi želimo da preuzmemo odgovornost u svoje ruke i da učinimo sve da olakšamo porodicama i roditeljima u Srbiji.
Godine 1937. osnovan je Srpski kulturni klub. Okupljao je tada neke od najvećih intelektualaca u Srbiji i odabrali su da njihova krilatica bude „Srbija je večna dok su joj deca verna“. Mi danas slobodno možemo da kažemo da je Srbija večna dok joj se deca budu rađala, dok nas bude bilo. Srbija je večna dok budemo imali kome da predamo svoje nasleđe i svoje zavete.
U 20. veku naš zavet je bio da ginemo za zemlju, u 20. veku smo umirali za svoju otadžbinu. U 21. veku mi treba da živimo za svoju zemlju, za svoj narod, za svoje vrednosti i za svoje porodice. U tom smislu razumem ovaj zakon. U tom smislu razumem strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije da čvrsto prigrli budućnost i da se bori da porodica bude strateški interes. U tom smislu razumem i poruku predsednika u UN da Srbija neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti, iako je moderna zemlja koja korača savremenim tokovima. U tom smislu razumem i odluku većine narodnih poslanika kojima još jednom zahvaljujem da gotovo jednoglasno, uz retke izuzetke onih koji naprosto ne mogu svoju političku ostrašćenost da ostave po strani, podržimo izmene ovog zakona, da podržimo porodicu, da podržimo vrednosti i da podržimo budućnost naše nacije.
Nema budućnosti Srbije bez budućnosti porodice. Porodica je u osnovi svih naših nacionalnih i državnih interesa. Zato vas još jednom pozivam da svi glasamo za porodicu, da glasamo za decu, da glasamo za budućnost naše zemlje. Živela porodična Srbija.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Republike Srbije, obrazlažući izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u uvodnoj reči pozvala sam, kao ministar za brigu o porodici i demografiju, upravo na ono na šta smatram da treba da pozovem, pozvala sam na demografsku obnovu naše nacije i našeg društva smatrajući da je za takav proces neophodno jedinstvo svih institucija i svih društvenih aktera.
Primetila sam da je odmah nakon toga u određenom delu medijskog prostora započeta ne samo relativizacija pojma demografske obnove, već pokušaj da se u potpunosti obezvredi populaciona politika Vlade Republike Srbije, devastira značaj porodičnih vrednosti i da se čak podrugljivo govori o terminu demografske obnove.
Ukoliko jednom delu javnosti nije do kraja jasno šta demografska obnova podrazumeva, sasvim sigurno ne prostu reprodukciju i ne samo i isključivo rađanje dece. Demografska obnova podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva. Demografska obnova podrazumeva uspostavljanje sistema po meri porodice. Duboko verujem da mi ne možemo da govorimo samo o novcu, o iznosima roditeljskog dodatka, već je naša obaveza kada govorimo o porodici, da govorimo o porodičnim vrednostima.
Ne želim da verujem da su u Srbiji porodične vrednosti za jedan deo medijske scene zabranjena tema, još manje tema koja služi za izvrgavanje ruglu. Demografska obnova je i uslov održivosti penzionog sistema, i uopšte vitalnosti države i privrede države. Demografska obnova podrazumeva i jačanje sela, demografska obnova podrazumeva podršku porodičnim gazdinstvima. Demografska obnova podrazumeva ulaganje u domaću privredu, u puteve, u važne infrastrukturne projekte koji su na korist svim našim građanima, a pre svega deci i porodicama.
Zato mi govorimo o demografskoj obnovi u koju treba da se uključe sve institucije Republike Srbije. U prilog tome želim da obavestim javnost da sam predsedniku Vlade, gospodinu Milošu Vučeviću predala preporuke Ministarstva za brigu o porodici i demografiju koju smatram da treba da primene lokalne samouprave, sve opštine i svi gradovi i dobila podršku od predsednika Vlade, da Vlada zaključkom te preporuke usvoji i uputi ih lokalnim samoupravama na dalje postupanje. To je upravo taj sistem, taj holistički pristup koji zagovaramo da svi zajednički delujemo jedinstveno u toj demografskoj obnovi.
Poštovani narodni poslanici, razumem da uvek postoji prostor da možemo mnogo više i mnogo bolje, ali nema danas jednostavnog recepta za tu demografsko obnovu. Brojni relevantni instituti pokušavaju da pronađu odgovor zašto u nekim državama pada natalitet. Obratite pažnju samo na primer Japana. Kada kažemo Japan, svi se setimo reda i poretka, zemlje koja savršeno funkcioniše, gde postoji disciplina, gde je sistem na zavidnom nivou i osam godina uzastopno imaju pad nataliteta. Japan donosi zakon o zaustavljanju pada nataliteta upravo zato što želi da predupredi ovaj problem.
Zemlje u kojima je visoki životni standard, kao što su Nemačka ili Italija, i uzgred budi rečeno, nemaju vojni rok, tako da ne vidim uopšte način da se uvođenje obaveznog vojnog roka poveže sa natalitetom, dok na primer neke zemlje koje su vojno neutralne, a imaju obavezan vojni rok, imaju bolji prirodni priraštaj, pozitivniji, nego recimo, Nemačka i Italija. Tako da ne bih dovodila uopšte u korelaciju te memente.
Dakle, ceo Evropski kontinent je zapljusnut izazovom tzv. bele kuge, i svi pokušavaju da pruže odgovor na taj problem. Dakle, to nije ekskluzivitet samo za našu zemlju. Prvi put u EU od 1960. godine, imamo situaciju da je 2022. godine rođeno manje od četiri miliona novorođene dece.
Kada govorite o terminu demografske obnove koji je probudio i ustalasao duhove, ja samo one koji su sasvim sigurno, više zagledani na zapad od mene, u tome ne prednjačim, kao evro realista, poštujući strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, samo želim da ih upozorim da kada im u Srbiji smeta termin demografske obnove obrate pažnju da se u strategiji Vlade Francuske nalazi termin demografske revolucije, kao strateško opredeljenje države Vrancuske.
Pazite, demografska revolucija. Ovde bi verovatno, pravili proteste određene nevladine organizacije i feminističke udruge, kada bismo mi nazvali nešto demografska revolucija, zato što te države ozbiljno promatraju šta se dešava i pokušavaju da idu u susret tim problemima. Mi imamo pravo da započnemo demografsku obnovu zato što je to pitanje našeg opstanka. Ovaj zakon koji je na dnevnom redu je samo kap u moru u onome što moramo da uradimo, samo kockica u mozaiku koji treba da sklopimo. Zahvaljujem i Vladi Republike Srbije i predsedniku Srbije, što su uprkos svemu opredelili dodatnih 10 milijardi dinara da podrže naš zakon, da podrže povećanje roditeljskog dodatka.
Još jednom ću ponoviti, jer čini mi se, da malo govorimo o onome što je dobro, obično plenum iskoristimo za neke političke obračune, ali hajde da zarad građana ponovimo šta su zapravo izmene ovog zakona, 500 hiljada dinara roditeljski dodatak za prvo dete, 600 hiljada dinara za drugo dete u mesečnim ratama na dve godine, plus 130 hiljada dinara jednokratno. Za treće dete 2.280.000,00 dinara u 120 jednakih mesečnih rata, plus 135 hiljada dinara jednokratno. Za četvrto dete naravno, 3.180.000,00 dinara takođe u istom broju rata.
Napominjem, da će ove mere važiti za svu decu rođenu od 1. januara 2024. godine. Bilo je dosta spekulacija o tome dali ćemo mi uopšte imati finansijske kapacitete i političku volju da usvojimo ove izmene, pa su se pojavljivali pre nekoliko meseci različiti natpisi u kojima se tvrdilo da je reč samo o predizbornim obećanjima. Reče je održana, ne zato što je to plasirano tokom kampanje i najavljeno tada, nego zato što je Vlada Republike Srbije stavila porodicu na prvo mesto. Društvo koje porodicu stavlja na prvo mesto ima zagarantovanu budućnost.
Zato vas ja pozivam, još jednom zahvaljujući svima koji su već unapred rekli da će glasati za ovaj zakon, da zaista svi u danu za glasanje podržimo. Ovo je dobro za našu zemlju, ovo je dobro za naše ljude.
Ne postoji majka ili otac u Srbiji koji vam neće na ovome zahvaliti ukoliko budete podržali Zakon o finansijskoj porodici sa decom. Ne postoji porodica koja vas neće blagosiljati, bez obzira da li će biti korisnik ovih prava na novi roditeljski iznos, zato što imaju sestre koje možda treba da se porode, braću koji možda čekaju sinove ili kćeri, zato što u svom okruženju, komšiluku, familiji, među prijateljima imaju one kojima ovo mnogo znači.
Ovo je pravi pravcati primer i ekonomskog osnaživanja porodice u onom početnom periodu kada je ta podrška preko potrebna, i kada dođete sa novorođenčetom u kuću, i suočite se sa brojnim troškovima, ali iznosi za treće i četvrto dete u ratama pružaju sigurnost i kontinuitet u prihodima i pokazuju konstantnu brigu o porodici i o potomstvu.
Ja zaista verujem da se snaga jedne države gradi iznutra. Mislim da je snaga naše zemlje upravo u porodici. I kada se osvrnemo na istoriju i zagledamo na budućnost, porodica je taj odraz kontinuiteta. Možemo mi da vodimo ideološke rasprave šta je bilo pre 50, 100, 200 ili 300 godina, da svako ima pogled na istorijske okolnosti drugačiji, ali ne možemo da ne konstatujemo da su na našu zemlju jurišali mnogi osvajači i zavojevači.
Mi smo gubili državu, slobodu, i ponovo je vraćali, ali ona tvrđava koja nikada nije bila osvojena uprkos svemu je porodica i iz nje smo se crpeli, i snagu da se obnovimo i da se vratimo.
I ovaj zakon neka bude samo jedna mala podrška upravo toj porodici, toj najjačoj formaciji u kosmosu, zato što su njeni članovi vezani onim što je najvažnije, a to je ljubav, međusobno poverenje i to je sloga i to je ta bezrezervna ljubav i poštovanje.
To je ono što Vlada želi da podrži, danas samo postavljamo temelje populacione politike koju kandidujemo za narednu epohu, očekujući da ono što budemo izglasali u ponedeljak ili neki drugi dan u danu za glasanje, donese benefite, korist za našu zemlju, našoj otadžbini našoj naciji, našem društvu i budućem potomstvu u decenijama pred nama.
Još jednom koristim priliku da zahvalim svima koji su priložili amandmanae i dali određene preporuke i sugestije i sa pažnjom sam pročitala svaki amandman i za jedan deo njih mogu reći da ima smisao, ne za mali deo, svaki sam amandman u svakom slučaju sa pažnjom pročitala, ali država Srbija ima svoje budžetske mogućnosti i u skladu sa tim promišlja i opredeljuje određene mere, a novih deset milijardi za povećanje roditeljskog dodatka, složićemo se svi da nisu mali iznos.
Možda je nama počelo i da se podrazumeva da imamo ta konstantna povećanja iako je ovo zaista najveće povećanje do sada, ubedljivo najveće povećanje do sada, pa smo nekako počeli da podrazumevamo da u Srbiji je najveći roditeljski dodatak na Balkanu. Ali mislim da to treba da ipak zasluži neko poštovanje, ako ništa drugo podršku ne zbog nas i to kandidujemo, već zbog našeg naroda i zbog svake majke i svakog deteta, zbog svakog oca. Izmenama zakona, komisija za dodelu stanova biće u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i još jednom želim da podsetim na to i da obavestim one koji čekaju iznos do 20.000 hiljada evra, a već su predali dokumentaciju i da ćemo se truditi da budemo ažurni i da što pre izađemo u susret njihovim zahtevima, ukoliko ispunjavaju pravo u skladu sa zakonom i uredbom.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da nacionalni zadatak u 21. veku je vrlo jasan i može stati samo u jednu rečenicu da nas ima i da nas bude i da bi nas bilo i da bi nas imalo, sve vas pozivam da podržimo sve ono što je dobro na korist porodicama, roditeljstvu i rađanju. Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je svakako jedna od tih mera i ja verujem da će narodni poslanici bez obzira na stranačku pripadnost dati glas i podržati zakon za demografsku obnovu Srbije.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Izbegavam da se javim svaki put kada bivam pomenuta zato što želim da doprinesem tome da rasprava bude konstruktivna i da se što pre održi naredna sednica sa temom koja je od velikog interesa za jasnost. Međutim, ne mogu da ne uočim da kod određenog broja poslanika postoji verovatno neka propisana kvota koliko puta treba da me pomenu, bez obzira da li to pominjanje ima bilo kakvog smisla. Nije važna tema o kojoj se govori, važno je da pokušaju na neki način da me oblate. Zašto je to tako, pokušaću da budem vrlo kratka.
Dakle, 2000. godine, kada su u ovu Skupštinu nasilno upali, izvršena je obojena revolucija u zemlji i došlo je do smene vlasti. Veliki broj građana patriotske orijentacije je zloupotrebljen pod izgovorom da je važno samo da se smeni vlast i da dođe neka druga, pa će onda oni lako da se dogovore kakva će se politika voditi.
Svaki element patriotizma je proteran. Između ostalog, 2001. godine je ukinuto i ministarstvo koje se bavilo porodicom. Zemlja je rasprodata u bescenje, stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla, suverenu državu pretvorili smo u vazala i, kao što rekoh, veliki broj patriota bio je zloupotrebljen za ciljeve onih koji su želeli da degradiraju suverenitet naše države.
Sličan scenario u vidu DOS-a 2 planiran je ponovo i ja znam da vi meni nikada ne možete da oprostite što nisam dozvolila da moja politička stranka pruži patriotski legitimitet stvaranju DOS-a 2 zato što smatram da je za Srbiju bio poguban i DOS 1, a kamoli DOS 2 i zato što znam da ćete svakom prilikom pokušati da me napadate zato što nisam dozvolila da zloupotrebite patriotske birače kaka biste tobože pod izgovorima rušenja vlasti doveli one koji bi se borili za potpuno suprotne ciljeve od onih koje ste u kampanjama isticali.
Ja ću taj teret da nosim časno i dostojanstveno. Da se vrati vreme, ponovo bih uradila isto, jer mi prosto nikada nismo bili na istoj talasnoj dužini, niti na istoj ideološkoj osnovi. Da je to tako i da je kod vas prisutno odsustvo prema elementarnim državnim i nacionalnim interesima, svedoči činjenica da ste gotovo svi izneli vrlo problematične stavove ovde u plenumu.
Podsećam da ste okrivili svoju zemlju za bombardovanje 1999. godine. podsećam da ste juče izneli stav da je Kosovo izgubljeno, da je tu sve završeno, što ide u prilog isključivo Aljbinu Kurtiju, a danas smo čuli i stav da valjda ne treba da pominjemo Kurtija u negativnom kontekstu, jer to njemu doprinosi.
Pređašnji govornik je rekao da su moja izlaganja koja su se odnosila na porodicu i porodične vrednosti za njega bila smor. Ja razumem da bi vam verovatno bilo zabavnije da smo pričali o topljenju tenkova, o ukidanju vojnog roka, o desetkovanju srpskog bezbednosnog sistema, da bi vam mnogo bilo zanimljivije da smo pričali o tome kako je u to vreme kada ste vi imali prilike da utičete na političke procese 68 država priznalo nezavisnost Kosova, u periodu od 2010. do 2013. godine 68 država je priznalo nezavisnost Kosova. Toliko o razumevanju diplomatije, međunarodnih odnosa i uopšte vašeg odnosa prema pitanju Kosova i Metohije i suvereniteta Republike Srbije.
Činjenica je da je poslednjih godina 27 država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i to je očiti rezultat koji niko ne može da demantuje i oponira i kao predstavnik tada opozicione političke stranke, mi smo davali doprinos državi gde smo mogli da se ta otpriznavanja realizuju, zato što je nama država uvek bila na prvom mestu. Uvek je na prvom mestu bez obzira na to koja je vlast danas, sutra ili juče, država mora biti na prvom mestu.
Kažete – predsednik je uporedio Srbiju sa Ukrajinom i kažete da je to neprimereno zato što je u Ukrajini trenutno rat. Uopšte niste razumeli kontekst. Ja ću pokušati da vam objasnim, žaleći što ne mogu da razumem umesto vas, ali evo pokušaću da vam objasnim.
Dakle, poređenje sa Ukrajinom je ukazivanje na dvostruke aršine. Poređenje sa Ukrajinom je ukazivanje na činjenicu da je 1999. godine otvorena „Pandorina kutija“, da je tada srušen poredak međunarodnog javnog prava, da je tada dopušteno nekima da imaju samoopredeljenje, a nekima ne, da je tada izvršena ilegalna agresija na jednu državu i da su o tome svi ćutali i da je nakon toga učinjeno sve da se verifikuje otimačina, pljačka, uzurpacija i cepanje jedne države. Poređenje sa Ukrajinom je u kontekstu toga da je Srbija jedina zemlja od koje traže da se odrekne svoje teritorije da bi se integrisala, od koje traže da se dezintegriše da bi se negde integrisala.
Mislim da svaki Srbin i svaki građanin Srbije apsolutno razume na pravi način paralelu koja je istaknuta u Generalnoj skupštini UN, osim nažalost vas.
To karikiranje govora predsednika Republike u Generalnoj skupštini UN ja mogu da razumem, ali ne mogu da razumem da vi koji ste u vreme vašeg prisustva u političkom sistemu zagovarali politiku četiri stuba spoljne politike, danas napadate Vladu što vodi multivektorsku politiku. Multivektorska politika je politika oslanjanja na srpski interes i traženja sagovornika svuda u svetu, jer danas svet nije na samo jednoj međunarodnoj adresi. To je jedina održiva politika, mudra, strateška i jedina koja može očuvati budućnost građana Srbije.
Kada smo kod dnevnog reda, vi ste govorili i o Kosovu i Metohiji, vi ste govorili o različitim temama koje nisu na dnevnom redu, ali što se mene tiče, Kosovo i Metohija su uvek na dnevnom redu i nikada nećete moći tu temu da sklonite sa dnevnog reda, ma koliko se trudili. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Prema svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja gotovo 90% građana smatra da su KiM sastavni, neotuđivi deo Republike Srbije i da će to tako biti bez obzira na sve geopolitičke i političke okolnosti.
Jedino, nažalost, u srpskom parlamentu mi čujemo da KiM više nisu deo Srbije i to čujem od predstavnika narodnih poslanika koji govor započinju sa „pomaže Bog“, a onda vređaju svoje sugrađane svoje sunarodnike. Pozdravljajući ih Bogom, upućuju im uvrede što je samo po sebi nonsens, ali to je već ono što je na fonu onoga što sam juče govorila nešto što se ponese iz kuće ili se ne ponese.
Zarad dostojanstva Narodne skupštine ne želim da na isti način repliciram i trudiću se da se držim činjenica. Dakle, problematizovala se moja rečenica da Vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Ja čvrsto stojim iza te rečenice. Ja verujem u taj stav. Ja znam da je to tako.
Danas ovde u Narodnoj skupštini, nije prošlo 24 sata od izlaganja šefa države za 79. sednici Generalne skupštine UN gde je potvrđeno istorijsko iskustvo našeg naroda, a koje istorijsko iskustvo? Da Srbima možete da oduzmete sve, ali ponos, čast i dostojanstvo nikada. I uprkos svim geopolitičkim pritiscima sinoć se u Generalnoj skupštini UN čula reč Rezolucija 1244. Sinoć se pred čitavim svetom čulo da je Pandorina kutija otvorena 1999. godine kada je izvršena ilegalna vojna intervencija NATO agresora koju ste juče pokušali da opravdate kao posledicu pogrešne politike vlasti koja nije želela da pristane na ono što je u Rambujeu zatraženo, na šta ne bi pristala ni jedna suverena država.
Dakle, vi danas pokušavate da podjednako tvrdite da je loše bilo odbijanje ultimatuma 1999. godine, a danas optužujete Vladu Republike Srbije da je loše to što je pristala na određene kompromise zarad suživota Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji i pokušala da kakav takav kompromis napravimo u našoj južnoj srpskoj pokrajini.
Sinoć je u Generalnoj skupštini UN jasno i nedvosmisleno rečeno da Srbija neće odustati od KiM. Sinoć je jasno i nedvosmisleno rečeno da je Srbija bila prva žrtva rušenja principa međunarodnog javnog prava. Sinoć je jasno i nedvosmisleno rečeno u UN da je licemerno, a vi se možda u tome i prepoznate, što mnogi više danas govore o Ukrajini, a manje o Srbiji. Žalosno je da ni jednom rečju ne osudite teror Aljbina Kurtija, njegove velikoalbanske pretenzije i potrebu da teritoriju južne srpske pokrajine učini etnički čistom od srpskog življa, nego teret odgovornosti svaljujete na Beograd i verujte samo možete da dobijete aplauz od prištinskih medija, od samoproglašenih institucija i od zagovornika nezavisnosti Kosova, jer time doprinosite njihovoj naraciji. Vi kao da sa albanskog jezika prevodite na srpski jezik ono što govorite ovde Narodnoj skupštini Srbije.
Kažete da je to završeno, da je gotovo, da treba da dignemo ruke, to isto govori i Aljbin Kurti. To isto govore oni koji jedva čekaju da Srbija odustane od KiM. Ako vi u srpskom parlamentu kažete da je to gotovo, ako vi u srpskom parlamentu kažete da je to nezavisna država, pa ja ne smem da zamislim šta biste vi, ili vama slični, rekli recimo u Njujorku ili Briselu. Verovatno biste rekli da je završeno i u Vojvodini da i tamo treba da priznamo valjda neku novu državu ili nekim drugim delovima naše Srbije.
Možete vi mene da vređate dokle hoćete, možete da dobacujete dokle hoćete, niti možete da me dekoncentrišete, niti možete da me naterate da se uplašim od tih dobacivanja. Ja ovde govorim o vitalnim državnim nacionalnim interesima zato što smatram da treba da se prizovete savesti i svesti i da shvatite da politička ostrašćenost prema bilo kome od nas ne sme da bude opravdanje da istupate protiv svoje zemlje.
Ne možete vi, zato što ne volite vlast da pređete na poziciju Aljbina Kurtija, ne možete vi da budete u jednoj vrsti političke koalicije sa onima koji nam otimaju našu teritoriju, naše kolevke zato što ste politički ostrašćeni. Borite se u skladu sa onim što su načela iste ove naše zemlje, borite se u skladu sa onim što je proklamovano kao najvažniji državni nacionalni interes ukoliko ste dobronamerni.
Ukoliko vi više mrzite vlast, nego što volite Srbiju, onda je potpuno logično ovo što radite. Vaša logika stvari je da je sve izgubljeno. Oprostite, ali mi nismo pristali na takvu poganičku logiku.
Mi ne želimo da budemo podanici pred onima koji kažu da je sve gotovo i da Srbija treba da digne ruke i od sebe, i od svoje zemlje i od svog naroda. Pre deset dana je Vlada Republike Srbije donela novi paket mera pomoći našem narodu na KiM. Da li znate kako zvuči kada vi Srbima na KiM poručite da je sve gotovo i da tamo više nije ostao kamen na kamenu. Koju vi njima poruku šaljete? Da su oni dijaspora neka i da ovde u srpskom parlamentu treba da čuju nešto što čuju od Svečlje i to godinu dana, juče se navršilo godinu dana od onoga što se desilo u Banjskoj gde su naše Srbe prikazivali kao teroriste.
Ne čudi me što to činite, zato što je bilo među predstavnicima vaše koalicije onih koji su tvrdili da je Aljbin Kurti jako mudar, da je on inteligentan, da je pametan, da ćemo se sa njim lako dogovoriti. Možda ćete se vi sa njim lako dogovoriti, mada čisto sumnjam da ćete biti u prilici da imate mandat za to, ali ova Vlada Republike Srbije ne može da se dogovori sa onima koji otimaju srpsku teritoriju. Mi možemo da se dogovorimo samo u okviru Rezolucije 1244, međunarodnog javnog prava i najvažnijih interesa srpskog naroda na KiM i srpske države na KiM. To je jedini dogovor na koji Vlada Republike Srbije može da pristane, a vi, ako ćete da se dogovarate sa Kurtijem, nastavite to da činite na različitim seminarima, sastancima partijskih frakcija Evropskog parlamenta ili gde god se drugo srećete da blatite svoju zemlju, ali vas još jednom pozivam, pre svega dobronamerno to činim, nemojte u srpskom parlamentu iznositi stav da su KiM trajno izgubljeni i da je tamo sve predato i da mi od toga treba da dignemo ruke. Ruke nikada nećemo dići od KiM.

Hvala predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, ja dugujem vama danas veliku zahvalnost, jer ste u plenumu priznali da postoji kontiniuitet mojih ideja kada sam bila opozicija i danas kada sam deo Vlade Republike Srbije. Ne bi bilo dobro da je drugačije, složićemo se. I ne bi bilo dobro ono što sam tada mislila o porodici i demografskoj obnovi, danas ne mislim. Mislim apsolutno isto. Demografska obnova jeste najvažniji nacionalni zadatak, ne samo našeg naroda, već i svih onih koji nastanjuju evropski kontinent. To je imperativ našeg opstanka.
Takođe, dugujem zahvalnost na tome što ste u potpunosti demaskirali vaše stavove o porodici kao nukleusu društva i namerno koristim tu sintagmu kada govorim o porodici, jer se taj opis nalazi u gotovo svim aktima UN i svim drugim međunarodnim aktima koji govore o porodici.
Dakle, ne kažu da je pojedinac nukleus društva, nego da je upravo porodica zajednica u kojoj se pojedinac ostvaruje. On u njoj dobija potpuni smisao. Na kraju krajeva, svi mi kao pojedinci smo potekli iz barem kakvog-takvog oblika porodice ili čak kada imamo decu bez roditeljskog staranja mi se trudimo da različitim zakonskim regulativama pronađemo model koji će barem podsećati na porodicu kako bi dete moglo da odraste u onim uslovima u kojima se odrasta u porodici.
Nema dileme da porodica kao takva nema alternativu i da je ona kao takva najidealniji oblik društvene zajednice i zajednice pojedinaca u kojoj pojedinac ima najbolju priliku da odrasta, da se vaspitava, da raste, da stiče određene karakteristike, poglede na svet i stavove.
Juče uopšte nisam govorila o brojkama sve dok jedna od narodnih poslanika nije na tome insistirala, pa sam samo napravila kratku genezu na koji način je rastao roditeljski dodatak u deceniji iza nas ne zato što smatram da brojke nisu važne, one svakako jesu i one jesu predmet zakonskih izmena, ali one nisu presudni momenat za rađanje dece, niti mi kao članovi Vlade ističemo brojke kao jedini osnov i motiv da nas u Srbiji ima i bude.
Kažete da ono što sam iznela nije novo u odnosu na stavove predsednika Vlade i predsednika Republike. Ja bih se zaista zabrinula da je drugačije, da ja imam određene stavove suprotne predsedniku države i predsedniku Vlade.
Ovo je Vlada nacionalne konsolidacije, a ne raštimovani orkestar u kojem svako ima drugačije stavove u pogledu na najvažnija državna i nacionalna pitanja.
Mi se možemo razmimoići u određenim diskusijama i otvoriti dijalog po nekim drugim temama, ali kada govorimo o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima, da nemamo iste poglede na ovo pitanje, sasvim sigurno niti bi ja bila član ove Vlade, niti bi ova Vlada mogla da krene putem demografske obnove.
Kažete, smetaju vam izrazi kao što su porodični dom ili porodično gnezdo, tretirate ih kao arhaične. Nisam sigurna da treba da vam se izvinjavam zbog toga što govorim lepim srpskim jezikom i što, čini mi se, na prigodan način govorim o porodici.
Porodica za mene nije građansko partnerstvo i porodica za mene nije zakonska forma. O porodici, koliko god se trudila da lepo govorim, ne mogu da opišem njenu suštinu, smisao i značaj.
Sasvim ste dobro primetili da to što danas činim nije ništa novo i uopšte ne pretendujem da porodicu ja nametnem kao temu. Ona, Bogu hvala, je civilizacijska tekovina. Od kako postoji čovečanstvo postoji porodična zajednica. U biti našeg naroda, u vekovnoj tradiciji našeg naroda i svih naroda na ovim prostorima postoji porodica i tradicija porodičnih vrednosti.
Verujem da je ono što je vas juče uznemirilo upravo to pravljenje razlike između te ideologije koju vi kandidujete, koja se okuplja oko pojedinca, gde je pojedinac mali Bog koji zbog svog komfora i egoističkih pobuda treba da zanemari kolektivne i opšte interese, ali ta ideologija nagriza već evropska društva. Ta ideologija je propala. To je ideologija smrti. To je ideologija koja ne ide u prilog životu i rađanju. Ta ideologija je sada dovela evropska društva do toga da postavljaju pitanje gde su to zakazali i šta su to propustili da urade, s obzirom da su u pitanju zemlje od velikog životnog standarda koje se takođe suočavaju sa velikim demografskim izazovima.
Dakle, oni su novac obezbedili, ali nisu obezbedili vrednosni okvir za podsticaj porodici, jer su umesto života slavili novac, jer su umesto porodice slavili komfor, jer su umesto zajednice slavili egoizam i zato je jučerašnja poruka UN, koju je predsednik izneo, nešto što ja apsolutno podržavam. Srbija je moderna zemlja, ali neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti.
To je politika Vlade Republike Srbije koja je apsolutno utemeljena stavovima većinskog srpskog društva. Ogromna većina građana Srbije, bez obzira na to koju političku stranku podržava na izborima, saglasna je sa tim da iz porodice mi crpimo našu snagu.
Niste me ubedili kada ste rekli da je porodica nešto što ne treba da tretiramo kao temelj, jer koliko god da se trudili da pronađemo možda neki drugi model, iskustvo nas uči da je porodica ta koja garantuje opstanak jedne nacije i da je zdrava nacija zdrava ukoliko je porodica zdrava i svi naši odnosi se determinišu na osnovu onoga što smo iz kuće poneli.
Kada izađete na ulicu vidi se šta ste iz kuće doneli, da li domaće vaspitanje ili nešto drugo.
Takođe, iskoristiću danas ovu priliku da se osvrnem na nekoliko neistina sa kojima sam jutros bila suočena ovde u plenumu.
Naime, nikada nisam bežala od odgovora, naročito ne na ona pitanja koja mogu imati utisak neugodnih. Jedan od narodnih poslanika iz redova opozicije, tačnije, u pitanju je gospođa narodni poslanik je postavila pitanje i iznela niz zlonamernih i neistinitih optužbi na račun Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, ali na moj račun lično.
Gospođa narodni poslanik je pokazala elementarno neznanje o temi o kojoj govori izjavom da socijalni radnici treba da pripremaju hranitelje da postanu roditelji, odnosno usvojitelji.
Svako ko je iole upoznat sa sistemom socijalne zaštite zna da obaveze hranitelja nisu da postani roditelji ili usvojitelji. Hranitelji pripremaju decu koja se nalaze u njihovim domovima da steknu svoju porodicu buduću ili da po punoletstvu nastave samostalan život. Dakle, pripremaju ih za život koji ih čeka, a nikako da socijalni radnici pripremaju hranitelje da postanu usvojitelji. Dakle, to nigde ne piše u zakonu i ja bih vas stvarno zamolila da na to obratite pažnju, čisto da ne bismo dezavuisali javnost.
Hraniteljstvo je humana tradicija koja u našem društvu postoji gotovo čitav jedan vek. Godine 2004. je izvršena reforma hraniteljstva i hranitelji su dobili zdravstveno osiguranje. Hranitelji primaju naknadu za rad, a deca u tim porodicama primaju naknadu za izdržavanje.
U 2012. godini naknada za hranitelje iznosila je 13.506 dinara, a naknada za dete 23.803 dinara. U avgustu 2024. godine, dakle, 12 godina kasnije, naknada za hranitelje iznosi 31.136 dinara, a naknada za izdržavanje deteta 46.476 dinara. Ovo su, naravno, neto iznosi na koje se pride dodaju i doprinosi.
Nije tu čini mi se gospođa narodni poslanik koja je o tome jutros govorila, ali verujem da ćete joj preneti. Hraniteljstvo je privremena mera i, nasuprot onome što ste rekli, hranitelji su ti koji, kao što sam maločas navela, pripremaju dete za proces usvojenja, povratka u primarnu porodicu ili za samostalni život.
Hranitelji, naravno, imaju prava da se prijave kao potencijalni usvojitelji deteta koje se nalazi u njihovom domu podjednako kao i svi drugi građani i kada centar za socijalni rad donese odluku o podobnosti deteta za usvojenje, on prvo obavesti hraniteljsku porodicu u kojoj se dete nalazi, da im mogućnost da se izjasne da li oni žele da usvoje dete. Ukoliko ne žele, postupak se dalje nastavlja i sasvim sigurno kontaktiraju oni koji su već u registru usvojitelja i koji su kao takvi prošli obuku.
Svako suprotno činjenje predstavljalo bi nepravdu ka usvojiteljima koji i onako dugo već u registru čekaju zbog specifičnih okolnosti o kojima odgovornost mi nalaže, a i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ne želim da govorim.
U konkretnom slučaju koji ste danas izneli, a koji je bio aktivan pre mog preuzimanja resora, iako je tamo navedeno da se konkretna porodica žalila direktno meni što nije slučaj jer nisam tada upravljala ministarstvom, u konkretnoj situaciji ispoštovani svi zakonski standardi o čemu se oglasio i Zaštitnik građana kao posebna institucija, koji je konstatovao da u ovom slučaju nije bilo nikakvih nepravilnosti.
Pored neznanja koje gospođa narodni poslanik iznela, što naravno, neznanje nije greh, ali u svakom slučaju trebalo bi da poradi na tome ukoliko već govori na tu temu, pokazala je zluradost, zato što je iznela optužbu, ja sam stvarno slušala razne optužbe na svoj račun, ali ovo je možda u redu najsimpatičnijih.
Naime, rekla je da sam tražila od hraniteljske porodice da mi pokloni štene šarplaninca, verovatno kao neki mito, verovatno ja trgujem decom, pa tražim da mi zauzvrat poklone štene, ali nema veze. Da ne bih j a to demantovala pročitaću vam poruku koja mi je danas stigla od gospodina koji se javio jer je bio pomenut u diskusiji i čije je interese, tobože, uvažena gospođa narodni poslanik štitila. Naime, „Poštovana ministarka ja sam Sreten Kojić iz Jadranske Lešnice. Gledali smo prenos Skupštine na televiziji. Moja supruga i ja smo jako uznemireni zbog vas jer vi niste krivi zbog našeg slučaja. Pozivam vas da posetite našu porodicu jer nam je ostala neostvarena želja da vam poklonimo štene šarplaninca. Čestitam vam na Zakonu o porodici. Pozdrav iz Jadra.“
Toliko o tome. Da dalje ne bih insistirala na tim banalnostima jer je u pitanju jako osetljiva tema. Mi govorimo o deci bez roditeljskog staranja. Nemojte se igrati sa tim. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju se nalazi u Palati Srbije, istočno krilo. Ako vas bilo šta interesuje o pojedinostima ovog konkretnog slučaja, ako želite da se uverite da li su ispoštovani svi zakonski standardi, nemojte koristiti plenum kao poprište, da ovde zloupotrebljavate životne sudbine, već dovoljno teške dece bez roditeljskog stara među kojima se najčešće nalaze deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Ja vas molim da to ne činite iz poštovanja prema sudbinama te dece. Zaista to nije korektno.
Svakog radnog dana od 7,30 do 15,30, vrlo često i nakon toga vrata Ministarstva za brigu o porodici otvorena su za sve vas sa obe strane, da dođete, da se informišete. Mi ćemo vas sačekati. Dobro ste došli, ali nemojte molim vas da politizujete pitanje dece i pitanje porodice i pitanje njihovih života.
Na kraju još jednom da zaključim – porodica je bila, jeste i ostaće temelj našeg društva, temelj iz koga gradimo našu kuću, koju ne želim da bilo ko sruši. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo Kovač, zahvaljujem vama i poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara što ste pokazali konstruktivnost svaki put kada su na dnevnom redu bili najvažniji interesi koje, radujem se, prepoznajem kao zajedničke. Hvala vam na tome što ćete podržati zakon. Hvala i vašoj ambasadi u Beogradu, odnosno vaše matice, Mađarske, koja je vrlo konstruktivna u saradnji razmene iskustava kada su u pitanju populacione mere.
Pomenuli ste grad Zrenjanin i vrtiće, ako se ne varam, i potrebu da tamo smanjimo liste čekanja. Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da smo uložili 17,5 miliona u 2024. godini, mi iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, verujem da Vlada Republike Srbije, posredstvom drugih resora, ulaže značajna sredstva, dodatna, za proširenje kapaciteta vrtića u pet mesta, izgradnju dečijeg igrališta u naselju Perlez u okviru vrtića "Đura Jakšić". Tako da smo takođe prepoznali da u Zrenjaninu postoji taj problem.
Takođe želim da naglasim da je Zrenjanin bio grad u kome smo pilotirali projekat "Vrtići i subotom", što je naišlo na pozitivan odjek. Pretpostavljam da će lokalna samouprava nastaviti sa tom praksom i u budućnosti, ali i u nekim drugim lokalnim samoupravama.
Raduje me i što je Perlez nadomak Zrenjanina ove godine takođe bio centar porodičnih zbivanja, jer smo upravo u Perlezu organizovali "Dane porodice" i počastvovani prisustvom predsednika Vlade još jednom potvrdili strateško opredeljenje da je porodica na prvom mestu. Zahvaljujem.

Poštovani poslaniče i vama danas dugujem zahvalnost, jer ste zapravo, objasnili da osim tih ad homine argumenata nemate niti jedan drugi. Dakle, zakon vam se sviđa, ja vam se ne sviđam i kao što sam juče rekla u svom izlaganju, istrpeću kritiku svake vrste, ali nikada neću dozvoliti da trpe ideje u koje veruje.
Inače, pošto ste zainteresovani za moje obrazovanje, kojim se nikad nisam gordila, i ako zaista smatram da mi ne manjka, studirala sam dva fakulteta, a diploma politikologa se nalazi baš onde i gde treba da se nalazi, u arhivi Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije u koji sam priložila celokupnu svoju iscrpnu biografiju. Verujem da ću i u vremenu pred nama obogatiti i zvanjem magistra na fakultetu na kome sam završila i osnovne studije, koliko mi vreme bude dozvolilo, s obzirom na to da sam vrlo posvećena radu u Ministarstvu za brigu o porodici.
Ali, da ste me pohvalili, ja bih se ozbiljno zapitala, jer onaj ko smatra da su NATO bombe bile opravdane i onaj ko smatra da smo mi krivi i da smo s pravom bombardovani 78 dana i noći i da je odgovornost bila na Saveznoj Republici Jugoslaviji, na našoj državi, na našoj vojsci, na našem narodu, taj sigurno ne može da bude na mojoj strani, niti ja na njegovoj, a Bogu hvala, na strani sam onog naroda koji je ponosno branio svoju otadžbinu i koji je rekao tada ne ultimatumu, i koji nije savio glavu pred velikom koalicijom koja je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN započela ilegalnu vojnu intervenciju.
Verovatno vi ovde pokušavate da se dokažete vašem lideru, koji je zapravo, nastavio ono što je NATO pokušao pa nije uspeo, a to je uništavanje odbrambenih kapaciteta Vojske Jugoslavije, koja je Bogu hvala danas sa ponosom obnavljamo, osposobljavamo i ulažemo u njih u dostojanstvo vojske, koju očito, bez obzira na sve ono što ste činili, niste uspeli da je uništite.
Živela vojska Srbije u svakom slučaju, ona koja se junački branila 1999. godine.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, dragi građani Srbije, kada govorimo o tome da li će nam se deca rađati, mi pružamo odgovor na pitanje – da li ćemo imati budućnost kao nacija? Da li će nas biti u vremenu pred nama? Da li će sva ova zemlja i sve što smo na njoj nasledili i izgradili ostati našoj deci, našoj državi, našoj kulturi? Hoćemo li imati kome da sačuvamo ono što smo nasledili od predaka i da li ćemo u vremenu pred nama moći da pružimo odgovor na pitanje – biti ili ne biti?
Svima je jako dobro poznato koliko smo kao nacija vodili borbi i bitaka u prethodnom veku, kolika je žrtva našeg naroda priložena za odbranu naše otadžbine, koliko je ljubavi i vere bilo potrebno da sačuvamo naša ognjišta, naše škole, nape hramove, jezik, pismo, ono ko smo i što smo.
Da li su to oni pre nas i oni koji su danas među nama i sama radili da bi sve to sutra ostalo i postalo pusto, da bi to naselili oni koji su slučajno ovuda prošli u uzeli ono što smo vekovima čuvali? Zar da posle toliko bitaka koje smo vodili do smrti izgubimo onu najvažniju – bitku za život?
I konačno glavno pitanje na ovu temu više nije šta ćemo ostaviti onima posle nas, nego hoćemo li imati uopšte kome da nešto ostavimo?
To su pitanja koja sa pravom postavljamo suočeni sa demografskim izazovima i podacima koji nalažu da odmah započnemo borbu za demografsku obnovu naše nacije. Ideja o potrebi da se očuvaju porodične vrednosti sve više je prisutna u javnom prostoru. U čitavoj Evropi i svetu jačaju političke snage koje ovu potrebu očuvanja porodičnih vrednosti kandiduju kao suštinsku i kao prioritetnu.
U tom kontekstu osvrnula bih se i na reči predsednika države poručene juče na Samitu budućnosti u Njujorku – Srbija je moderna zemlja, ali nije spremna da žrtvuje svoje tradicionalne vrednosti. To je poručeno od strane šefa države u Njujorku.
To je još jedna potvrda strateškog opredeljenja države da očuva tradicionalnu porodicu kao najsigurnije mesto za rađanje, vaspitanje i podizanje dece nasuprot pokušajima da se pod izgovorima nekakve vok kulture uspavaju tradicija i tradicionalne vrednosti i praktično izvrši eutanazija porodice, kakva oduvek postoji.
Porodica, poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, nije samo odbrana hrišćanske civilizacije. Porodica je ono što nas spaja, bez obzira na to kojoj naciji ili religiji pripadamo. Ona je univerzalna vrednost, ona je dužnost i zavet svih nas koji činimo srpsko društvo. U mnogim zemljama u svetu na snazi je ta politička praksa ili ta politička kultura insistiranja na političkim sukobima, na podelama, na različitostima. Ukoliko je ta praksa u određenim državama veoma prisutna ona to obično jeste u određenoj epohi, periodu, deo nekakvog trenda, ali stiče se utisak da kod nas u Srbiji to insistiranje na onome što nas razlikuje je karakteristika ne jedne epohe, nego čitave jedne istorije. Pred nama se danas postavlja pitanje – imamo li mi kondicije, imamo li mi prava, imamo li mi luksuza da dopustimo da naša istorija bude obeležena odsustvom konsenzusa oko najvažnijih vrednosti i najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja? Duboko verujem da je porodica tačka okupljanja za sve nas i moramo o tome suštinski i dubinski da razmislimo zato što ukoliko ne budemo prepoznali potrebu da o ovoj temi budemo jedinstveni, mi ne samo da rizikujemo da nam strada sadašnjost, već sasvim sigurno rizikujemo da izgubimo budućnost.
Sada je vreme i sada je pravi trenutak da tu kulturu podela promenimo ili već za početak, barem ostavimo po strani, da pažnju usmerimo na suštinske vrednosti oko kojih možemo da se saberemo. I ne zato što smo tako odlučili mi iz vlasti ili zato što tako želite vi iz opozicije, već zato što nas na to upućuju demografski podaci koji ne lažu, koji nažalost ne lažu. Oni nisu proizvod niti našeg, niti vašeg političkog utiska, oni su rezultat činjenica koje mi više ne smemo da ignorišemo.
Postoje, nema sumnje ideje koje su iznad svih političkih podela, iznad ideologija, iznad banalnih politikantskih stavova i nema sumnje da su to vrednosti koje se tiču opstanka i budućnosti našeg potomstva. Podizanje i vaspitanje dece bila je i ostala najsvetlija dužnost roditelja. Tačno je da smo kao država uradili mnogo toga u oblasti populacione politike.
Tačno je da smo predvideli i pokrenuli značajne korake i mere za podsticaj povećanja nataliteta, ali je tačno da uvek možemo mnogo više i mnogo bolje. Ne samo da možemo, nego i hoćemo. Zato danas neću kazati da je ovo breme preveliko za jedan resor koji predstavljam, jer je veliko i za čitavo društvo. Zbog demografskih izazova, njihove razmere i opasnosti koja postoji, na ovu temu angažovane su najvažnije državne adrese, i predsednik Republike, i predsednik Vlade i Narodna skupština i lokalne samouprave. Zato smo svesni da je neophodno da saberemo sve naše kapacitete i da sakupimo svu našu snagu. Mi nemamo luksuz da kažemo da ne možemo, da nećemo, da nas ovaj problem nadilazi. To je imperativ koji mobiliše sve nas, sve institucije, celokupno društvo. Duboko verujem da svi građani Srbije na posredan ili neposredan način imaju svoju ulogu u započinjanju demografske obnove naše nacije.
Budućnost počinje upravo u roditeljskom domu. To je jedino mesto u kome deca stiču svoje prve predstave, saznanja o etici, moralu, junaštvu, o dužnosti prema otadžbini, prema svojim bližnjima. Dom je mesto u kome se gradi ili zauvek gubi integritet, dom je mesto gde smo prvi put naučili da se odričemo ili da budemo samoživi, gde smo naučili da volimo ili da mrzimo, gde smo sticali ili pak gubili svest o samima sebi.
Ovo su vrednosti koje definišu odgovornost roditeljstva, a mi kada izađemo na ulice možemo da vidimo u našim gradovima i selima da li smo, jesmo li i koliko uspeli kao društvo. Što se mene tiče kada izađem na ulice širom gradova i sela naše otadžbine, vidim zapravo koliko nas još posla čeka i koliko svi zajednički moramo da radimo. Niko ovaj teren ne može da iznese sam i zato ponavljam potrebu jedinstvenog delovanja po pitanju demografske obnove. Zato što ukoliko smo kao društvo ujedinjeni u značaju demografije i porodice, onda to znači da smo spremni da bez podela i bez sukoba makar po jednom tako važnom pitanju investiramo svoje znanje i svoju energiju u opstanak našeg naroda. Ovo je danas poziv koji je dan svima, a svako će se odazvati prema svojoj savesti i svesti.
Inicijativa za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je u nadležnosti ministarstva kojim rukovodim i to je velika čast i za mene lično, ali i za tim ljudi u našem resoru koji je pripremao ove izmene. Zahvaljujem na podršci Vladi Republike Srbije i zahvaljujem na razumevanju i preduzimljivosti predsednika Republike Srbije kada su u pitanju ključne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Dozvolite mi da u svega nekoliko minuta akcentujem ključne izmene i ključne tačke izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Počeću od onih možda se čini, manje važnih. Izmenama zakona smanjuje se obim dokumentacije neophodne za ostvarivanje prave na dečiji dodatak. Ovde govorim o dečijem, ne o roditeljskom dodatku. Konkretno, roditelji više neće imati zakonsku obavezu da pribave uverenje o katastarskim prihodima koje članovi porodice ostvaruju po osnovu poljoprivredne delatnosti. U praksi, to znači jedan papir manje čime se olakšava ostvarivanje prava ne dečiji dodatak, a uvek kada se smanjuje procedura, birokratija, administracija, to je nešto što je na korist građana.
Izmenama zakona dovode se u isti položaj žene koje ostvaruju pravo na naknadu zarade i žene koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta u pogledu posmatranja osnovica koje su od uticaja na ostvarivanje prava, jer se više izmenama ne računaju osnovice koje su ostvarene pre otvaranja grudničkog bolovanja. Na ovaj način smo izjednačili položaj žene koje su u radnom odnosu sa ženama preduzetnicama koje samostalno obavljaju delatnost. Izmenama je predviđeno da se i u slučaju kada otac odsustvuje sa posla radi nege deteta, a majka je lice koje samostalno obavlja posmatraju osnovice pre rođenja deteta, odnosno ne računaju se osnovice pre trudničkog bolovanja. Time se naknada zarada i ostale naknade računaju na isti način u pogledu posmatranja osnovice. Izmenama je promenjena nadležnost predsednika Komisije za dodelu novčanih sredstava za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.
U buduće navedene nadležnosti će umesto Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja obavljati Ministarstvo za brigu o porodici, demografiju i zahvaljujem ovom prilikom kolegi Staroviću što je prepoznao značaj da ova komisija bude u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici, jer se direktno tiče kvaliteta života porodice.
Koristim priliku kada već o ovome govorim, da upoznam građane da država posredstvom ove komisije izdvaja značajna sredstva. Dakle, u pitanju je iznos do 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili izgradnju prve kuće mladim bračnim parovima sa decom, godinu dana najdalje od rođenja deteta.
Mislim da je to podsticaj koji je u samom vrhu populacionih mera na svetskom nivou, jer ovako značajna sredstva zaista predstavljaju vetar u leđa i priliku mladim bračnim parovima da sviju svoje porodično gnezdo, da dobiju krov nad glavom, da imaju jednu sigurnost i izvesnost, a naročito želim da istaknem da je osim u izuzetnim slučajevima majka nosilac ovog prava kao stub porodice i kao čuvar porodičnih vrednosti.
U slučaju da jedinica lokalne samouprave nije opredelila sredstva za finansiranje naknade troškova boravka u predškolskim ustanovama za decu sa invalide tom i smetnjama u razvoju, za decu bez roditeljskog staranja, za decu korisnika novčano socijalne pomoći, dakle, za te kategorije ukoliko lokalna samouprava iz određenih razloga nije predvidela naknadu troškova boravka u predškolskim ustanovama država će to nadoknaditi i isfinansirati posredstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Sada želim da se na trenutak fokusiram na ono što je srž izmena Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i molim vas sve da pažljivo saslušate ono što imam da kažem. Dakle, ključne izmene zakona verujem da će biti od koristi svim roditeljima, majkama i očevima u Srbiji. U pitanju je povećanje roditeljskog dodatka i to najveće povećanje do sada. Izmenama zakona, ukoliko budete, poštovani narodni poslanici, dali podršku za ovo što danas kandidujem, roditeljski dodatak u Srbiji postaće ubedljivo najveći na Balkanu. Mislim da je to važan pokazatelj da država Srbija prepoznaje koliko je neophodno da prkosimo tzv. beloj kugi i koliko je važno da olakšamo roditeljima i da ekonomski osnažimo porodice.
Predloženi iznosi koji će ostvariti sve majke čija su deca rođena od 1. januara 2024. godine za prvo dete iznosiće 500.000 dinara, za drugo dete čak 600.000 dinara, i tu imamo najveće povećanje zato što smo prepoznali da je najvažniji podsticaj za rođenje drugog deteta, na to su nam ukazali demografi, na to nam je ukazala struka i zato je najveće povećanje sa tri i po prosečne plate na šest i po prosečnih plata, upravo kada je u pitanju rođenje drugog deteta.
Za treće dete, takođe smo povećali roditeljski dodatak, 2.280.000 dinara biće isplaćeno u 120 jednakih mesečnih rata. To pokazuje jedan kontinuitet u isplatama, osigurava porodicu, obezbeđuje konstantan priliv novca, a za neke čak i mogućnost da budu kreditno sposobni što takođe znači složićemo se, roditeljima. I, za četvrto dete iznos je 3.180.000 dinara.
Takođe, želim da napomenem da smo uvećali i jednokratnu finansijsku pomoć na 135.000 dinara koja se isplaćuje za rođenje drugog i trećeg deteta. Uz roditeljski dodatak o kojem sam već govorila ostvaruje se pravo na paušal za kupovinu bebi opreme za sve majke podjednako u novom iznosu takođe neznatno uvećanom od 7.500 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam zaista iz srca, ne praveći danas bilo kakve političke razlike među nama, da svi jednodušno, jednoglasno podržimo povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete.
Mislim da pred izazovima sa kojima se suočavamo nijedna reč koju danas upotrebimo neće biti preteška, neće biti pretenciozna, ali sasvim sigurno ni dovoljno zvučna da opiše problem sa kojim se suočavamo. I, mi naravno taj problem moramo da rešimo, strateški da postupamo i da li ćemo to potpuno rešiti time što ćemo povećavati roditeljski dodatak ili što ćemo davati subvencije za kupovinu prve nekretnine, time što ćemo ulagati u porodilišta, obdaništa, škole, time što ćemo graditi puteve, sportska i dečija odmarališta i igrališta. Nema sumnje da nećemo, to je važno, ali nije dovoljno, zato što novac nije osnovi motiv za rađanje dece. Vlada Republike Srbije je tu da olakša, da pomogne, da podstakne, da podrži, ali ovo je borba koju moramo zajednički da vodimo sa svim našim građanima.
Želim da se obratim i onima koji su u javnom prostoru možda imali opaske da su ova izdvajanja prekomerna za jednu malu državu kao što je Srbija. Oni možda to čine zato što veruju da Srbija ima prečih zadataka i umesto odgovora ja ih pitam, a šta je preče od ideje majčinstva od očinstva od rađanja?
Roditeljstvo je i nacionalna i državotvorna i etička i društvena vrlina, a svi jako dobro znamo da su roditelji danas više nego ikada rastrzani brojnim obavezama faktorima i finansijske i društvene nestabilnosti i da je na njima velika odgovornost da budu primer svojoj deci, a u današnje vreme, složićemo se da to nije lako. Zato je naša obaveza da ih više nego ikada osnažimo, ohrabrimo i podržimo.
Konačno i za one koji smatraju da ova izdvajanja nisu primerena, da su velika, da naprosto nisu kompatibilna sa srpskim budžetom, želim da ukažem na to da i naš BDP i vitalnost srpske privrede u celini zavisi direktno od priraštaja. Ulaganje u pospešivanje priraštaja je neophodno. Neophodno je i zbog jačanja ekonomije, neophodno je zbog celokupnog integriteta države i našeg društva, a ne samo zbog brojnosti naroda. To je prava investicija, a ne nekakva pomoć iz budžeta niti bilo kakva bespovratna državna milostinja, zato što će se ova investicija u život i rađanje višestruko i mnogostruko vratiti. Zato što je to nacionalno odgovorna i mudra strateška investicija po meri naše otadžbine. Zato što ovo nije samo saosećanje i solidarnost, ovo je državni razlog. Mi imamo državni razlog da povećamo roditeljski dodatak. Mi imamo državni razlog da učinimo sve da nam se deca rađaju, jer državni razlog je sintagma koja najbolje opisuje narodni i nacionalni interes. Nema plodnije i sigurnije investicije od ulaganja u život i u rađanje, time mnogo više dobijamo nego što smo dali. Mi tako jačamo i snagu naše nacije. Mi tako obezbeđujemo izvesnost i budućnost naše države.
Ovo što danas radimo, ovo u šta danas ulažemo, to je blago. To je temelj. To je vrednost nad svim vrednostima. To je suština svega onoga čemu stremimo. To se nalazi u srži i u esenciji svih naših pobeda koje priželjkujemo. Mi danas ovo što činimo, činimo za život naše zemlje i za život naše nacije. Od Subotice do Vranja, od Negotina do Loznice, od vojvođanskih ravnica do kosovsko-metohijskih kotlina, zato što je sa rađanjem sve moguće, a bez rađanja ne postoji ništa. Ta među zavisnost između pitanja da li ćemo imati budućnost i da li će nam se deca rađati je potpuno očigledna, jer deca su najrealniji most ka budućnosti.
Porodica jeste u srži svih naših nacionalnih interesa i na kraju krajeva i našeg odnosa kao jedinki. Kada nas pitaju kome najviše verujemo, ocu, majci, bratu, sestri. Kada nas pitaju koga najviše volimo, sinove, kćeri, unučad. Sve to možemo da objedinimo kroz jednu reč, a to je porodica. Porodica je ta kojoj najviše verujemo. Porodica je ta koju najviše volimo. Porodica je nasleđe predaka, zaveštanje potomcima, to je ostvarenje nas samih, ako govorimo o sadašnjosti.
Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici da podrškom ovom zakonu glasate upravo za porodicu, da glasate za život. Kada porodica dobija niko ne gubi. U 21 veku porodica je naš najvažniji nacionalni interes, a demografska obnova naš najznačajniji nacionalni zadatak. Porodica je jedina vrednost koja nema alternativu, sve drugo ima alternativu osim Srbije i osim porodice. Porodica je jedini put našeg kulturnog i duhovnog preporoda noseći one vrednosti koje su utkane u dušu srpskog naroda i svih građana koji žive na ovim prostorima.
Šta god radili, moramo imati na umu da ćemo pobediti, bez obzira na sve izazove, samo ako nas ima i da ćemo pobediti samo ako nas bude, a da bi nas bilo moramo učiniti sve što je u našoj moći. Moramo se neprestano boriti da porodica bude i strateško opredeljenje i primarni nacionalni interes i da Vlada Republike Srbije i sve institucije i svaki pojedinac bude upravo podređen tom cilju, našoj borbi da u 21. veku živimo za svoju zemlju, da živimo za budućnost našeg naroda, da živimo za porodičnu Srbiju.
Hvala vam na pažnji.
Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Kolege iz Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju mi šalju poruke i sugerišu da ne odgovaram na izlaganja u kojima predmet kritike nije zakon koji danas branim, već isključivo fascinacija nekim mojim izlaganjima. Vidim da su moji govori bili vrlo inspirativni za vas, ali mi je jako žao što današnje izlaganje nije bilo dovoljno inspirativno, jer smatram da bi bilo daleko korisnije da smo prodiskutovali o ovim temama koje se tiču porodice, roditelja, očeva i majki.
Ono što vas je svakako najviše uzbudilo, mnogo više od povećanja roditeljskog dodatka je smanjivanje vaše plate i više ste vremena posvetili vašoj plati, nego onome što će biti na opštu korist svim porodicama u Srbiji.
Ja bih želela odmah na početku, pošto pretpostavljam da će i od strane nekih drugih narodnih poslanika kritike biti u pravcu ka meni lično i ja se zbog toga ne da trpe ideje koje danas branim, a kritike i napada i propagande nikada se nisam plašila. Nije prošlo dugo vremena od kada sam sedela u ovoj klupi preko puta, bila šef poslaničke grupe Srpske stranke Zavetnici, na svaki trenutak boravka u plenumu sam ponosna, svakoga u ovoj sali mogu da pogledam u oči, nikada nikoga nisam lično uvredila, razmenjivala sam udarce, bila žestoka u kritikama, još žešća nego što ste citirali u malopređašnjem vašem nastupu, sa predsednikom Republike uvek diskutovala o državi i o državnim i nacionalnim interesima.
I kada smo se takmičili i kada smo polemisali, isključivo smo debatovali o tome ko više voli Srbiju, kome je više stalo do Srbije. Ja nikada nisam bila deo one opozicije koja napada srpske olimpijce zato što su došli da sa svojim narodom proslave uz "Veseli se srpski rode" na balkonu svoje uspehe. Ja nikada nisam tvrdila da oni nisu podobni zato što nemaju moje političke stavove i nikada nisam kritikovala uspehe naše zemlje, već sam im se radovala. I poslanička grupa koju sam predvodila je uvek podigla ruku da glasa za sve što je bilo dobro za našu zemlju i za našu državu.
Uopšte ne želim da se distanciram od svog opozicionog staža, on mi je doneo kvalitet, zato što sam mogla sa obe strane da pogledam političku situaciju, zato što znam koliko mi je danas teže nego što mi je bilo tada kada sam prekoputa, zato što danas imam odgovornost, zato što mi je bilo mnogo lakše da kritikujem, čak i kada je ta kritika bila opravdana, uvek je lakše to činiti. Najlakše je kada nemate odgovornost da nešto kažete šta biste vi bolje.
Danas kada se nalazim na čelu Ministarstva koje u svom nazivu nosi reč "briga", znam koliko je važno da brinem o svakoj porodici. Trudim se da i kroz današnju diskusiju ni jednog trenutka ne prekoračim svoje nadležnosti i dostojanstvo koje treba da ima svaki ministar i svaki član Vlade Republike Srbije, jer ne želim da vam kažem šta mislim o tome na koji način nastupate danas kao narodni poslanik koga je narod poslao u Skupštinu da govori o narodnim interesima, a niste jedno slovo potrošili da kažete šta nije dobro u ovom zakonu koji sam danas odbranila. A znate zašto niste? Zato što nemate šta da kažete, zato što ne postoji argumentacija, zato što jedino možete danas da učinite jeste kritika radi kritike.
Ja čvrsto stojim iza svake svoje reči izrečene o Kosovu i Metohiji. Za mene i za Vladu Republike Srbije kosovski savet je istorijska i duhovna vertikala srpskog naroda. Za mene i za Vladu Republike Srbije i svakog savesnog čoveka u Srbiji Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Za mene i za Vladu Republike Srbije čiji sam ponosni član Kosovo je bilo i biće zauvek deo Republike Srbije i nikada Vlada srpskog jedinstva i konsolidacije i kontinuiteta neće priznati lažnu samoproklamovanu tvorevinu i to je danas poruka i predsednika Srbije u Njujorku i to je rezultat narodnog i nacionalnog jedinstva i to je poruka koju ću uvek slediti i koju sam uvek sledila.
Da li su postojale razlike? Postojale su i postoje i one nisu sporne. One postoje i u porodici, a kamoli u političkim strukturama. Ali, ono oko čega smo svi danas saglasni, usudiću se da to kažem u ime svih prisutnih, nikada Srbija neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, nikada neće dozvoliti rastakanje suvereniteta naše zemlje. Za nas je srpski suverenitet nedeljiv i ne samo zato što to piše u Ustavu Republike Srbije, nego zato što je to tako, zato što je to istorijska činjenica, zato što je to rezultat naše nacionalno odgovorne politike i zato što je ova Vlada slobodna i samostalna i suverena da ponovi to na bilo kojoj tački sveta, i na istoku i na zapadu, da će očuvati svoju teritorijalnu celovitost.
Vama predlažem da budete malo kreativniji i da pokušate barem da, ukoliko nemate neku kritiku na račun zakona koji sam danas obrazlagala, da barem pokušate da budete dovoljno pošteni i da kažete - da, ovaj zakon je dobar. Jer, gledajte, možete vi danas da ne glasate za ovo zbog političke ostrašćenosti, ali, verujte mi, istorija će to zapamtiti. Istorija će zapamtiti da niste bili spremni da pobedite svoje političke pobude i najniže strasti i da podržite nešto što je dobro za očeve i majke, a ovo je dobro za sve porodice. Jer, ponavljam, kada porodica dobija, niko ne gubi, ni vlast, ni opozicija, ni građani, ni društvo, ni budućnost, ni sadašnjost. Ako to niste prepoznali, bojim se da niste dorasli mestu na kome se nalazite. Hvala.

Poštovana narodna poslanice, pažljivo sam slušala kritiku koju ste uputili na račun Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i zapitala sam se da li ste danas samo fizički bili prisutni u sali, pošto stičem opravdani utisak da niste pažljivo ispratili sve ono što sam navela kao argumentaciju u prilog izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici gde je apsolutni akcenat izlaganja stavljen ne na finansijski podstrek, nego na atmosferu i ambijent koji treba da stvaramo u društvu svi zajednički po meri porodice i po meri roditeljstva.
Ukoliko ponovo preslušate izlaganje nisam uopšte insistirala na ciframa i na brojevima, čak sam rekla da verujem da novac nije osnovni motiv za rađanje i nema dileme da ćemo se oko toga svi složiti. Vlada Republike Srbije je tu da sa ovim populacionim merama podstakne, pomogne i podrži, ali ne naravno da vrši biološku reprodukciju jer je to nemoguće. Dakle, neophodno je da kao društvo budemo svi uključeni u taj proces. Mi smo tu da stvorimo klimu, da pomognemo i da različitim populacionim merama ohrabrimo roditelje da se možda odluče za rođenje drugog, treće ili četvrtog deteta.
Dakle, pokušaću taksativno da navedem samo nekoliko stvari. Ja nisam želela da insistiram na ciframa, ali vi to činite. Nisam sklona da pravim poređenja sa tim šta je bilo u neko vaše vreme zato što osećam nelagodu kada to činim prema svim onim majkama koje u to vreme nisu dobila apsolutno ništa, ali apsolutno ništa.
Postavlja se pitanje – zbog čega ti prioriteti tada nisu bili prepoznati kao prioriteti i da li je razlika između nas u tome što jedino što za vas u to vreme nije imalo alternativu jeste Brisel, a naša politika je da porodica nema alternativu i da život nema alternativu.
Ali, evo, ja ću samo ilustracije i zarad građana, zarad istine, zarad potrebe da naprosto govorim u kategorijama činjenica, jer činjenice se možda vama ne dopadaju ali naprosto su one neumoljive. Dakle, roditeljski dodatak za prvo dete 2012. godine, dakle govorim o poslednjoj godini vladavine koalicije DOS i njenih recidiva, je iznosio 309 evra, pre toga je bio još manji. Dakle, govorim sada o maksimalnom iznosu koji je na koncu vaše vlasti opredeljen. Iznosio je 309 evra. Danas, izmenama zakona, 4.336 evra. Dakle, to je za prvo dete i mislim da ovaj grafikon sam po sebi najbolje pokazuje koliko je neosnovana i neozbiljna vaša rečenica da mi štedimo na majkama i da ne želimo da damo novac majkama.
Zaista želim da verujem da je to u pitanju lapsus, da niste stvarno to tako mislili jer nemoguće je da vi niste štedeli sa 309 evra, a da mi štedimo sa 4.336 evra. Verujte da je jako neukusno što ste me primorali da sada govorim isključivo o ciframa jer cifre, brojke i novac su poslednja tema kada treba da pričamo o porodici, ali pošto insistirate ja ću nastaviti dalje.
Drugo dete – dakle, 2012. godine, od 2012. godine do danas puta šest se povećao roditeljski dodatak za drugo dete. Za rođenje drugog deteta koje, ponavljam, prema procenama demografa je najveći izazov i na drugom detetu pravimo tu razliku, na drugom detetu tu popravljamo krvnu sliku naše demografije, na drugom detetu mi možemo da učinimo nešto da do narednog popisa nas bude više od onoga što je projekcija da će nas biti.
Dakle, šest puta veći, sa 3,5 prosečne plate na 6,5 prosečnih plata roditeljski dodatak za drugo dete, pride na ovaj iznos mi imao i jednokratnu finansijsku pomoć od 135.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete, ja vas molim, poštovani građani Srbije, samo zarad istine, da obratite pažnju na ovo, na kraju krajeva to znaju one žene koje su se porodile 2012. godine, ja ih srećem svuda po Srbiji, koje već imaju veliku decu i kažu – jao što ovo nije bilo kad smo mi rađale decu. Sada, nažalost, je prošlo vreme za to.
Godine 2012. nešto više od 2.000 evra za rođenje trećeg deteta, 2024. godine 20.695 evra. Mislim da i dete u osnovnoj školi može da uoči i kvalitativnu i kvantitativnu razliku. Plus, na ovaj iznos, takođe, 135.000 dinara jednokratna finansijska podrška.
Četvrto dete – 2012. godine ni punih 3.000 evra. Dakle, 2.903. Danas, 27.230 evra. Odmah da se razumemo ja potpuno prihvatam argument da se u međuvremenu dosta toga promenilo, da su cene veće, da je drugačija kupovna moć, da je potrošačka korpa drugačija, ali ovakav skok za 10 godina apsolutno pokazuje da je demografska obnova prepoznata kao nacionalni prioritet i posebno se to sada čini od osnivanja Vlade u ovom mandatu jer smo suočeni sa demografskim podacima nakon popisa 2022. godine naprosto svi shvatili da ovo više nije pitanje na kojem mi treba da se delimo.
Ukoliko se podsetite onoga što sam govorila na početku uočićete da sam se obratila i vama, sa čije strane često stižu otrovne strelice, da ni jedne sekunde ne mislim da ova tema sme biti seme razdora zato što mi danas treba da pošaljemo, ne samo kao Vlada Republike Srbije, već kao predstavnici građana i u poslaničkim klupama, ali i ovde i sa pozicije gde sede ministri, poruku da smo oko ovoga jedinstveni i da ovde nema manisanja, da ovde nema prostora za jeftino politikanstvo, da ovde nije prilika da polemišemo i da kritikujemo nego da kažemo – da, ne slažemo se oko niza stvari, ali ovo je dobro za majke i za očeve i ovo svi treba da podržimo.
Deset milijardi je izdvojeno, novih. Jedna mala Srbija, zemlja koja je u 20. veku stradala preko trajne granice biološke validnosti, zemlja koja je bila suočena sa ratom, sa sankcijama, zemlja kojoj otimaju parče teritorije, zemlja koja je pod permanentno spoljno političkim pritiscima, zemlja koju pokušavaju decenijama da drže u izolaciji i ekonomskoj i političkoj. Ta mala Srbija poslala je poruku čitavom svetu šta znači briga o porodici i briga o demografiji i o vitalnosti srpske nacije. Ja sam se prekjuče vratila iz Njujorka, ne znam, verovatno vam ovo nije interesantno, možda treba da govorim više o stripovima, ali naprosto to nisu teme koje me inspirišu. Posvećena sam poslu kojim se bavim.
Vratila sam se iz Njujorka gde sam razgovarala sa predstavnicima Populacionog fonda UN kojima sam predstavila sve ove mere uopšte ne ulepšavajući ih i govoreći o tome da treba da povećamo i dečiji dodatak i da to jeste namera iduće godine, ali naša država nije Aladinova lampa pa da vi protrljate i da kažete – sada hoću da se sve poveća, postoji izvodljivost svega toga, postoji procena na koji način će se to odraziti na budžet. Svaki dinar mora da se domaćinski potroši i strateški uloži. Znate šta je rekla zamenica direktora Populacionog fonda, krovne organizacije UN koji se isključivo bavi popularnom politikom, da je Srbija primer, citiram njene reči, a vi ćete to videti prilikom njenih obraćanja na različitim međunarodnim kongresima, susretima, samitima, da je Srbija svetao primer države koja populacionom politikom prednjači ne samo ovde u regionu, već je konkurentna u čitavom svetu, a da uzevši u obzir njenu ekonomiju i životni standard i uzevši u obzir specifičnost političke situacije, Srbija je apsolutni lider kada je u pitanju briga o porodici.
Sve to će biti predmet njenih diskusija u budućnosti, a verujem da ćete barem nju sa više pažnje slušati nego što ste to danas činili kada sam ja izlagala, ali da se vratimo na još nekoliko stvari.
Dakle, pomenuli ste zašto nema novca za peto dete. Pažljivo sam to saslušala. Vidite, Svetska zdravstvena organizacija čije preporuke mi sledimo preporučuje da se ne podstiče rađanje čak ni četvrtog deteta, jer oni u tome prepoznaju potencijalni rizik za ženu, odnosno majku ili porodilju. To su preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Nisam ulazila u diskusiju na te teme, jer smatram da to treba da rade neke druge instance, ali slažem se sa vama da možemo razmotriti da u budućnosti možda kandidujemo i roditeljski dodatak za peto dete.
Dakle, sklona sam da saslušam šta kažete i da uvažim to što kažete i da razmotrim, ali vam samo navodim pod kojim okolnostima se roditeljski dodatak propisuje samo do četvrtog deteta.
Podsetiću vas da je predsednik Vlade iznoseći Ekspoze naveo da će Srbija težiti ka tome da obezbedi podsticaje i za rođenje petog i šestog deteta, da je u Ekspozeu to naveo kao naše strateško opredeljenje, ali Vlada se ne završava nakon 200 dana. Ona ima svoj puni mandat i tokom svog punog mandata treba da teži ka tome da obezbedi ono što su strateške smernice samog Ekspozea.
Kažete – nismo uradili ništa za žene preduzetnice. Ponovo se postavlja pitanje da li ste samo fizički bili prisutni u sali kada sam govorila, a mentalno možda na nekom drugom mestu. Razumem da se dešava da misli odlutaju, ali ukoliko već pretendujete da izlažete na ovu temu, bilo bi dobro da se adekvatno pripremite i da poslušate šta sam danas rekla da smo uspeli ovim izmenama. Dakle, uspeli da izjednačimo u pogledu obračuna osnovica žene preduzetnice i žene koje su u radnom odnosu. To je veliki pomak, sasvim sigurno ne dovoljan.
Moramo mnogo toga da učinimo još za položaj žena preduzetnica kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta, ali to konkretno nije u nadležnosti Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, nego Zakona o radu, koji, pretpostavljam, može u nekom trenutku sa kvalitativnim izmenama biti deo diskusije ovde u parlamentu.
Ono što je prva mera koju Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u 100 dana Vlade uradilo je čvrsto partnerstvo sa Ministarstvom privrede, sa kojim smo pokrenuli značajan projekat podrške ženama preduzetnicama koje žive na selu.
Žene na selu niko decenijama nije pominjao, niti je mario za njihove preduzetničke delatnosti, niti je smatrao da su oni pokretači privrednih aktivnosti. Prvi put pokrećemo tako važan projekat i program direktne podrške sa iznosom do 500 hiljada dinara za one žene koje su preduzetnice, a žive u ruralnim sredinama, odnosno u seoskim područjima zato što prepoznajemo da su one kategorija koja čuva porodične vrednosti, koja predstavlja kičmu porodičnog života u ruralnim krajevima gde treba da zadržimo naše stanovništvo, na njihovim ognjištima, tamo gde su svoj na svome i da na taj način predupredimo unutrašnje migracije, koje takođe predstavljaju problem kada je u pitanju demografija i kada su u pitanju demografska kretanja.
Nikada nisam čula da ste ovaj program podržali, iako je on jedan ozbiljan iskorak, jer ukazuje na kategoriju stanovništva koja je poprilično bila zanemarena. Ponavljam, u pitanju su žene na selu.
Prvi put se pruža podrška i onima koji se bave starim zanatima. Prvi put se pomaže ženama koje rade, koje imaju rukotvorine, koje čuvaju i neguju radinost i stare zanate. Prvi put imaju programe direktne podrške sa bespovratnim sredstvima po vrlo povoljnim uslovima koje država obezbeđuje.
Poštovani narodni poslanici, ja o tome danas nisam želela da govorim, jer sam se vrlo striktno držala teme, odnosno zakona. Zadovoljstvo mi je da vas sve obavestim i molim vas da to sada pažljivo saslušate, jer mislim da je lepa vest i da u moru nekih crnih iz rubrike crne hronike valjalo bi da čujemo i nešto lepo.
U subotu nam je na svet stigao mali Aleksej. Rodila ga je majka Dragana koja ima cističnu fibrozu. U pitanju je najčešća od retkih bolesti.
Aleksej je stigao na sve posle velike borbe njegove majke. Pre tri godine ona se borila za život. Pre tri godine ona je bila otpisana i neću reći zahvaljujući državi, jer država o tome ne odlučuje, zahvaljujući gospodu Bogu ona ne samo da je pobedila, ona je podarila novi život i svojoj porodici i našoj zemlji.
Država je dala skromni podstrek finansiranjem vrlo skupe inovativne terapije koja joj je pomogla da se izleči i koja je dala šansu i njoj da preživi, ali koja je dala šansu da nam svet stigne Aleksej.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju imamo Grupu za podršku licima obolelim od retkih bolesti. Ta grupa marljivo radi na tome da pruži podršku upravo tim pacijentima, da im pomogne adekvatnim savetima, da im pomogne da stignu do inovativnih terapija koje su neophodne, s obzirom na to da su retke bolesti neistraženo područje.
Ko je pre 10, pre 20, pre 15, pre 30 godina znao šta su retke bolesti? O tim ljudima se nije govorilo. Mi danas imamo sistemski pristup rešavanja njihovih problema i daće Bog da se potrudimo da u periodu pred nama i zakonski rešimo njihov položaj i unapredimo njihov položaj kako bismo bar na neki način podelili veliki teret koji oni na svojim plećima nose.
Sto pedeset miliona dinara Vlada Republike Srbije izdvojila je ne samo za terapiju, znači, ovo nije terapija, ovo je mimo terapije, za terapiju su opredeljena mnogo, mnogo veća sredstva i sa mnogo, mnogo više nula. Dakle, 150 miliona Vlada je opredelila samo za vaučere koji se isporučuju ovih dana na hiljade adresa širom Srbije gde Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, zajednički u saradnji sa Poštom Srbije šalje vaučere za kupovini medikamenata u apotekama u iznosu do 35 hiljada dinara, 25 hiljada dinara jednokratne finansijske pomoći i 50 hiljada dinara za rehabilitaciju i boravak u banjama.
Dozvolite, ne dopuštam vam da kažete da štedimo novac na majkama i da štedimo novac na porodicama i neću vam prećutati nikada kada to budete uradili zato što to nije istina, zato što je to nesavesno, nekorektno i neodgovorno da kažete.
Razumela bih vas da ste izašli i da ste rekli - moramo više, jer moramo više i hoćemo više, ali da tvrdite da je ovo sve besmisleno, nedovoljno ili da nas ubeđujete da nismo ove kategorije prepoznali ili da govorite da ja ne razumem majke, i ja sam majka.
Nedavno sam prošla ne u privatnim bolnicama, kako neki tvrde, i nisam se porađala u Beču, nego ovde u „Narodnom frontu“, gde se rađaju sva naša deca i jako dobro znam šta znači proći kroz taj period i vantelesne oplodnje i održavanja rizične trudnoće i porođaja i nisam tražila nikakav poseban tretman, kako su neki tvrdili po „H“ mrežama i ostalim podlogama za plasiranje neistinitih informacija. Zato razumem i to je moja prednost, jer sam nedavno prošla kroz to iskustvo i zato vam kažem da je Ministarstvo za brigu o porodici kuća za svaku majku, saveznik svakoj porodici. Mi smo tu da brinemo o svim porodicama, bez obzira na to koju političku knjižicu nose. Nas to ne zanima. To su sve naši ljudi. To su naši građani.
Mi kada isporučujemo vaučere mi ne pitamo da li je neko podržao vlast ili opoziciju ili uopšte nije izašao na izbore, zato što ti građani…
(Biljana Đorđević: Samo pred izbore.)
Sada nisu izbori i sada nije kampanja, a na hiljade adresa stižu vaučeri, ali ja o tome i o rezultatima niti svog rada, niti rada Vlade Republike Srbije, niti vladajuće koalicije u celini neću ja da iznosim ocenu da li smo radili dobro. To će reći građani kada budu izbori i isključivo građani. Ne stranci, ne strane ambasade, ne bilo koje druge međunarodne adrese, nego ovaj narod koji jako dobro zna koliko se trudimo, koliko radimo, koliko smo prisutni na terenu, pa prema tome neka nam i sudi.
Hvala vam.

Gospođo Đorđević, ja ni jedne sekunde nisam rekla vama nije stalo do porodica a da nama jeste. Ni jedne jedine sekunde to nisam uradila. I zaista ne mislim da vam nije stalo. Ja govorim o rezultatima politike koja je postojala 2020. godine, ne učitavajući uopšte tu moj utisak da li je vama stalo ili nije stalo. Možda je vama stalo, ali vi ništa niste uradili. Tako da, zalud što vam je stalo ako ništa nije urađeno. Možda se vi lično u tome ne prepoznajete, ali ja govorim o političkoj kompoziciji kojoj pripadate i koja je tada uticala na procese i mogla nešto da promeni, ali očigledno nije smatrala da je demografija važna.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje i zbog čega niste posebno apostrofirali Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ukoliko ste to pitanje smatrali kao pitanje od vanrednog značaja?
Što se tiče Svetske zdravstvene organizacije, ja sam poslednja osoba koja će se pozivati na njihove preporuke. To pre liči nekome ko ide po mišljenje u Brisel. A vi znate da ja nisam od tih. Ali, konstatujem to kao jedan okvir koji Srbiju obavezuje. Srbija treba svakako da uredi status višedetnih porodica i da razmotri na koji način može da olakša porodicama koje imaju petoro, šestoro ili više dece. Ja lično obilazim mnoge od njih i apsolutno sam upoznata sa problemima sa kojima se suočavaju, od toga, recimo, da treba da kupe vozila kako bi mogli da se prevezu sa određene lokacije na određenu lokaciju, a imaju više dece.
Takođe, ne mogu da ne primetim da nijedne sekunde niste konstatovali da Vlada Srbije izdvaja i značajna sredstva za kupovinu prve nekretnine za izgradnju kuće za mlade bračne parove sa decom i da se do 20 hiljada evra, odnosno 20% od ukupne cene i ukupnih troškova opredeljuje kao podsticaj mladim bračnim parovima i da postavim pitanje, u uporednoj analizi, gde ste videli tako smela izdvajanja jedne države?
Ja sam se zaista trudila da ispratim, ali nisam videla da čak ni naša susedna prijateljska Mađarska takav iskorak je napravila. Oni imaju neke druge povlastice, ali kada je u pitanju kupovina prve nekretnine, čak ni oni nisu otišli ovako daleko. Zar ne osećate potrebu da naprosto to podržite i da barem konstatujete kao nešto što je dobro i što može doneti određeni benefit, nego sada pokušavate da obezvredite povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete postavljanjem pitanja – a gde je za peto? A da postoji peto vi bi ste rekli – a gde je za šesto?
Ja razumem da je uloga opozicije da kritikom natera nas da bolje radimo, ali ta kritika mora biti suvisla, mora biti utemeljena, mora imati neki racionalni momenat u svemu tome što govorite. Nisam ga primetila, kao što nisam dobila odgovor na sve one konkretne navode koje sam vam iznela kada je u pitanju podrška ženama preduzetnicama.
Govorite ovde o diskriminaciji romske populacije. Ja vas molim da to ne činite i da nas ni na koji način ne zavađate sa našim komšijama, sa našim građanima, sa Romima koji žive u ovoj zemlji od vajkada. I Ustavni sud nijedne sekunde nije govorio o diskriminaciji Roma.
Ako me pitate da li je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom 2018. godine napravljen po idealnoj meri, apsolutno ne, ali je važno da je napravljen. I svaki put kada je menjan, što ste primetili, je menjan da bi se unapredio. I svaki put idemo ka tome da on bude što bolji, težeći ka tome da dovedemo do potencijalno idealnog stanja, ako ono uopšte postoji.
Svaka promena je bila na bolje. Nijedna promena do sada nije bila unazad. Svaki put smo ga menjali da bismo povećali roditeljski dodatak, a ne da bismo ga smanjili. I ukoliko ste primetili, ja sam navela čak i sada da smanjujemo i dokumentaciju za ostvarivanje prava na dečiji dodatak da bismo olakšali onima koji po osnovu poljoprivredne delatnosti više ne moraju da dostavljaju evidenciju katastarskih prihoda i svaki građanin kad mora jedan papir više da dostavi, stvara mu nelagodu. A mi danas poručujemo - ubuduće će biti jedan papir manje, zato što ne želimo da insistiramo na birokratiji i na administraciji, zato što ćemo sada kao Ministarstvo za brigu o porodici, po preuzimanju nadležnosti za Komisiju za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prvog stana za mlade bračne parove, da promenimo u saradnji sa Ministarstvom za rad uredbu kako bismo je pojednostavili, kako bi sva ova prava koja država daje mogla da stignu do krajnjih korisnika, jer nama jeste cilj da ono što država pruža bude na korist otadžbini, porodici i svim našim građanima.
Verujem da smo danas učinili veliku stvar iniciranjem diskusije na temu Zakona o finansijskoj podršci porodici. Ja vas bez obzira na sve, poštovana narodna poslanice, bez obzira na sve što ste izneli, pozivam da glasate za zakon, zato što verujem da ćete i na taj način barem pokazati minimum odgovornosti prema državi i prema nacionalnim interesima.
Ja sam danas rekla da je ovo državni razlog, a ne državna milostinja, jer ovo nije milostinja prema građanima, kako pokušavate da prikažete da smo je mi predstavili. Nismo. Nije ovo nikakva milostinja. To je naša obaveza. Naša je obaveza da povećamo roditeljski dodatak. Naša je obaveza da brinemo o porodicama, ali i vaša je obaveza da razmislite o svojoj odgovornosti i da date podršku ovom zakonu. Ja verujem da će on i bez vaše podrške ubedljivom većinom biti izglasan, ali shvatite, istorija će beležiti ko nije podigao ruku da podrži majke i očeve kada se o tome govorilo u Skupštini, a verujem da će većina narodnih poslanika biti na strani porodice. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što prvi put kao ministar Vlade Republike Srbije imam priliku da podnesem jedan vid raporta i izveštaja Narodnoj skupštini kao domu koji treba da vrši kontrolu nad radom izvršne vlasti.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Starčeviću što je pokazao interesovanje za izmene zakona koje, po mom skromnom sudu, predstavljaju izmenu u opštem interesu, izmene u interesu svih majki, svih očeva i sve dece u Srbiji.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pripremilo je i predložilo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a cilj izmena koje predlažemo jeste povećanje roditeljskog dodatka.
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da smo danas u Kruševcu imali još jedan u nizu okruglih stolova u okviru javne rasprave koja je u toku do 6. avgusta i naša ideja je da proces izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom bude u potpunosti transparentan i mi pozivamo sve društvene subjekte, sve zainteresovane ljude da se uključe u javnu raspravu, da daju svoje mišljenje, da daju svoje predloge, na kraju krajeva, upute i kritiku kako bismo zajedničkim snagama proizveli najbolju moguću verziju izmena zakona koja bi se našla ovde vrlo brzo, verujem, u Domu Narodne skupštine.
Zahvaljujem ovom prilikom važim državnim adresama koje su podržale ovu inicijativu. Najpre zahvaljujem predsedniku Republike Srbije koji je podstakao svojom najavom podizanje roditeljskog dodatka, zahvaljujem predsedniku Vlade što je prepoznao i razumeo koliko je važno da ovakvim podsticajima radimo na rešavanju najvećeg i gorućeg problema sa kojim se naša zemlja suočava, a to jeste problem bele kuge, ali zahvaljujem na razumevanju i različitim društvenim akterima sa kojima sam obavila razgovor tokom javne rasprave, ali i pre nje, pre svega mislim na patrijarha SPC, koga sam upoznala sa izmenama zakona, a u narednom periodu inicirali smo sastanke i sa predstavnicima svih drugih verskih zajednica koje su priznate ovde u Republici Srbiji zato što smatramo da je ovaj zakon u interesu svih građana i svih porodica.
Verujem da ćete vi kao narodni poslanici onoga časa kada on bude bio ovde u Narodnoj skupštini prepoznati koliko je značajno da, bez obzira na naše političke razlike, glasamo jednodušno, jednoglasno i da svi podržimo da Srbija bude zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu.
Šta će te izmene značiti? Dakle, za rođenje prvog deteta izdvojićemo 500.000 dinara jednokratne novčane pomoći. Dakle, 500.000 dinara jednokratne pomoći po rođenju prvog deteta. Složićemo se da je to zaista značajno veći iznos u odnosu na minuli period.
Za drugo dete 600.000 dinara, a za treće dete nismo, iako je prvobitni plan bio da povećanje ide samo za prvo i drugo dete, mi smo zajednički postigli dogovor da izvršimo povećanje roditeljskog dodatka i za treće i za četvrto dete. Izmenama zakona predviđeno je da dodatak za treće dete bude 2.280.000 dinara i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Naravno, želim da napomenem da po rođenju drugog i trećeg deteta roditelji ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 135.000 dinara, a da svi roditelji imaju pravo i na paušal za nabavku bebi opreme u iznosi od 7.500 dinara.
Ova povećanja su, poštovani građani Srbije i uvaženi narodni poslanici, veoma značajna i veoma velika.
Navešću samo primer da trenutno roditeljski dodatak za drugo dete iznosi tri i po prosečne neto zarade u Srbiji, a izmenama zakona taj iznos će se podići na šest prosečnih neto zarada, prema podacima Zavoda za statistiku.
Uporednom analizom možemo da zaključimo da država Srbija ima daleko veći roditeljski dodatak nego, na primer, susedna Republika Hrvatska koja kao članica EU, ja vas molim da obratite pažnju na ovaj podatak, jer je Hrvatska zemlja koja se takođe suočava sa problemom bele kuge, za svako novorođeno dete Hrvatska daje svega 309,8 evra, a u Crnoj Gori naknada za novorođeno dete je tri puta manja nego u Hrvatskoj.
Vlada Republike Srbije je, kako je navedeno u samom ekspozeu predsednika Vlade, prepoznala izazov bele kuge kao problem sa kojim treba strateški i sistemski da se borimo i naš zadatak je da saradnjom svih resora u Vladi naše zemlje stvorimo ambijent za sigurnost i za bolji status svih naših porodica u Srbiji.
Koristim priliku da napomenem da je Ministarstvo za brigu o porodici, u saradnji sa Ministarstvom privrede, pokrenulo značajne aktivnosti u cilju pružanja podrške našim ženama na selu. Naše žene na selu su čuvari i porodice i porodičnih vrednosti, čuvari tradicije, čuvari države. One su ekonomski pokretači značajnih procesa u našoj zemlji i zato nam je cilj da ih ekonomski osnažimo, da ih podržimo, da stanemo iza njih.
Takođe ću iskoristiti ovih nekoliko minuta da vam pomenem i da naše ministarstvo kreće sa osnivanjem kancelarija za porodice u lokalnim samoupravama, zato što je cilj da kao tim, kao Vlada Republike Srbije, idemo ka građanima, da budemo dostupni njima, da oni mogu da nas kontaktiraju, ulože primedbe, postave pitanja, da im se nađemo i pomognemo da ostvare svoja prava koja su predviđena različitim projektima i programima, da privredu vratimo porodici i da porodicu vratimo privredi, da porodicu ekonomski osnažimo i da je prepoznamo kao nacionalni interes.
Naravno, poštovani narodni poslanici, bilo bi nesavesno sa moje strane, možda neodgovorno, ali u svakom slučaju, nekorektno da se ne oglasim na medijsku hajku koja traje danima i koja se pretvorila u javni linč i lični obračun i sa mnom kao ženom i kao ministarkom u Vladi Republike Srbije.
Ali, svu svoju pažnju, trud, ljubav i energiju neću ulagati u to da demantujem pogrešno interpretirane citate, zlonamerno tumačene izjave, niti podrugljive komentare koji imaju za cilj da bace senku na sve ono što Vlada Republike Srbije čini izmenama ovog zakona i podizanjem roditeljskog dodatka. Isključivo ću se posvetiti onom poslu koji mi je poveren, a povereno mi je da brinem o najlepšoj mogućoj temi, o nečemu od čega zavisi budućnost našeg naroda, i ne samo našeg naroda, o nečemu što je temelj našeg društva, o nečemu što suštinski nema alternativu, što je život, što je rađanje, što je budućnost.
Verujem da zajedničkim snagama Vlada Republike Srbije može pred pitanjem hoće li nas biti u vremenu koje dolazi da odgovori potvrdno i da kaže – da, borićemo se da nas ima, da se rađamo i da nas bude ovde u našoj zemlji, svoj na svome.
Zato će Ministarstvo za brigu o porodici brinuti o svim porodicama i svu svoju energiju i pažnju usmeravam isključivo ka tome, naravno, pozivajući sve medijske adrese da pokažu minimum korektnosti u izveštavanju o ovako značajnoj temi, jer smatram da svi treba da se potrudimo da do građana dođe informacija da će Srbija biti zemlja, nakon izmena ovog zakona, sa najvećim roditeljskim dodatkom. To je jedna lepa vest i ja vam se zahvaljujem što ste dali priliku da to još jednom podelimo sa građanima Srbije, sa svim majkama i očevima.
Hvala vam. Živela Srbija i živele sve naše porodice!

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javnost je iščekivala ovu sednicu, s obzirom na to da dugo nismo imali prilike da u parlamentu razgovaramo o najvažnijim državnim, nacionalnim i ekonomskim pitanjima. Stiče se utisak da su ključne teme srpskog parlamentarnog života na relaciji Vučić i Đilas.

U parlamentu je danas više puta pomenut Đilas nego Republika Srbija i više se ovde govorilo o srpskoj političkoj prošlosti, nego o budućnosti naše zemlje. Suštinska vrednost državotvorne opozicije i nacionalnog okupljanja koje čine Srpska stranka „Zavetnici“ i Srpski pokret Dveri je upravo u tome što bez obzira na vašu tendenciju da čitavu političku scenu pretvorite u taoce dva politička pola, aktuelnih i bivših, mi nismo pristali na takvu atmosferu, jer smo prepoznali potrebu građana da postoje neke druge političke opcije i političke ponude koje će odražavati njihove stavove i njihove interese.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja preko 40% građana Srbije je protiv članstva u EU. Nikada nije bilo manje poverenje građana Republike Srbije u integracije ka Briselu. Dvadeset tri godine Srbijom vladaju oni koji su spoljno-politički put definisali, prava EU kao magistralni koji je postajao preko noći ćorsokak.

Kada pogledate istraživanja koje je objavio Biro za društvene istraživanja i monitoring, a koji se odnosi na izveštavanje u centralnim informativnim emisijama, danas to želim da podelim sa građanima Srbije, objavljeni su rezultati ovog monitoringa. Dakle, pazite ovaj podatak poštovani građani Srbije. Od 1. septembra do 15. oktobra u informativnim emisijama, televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali i N1 televizije zastupljenost državotvornih snaga ili desnice je 1%, dakle 1% od ukupnog programa koji je namenjen za informisanje građana o našem političkom delovanju.

Sledeći podatak koji je frapantan. Na televiziji „Pink“ koje je glasilo aktuelne vlasti 98,9% u centralnim informativnim emisijama u pozitivnom kontekstu je govoreno o aktuelnoj vlasti, gotovo 100% isključivo pozitivna konotacija. Pazite sada ovaj podatak. Negativna konotacija kada su u pitanju stranke državotvorne opozicije ili desnice 100%, dakle sve što je rečeno na televiziji „Pink“ o našim političkim strankama za koje su glasali građani Republike Srbije bilo je negativno.

Na televiziji „Prva“ i na televiziji B92 zastupljenost stranaka desnice ili državotvorne opozicije, znate kolika je“ nula. Nismo gostovali niti u jednoj, jedinoj emisiji na tim televizijama, nismo imali jedan sekund priloga u kome smo mogli da bilo šta kažemo, nismo pozvani niti u jednu, jedinu emisiju, a tamo je o nama govoreno vrlo pogrdno, vrlo uvredljivo, bez bilo kakve argumentacije.

Bez obzira na to najveći politički kapital nacionalnog okupljanja su upravo ovi rezultati koji pokazuju da će ovi stavovi koje mi zagovaramo pobediti i da dobijaju sve veći podršku građana Srbije, onih građana koji ne žele da između Ustava i ultimatuma biraju ultimatum.

Nacionalno okupljanje kao nova vrednost srpske političke scene upravo će zastupati te građane. Moram da budem vrlo precizna i jasna i da dodam još jedan momenat. Preko 40% građana je protiv članstva u EU. Kada se konstatuje da je uslov za članstvo u EU priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo što defakto jeste eksplicitno navedeno u Poglavlju 35, dvostruko je veći broj onih građana koji kažu ne briselskim integracijama.

Naravno, svakom detetu u Srbiji je jasno da je reč o putu bez kraja i konca, da je reč o onoj priči kako se čeka Godo. Svi jako dobro znaju da su evropske integracije paravan za razvlašćivanje države Srbije, svi jako dobro znaju da u svim dokumentima Evropske komisije Srbija se gotovo ne pominje niti se njeno članstvo u EU na bilo koji način predviđa. Svima je jasno da je priča o evropskim integracijama šarena laža i da je došao trenutak kada će morati da se preispita taj spoljno-politički kurs.

Od politike i EU i Kosovo i Metohija došli smo do politike da se predaju Kosovo i Metohija, a da Srbija ostaje van EU. Dakle, definitivno je spoljna politika Vlade Republike Srbije u potpunosti doživela svoj poraz. Po njenim ključnim osnovama, ona je trula i ona je bezidejna, da ne kažem šizofrena i dezorijentisana.

Videli ste sinoć i podsetiću ovde nešto, jedan sad posle ponoći, govorila sam o tome, ali za one građane koji nisu stigli i nisu uspeli da nas slušaju u te sitne sate, osvrnula sam se na ono što je gospođa Brnabić izjavila uNjujorku uoči sednice Saveta bezednosti UN. Poštovani građani Srbije, premijerka je otišla da govori i Kosovu i Metohiji. Trebalo je da govori o humanitarnoj katastrofi, o činjenici da nam parapolicijske horde Aljbina Kurtija ubijaju ljude, o tome da svakoga dana naš narod napušta Kosovo i Metohiju, o tome da ne možemo da dostavimo lekove, hranu, osnovne životne namirnice. O svemu tome je isključivo trebalo da govori sa zahtevima da Srbija traži reafirmaciju Rezoluciju 1244, koja je postala praktično zabranjena reč u vokabularu aktuelne vlasti, od toga da se Srbija neće saglasiti sa članstvom tzv. „Kosova“ u međunarodnim organizacijama i od toga da je definitivno jasno da su pregovori pod pokroviteljstvom Brisela u potpunosti propali.

Vaš pokušaj da dekoncentrišete mene dok govorim je nešto što je uobičajena praksa, ali verujte, ja toliko sam uverena u ono što pričam i toliko čvrsto stojim sa obe noge na zemlji da koliko god vi galamili, ja savršeno sebe čujem, ali samo vi galamite, utišaće vas narod 17. decembra. Utišaće vas građani Srbije onog časa kada budu dobili priliku da biraju između politike vazalne zemlje i politike slobodne i suverene države.

Ako su stranke državotvorne opozicije, kao što tvrdite, lažne, loše, ako ono što govorimo nije tačno, zbog čega imate problem sa tim da predstavimo svoje ideje u medijskom prostoru? Zašto smo zabranjeni na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ukoliko smatrate da smo neiskreni i da biste u tim nastupima apsolutno dominirali, izvolite, ja vas sve pozivam kolektivno da razmenimo mišljenja u nekoj emisiji, u nekom duelu, ali ovde kada govorim, ovo nije duel, ovo je pravo koje mi pripada kao šefu poslaničke grupe i insistiram na tome da me saslušate. Ne morate da me čujete, ali barem saslušajte.

Naročito je interesantno što najviše dobacuju oni koje narod zove "glava bez jezika", jer nikada se niste javili da bilo šta kažete.

Suština je da je pokušaj da se ceo izborni proces svede na aktuelne i bivše potpuno propao. Suština je da građani Srbije prepoznaju, i vratiću se na to, da je politika podrivanja nacionalnog jedinstva koju odražava aktuelna premijerka nešto što mora da postane naša prošlost. Ona je sinoć iz Njujorka napala Dveri i Zavetnike, ne Aljbina Kurtija, ne albanske secesioniste, ne Berlin, Beč i Brisel i Vašington, ne bilo koji spoljno-politički centar koji pokušava da uzurpira našu zemlju, ne veliku petorku koja, kako određeni mediji pišu, traži od nas da potpišemo pravno obavezujući sporazum i da priznamo do proleća 2024. godine nezavisnost lažne Kurtijeve pseudo države, dakle, ona se obračunava i vodi izbornu kampanju putujući u Njujork o trošku i novcu ovog naroda. To je nedostojno takve funkcije. To nije odgovorno državničko ponašanje.

Zato mi pružamo suštinsku alternativu na predstojećim izborima. Ponosna sam na to što smo ostali čvrsti i postojani u svojim stavovima.

Srpska stranka Zavetnici je jedina parlamentarna stranka koja je samostalno došla ovde u Narodnu skupštinu. Srpska stranka Zavetnici kao samostalna politička stranka je prepoznala da je došao trenutak za sabiranje svih državotvornih snaga, za okupljanje oko Ustava, za okupljanje oko kosovskog zaveta, oko porodičnih vrednosti, oko onoga što su naša uverenja, oko naše jedne jedine otadžbine Srbije. U tom cilju, sabrani u nacionalnom okupljanju će biti mesta za sve, za one koji nemaju partijsku knjižicu, ali imaju Srbiju na srcu, za lekare, za prosvetne radnike, za naše seljake, za majke, za očeve, za srpsku omladinu koja ne želi da kupi kartu za odlazak iz Srbije i koja želi da ostane ovde i da se bori sa nama. I neće nas iz naše zemlje oterati ni Gabrijel Eskobar, ni Aljbin Kurti, ni svi oni koji dozvoljavaju da se Srbijom upravlja iz stranih ambasada.

Ovo je naša zemlja. Mi hoćemo, jesmo i bićemo ovde svoji na svome i zato "ne" ultimatumu velike petorke, "ne" pregovorima u Briselu koji vode razvlašćivanju Srbije, "ne" sankcijama našim saveznicima i prijateljima i "ne" Evropskoj uniji koja gazi Srbiju i koja traži od nas da Ustav bacimo pod noge. Između Ustava i ultimatuma, mi biramo Ustav. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Raguš, što ste omogućili prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije i što moj lik niste prekrili crnim florom onda kada se obraćam građanima Srbije. Nisam znala da je to tekovina aktuelne vlasti. Nisam znala da je to odraz medijskih sloboda. Smatrala sam da je to praksa srpskog parlamentarnog života od kako postoji ovaj dom i od kako postoji televizija uopšte.

Ali, pretpostavljam da vi smatrate da i to značajan ustupak i evo ako želite da vam zbog toga budemo zahvalni, hvala vam što nas niste zatvorili u podrume i što možemo ovde da govorimo.

Pozivate se na citate sa N1 televizije koja je napravila najmonstruozniji dokumentarac ikada gde nas ne naziva građanima, nego pežurativno desničarima. Bilo koje druge političke stranke kada imaju svoja okupljanja i proteste kažu - skupili su se građani. Samo kada ustanu državotvorne snage da brane KiM kažu - okupili su se ekstremni desničari.

Zar je moguće da vi posle takvog političkog puta, posle vaše političke prošlosti koju mi nismo zaboravili danas citirate takav dokumentarac kao izvor vašeg informisanja gde se konstatuje da je SNS tobože nama pomagala.

U ime Srpske stranke Zavetnici hoću da vam kažem – nemojte više, ko Boga vas molim, da nam pomažete. Nemojte, molim vas.

Znate šta je suština? Vaša namera je da nas oklevetate da smo Đilasovi, a njihova da smo Vučićevi. Mi niti smo Vučićevi, niti smo Đilasovi, nego pripadamo ovom narodu.

Zašto se to radi? To se radi zato što je jasno kao beli dan da oni vas ne mogu da pobede na izborima. Oni to znaju i pokušavaju da zadrže monopol nad opozicionom političkom scenom jer znaju da ovaj narod neće reciklažu, neće reprize istih sapunica.

Isto tako vi znate da jedine političke snage koje mogu da dobiju vaše razočarane birače smo mi i otuda pokušavate da nas pripišete njima, a ja vam kažem – mi smo taj vaš monopol nad srpskoj političkoj sceni i taj ping-pong demontirali i to više ne prolazi. Više nikada neće proći zato što se vi, tobože…

Iskoristiću vreme poslaničke grupe da završim rečenicu.

Zato što se vi, tobože, prepucavate, a kad stigne Eskobar imate iste stavove. Kad stigne francusko-nemački plan Đilas govori ono što govori i Ana Brnabić. Potpuno identično.

Prvi saveznik, prvi političar iz opozicije koji je otišao da podrži francusko-nemački plan je Đilas. Tada ste ga nazivali racionalnim i fragmatičnim, tada ste tvrdili da je gospodin. Tada niste pominjali 619 miliona. Preko noći ste izbrisali prefiks „tajkun“ i on je postao gospodin, a mi lažne patriote.

To je istina i to ovaj narod zna, a istina je najjače oružje i jedino oružje kojim ćemo se boriti protiv onoga što činite, ne sa ciljem da se sa nekim obračunavamo, nego da pobedi nacionalno okupljanje, da pobedi ideja suverene Srbije, da pobedi ideja slobodnih ljudi, da pobedi Srbija u kojoj će svako moći da kaže šta misli, gde će postojati polemika, gde će postojati dijalog, gde će postojati razgovor.

Da, gospođo Raguš, gospođa Brnabić nas je i te kako pomenula. Pogledajte izveštaj iz medija. Mi smo joj stalno na pameti, a znate zašto? Zato što zna da je odlazeća i da dolazi nacionalno okupljanje u kome neće biti mesta za one koji su bacili Ustav pod noge a uzdigli Kurtijevu krpu iznad glave.