Dozvolite mi da kažem… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dragi moj srpski narode, danas je jedan težak dan za sve nas koji brinemo o državnim, nacionalnim, vitalnim interesima, jer je danas poglavar SPC izrekao sledeću rečenicu: „Danas su vrata na mome domu za mene zaključana.“ U 14.30 časova takozvana kosovska policija vratila je sa administrativnog prelaza Arhiepiskopa pećkog Patrijarha srpskog gospodina Porfirija.

Zamislite da smo jutros dolazeći u Dom Narodne skupštine naišli na nekakvu paradržavnu formaciju koja nam je uskratila pravo da budemo u ovom domu ili da smo se pri povratku našim kućama suočili sa time da ne možemo da posetimo, obiđemo i uđemo na svoje ognjište. Manastir Gračanica, koji je hteo da poseti Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije, jeste njegovo ognjište i jeste ognjište svih nas.

Ekstremizam Aljbina Kurtija dostigao je vrhunac. Ovo je nacionalno poniženje i velika tragedija celog našeg naroda, ma gde se on nalazio. Ovo je erozija države Srbije. Ovo je šamar svima nama. Ovo što je uradio Aljbin Kurti graniči se sa onim što su radili balisti u Drugom svetskom ratu i nema razlika u odnosu na ono što je činjeno 2004. godine, kada je zapaljeno, srušeno i u zgarištima ostalo preko 30 naših drevnih svetinja.

Zašto ovo govorim? Zato što mislim da je to tema o kojoj je danas trebalo da diskutujemo ovde u parlamentu. Zato što ne mogu da shvatim da se oglušujemo o činjenicu da nam neko preti i daje rokove predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije da ukloni barikade sa Kosova i Metohije, inače će to silom učiniti. Pa, nisu te barikade neka nasuta zemlja i neki šljunak. To su životi ljudi, to je naš narod. Zato danas nije prilika da čitamo nečije SMS poruke, i zbog situacije na Kosovu i Metohiji i zbog onoga što se desilo i Pirotu, već je prilika da razgovaramo upravo o ovim stvarima.

Ponadala sam se da će barem u trenucima kada govorim o Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa jedne strane nastati barem, ako ništa drugo, muk. Ne zbog stida, jer i stid je kategorija koja ponestaje na srpskoj političkoj sceni, ono barem zbog pristojnosti, ne prema meni, već prema poglavaru Srpske pravoslavne crkve kome je uskraćeno pravo da poseti svoje svetinje i bude uz svoj narod u susret hrišćanskim praznicima.

Međutim, činjenica je da neko namerno radi na tome da se obesmisle skupštinske rasprave, da se relativizuje uloga narodnih poslanika i da ponovo ovde govorimo o trivijalnim stvarima, umesto o najvažnijim, ponavljam, državnim i nacionalnim interesima. Ako mi u srpskom parlamentu ne nalazimo za shodno da govorimo o Kosovu i Metohiji, onda ne treba da nas čudi što nam serviraju francusko-nemačke planove, onda ne treba da nas čudi što Brisel kaže da će oni biti ti koji će odlučiti o sudbini Kosova i Metohije i onda ne treba da nas čudi što se tako ponašaju da praktično izopštavaju Srbiju iz ključnih procesa koji se tiču najvažnijih naših perspektiva u budućnosti.

Mi sami očigledno biramo da budemo objekat, a ne subjekat u procesima koji se tiču naše sudbine. Danas je trebalo ovde svi zajednički da osudimo agresiju Aljbina Kurtija. Danas je trebalo ovde da vanredno raspravljamo o tome, da vidimo šta će biti dalji koraci. Naravno da ono što se dogodilo u Pirotu zaslužuje zaista veliku pažnju i solidarnost sa tim narodom, ali kao neko ko ne želi da politizuje ovu temu ne mislim da je odgovornost, zaista to pošteno kažem, ne mislim da je odgovornost na aktuelnoj vlasti za ono što se dogodilo u Pirotu. Znamo svi da je decenijama uništavana ta pruga. Odgovornost je na celom političkom sistemu i vreme je da se tako ponašamo. Ne možemo za svaku situaciju koristiti priliku da u nekog upiremo prstom.

Ali, isto tako mislim da je neprimereno bilo da jedini predstavnik Vlade koji prisustvuje sednicama ovih dana 24 sata kasnije odgovara na ono što sam izlagala preko nekoliko dana. Da li je ministru bilo potrebno 24 sata da pripremi odgovor na moje izlaganje, ja zaista ne znam, ali suštinski on se ne razlikuje od onoga koje smo već imali prilike da čujemo od drugih predstavnika vladajuće koalicije. Na stranu to što je ministar poverovao da stolica na kojoj sedi je prostor za mitingovanje. Na stranu to što je ministar dopustio sebi da se predstavlja kao ministar ne Vlade Republike Srbije, nego portparol vladajuće stranke. Na stranu to što ste rekli da sam se prenemagala, tu ste baš reč iskoristili, Bogu hvala postoje stenogrami kada sam govorila o narodu na barikadama. Znamo dobro ko se sve prenemaže na srpskoj političkoj sceni, sumnjam da sam ja među njima. Dozvoliću da je to vaš utisak, ali neću dozvoliti da se interpretiraju reči koje sam iznela i neću dozvoliti da se one na bilo koji način preinače.

Briselski sporazum, kažete - za čega da se uhvatimo, ako ne za Briselski sporazum. Ponavljam, na stranu to što je ta izjava gramatički potpuno nepravilna, ako ništa drugo bilo bi možda dobro da pre izlaganja konsultujete lektora, ali suštinski, politički i logički je neispravna. Tu nema državotvorne logike. Tu nema odgovornosti uopšte. Za čega da se uhvatimo nego za Briselski sporazum? Da se uhvatimo za sporazum u kome piše, tačka 14, prošli put je bilo polemike oko toga, da nijedna strana neće blokirati niti podsticati druge da blokiraju drugu stranu u napretku na njenom putu prema EU. Ovo je potpisano. O ovome ste govorili kao o sporazumu koji će doneti mir. Ja ovo ne govorim zato što želim da likujem nad tim. Kamo sreće da nikada niko potpis nije stavio. Kamo sreće da nijedna srpska ruka ovo nije parafirala. Ali, pre svega, vi jako dobro znate kao pravnik šta je rekao Ustavni sud o ovom sporazumu. Ustavni sud je rekao da je nenadležan jer je reč o političkim sporazumima.

Dakle, mi se držimo za političke sporazume koji nisu pravno obavezujući. Postavlja se pitanje zašto se niste setili Rezolucije 1244 kao međunarodnog akta, kao nečega što je saglasje i konsenzus?

Mislim da je mnogo primerenije, uvaženi ministre, da na vašim stranačkim organima polemišete i usaglasite stavove. Dok govorim zaista bih cenila da saslušate ono što imam da kažem.

Možda ja grešim, možda ste vi u pravu, ali sumnjam da ste sa takvim žarom, ako izuzmemo one vaše izjave kada ste bili u Srpskoj radikalnoj stranci, govorili, recimo, Ani Brnabić koja ništa drugo nije rekla od onoga što ću ja sada reći. Kaže gospođa premijerka – Briselski sporazum je mrtav. To su njene reči. Zašto njoj niste rekli da se prenemaže? Zašto njoj niste rekli da je portparol Aljbina Kurtija?

Evo ga Dačić, ministar spoljnih poslova, čovek koji je potpisao Sporazum. Predložiću Vučiću da povuče potpis sa Briselskog sporazuma. Zašto ste dali mandat ministru Dačiću ukoliko smatrate da je on na stanovištu Aljbina Kurtija?

Kaže direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković – Aljbin Kurti zadao smrtonosni udarac Briselskom sporazumu.

Iste su reči i Marka Đurića. Kaže – Sporazum je mrtav, na Kosovu vlada aparthejd.

Ovo su sve izjave tokom poslednjih godina i one se ne razlikuju ni najmanje od onoga što je predsednik Republike rekao o Briselskom sporazumu, a predsednik Republike, evo, pre nekoliko dana saopštio je građanima Srbije da Briselski sporazum više ne postoji.

Dakle, šta hoću da kažem? Onaj deo međunarodne zajednice koji je pokrovitelj tzv. kosovske nezavisnosti iscedio je poslednju kap iz Briselskog sporazuma, razdržavio, rasrbio, razvlastio Srbiju na Kosovu i Metohiji. Mi tražimo da se od tih tačaka koje su implementirane odustane. Mi to tražimo, jer jedna jedina zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenima je u Prištini, kako kažu pokrovitelji Briselskog sporazuma, odnosno Ketrin Ešton, koja je rekla da ona pruža garancije da će izvršna vlast biti u Prištini za zajednicu srpskih opština.

Vi jako dobro znate da zajednice srpskih opština neće biti. To nisu samo moje reči. To su reči predsednika vaše političke stranke, to su reči predsednika ove države. On je rekao na RTS-u pre nekoliko dana, jasno, glasno, transparentno – zajednice srpskih opština neće biti.

Sad vas ja pitam – a koji to deo mi Briselskog sporazuma poštujemo? Kosovske zakone? Da li poštujemo onaj deo da nema naših institucija na severu Kosova i Metohije? Da li poštujemo ove koji su sada išli da formiraju skupštine opština tamo gde je srpsko stanovništvo većinsko?

Koju to stavku mi poštujemo iz Briselskog sporazuma kada ona jedna jedina slamka za koju smo mogli da se uhvatimo je potpuno obesmišljena, relativizovana i sa novim ultimatumima oni izlaze tražeći da je uopšte ostvare?

Kažu – nema zajednice srpskih opština bez stolice u UN. To je novi uslov? Postavlja se pitanje kako je moguće da neko izađe i da kaže da nema zajednice srpskih opština posle 10 godina uveravanja da je taj sporazum bio dobar za Srbiju, a da se ne zapita da li je trenutak da porazmisli i o političkoj odgovornosti i o vraćanju mandata naroda, pa neka narod odluči na nekim sledećim izborima da li je to bilo u redu?

Ta politika je loša, ta politika nas je, delimično i odgovorna, i dovela u ovu situaciju gde se nalazimo. Naravno da je najveći krivac u Briselu, u Vašingtonu, u Berlinu, u Prištini i među svima onima koji su stezali obruč oko Srbije, ali postavlja se pitanje gde je naš otpor svemu tome, gde je naša odbrana?

Kažemo –crvene linije nećemo dati da se pređu. Pa, da li, ljudi, vi vidite u tome crvenu liniju što poglavar SPC ne može da se pomoli Gospodu Bogu u Gračanici, koja je starija od SAD? Pa, da li je to crvena linija za vas? Da li je crvena linija kada kaže – neće biti zajednice srpskih opština dok ne dođe stolica u UN?

Francusko – nemački predlog se samo nadovezuje na ono što je Briselski sporazum.

(Milenko Jovanov: Šta je francusko-nemački predlog?)

Francusko – nemački predlog je tu da dokusuri ono što nije postignuto Briselskim sporazumom, odnosno članstvo u međunarodnim organizacijama, jer je Briselskim omogućeno članstvo u regionalnim organizacijama.

Mi priznajemo kosovske lične karte. Oni se kreću najnormalnije. Dolaze sa tablicama. Vidite ih na Merdaru, vidite ih svuda. Čekajte, gde su mere reciprociteta onda? Zašto ništa ne preduzimamo? Odsudni je čas.

(Danijela Vujičić: Šta je rešenje?)

Mislim da nema razloga da meni postavljate pitanje. Čula sam - šta je rešenje? Pa, nije Kosovo supa iz kesice pa da se instant reši nešto što traje vekovima. Nije Kosovo recept kako šlag da se umuti. Mi moramo da dugoročno planiramo ozbiljnu državnu i nacionalnu strategiju za upravljanje krizom na Kosovu i Metohiji, a kako sa ljudima koji, kada ja ovo govorim, viču – jao, hvataju se za glavu?

Vi ste, gospodine Jovanov, ja moram da vas obavestim ovde pred prisutnim narodnim poslanicima, shvatite to, kumim vas Bogom, šef poslaničke grupe vladajuće stranke. Da li vi znate šta to znači?

(Milenko Jovanov: Ajde mi to objasni.)

Prvo, ne znam da smo na ti? Nikada vas u životu nisam srela. Ni u ono vreme kada ste Aleksandru Vučiću govorili da je mafijaš, da je izdajnik, a ni sada kada mislite da ćete se njemu dokazati time što ćete napadati državotvornu opoziciju.

Vi morate, pre svega, da povede računa o vašem rečniku. Vi morate da shvatite da to što pretvarate Skupštinu u trećerazredni rijaliti, to nije u redu.

Ja nikoga nikad nisam uvredila. Nosim svoje domaće vaspitanje. Snagom argumenata se borim za svoj narod i za svoju zemlju i to je ono što očigledno neke ovde boli.

Znam da postoje neki drugi kojima bi trebalo 10 minuta da sve potpišu i koji pretenduju da vas zamene, ali ću vam isto tako reći – neće vas oni zameniti. Zameniće vas oni koji znaju šta piše u Ustavu Republike Srbije.

Zameniće vas oni koji će da se pozivaju na Rezoluciju 1244, a ne na Briselski sporazum. Zameniće vas oni koji neće govoriti o zajednici srpskih opština, nego o Zakonu o autonomiji, autonomiji Kosova u Srbiji, a ne o u autonomiji Srba na Kosovu i Metohiji. Zameniće vas oni koji će znati da se ne pita Brisel, nego Beograd, Niš, Kruševac, Novi Sad, Zrenjanin. Ti će vas zameniti.

Neće vas zameniti oni koji se takmiče sa vama kako da se što pre i što bolje dodvore Eskobaru. Zameniće vas oni čiji vas ulazak u parlament toliko žulja. Zameniće vas oni koji nikome ništa ne duguju.

Ja bih na vašem mestu, ako ste dobronamerni prema svom narodu, zbog toga bila srećna. Neka jednom se desi u ovoj zemlji da ne dođe gora vlast od prethodne, nego bolja od svih prethodnih.

Vi ste se kleli u crkvi, ako vam to nešto znači, osim ako niste postali protestanti u međuvremenu. Vi ste se kleli u crkvi da ćete da poništite sporazume koje je potpisao Borko Stefanović. Šta bi sa tom zakletvom? Šta bi sa time?

(Milenko Jovanov: U kojoj crkvi?)

U kojoj crkvi? Bitno je koja je crkva? Pa, pitajte Tomislava Nikolića, pitajte Tomislava Nikolića u kojoj se crkvi kleo. Politička poruka je bila - mi ćemo srušiti. Pa, na krilima te politike ste zamenili vlast 2012. godine i ne samo da niste poništili te sporazume, nego ste otišli korak dalje.

Gledajte, odmah da vam kažem, ja svoju zemlju iznad svega volim i ne možete vi mene da mrzite koliko ja mogu da volim Srbiju, ali vam isto tako kažem ne tražite neprijatelje ovde, jer niko od nas ovde nije neprijatelj. Ne tražite neprijatelje u nama, nego pokušajte kao vladajuća stranka da preuzmete odgovornost i da pokušate da pronađete nešto zajedničko. Ne vređajte ljude da se prenemažu, naročito to ne činite sa pozicije izvršne vlasti, uzevši u obzir u činjenicu da je izvršna vlast odgovorna upravo Narodnoj skupštini, istoj Narodnoj skupštini koja je izabrala tu Vladu Republike Srbije.

Kazala sam da je trebalo da ovde u parlamentu usvojimo taj zahtev za vraćanje vojske i policije i mislim da je to bio dobar pokazatelj koliko smo mi spremni da podržimo inicijativu koja je potekla od izvršne vlasti, iako se nalazimo u opozicionim krugovima. Kazala sam da je važno da stanemo iza te inicijative kao parlament, jer bi to imalo veću političku, ponavljam, političku težinu, jer bi to značilo da se alarmira širi deo međunarodne političke javnosti.

Mi ne znamo ko će glasati, ali znam da bi svi narodni poslanici Srpske stranke Zavetnici, a biću slobodna da kažem i svi poslanici ostalih patriotskih i državotvornih organizacija podigli ruku i dali podršku takvom zahtevu.

Vi kažete - ne treba. Znači, vi kažete - ne treba vama podrška da branite Srbiju, vi ste sami sebi dovoljni. Kosovo je vaša privatna svojina. Jedan čovek će da odluči o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju.

Sada vam kažem, nema mandat Aleksandar Vučić da preda Kosovo i Metohiju, nema niko mandat da preda Kosovo i Metohiju, nije se taj rodio. Nema mandat nijedna politička grupacija da preda Kosovo i Metohiju. Mandat nad Kosovom i Metohijom se nalazi tamo gde je rodno mesto kosovskog zaveta i niko nema mandat da to promeni. A to što kažete da vam ne treba podrška, to je samo još jedno priznanje da sam u pravu kada kažem da ste poverovali da ste Bogom dani, da će da vas balsamuju i da ćete ceo život da vladate. Ali, Bogu hvala, dolaze državotvorne snage.

Poštovani narodni poslanici, nikada u životu lične intimne stvari nisam koristila niti kao alibi, niti sam pokušavala da u tome nađem izgovor, to što sam u blagoslovenom stanju nije hendikep. Hvala kolegama koji su javili da to na neki način konstatuju. Ja sam u ovu Narodnu skupštinu došla sa tri srca i sa ta srca ću se boriti.

Ono što želim da kažem jeste da ste konstatovali činjenicu da je gledanost veća. Evo ja vas zaista molim predsedavajući, ja ne čujem svoje reči od galame koja dopire sa leve strane, mislim da bi bilo zgodno da se upristojite.

Dakle, konstatovali ste da je gledanost veća i verovatno da je to posledica i izlaganja ne samo mog nego i prethodnih predstavnika državotvorne opozicije i verovatno da je to jedan od razloga zbog kojih se sa takvim žarom i sa takvom žestinom obračunavate svaki put kada govorite i kada mi replicirate.

Drugi razlog vašeg straha sam otkrila upravo danas i prosto sam iznenađena da ste vi, gospodine Jovanov, naseli na podvalu da sam ja sklona nekakvom nasilju, da sam se tukla nekada sa nekim. Nemojte se plašiti gospodine Jovanov, zaista nema razloga da se bojite. Nisam sklona čak ni za uši da vučem, a možda bi nekada trebalo. Više sam nekako za ove verbalne obračune i više ljude držim za reč, a kada smo kod reči i kada neko pomene vas obično se setim one vaše misli – spas za Srbiju je rušenje režima Aleksandra Vučića koji vodi Srbiju u NATO, koji je smanjio penzije, koji predaje KiM, koga podržavaju kriminalci. Ja tako nešto nikada nisam rekla za predsednika Republike. To su vaše reči, a danas branite upravo njegovo ime i prezime i to branite od nekoga ko ga ne napada, jer ja u politički život nisam ušla fascinirana Aleksandrom Vučićem, nego sam ušla fascinirana i nadahnuta ljubavlju prema svojoj zemlji.

Naše pozicije su ovde suprotne. Ja branim slovo Ustava. Ja branim suverenitet Republike Srbije, a vi branite lidera svoje političke stranke.

(Veroljub Arsić: Ajde. Ajde ne laži više.)

I zato ako ćemo…Evo vidite.

Znam da ste ostrašćenost…

Pitate mene da li sam bila u ratu?

(Veroljub Arsić: Jesi li bila u ratu? Ja jesam.)

Vaše pitanje ne zaslužuje ni odgovor.

Dakle, zaključili smo šta su motivi straha, upravo isticanje nekoliko puta da mi nismo zamena, da mi nismo alternativa, ta potreba da auditorijumu dokažete da mi nismo oni koji dolaze je zapravo vaš strah od istine da mi zapravo jesmo političke generacije koje dolaze.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, bilo je reči o tome na početku ove sednice. Ovo je sedma po redu, ako se ne varam, koja je sazvana po hitnom postupku i s obzirom na to da je hitni postupak dozvoljen ako su nastale okolnosti koje nisu mogle da se predvide ili u slučaju da neusvajanje konkretnih zakona ugrožava bezbednost ili ostavlja dalekosežne posledice po državu i njene građane.

Nema sumnje da ćemo svi složiti da nije reč o takvim zakonima i da je posredi još jedan pokušaj da se apsolutno obesmisli rad Narodne skupštine. Sama činjenica da jutros niste imali kvorum dovoljno govori o tome da ni sami niste spremni, pa ste se predriblali.

Nema potrebe da dobacujete dok govorim mislim da imate dovoljno vremena da to učinite kasnije. Dakle, ponovo ste bacili Poslovnik pod noge..

Gospodine Orliću, veoma cenim to što vodite računa o redu na sednici, ali čini se da svaki put čujete dobacivanje kada ona dolazi iz redova opozicije, a nekako prenebregnete kada dolaze sa ove druge strane. Mislim, da kao predsedavajući, ipak treba da povedete računa da budete objektivni.

Dakle, da ne bih trošila vreme na polemiku sa onima koji dobacuju, vratiću se na svoje izlaganje….

Izvolite, hoćete da vam predam svojih dvadeset minuta, nije sporno ili ćete polemisati sa mnom konstantno sa tog mesta? Ima li uopšte razloga da to činite? Ljudi moji, mi toliko retko imamo priliku ovde da govorimo i ta retka prilika predstavlja problem. I, ta retka prilika nailazi na osudu, na dobacivanja, bez ikakve potrebe to činite. Ako ste toliko superiorni, ako ste toliko snažni, ako ste toliko moćni, ako stalno tvrdite da mi nemamo rezultate i da je svega nekolicina, desetina ili stotina hiljada građana dala nam podršku na izborima, pa čemu potreba onda da toliko budete glasni?

Dakle, hoću da se vratim na ono što je suština. Bacili ste po hiljaditi put Poslovnik pod noge, bez ikakvog razloga. Bilo bi potpuno opravdano, razumno, argumentovano da se ovu hitnu sednicu sazvali o onome što je danas goruće pitanje. Mi danas sedimo ovde, podižemo političke tenzije, pričamo večito o nekim klanovima, ovde nekim uličnim žargonom, o nekim nadimcima, konstantno se nabrajaju neki nadimci. Čekajte, da li ste svesni šta se dešava na Kosovu i Metohiji? Smrzava se narod dve nedelje. Smrzava se narod dve nedelje na barikadama. Danas su ROSU jedinice vratile Srbe južno od Ibra zato što koriste srpske lične karte. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je tvrdio da je sporazumom postignuto da i dalje važe srpske lične karte.

Ja sada postavljam pitanje, gde je da nam danas odgovori, zašto ROSU jedinice ne poštuju taj sporazum? Zašto ste onda pružali garancije da će ti sporazumi biti poštovani. Dakle, imamo situaciju da premijerka Srbije kaže, da je zemlja pred oružanim sukobom. Zar nije to apel i alarm da sednemo i da ovde ozbiljno razgovaramo? Zar nije apel da ozbiljno razgovaramo kada Aljbin Kurti kaže, da će razbijanje barikada da podrazumeva i ljudske žrtve?

Mi danas umesto da o tome ovde diskutujemo i da imamo širok nacionalni konsenzus za odlučan odgovor, mi ovde se suočavamo sa time da neko maltene proglašava Skupštinu institucijom gde može da se ponaša kako ko hoće, da se saziva kad god ko hoće. Mi smo zaista frapirani do koje mere se relativizuje rad ovog tela, a mi smo svi u ovom telu. Ne shvatamo da time što ga unižavamo i samu instituciju narodnog poslanika obesmišljavamo.

Dakle, mislim da je bilo jako važno da kao parlament izdamo saopštenje povodom izjave i šefa misije Euleksa koji je rekao da ne zna gde je ne uhapšeni, nego kidnapovani srpski policajac. Petnaest dana ne zna gde je, a taj isti Euleks doprema hranu ROSU jedinicama koje se nalaze na severu Kosova i Metohije. Zar to nije apel našim savestima i našoj svesti da zajednički danas povodom toga reagujemo. Mislim da potpuno mašimo temu.

Govorimo ovde o nekakvim lokalnim političkim sukobima, prepucavamo se, vade se nečije afere. Na sreću, Srpska stranka Zavetnici u svojim redovima nema ljude koji imaju bilo kakve kriminalne afere u Srpska stranka Zavetnici se trudi da okupi ljude od znanja, iskustva i integriteta.

I, reći ću vam još jednu stvar, da ne bude da nisam prokomentarisala to zbog toga što nisam bila tu, mnogo puta polemisalo se na račun greške koju je načinila narodna poslanica naše stranke Sanja Marić. Načinila je proceduralni propust. Da li znate šta je uradila? Podnela je ostavku.

Pitam vas sada kada će da podnesu ostavke mnogi koji su uhvaćeni u krivičnom delu? Šta bi sa ostavkom Nebojše Stefanovića, koga su vaši gradski i opštinski odbori optuživali da je, ni manje ni više, prisluškivao predsednika Republike? Pa, ti isti gradski i opštinski odbori sada ga sačekuju po Srbiji. I vi znate o nečemu da govorite?

Neka mi neko navede u novijoj srpskoj političkoj istoriji primer takvog stepena političke svesti i odgovornosti - da vrati mandat narodu zbog proceduralne greške.

(Milenko Jovanov: Kakve proceduralne greške?)

Zato što je iskoristila karticu drugog poslanika, a ovde ne govorimo o krivičnom delu, nego o ugrožavanju bezbednosti predsednika Republike i to čini ministar i to čega ministar? Vojske, a prethodno policije.

Dakle, dajte malo prestanite da sve banalizujete, jer nije vaša bašta puna cveća. Mnogo je korova i to vi sami dobro znate, ali ja vašu baštu da čistim neću i vaš korov da čistim neću. To morate da učinite sami.

Razgovarano je o tome da će do kraja godine biti sazvana sednica na kojoj ćemo diskutovati o Izveštaju Evropske komisije. Vi sami znate da je Izveštaj Evropske komisije takav da apsolutno nedvosmisleno traže priznanje nezavisnosti tzv. Kosova ukoliko želimo da nastavimo proces evropskih integracija. Volela bih da me neko iz Vlade u tome demantuje. Međutim, to je samo potvrda njihove dugogodišnje prakse koja je sada dobila na intenzitetu i na ubrzanju, gde oni potpuno otvoreno ističu u prvi plan nekakav francusko-nemački model za rešenje kosovsko-metohijskog čvora, a ja vas ovde slobodno pitam – imamo li mi srpski plan? Gde je nama srpski plan?

Postavlja se pitanje zašto se uporno pozivamo na Briselski sporazum čija tačka 14. dopušta Prištini integracije u Evropsku uniju? Pročitajte taj Sporazum. To ste vi, ljudi, potpisali, tvrdeći da je to veličanstvena pobeda, 5:0, ni manje ni više. Za koga 5:0? Za koga 5:0? Za Kurtija? Za Prištinu? Za Brisel? Nisam baš videla da se na semaforu promenio rezultat u našu korist.

Tvrdili ste da donosite mir, da donosite stabilnost. Narod u decembru mesecu se smrzava na barikadama. Ne upirem ja prstom u vas kada govorim o Kosovu i Metohiji. Vi ste samo saučesnici jedne pogrešne politike, jer ste dopustili ekstremistima da u svojim apetitima budu još zahtevniji, jer ste tvrdili da ćete time da obezbedite nekakav sporazum i nekakav kompromis. Vidimo da ga nema. Znači, vaša politika je bila pogrešna. Očigledno ste obmanjivali svesno ili nesvesno.

Postavlja se pitanje gde je kraj? Ako vidimo da je Briselski sporazum potpuno devastiran, kada ćemo da ga poništimo? Evo, mi iz Srpske stranke Zavetnici, a uverena sam da imamo podršku za to i od kolega iz koalicije NADA i iz Srpskog pokreta Dveri, vas sada javno pozivamo ovde - poništite Briselske sporazume, ljudi. Gotovo je više.

(Milenko Jovanov: I Kurti to isto!)

Ma, Kurti ih nikada nije poštovao. Njega ne interesuje sporazum. Da li znate šta ga interesuje? U onom delu gde Srbija ispunjava uslove, zajednica srpskih opština. Da li zaista verujete da će neko da osnuje zajednicu srpskih opština?

Dajte da se vratimo obnovi naših institucija. Dajte da vratimo naše institucije na severu Kosova i Metohije. Dajte da vratimo civilnu zaštitu koja je garantovala bezbednost. Mi smo bili spremni, to svedoči o našoj dobroj nameri i svedoči o tome da mi nismo stranka koja će da kritikuje državu, da se ovde u parlamentu usvoji zahtev za vraćanje srpskih bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji, da svi dignemo ruku, pa da vidimo ko je taj koji neće, a taj koji neće treba da pogleda onu majku koja rida u Velikoj Hoči zato što joj oduzimaju vino i imovinu kojom se ta porodica hrani.

Ovde je trebalo da stanemo sve zajedno iza tog zahteva, da postignemo nacionalni konsenzus i da se na taj način suprotstavimo onima koji pokušavaju da nam ospore ono što piše u Rezoluciji 1244. Mislim da je to bila prava prilika da pokažemo političku i nacionalnu odgovornost.

Bilo je dosta reči i o Radio-televiziji Srbiji, uopšte o Javnom servisu i ja ću podsetiti da je predsednik Republike svojevremeno obećao građanima Srbije da će ukinuti pretplatu. To obećanje, uprkos činjenici da je prošlo više od deset godina upravljanja državom od strane vaše političke opcije, nije ispunjeno. Ja na njemu neću insistirati zato što mi kao državotvorna stranka poštujemo instituciju Javnog servisa, iako, složićemo se svi, njegova uređivačka politika bi mogla i morala biti drugačija.

O uređivačkoj politici Radio-televizije Srbije ili uopšte o Javnom servisu mislim sve ono što je mislila Srpska napredna stranka dok je bila u opoziciji. Ni manje, ni više od toga. Spekulisalo se ovde ko je koliko puta gostovao na RTS-u. Evo, kolega se pohvalio da je gostovao jednom, to je konstatova kao određeni uspeh, a ja ću vam reći da ja nisam gostovala nijednom. Od izbora – nijednom. Niti ja, niti bilo ko iz Srpske stranke Zavetnici nismo imali poziv da gostujemo na Radio-televiziji Srbije, ali ne merim svoj odnos prema RTS-u na osnovu toga koliko smo mi gostovali, ali vodim se mišlju, evo, pravo da vam kažem, da podelim sa vama moju intimu, da se prijavim za onaj kviz „Slagalica“, jer je to jedini način da se pojavimo na Radio-televiziji Srbija. Ne vidim drugi.

Ne govorim ovo sa namerom da se bavim medijskom scenom Srbije, koja je poražavajuća, ovo govorim zbog toga što smatra da ukoliko toliki mrak bude bio, ukoliko toliki pritisak bude bio i ukoliko budemo Srbiju delili na one koji gledaju „Pink“ i na one koji gledaju „N1“ neće biti dobro. Akumulira se nezadovoljstvo. Nemojte da delimo Srbiju po tom kriterijumu. Dajte da se otvori prilika da tamo razgovaramo o svim ovim važnim temama o kojima je i danas bilo reči.

Takođe, moram da se osvrnem i na ovo vaše ponovno odlaganje javnog konkursa. Znate šta, kažete nema materijalnih uslova da se održe javni konkursi. Kažete da vam je potrebno da takve materijalne uslove obezbedite da se sačeka do 2025. godine. Sumnjam da su bilo kakvi materijalni uslovi potrebni da se raspišu, odnosno primene javni konkursi za javnu upravu. A znate šta je po sredi? Radite isto ono što ste kritikovali kod prethodne vlasti – zapošljavate partijske kadrove.

I nisam ja rekla ovde ništa novo, samo se postavlja pitanje da li vi mislite da Srbija više ima materijalne uslove i logistiku da trpi to? Da li vi mislite da Srbija može da izdrži hordu partijskih kadrova fiktivno zaposlenih, koji uopšte ne idu na radna mesta? Da li vi vidite koliko nam je ljudi otišlo iz zemlje? Pogledajte rezultate poslednjeg popisa. Pa, mi da imamo svesti zašto smo ovde, zašto nas je narod poslao, mi bismo seli ovde da razgovaramo kako je moguće da smo izgubili od poslednjeg popisa toliki broj građana, šta su uzroci, da se pogledamo u oči i da vidimo da li možemo da zaustavimo taj talas. Mislim da je to bilo veoma važno.

(Marko Atlagić: To nije nikada bilo.)

Da li je to nekada bilo ili nije, ne možemo tražiti izgovore u tome što se nikada nije desilo ranije. Ako konstantno kritikujete prethodnu vlast, mislim da bi bilo dobro da uradite i nešto drugačije.

Ja sam 1. decembra podnela poslaničko pitanje premijerki Srbije Ani Brnabić, gde sam je pitala – šta je sadržaj non pejpera koji je upućen? Ne znam da li ovde ima relevantnih da mi na to pitanje odgovore. Ona nije prisutna, jer ova sednica je toliko hitna bila da na nju nije stigla da dođe ni premijerka, a toliko je hitna i toliko je važna i toliko je urgentna. Što je hitna? Ako je hitna, znači da je goruća za državu. Ako je goruća za državu, ja bih želela da vidim premijerku ovde. Mislim da bi to bilo jako važno.

Postavljam pitanje. Istekao je rok od 15 dana da mi odgovori, da mi odgovori na prosto pitanje – šta sadrži non pejper koji ste poslali? Kakav je zvaničan stav srpske države po pitanju francusko-nemačkog plana? Ili ćemo taj stav da usaglasimo na proleće, kada Makron dođe u Srbiju, pa onda kako se on bude ponašao, u zavisnosti od toga da formiramo svoje stavove? Mislim da je jako važno da budemo u ovom trenutku svesni da ako insistiramo na tome da Srbija nikada nije bila u gorim okolnostima, da su pritisci do sada najveći, da potražimo način da se tome suprotstavimo.

Videli ste stav Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Videli ste da je ambasador Harčenko dobio određeni vid diplomatskih instrukcija da podupre naša zalaganja za očuvanje stabilnosti na Kosovu i Metohiji i za pružanje podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Zar nije bilo logično da ga Vlada i nadležna ministarstva i kancelarije hitno kontaktiraju po tom pitanju i vide na koji način Ruska Federacija može da nam pomogne u ovom trenutku? Možda može, možda ne može, ali dajte da vidimo, da razgovaramo. Zašto to nije tema?

Vi ste po nalogu Brisela samo u ovoj godini, evo, ovde razgovaramo o diplomatskim odnosima sa određenim državama, pazite kome ste sve uveli sankcije, samo zbog Brisela, Gani, koja je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, Siriji, sa kojom imamo izuzetne odnose, koja je toliko stradala, da samo još fali Srbija da uvede sankcije, koja takođe nije priznala nezavisnost tzv. Kosova, Maliju, koji nije priznao nezavisnost tzv. Kosova, Belorusiji, čiji je predsednik došao 1999. godine, kada su nam svi slali bombe, on je došao sa humanitarnom pomoći.

Ovo je vreme snegova, vreme zima, da se pokažu tragovi, a kada se otope snegovi, ostaće samo sramota, ako budemo ovo radili sa prijateljskim državama, ostaće sramota naša.

Kakva je to misija diplomatska da uvodiš sankcije onim zemljama koje ti pomažu? Pre nekoliko dana izdato je saopštenje, kažu – Srbija se zahvaljuje svim zemljama koje su povukle priznanje. Kako im se zahvaljuje? Tako što im uvodi sankcije. Evo, rekla sam kome. Vi očigledno ne želite da čujete. Ja bih volela da se to nije desilo. Ja ne likujem nad tim. Najsrećnija bih bila da mi, recimo, Belorusiji i beloruskom narodu nismo uveli sankcije, ali to smo učinili zbog Brisela.

Kako nam vraćaju? Vraćaju nam tako što njihovi ambasadori poručuju, kažu – do katoličkog Božića barikada neće biti. Vraćaju nam tako što kažu da ne znaju gde je srpski policajac. Vraćaju nam tako što nam kažu da samo u slučaju Srbije postoji Poglavlje 35. Vraćaju nam tako što Kipru nisu pravili problem oko Severnog Kipra da postane članica EU, Srbiji prave problem. Vraćaju nam tako što nam konstantno prete, omalovažavaju nas. Eto, tako nam vraćaju.

Zato Srpska stranka „Zavetnici“ insistira na tome da se u ovom parlamentu što pre sazove sednica nova, gde ćemo zajednički usvojiti platformu sa crvenim linijama, konkretizovati naše dalje poteze, postaviti se prema aktuelnom trenutku, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, već i po pitanju svih drugih geopolitičkih i spoljnopolitičkih izazova. Nema razloga, ako je Briselski sporazum iznad našeg suvereniteta, bojim smo da smo bacili i Ustav pod noge, a ne samo Poslovnik, kao što je to danas učinjeno.

U nameri da diskutujemo o ovim važnim pitanjima, sve vas pozivam da ne politizujemo nadalje ovu političku diskusiju i da budemo odgovorni zbog našeg naroda koji se nalazi na barikadama na Kosovu i Metohiji i gde se i na Rudaru danas odvija najveći skup Srba na Kosmetu. Hvala vam. Živela Srbija.

Gospodine Jovanov, najpre, da se razumemo, „Slagalica“ je edukativni program. Preporučujem da pogledate, možda nešto naučite.

Što se tiče ove vaše opaske, znate kako, ja mislim da sve i kad bih otišla u zabavni program da bih vam i tamo smetala, znate, jer ovo konstantno merenje vremena – pa, da li sam na RTS-u, pa da li nisam na RTS-u, pokazuje svojevrsnu frustraciju. Ali, nema razloga da budete frustrirani zato što, na koncu, vi toliko kontrolišete sve medije da je beznačajno da li ćete mi dati minut ili dva.

Htela bih samo da vas zamolim da kao šef poslaničke grupe vladajuće stranke ipak pročitate Briselski sporazum, red bi bio. Ja znam da vi slepo verujete kada vam kažu da je to dobro za Srbiju i da vi ne dovodite u pitanje, ali naprosto nekako bi bilo odgovorno da obratite pažnju, pa ćete videti tamo da je tim Briselskim sporazumom data mogućnost da Srbija ne sputava Prištinu u evropskim integracijama, a sada nas to čeka kao problem. Sad mi možemo da idemo da se divimo u nedogled tom Briselskom sporazumu, ali nećemo time postići ništa dobro za Srbiju i što pre to shvatimo lakše će nam biti.

Vi se uporno koprcate u živom blatu i samo dublje tonete. Dajte, ljudi, nije sramota pogrešiti. Izađite i recite – narode, pogrešili smo, preveslali su nas naši prijatelji iz Brisela, savetovali su nas pogrešno razni Blerovi, nismo tada ispravno postupili, verovali smo da radimo pravu stvar, verovali smo da ćemo kupiti vreme za Srbiju, a zapravo smo postigli da je Srbija ispunila sve iz Briselskog sporazuma, a da jedna stvar koja je bila za nju važna ni do dan danas nije ispunjena.

Vi se ne pozivate na Briselski sporazum sada kada tražite vojsku i policiju, nego se pozivate na Rezoluciju 1244, a kada smo mi o toj Rezoluciji…

(Predsednik: To je bilo tih dodatnih dva minuta za RTS.)

…govorili vi ste rekli da je naša politika pogubna i da bi uništila zemlju za 10 dana, pa izgleda da ste vi došli sada na pozicije naše politike.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, obaveštavam vas da ću po isteku predviđena dva minuta koristiti vreme dodeljeno šefu poslaničke grupe kako bih obrazložila amandman koji predlažem i kako bih se osvrnula na još nekoliko stvari koje su čini mi se značajne kada je u pitanju izmena Zakona o ministarstvima.

Najpre želim da obavestim sve uvažene narodne poslanike da smo pre nešto više od sat vremena na skupštinskoj pisarnici predali rezoluciju o zabrani korišćenja sankcija kao instrumenta spoljne politike, odnosno da budem precizna, rezoluciju kojom predlažemo da Republika Srbija nijednoj međunarodno priznatoj državi ne uvodi sankcije.

Koristim priliku da zahvalim uvaženim kolegama, predsedniku POKS-a gospodinu Vojislavu Mihailoviću, predsedniku novog DSS-a gospodinu Milošu Jovanoviću i predsedniku Srpskog pokreta Dveri, kao i svim narodnim poslanicima iz pomenute tri političke grupacije koji su podržali Predlog rezolucije Srpske stranke Zavetnici.

Rezolucija je, poznato vam je, prosleđena i šefovima ostalih poslaničkih grupa i ja vas zaista sve pozivam da je razmotrite, da iznesete određene sugestije, predloge, konstruktivne ideje, otvoreni smo za svaki vid polemike i debate, jer smatramo da je veoma važno da se u Narodnoj skupštini usvoji jedan ovakav dokument koji je u skladu sa proklamovanom politikom vojne neutralnosti, koji je u skladu sa predizbornim obećanjima gotovo svih političkih aktera koji su danas u parlamentu, jer podsetiću da su sve političke grupacije, i opozicione ali i one vladajuće, građanima obećale da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.

Mi smo narod koji je prošao golgotu. Mi smo narod koji je tokom 90-ih godina bio ekonomski izolovan, koji je bio pod sankcijama. Znamo šta to znači i smatramo da samim tim treba da ostanemo privrženi međunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija, u kojoj se kaže da jednostrane sankcije nisu u skladu sa međunarodnim pravom. Dakle, ove sankcije koje su danas na dnevnom redu nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i s obzirom na taj svoj karakter nisu obavezujuće za Republiku Srbiju.

O ekonomskim, energetskim, političkim, nacionalnim i drugim posledicama po državu i narod ne treba da govorim. Poznato vam je da je Rusija strateški partner. Poznato vam je da ne možemo braniti Kosovo i Metohiju tako što ćemo uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji. Poznato vam je da je Rusija pomagala naše diplomatske napore i po pitanju afirmacije Rezolucije 1244 i po pitanju odbrane naših svetinja i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, ali po drugim značajnim državnim nacionalnim i ekonomskim pitanjima.

Zato vas sve pozivam, da damo podršku pre svega našoj državi, da pružimo odgovor svima onima koji danas vrše pritisak da se takvim sankcijama pridružimo, a mislim da današnji datum je možda i najpriličniji da o tome govorimo, jer danas je godišnjica od streljanja đaka Kragujevačke gimnazije u Šumaricama, jedan od najtragičnijih datuma u srpskoj prošlosti i sasvim sigurno pravi istorijski podsetnik za sve one koji se pitaju koliko je skupo plaćena sloboda ovog naroda, ali i upozorenje da tu slobodu nemamo prava da izgubimo niti njome da trgujemo. Zato pozivam, predsednika Narodne skupštine, da rezoluciju o zabrani i uvođenja sankcija međunarodno priznatim državama uvrsti na dnevni red kako bi se ovde u parlamentu o tome polemisalo.

Koristim priliku da postavim nekoliko važnih pitanja, ostala sam uskraćena u prošloj diskusiji prethodnih dana za odgovore na ključna pitanja poput onih zbog čega ste spojili turizam sa omladinom, da li to znači da sugerišete našoj omladini, da u Srbiju treba da dođe turistički, zbog čega ste izvršili fuziju Ministarstva za informisanje i telekomunikacije i niz drugih pitanja.

Bilo je reči maločas o kulturi, ja to pozdravljam i mislim da je važno da kao društvo i država prestanemo da kulturu smeštamo na poslednje mesto tamo u Dnevniku zajedno sa vremenskom prognozom. Mislim da je važno da shvatimo koliki je značaj kultura srpskog naroda kada govorimo pre svega i o nacionalnom identitetu, ali i o ekonomskom potencijalu.

Iz tih razloga postavljam pitanje zbog čega Ministarstvo turizma navodi se da će imati nadležnosti da obezbeđuje podsticajne mere i obezbeđivanje drugih materijalnih sredstava, a sa druge strane za Ministarstvo kulture se ne predviđaju takve nadležnosti? Da li to znači da Ministarstvo kulture neće obezbeđivati podsticajne mere, odnosno da budžetom nisu predviđena ponovo značajnija sredstva za ovaj važan resor? Mislim da bilo dobro da na to obratite pažnju.

Takođe, želela bih da ukažem na još jedan propust i zaista vas molim da ovo uzmete vrlo temeljno i razmotrite da uzmete u obzir ovo o čemu govorim. Dakle, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine kažete da treba da se bavi citiram – sprečavanjem monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije. Upozoravam vas da ukoliko niste obratili pažnju to ipak učinite, zakonski termin je - nepoštena tržišna utakmica i zakonski termin nije sprečavanje monopolskog delovanja, već zaštita konkurencije čime se bavi Komisija za zaštitu konkurencije a ne ministarstvo.

Odmah da kažem, smatram da je važno da se ministarstvo bavi ovi pitanjem, ali vas samo upozoravam da ne napravite manjkavost na koji ćete se kasnije pozivati kao opravdanje i koristiti je potencijalno za izgovor, za nečinjenje po ovom pitanju. Nemojte posle da bude nismo znali, nismo nadležni, ne bavi se tim ministarstvom, rekla je EU da se time bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Dakle, molim vas samo da obratite pažnju da ovaj termin nelojalna konkurencija upodobite sa zakonskom terminologijom.

Još jedno pitanje na koje želim da ukažem, jeste Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Dali ste joj nadležnosti da može da prikuplja podatke koje će prosleđivati privrednim subjektima za razvoj veštačke inteligencije.

Mislim da je ovde bitno da se svi zapitamo, privredni subjekti su nažalost u Srbiji uglavnom strane kompanije. Da li ovo znači da će se zdravstveni podaci građana prosleđivati stranim kompanijama. Ko nam pruža garancije da neće od istih biti zloupotrebljeni i ko nam pruža garancije da nećemo imati scenario kao što se dogodio Ukrajini gde su pod izgovorom razvoja veštačke inteligencije ovi podaci bili zloupotrebljeni za stvaranje biološkog oružja?

Vrlo sam tu oprezna i molim vas da ovo ozbiljno shvatimo, tiče se svih nas, nije šala. Ukazivali smo na zloupotrebu podataka i onda kada je elektronski dnevnik za đake preuzela hrvatska firma, ironičnog naziva „Tesla“ kojoj smo platili milionski iznos da nam napravi elektronski dnevnik za naše đake, gde se skladište podaci učenika. Dakle, mislim da je važno da na ove stvari obratite pažnju, a ne apriori da ih odbijate kao opozicionu kritiku.

Juče sam dobila pismo roditelja iz Priboja koji su me zamolili da reagujem, zabrinuti pred činjenicom da mi ovde raspravljamo o osnivanju 25 ministarstava, odnosno o nova četiri ministarstava, sve u vreme proklamovane štednje, a pogledajte kako izgleda situacija u vrtićima pojedinim u Srbiji, između ostalog, vrtić „Neven“ u Priboju gde se deca smrzavaju.

Ja vas molim da obratite pažnju, među vama ima mnogo roditelja, među vama ima mnogo onih koji žele da daju podršku, baka i deka, koji žele da daju podršku tome da nam deca u humanijim uslovima rastu, uče i stasavaju. Ovo ljudi nije političko pitanje i zato ne treba da cokćete. Ovo je pitanje savesti i svesti. Svi treba da kažemo – za našu decu, a ne samo kada su izbori i ne samo kada se prave parole za dobijanje podrške na izborima.

Zaista vas molim da ovo shvatite jako ozbiljno i da ne pravite grimase kada govorim o stanju u vrtićima. Znači, pogledajte kako izgleda situacija u Priboju. Da li je ovo štednja preko dece, a pričamo ovde o osnivanju novih ministarstava. Na kome mi štedimo? I kako nas sve zajedno nije sramota da raspravljamo ovde tri dana o Belivuku i ne znam više još o kome?

Zaista se stidim što nemam snage da promenim tok ove rasprave, ali što ne znači da neću dati doprinos da ona ide u drugom smeru. Dajte da se saberemo više. Govorite ovde o pravljenju pljeskavica od ljudi koji su tragično nastradali u obračunu kriminalnih klanova. Pa, da li se neko zapitao, da gledaju porodice tih ljudi? Da gledaju očevi i majke tih ljudi, deca, žene? Da li ste zaboravili na to? Da li je ovo sudnica ili je Skupština? Ako je Skupština dajte da prepustimo istražnim organima i sudstvu. Tvrdili ste sami da ste obezbedili promenom Ustava nezavisno sudstvo. Ako ste ga, gospodo, obezbedili, pustite sudove da rade svoj posao. Neće više građani da budu taoci vaših međusobnih obračuna čiji je Belivuk. Ja znam da naš nije, a vi se dogovorite, ali mimo ove sale čiji je.

U svakom slučaju građani nisu dužni. Ovo su teme o kojima treba da raspravljamo. Da ne govorim o tome što svakoga dana čitamo da je pred Srbijom ulitimatum da prizna nezavisnost tzv. Kosova. Da li smo mi neozbiljni prema tako jednom velikom i važnom pitanju kada dopuštamo da pravimo tabloidne teme ovde u ovom domu? U ovom tako važnom domu? Dajte da razgovaramo šta ćemo da činimo? Da li ste videli, pa evo bila je polemika oko toga, zamerali ste mi da se izbori nisu završili 3. aprila nego 5. jula. Ma, neka su se završili i 10. septembra, suština je da je to bilo zbog Kamberija. Suština je da Kamberijeve izbor u dom Narodne skukpštine ni na koji način nije uticao na rad Vlade koja je mogla da se sastavi. Pa, niste vi pobogu, sigurno planirali Kamberija za ministra ili ja možda nisam u toku. Čekali smo Kamberija do 5. jula i ja vas sada sve pitam ovde zajedno – gde je ljudi Kamberi ovde? El ga video neko?

Hoćete da vam kažem gde je? Molim vas, nemojte. Predsedavajući, upozorite. Zašto svaki put kada govorim imam hor sa druge strane. Gospođu Jadranku ću slušati i zbog njenog glasa ću obustaviti izlaganje, ali zbog ovog zaista, raštimovanog orkestra, neću. Znači, molim vas, nema razloga to da činite.

Suština je u sledećem, gde je Kamberi? Ja ću vam reći gde je. Eno ga sedi u Vašingtonu i sa Eskobarom dogovara internacionalizaciju Preševa i Bujanovca. Da li sam ja nešto slagala? Da li sam rekla nešto što nije tačno?

Sada ću vam reći gde je ključni problem. Problem je što vlada tzv. republike Kosovo, finansira put Šaipa Kamberija u Vašington. Ljudi moji, nama vlada tzv. Kosova finansira putešestvije čoveka koji ovde ima poslanički imunitet i čiji smo ulazak u Skupštinu čekali kao taoci do 5. jula.

Zaista vas molim, uopšte se ne radi o tome ko je tražio, vi ste mogli da podelite resore, između sebe da se dogovorite i pre toga. Ali, nije ovde tema. Nemojte gospodo, nemojte gospodo molim vas, zbog Srbije.

(Veroljub Arsić: Ti ga spominješ.)

Zbog Srbije nemojte da branite Šaipa Kamberija. Nemojte to da činite, nemojte molim vas.

Ljudi, ovo nije šala. Znam da je vama u ovom trenutku lakše da se dogovorite sa Kamberijem, nego sa samom, ali ovde nije poenta…

(Veroljub Arsić: Kamberi ti je izgubio potpise za listu.)

Ćutati do kraja dok predsedavajući ne zavede red.

Pratim sednicu tri dana, nisam čula da je nečije izlaganje proticalo na način na koje moje izlaganje drugi put protiče. Ja sve vreme treba da se nadgornjavam sa gospodom koja...

Predsedavajući, ja vas najljubaznije molim budite odgovorni, ne budite pristrasni, ja zaista pokušavam sebe da čujem.

Gospodine Orliću, verujete mi čak i u trenucima kada nisam bila tu, nisam propustila ništa, osim optužbi ko je Belivukov. Iz ličnih i zdravstvenih razloga nisam prisustvovala sednici, ako želite tome da aplaudirate svaka vam čast.

Ali, to nije tema, ja ovde ne iznosim svoje lične razloge, niti smatram da je odgovornost u tome ko će koliko da sedi na određenoj stolici vremenski dugo.

Nije patriotska disciplina koliko dugo nećeš da odeš u toalet, patriotska disciplina je kako se odnosiš prema Ustavu svoje zemlje, patriotska disciplina je kako braniš državne strateške resurse. To je patriotska disciplina, a ne koliko dugo nisi jeo, ni pio.

Gospodine Orliću, ja vas zaista molim da ne pravite presedan svaki put kada govorim, ako je vama ovaj hor u redu, ako vi mislite da je ovo u skladu sa Poslovnikom, nije sporno, ja ću se truditi da budem glasnija od njih, ali nije poenta da mi ovde galamimo, poenta je da nešto uradimo.

Vratiću se na ono što je amandman koji sam podnela, a tiče se Ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu.

Nije sporno.

Smatram da je veoma važno da razmotrite ovaj amandman, smatram da je veoma važno da shvatite da je srpska dijaspora i nema sumnje, neki od vas to sigurno i znaju, deo srpskog nacionalnog bića, da mi maltene imamo jednu Srbiju još van ove naše Srbije u kojoj živimo, da je neophodno da izvršimo evidenciju svih Srba u dijaspori i regionu, da imamo u vidu da imamo preko 600 memorijalnih kompleks spomenika, grobnica, da su Srbi rasuti u 159 država sveta, da je preko 300.000 njih sa diplomama visoke škole, da smo među našim rasejanjem imali osam dobitnika oskara, da imamo vrlo istaknute profesore, naučnike, javne radnike, da imamo pravo blago i da to blago voli svoju maticu i da očekuje, ipak jedan resor koji će o njemu brinuti.

Da ne govorim o tome koliko za podrškom matice vape Srbi u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Republici Hrvatskoj, u Republici Srpskoj i uopšte u čitavom regionu.

Odmah da vam kažem jednu stvar, uvek ću govoriti istinu i samo istinu, ja dajem podršku određenim…

Molim vas da me saslušate, baš sam mislila da vas pohvalim, a vi se bunite…

Hoću da vam kažem, ja nemam problem, verujete mi, uopšte političke ostrašćenosti, što je dobro – reći ću da je dobro, vidim određene pomake kada je u pitanju podrška Srbima u regionu, ali vidim da Uprava za dijasporu u okviru Ministarstva spoljnih poslova je nemoćna. Nema, 16 ljudi svega se bavi milionima koji su van granice, pa, 16 ljudi među kojima su i tehnička lica ne može naprosto da brine o najmanje tri do četiri miliona Srba, koliko nas ima van matice.

Uzmite u obzir da je ovo ministarstvo od strateškog značaja, vratite ga, obnovite ga. Na taj način pokažite da ste spremni da čujete i predloge koji dolaze sa ove strane. Ako ste već fabrikovali nepotrebna ministarstva, dajte da osnujemo jedno koje nam je preko potrebno, dajte da stanemo iza ovih ljudi, dajte da pokažemo da Srbija ima snage i kapacitete da brine i o onima koji žive van matice i da na taj način stvorimo uslove i za ekonomsku, i za kulturnu, i za društvenu, pa i za političku razmenu i razvoj.

Mislim da je jako važno da ovaj amandman uzmete u obzir, da ga temeljno razmotrite. Ja ću saslušati vašu argumentaciju, ukoliko se ne slažete sa ovim predlogom, ali vas zaista molim da pre nego što iznesete rafalnu paljbu pokušavajući da imputirate određene stvari nama, shvatite jednu stvar, ishod ove sednice neće biti naša politička polemika, nego šta smo danas uradili. Hajde da između ostalog rezultati ove diskusije budu još jedan korak napred ka uspostavljanju tako važnog strateškog resora, kao što je Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, to govorim kao narodni poslanik, to govorim kao građanin Republike Srbije, to govorim kao Srpkinja, ali između ostalog, to govorim i kao predsednik Odbora za Srbe u dijaspori i regionu.

Toliko od mene. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovane kolege, mogu da se potrudim da vam objasnim, ali ne mogu da razumem umesto vas. Činjenica je da vi niste razumeli o čemu sam govorila i činjenica je da ja vas asociram na sve ono što jeste srpska tradicija: na kolo, na naše lepe igre, na našu nošnju, na gusle. Ja sam ponosna. Ako je to jedina mana koju ste mi našli, verujte da ja bolje priznanje nisam mogla dobiti.

Mislim da nije apsolutno neophodno, imaću prilike kasnije da govorim konkretnije o amandmanu, da obrazlažem zašto je Srbiji potrebno ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, jer valjda svako od vas to jako dobro zna.

Uostalom, poštovana gospodo, vama je na snazi i dalje Zakon o dijaspori iz onog vremena kada je takvo ministarstvo postojalo, pa ili promenite zakon ili vratite ministarstvo. Mislim da je apsolutno jasno da bi to bio jedan pozitivan potez – 26. ministarstvo. Vama smeta moje jedno koje predlažem, a ne smeta vam vaših 25. Gospodine Jovanov, ja sam ovde postavila pitanje – gde će sesti svi ti ministri koje ste predvideli jer ne vidim zaista dovoljan broj stolica? Računam da ćete u skladu sa politikom štednje odustati od ovih ministarstava, nepotrebnih, koje želite da osnujete, a barem ovo jedno koje je potrebno razmotriti da uvrstite na dnevni red.

Inače da vam kažem da ne postoji kancelarija za dijasporu, nego postoji Uprava za dijasporu koju vodi divni Arno Gujon i pitajte njega šta misli o ovom mom predlogu. Verujte da će vam reći da je Srbiji apsolutno neophodno ministarstvo, a ja ovde nisam govorila da njega treba ražalovati, nego upravo možda gospodina Gujona vidim kao ministra za dijasporu i Srbe u regionu.

Takođe, moram da kažem i gospodinu Janjuševiću da jako dobro znam gde je Priboj. Priboj je grad ili opština iz koje odlaze mladi ljudi. U Priboju sam bila mnogo puta, razgovarala o problemima. U Priboju je zatvoren i FAP, ali u Priboju više nisu radnici FAP-a. Ti radnici su danas u Sibiru, tako da jako dobro znam gde je Priboj.

O ovome što ste maločas govorili, a tiče se grejanja, ja vas zaista molim i imam vremena, imam strpljenja i imam volje da zajedno kasnije odemo do tog vrtića, da porazgovaramo sa direktorkom i da je pitamo – da li je danas i da li je prethodnih dana radilo grejanje u tom vrtiću?

Ako se ispostavi da sam ja rekla istinu, tražim od vas izvinjenje.

Ako se ispostavi da nisam govorila istinu, javno ću izvinjenje uputiti.

Tolika je snaga mojih uverenja i toliko sam sigurna u ovo što govorim i zato vam ponavljam, nemojte vi iz skupštinske klupe da govorite da je tamo toplo, nego idite pa recite tim roditeljima da im se deca ne smrzavaju.

Ako ćete da se držite dnevnog reda, pogledajte transkripte i videćete da je najčešće spominjana sintagma u Narodnoj skupštini za ova tri dana „Veljko Belivuk“, pa se zapitajte da li se vi držite teme, pa se zapitajte u kojim smo mi nevoljama ovde?

Što se tiče amandmana, imaću kasnije priliku da o njemu govorim, a što se tiče mog izostanka u prepodnevnim časovima vidim da sam vam nedostajala, ali verujte neću vam dati prečesto prilike da vam nedostajem, biću tu da polemišem sa vama u nadi da sledeći put nećete tako nepristojno dobacivati kada govorim. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, maločas sam se javila tražeći repliku, oduzeli ste vreme poslaničkoj grupi. Ja vas zaista molim da sada to ne činite.

Dana 15.10.2008. godine boje DS poneo je Krsto Janjušević, sadašnji naprednjak.

(Krsto Janjušević. Tako je.)

Evo vaše pristupnice, gospodine Janjuševiću, u elektronskom obliku, ali verujem da čuvate stare članske karte, nikad se ne zna kad će zatrebati.

Znate kako, vama je lako da se presvlačite, jedan dres menjate za stari, ali imam tu jednu manu kao i moje kolege, pamtim vas u starom odelu.

(Milenko Jovanov: Sada ću da ti nabrajam po članovima grupe gde ste sve bili.)

Ponovo vas najljubaznije molim, gospodine Jovanov, vi ste šef poslaničke grupe i to ne ma koje, nego vladajuće stranke, barem vi dajte primer svojim kolegama i dolično i pristojno se ponašajte.

Dakle, o tome ko se s kim zagrlio povedite računa u vašim redovima, jer činjenica je da danas veliku većinu lokalnih šerifa u SNS upravo čine kadrovi Dinkićevog G17+ i DS, čije tekovine toliko osporavate. Ako ih toliko osporavate, onda se odreknite i njihovih kadrova, naročito uzevši u obzir što su oni baš došli kod vas onda kada ste postali vlast. Mislim da to nešto o njima govori.

Što se tiče toga gde je srpska stranka „Zavetnici“ i u čijem je zagrljaju, mi smo u zagrljaju naše zemlje i u zagrljaju našeg naroda. Neprincipijelne koalicije nikada nismo sklapali, niti ćemo ih sklapati, ne može da nam se desi da smo, recimo, u Novom Sadu, sa Nenadom Čankom u vlasti, kao što je to slučaj sa vašom partijom. Imamo saradnju sa kolegama iz državotvorne opozicije i nikada nismo planirali bilo kakav drugi politički aranžman.

Vi povedite računa da se vi u takvom političkom aranžmanu ne nađete, jer činjenica je da imate dobre predispozicije s obzirom na to da je bar pola DOS-a danas u SNS. Hvala.

(Milenko Jovanov: Pola SNS u vašem poslaničkom klubu.)

Pa vi se zapitajte zašto je to tako.