Nije sporno.

Smatram da je veoma važno da razmotrite ovaj amandman, smatram da je veoma važno da shvatite da je srpska dijaspora i nema sumnje, neki od vas to sigurno i znaju, deo srpskog nacionalnog bića, da mi maltene imamo jednu Srbiju još van ove naše Srbije u kojoj živimo, da je neophodno da izvršimo evidenciju svih Srba u dijaspori i regionu, da imamo u vidu da imamo preko 600 memorijalnih kompleks spomenika, grobnica, da su Srbi rasuti u 159 država sveta, da je preko 300.000 njih sa diplomama visoke škole, da smo među našim rasejanjem imali osam dobitnika oskara, da imamo vrlo istaknute profesore, naučnike, javne radnike, da imamo pravo blago i da to blago voli svoju maticu i da očekuje, ipak jedan resor koji će o njemu brinuti.

Da ne govorim o tome koliko za podrškom matice vape Srbi u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Republici Hrvatskoj, u Republici Srpskoj i uopšte u čitavom regionu.

Odmah da vam kažem jednu stvar, uvek ću govoriti istinu i samo istinu, ja dajem podršku određenim…

Molim vas da me saslušate, baš sam mislila da vas pohvalim, a vi se bunite…

Hoću da vam kažem, ja nemam problem, verujete mi, uopšte političke ostrašćenosti, što je dobro – reći ću da je dobro, vidim određene pomake kada je u pitanju podrška Srbima u regionu, ali vidim da Uprava za dijasporu u okviru Ministarstva spoljnih poslova je nemoćna. Nema, 16 ljudi svega se bavi milionima koji su van granice, pa, 16 ljudi među kojima su i tehnička lica ne može naprosto da brine o najmanje tri do četiri miliona Srba, koliko nas ima van matice.

Uzmite u obzir da je ovo ministarstvo od strateškog značaja, vratite ga, obnovite ga. Na taj način pokažite da ste spremni da čujete i predloge koji dolaze sa ove strane. Ako ste već fabrikovali nepotrebna ministarstva, dajte da osnujemo jedno koje nam je preko potrebno, dajte da stanemo iza ovih ljudi, dajte da pokažemo da Srbija ima snage i kapacitete da brine i o onima koji žive van matice i da na taj način stvorimo uslove i za ekonomsku, i za kulturnu, i za društvenu, pa i za političku razmenu i razvoj.

Mislim da je jako važno da ovaj amandman uzmete u obzir, da ga temeljno razmotrite. Ja ću saslušati vašu argumentaciju, ukoliko se ne slažete sa ovim predlogom, ali vas zaista molim da pre nego što iznesete rafalnu paljbu pokušavajući da imputirate određene stvari nama, shvatite jednu stvar, ishod ove sednice neće biti naša politička polemika, nego šta smo danas uradili. Hajde da između ostalog rezultati ove diskusije budu još jedan korak napred ka uspostavljanju tako važnog strateškog resora, kao što je Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, to govorim kao narodni poslanik, to govorim kao građanin Republike Srbije, to govorim kao Srpkinja, ali između ostalog, to govorim i kao predsednik Odbora za Srbe u dijaspori i regionu.

Toliko od mene. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovane kolege, mogu da se potrudim da vam objasnim, ali ne mogu da razumem umesto vas. Činjenica je da vi niste razumeli o čemu sam govorila i činjenica je da ja vas asociram na sve ono što jeste srpska tradicija: na kolo, na naše lepe igre, na našu nošnju, na gusle. Ja sam ponosna. Ako je to jedina mana koju ste mi našli, verujte da ja bolje priznanje nisam mogla dobiti.

Mislim da nije apsolutno neophodno, imaću prilike kasnije da govorim konkretnije o amandmanu, da obrazlažem zašto je Srbiji potrebno ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, jer valjda svako od vas to jako dobro zna.

Uostalom, poštovana gospodo, vama je na snazi i dalje Zakon o dijaspori iz onog vremena kada je takvo ministarstvo postojalo, pa ili promenite zakon ili vratite ministarstvo. Mislim da je apsolutno jasno da bi to bio jedan pozitivan potez – 26. ministarstvo. Vama smeta moje jedno koje predlažem, a ne smeta vam vaših 25. Gospodine Jovanov, ja sam ovde postavila pitanje – gde će sesti svi ti ministri koje ste predvideli jer ne vidim zaista dovoljan broj stolica? Računam da ćete u skladu sa politikom štednje odustati od ovih ministarstava, nepotrebnih, koje želite da osnujete, a barem ovo jedno koje je potrebno razmotriti da uvrstite na dnevni red.

Inače da vam kažem da ne postoji kancelarija za dijasporu, nego postoji Uprava za dijasporu koju vodi divni Arno Gujon i pitajte njega šta misli o ovom mom predlogu. Verujte da će vam reći da je Srbiji apsolutno neophodno ministarstvo, a ja ovde nisam govorila da njega treba ražalovati, nego upravo možda gospodina Gujona vidim kao ministra za dijasporu i Srbe u regionu.

Takođe, moram da kažem i gospodinu Janjuševiću da jako dobro znam gde je Priboj. Priboj je grad ili opština iz koje odlaze mladi ljudi. U Priboju sam bila mnogo puta, razgovarala o problemima. U Priboju je zatvoren i FAP, ali u Priboju više nisu radnici FAP-a. Ti radnici su danas u Sibiru, tako da jako dobro znam gde je Priboj.

O ovome što ste maločas govorili, a tiče se grejanja, ja vas zaista molim i imam vremena, imam strpljenja i imam volje da zajedno kasnije odemo do tog vrtića, da porazgovaramo sa direktorkom i da je pitamo – da li je danas i da li je prethodnih dana radilo grejanje u tom vrtiću?

Ako se ispostavi da sam ja rekla istinu, tražim od vas izvinjenje.

Ako se ispostavi da nisam govorila istinu, javno ću izvinjenje uputiti.

Tolika je snaga mojih uverenja i toliko sam sigurna u ovo što govorim i zato vam ponavljam, nemojte vi iz skupštinske klupe da govorite da je tamo toplo, nego idite pa recite tim roditeljima da im se deca ne smrzavaju.

Ako ćete da se držite dnevnog reda, pogledajte transkripte i videćete da je najčešće spominjana sintagma u Narodnoj skupštini za ova tri dana „Veljko Belivuk“, pa se zapitajte da li se vi držite teme, pa se zapitajte u kojim smo mi nevoljama ovde?

Što se tiče amandmana, imaću kasnije priliku da o njemu govorim, a što se tiče mog izostanka u prepodnevnim časovima vidim da sam vam nedostajala, ali verujte neću vam dati prečesto prilike da vam nedostajem, biću tu da polemišem sa vama u nadi da sledeći put nećete tako nepristojno dobacivati kada govorim. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući, maločas sam se javila tražeći repliku, oduzeli ste vreme poslaničkoj grupi. Ja vas zaista molim da sada to ne činite.

Dana 15.10.2008. godine boje DS poneo je Krsto Janjušević, sadašnji naprednjak.

(Krsto Janjušević. Tako je.)

Evo vaše pristupnice, gospodine Janjuševiću, u elektronskom obliku, ali verujem da čuvate stare članske karte, nikad se ne zna kad će zatrebati.

Znate kako, vama je lako da se presvlačite, jedan dres menjate za stari, ali imam tu jednu manu kao i moje kolege, pamtim vas u starom odelu.

(Milenko Jovanov: Sada ću da ti nabrajam po članovima grupe gde ste sve bili.)

Ponovo vas najljubaznije molim, gospodine Jovanov, vi ste šef poslaničke grupe i to ne ma koje, nego vladajuće stranke, barem vi dajte primer svojim kolegama i dolično i pristojno se ponašajte.

Dakle, o tome ko se s kim zagrlio povedite računa u vašim redovima, jer činjenica je da danas veliku većinu lokalnih šerifa u SNS upravo čine kadrovi Dinkićevog G17+ i DS, čije tekovine toliko osporavate. Ako ih toliko osporavate, onda se odreknite i njihovih kadrova, naročito uzevši u obzir što su oni baš došli kod vas onda kada ste postali vlast. Mislim da to nešto o njima govori.

Što se tiče toga gde je srpska stranka „Zavetnici“ i u čijem je zagrljaju, mi smo u zagrljaju naše zemlje i u zagrljaju našeg naroda. Neprincipijelne koalicije nikada nismo sklapali, niti ćemo ih sklapati, ne može da nam se desi da smo, recimo, u Novom Sadu, sa Nenadom Čankom u vlasti, kao što je to slučaj sa vašom partijom. Imamo saradnju sa kolegama iz državotvorne opozicije i nikada nismo planirali bilo kakav drugi politički aranžman.

Vi povedite računa da se vi u takvom političkom aranžmanu ne nađete, jer činjenica je da imate dobre predispozicije s obzirom na to da je bar pola DOS-a danas u SNS. Hvala.

(Milenko Jovanov: Pola SNS u vašem poslaničkom klubu.)

Pa vi se zapitajte zašto je to tako.

Mislim da su maločas iznete vrlo ozbiljne optužbe da se neko od nas poradovao zbog činjenice da su određena lica koja su optužena za najbrutalnija krivična dela konačno uhapšena, a nadam se da im nećemo suditi u Skupštini jer bojim se da će onda biti pušteni na slobodu kao što je to slučaj sa Dijanom Hrkalović, čijim se puštanjem na slobodu barem privremenu sigurno nismo obradovali mi, nego određeni predstavnici medija pod kontrolom vlasti. Tako da mislim da treba ipak da se osvrnete na taj momenat da ste licu koje ste putem naslovnica tabloida optuživali za najveća krivična dela dali prostor u medijima da iznose svoju odbranu i dali priliku da pruži podršku vašoj političkoj opciji. Zbog toga se nemojte ljutiti što određene opozicione kritike idu u pravcu ka tome da postoji određena sprega sa kriminalnim strukturama. Ja u to ne želim da ulazim. Nikada to nisam činila. Smatram to nedoličnim i mislim da time treba da se bave pravosudni organi, a ne mi kao narodni poslanici.

Još jednom ću iskoristiti priliku da vas sve pozovem da razmotrite predlog o osnivanju ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu. Naime, pred nama je popis stanovništva u Crnoj Gori i postoji velika opasnost da će na naš narod biti vršeni veliki pritisci kao što je to bio slučaj u Republici Hrvatskoj, što je rezultiralo činjenicom da prvi put imamo manje od 30% stanovništva u Vukovaru. Kada sam pre dva dana iznela taj podatak nisam dobila od vas bilo kakvu podršku iako jako dobro znate da govorim istinu. Rekli ste da ja izjavljujem da Srba u Hrvatskoj nema.

Svaku reč pokušavate da interpretirate na svoj način. Ni na jedno pitanje koje sam danas ovde postavila niste pružili odgovor. Ignorišete sve argumente i sve činjenice.

Izvinite, ali ja od činjenica ne mogu da odstupim. Čvrsto se držim njih i verujem da je to najbolje i najkvalitetnije oružje kojim ću se i u buduće ovde koristiti.

Što se tiče ministarstva za dijasporu, ono za mene nije 26-o, ono nema broj. Ono ima značaj. Možete se hvatati za glavu, ali ja ovde govorim o vrednosnom značaju, a to što je, gospodine Jovanov, za vas ovo ministarstvo je samo broj 26 bojim se da govori da sam u pravu kada kažem da amputirate tako važno pitanje kao što su Srbi van matice. Molim vas da ga ne tretirate kao broj jer nisu to poglavlja EU, pa 35 pa 29. Ovo je resor koji treba da se bavi jednom od najvažnijih nacionalnih pitanja i što se mene tiče je među prvih najmanje 10 ministarstava.

Za vas, ako hoćete da ih prebrojavate, sasvim sigurno treba da imate u vidu da je mnogo važnije od recimo ministarstva za javna ulaganja koje…

(Predsednik: Iskoristili ste vreme poslaničke grupe.)

… nema apsolutno nadležnosti neophodne da se takav resor osnuje. Hvala vam lepo i izvinjavam se što sam iskoristila neki sekund više. Nadam se da ta praksa neće biti primenjene i kod drugih.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, 23 časova pre sazivanja današnje sednice saznali smo da će ona biti održana, saznali smo da će na dnevnom redu biti izmene Zakona o ministarstvima, dobili smo materijal o kojem danas raspravljamo i zaista kratko vreme kao priliku da se pripremimo za današnju sednicu.

Izbori za parlament su bili 3. aprila 2022. godine, ja zaista postavljam pitanje – da li je moguće da posle šest meseci sazivate sednicu po hitnom postupku sa ovako površnim obrazloženjem kojim pokušavate da nas uverite da je stvar urgentna i da je hitno.

Pročitaću ono što ste vi napisali kao obrazloženje, a s obzirom na to da ovde zaista sede mnogo iskusniji od mene pokušajte sebe da uverite da je ovo zaista opravdanje za ovakvo suspendovanje parlamentarnog života u Srbiji.

Kažete da sazivate sednicu zato što će četiri ministarstva koja nameravate da obrazujete uticati na efikasniji rad državne uprave.

Zaista vam čestitam na revolucionarnom otkriću. Mi nismo znali da ministarstva utiču na rad državne uprave. Potpuno smo, jednostavno šokirani, paralisani tim saznanjem i eto, sve vreme mislimo kako nama nije ta topla voda se otkrila? Kako mi bez vas nismo znali da je bolje imati nego nemati, da je bolje biti lep nego ružan, srećan nego tužan?

Hvala vam što ste napravili takav jedan kopernikanski zaokret u srpskom parlamentarnom životu, ali se samo pitam kako je ova država opstajala sve ove godine i decenije bez ova četiri ministarstva koje pokušavate da proglasite urgentnim i presudnim, ne više za opstanak Srbije, nego maltene za opstanaka čovečanstva.

I, veoma sam zabrinuta, muči me jedna misao od kako sam otvorila vrata ove sale, pitam se gde će da sednu 25 ministara plus oni bez portfelja koji će se pridodati ovom vašem spisku, s obzirom na to da koliko sam uspela da izbrojim ovde ima svega 20 stolica, ili vi imate nameru da naše stolice ustupite njima pošto nas onako, praktično, kontinuirano preskačete, izopštavate, pokušavate apsolutno da devastirate Narodnu skupštinu, verovatno zbog činjenice što ovde postoji jedan argumentovan, opozicioni ton kome ne možete da prišijete etiketu odgovornosti za učešće u prethodnoj vlasti.

Zaista mi objasnite čemu 25 ministarstava, s obzirom na to da je i predsednik Republike svojevremeno govorio da će država smanjivati broj resora kako bi aparat bio efikasniji i kako bismo naravno, pre svega štedeli.

Ako jedna Nemačka koja ima 81 milion građana ima 14 ministarstava, ako jedna Austrija ima 12 ministarstava, postavlja se pitanje zbog čega Srbija ima više i od same Republike Hrvatske koja prednjači u EU sa čak 20 ministarstava?

Odgovor je vrlo jednostavan. Znam zašto vi ovo radite, hoćete da namirite svoje uhlebe, frakcije, struje i one koji uopšte ne mare za to u kom će se ministarstvu probuditi. Njima je potpuno u redu da jedan dan vode Vojsku, sutradan Policiju, trećeg dana Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, nije važno koji je resor samo da je fotelja. Velika većina njih sedi i cupka i čeka da vidi da li će njihovo ime biti prozvano i koji će resor im biti dodeljen.

Mi posmatramo debatu dva aktuelna ministra koji se sučeljavaju, ne oko toga gde će da se asfaltira put, nego oko strateški važnih pitanja. Posmatramo debatu Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina, gde Aleksandar Vulin optužuje Zoranu Mihajlović da iza nje stoji Američka ambasada. Pa, to je pitanje par ekselans o kome kao danas kao parlament treba da razgovaramo.

Da li mi sve vreme imamo u Vladi ministra koji je tu postavljen po nalogu stranog ambasadora, bilo koje strane ambasade? Mislim da mi kao parlament o tome treba danas da razgovaramo.

Ako ministar iz vaše Vlade iznosi takvu kritiku dozvolite da zaista izrazim sumnju da je možda u pravu i da dovedem u pitanje zašto se ignoriše takva jedna okolnost i takva jedna optužba.

Dakle, kažete – hitna sednica, osam dana pre objavljivanja u „Službenom glasniku“ treba da se prekrši ta procedura, to pravilo i ta praksa i da pre toga Zakon stupi na snagu. Pa, da li je moguće da vi niste imali vremena od 3. aprila 2022. godine, da podelite vašim ministrima resore, da se dogovorite ko će koji da vodi? Vi ljudi ne možete između sebe da se dogovorite, a prebacujete odgovornost na nas. Mislim da to zaista nije u redu.

Ako smo već želeli da sazivamo neke hitne sednice mnogo je bilo primerenije da danas diskutujemo, recimo, o Izveštaju Evropske komisije, gde otvoreno traže od Srbije da uvede sankcije, pazite kome da uvedemo sankcije, strateškom partneru. Nije Rusija tamo neka država, to je strateški partner u diplomatskoj praksi.

Moja majka je Srbija. Ja imam jednu otadžbinu, a vi što mislite da vam je Brisel majka, otac, baba, deda, mentor, to je vaša stvar, vi polazite od sebe, ja imam jednu zemlju i njoj polažem račune.

(Veroljub Arsić: Gledajte malo drugu stranu.)

Odavde su došla dobacivanja, a ono što imam da kažem njima rekla sam im prilikom određenih nastupa, jer ste vi propustili da im kažete kada su išli kod Gabrijela Eskobara da traže da se vrši pritisak da Srbija uskladi spoljnu politiku. Nisam videla u „Informeru“ da je bilo ko napisao – jedan redak, i nisam videla da ste na to reagovali. Znate zašto niste reagovali? Zato što više za vas Đilas nije tajkun nego gospodin, o tome se radi.

(Milenko Jovanov: To oni kažu za tebe.)

Zato što cela Srbija zna da su to vaši prećutni partneri i da je to potencijalna politička koalicija.

(Veroljub Arsić: Uplaši nas 3%.)

Molim vas da mi ne dobacujete. Imate sve vreme ovoga sveta da odgovorite. Nemojte mi dobacivati dok govorim. Zaista vas ljubazno molim.

Molim predsedavajućeg da reaguje na ovo dobacivanje.

Politička koalicija za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji je ono što želi Gabrijel Eskobar. A, vi gospodo iz Srpske napredne stranke, pred vama je odluka da li ćete biti deo takve političke koalicije ili nećete.

Verujem da među vama ima mnogo časnih ljudi koji neće pristati na takav aranžman, zaista verujem u to i verujem da ste svesni da vi nemate prava to da uradite, niti da potpišete pravno obavezujući sporazum, niti da uvedete sankcije Ruskoj Federaciji.

(Veroljub Arsić: Ko je uveo sankcije?)

Pogledajte kako izgleda srpski parlament.

(Veroljub Arsić: Zato što ne govoriš istinu.)

Znam da vas plaše moje reči jer vas plaši istina, ja ovde govorim upozoravajući.

Vaša ministarka, evo recimo, u aktuelnoj Vladi, Zorana Mihajlović se otvoreno zalaže za usklađivanje spoljne politike sa Briselom. Izvolite, to je vaše kadrovsko rešenje, ona je vaše političko čedo, nije moje, s njom se obračunavajte, nemoj sa mnom.

Što se tiče vašeg osvrta da je Srbija posle 5. oktobra imala 34 ministarstava, pa, pobugu, zar mi treba da se vraćamo na petooktobarske tekovine? Pa zar mi treba da se vraćamo tekovinama dosovske Srbije koju ste toliko puta kritikovali, smatrajući je nakaznom tvorevinom koja je opustošila ovu zemlju, rasprodala naše resurse u bescenje. Pa da li je to put kojim mi danas treba da idemo ili treba da napredujemo i da postavimo, recimo, pitanje – gde je ministarstvo, ako ste već želeli da osnujete nova, gde je ministarstvo, recimo, za Srbe u regionu i dijaspori? Pa mi imamo vrhunski potencijal kao društvo sa mnogobrojnom srpskom dijasporom, gde imamo visoko obrazovni kadar koji bi mogli da pomognu Republici Srbiji.

Ako mislite da ćete da me dekoncentrisati time što ćete govoriti preko mene, verujte moja koncentracija je toliko savršena da možemo do kraja ove sednice da pričamo u glas zato što verujem u ono što govorim i zato što sam ovde da iznesem istinu.

Napravili ste predlog o ministarstvu turizma i omladine. Pobugu, ljudi, pa da li vi time šaljete poruku srpskoj omladini da su oni turisti, da će samo kao turisti da dolaze u Srbiju? Kakve veze ima turizam sa omladinom molim da mi neko objasni?

Možda sam ja neuka, možda nisam vizionar, možda ne idem na konsultaciju u Brisel, možda me nisu naučili u nekim političkim školama, akademijama mladih lidera, ja zaista ne znam, ali evo neka mi neko objasni, ja jedinu vezu koju vidim između turizma i omladine je ta što su ekskurzije za našu omladinu papreno skupe, najskuplje u regionu, što su hoteli skuplji za našu omladinu, za naše učenike, nego za strance. Jedino ako ne mislite da će omladina da da podsticaj profitu turističkih subjekata?

Prošle godine ste napravili u prošlom sazivu ministarstvo… Molim vas, upristojite se. Prosto me saslušajte šta govorim. U prošlom sazivu izmislili ste ministarstvo da bi Gordana Čomić dobila fotelju. Pa, zamislite državu koja izmisli… Pa, donesite im hoklice, ljudi. Donesite, neka sednu svi. Dajte da se ne svađaju, da više ne budemo taoci. Neka svako dobije fotelju, ali nemojte onda da Ana Brnabić izlazi i da tvrdi da nosi rolku da ne bi palila klimu, jer štedi.

Ne mora Ana da nosi rolku, ali nemojte da izmišljate nova radna mesta i nove funkcije. Ovamo je rolka, a ovamo dajete partijski uhleb i još stotine i stotine njih na državnim jaslama. Pa ako štedimo, dajte da štedimo.

Ako radimo na tome da nam efikasnija državna uprava bude, dajte da uključimo najvažnije ministarstvo, ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu. Pogledajte rezultate popisa u Makedoniji - ispod 30.000 Srba. Pogledajte rezultate popisa u Hrvatskoj - nema nas više, ni trećina u Vukovaru. Gubimo i ona prava koja su nam osporavali i onda kada smo formalno na njih polagali.

Znači, dajte da pokušamo da pronađemo nešto što će biti konstruktivno - ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog. Ne postoji u svetu belome zemlja koja ima ministarstvo za društveni dijalog. O ljudskim pravima treba da se bavimo sve institucije. Mi smo kao narodni poslanici položili zakletvu da ćemo da čuvamo ljudska prava. Šta radi zaštitnik građana? Šta radi Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti? Šta radi Ministarstvo pravde? Šta rade sudovi? Oni treba da štite ljudska prava.

Nisam čula da se gospođa Čomić ikada oglasila po pitanju eklatantnog kršenja ljudskih prava kada su u pitanju Srbi na Kosovu i Metohiji, ali sam je čula da je tražila prošle godine da na popisu mogu Vojvođani da se izjasne kao nacija. Pazite, kao nacija. To je bio predlog, uz obrazloženje da na taj način ona zagovara evropsku tekovinu višestruke identifikacije. To što se ona višestruko identifikuje kao, recimo, bivši demokrata, a sadašnji naprednjak, to ne znači da treba da izmišlja nove nacije, a što je najgore od svega toga, sve to čineći na državnim jaslama.

Ovo sve što radite deluje po principu kada dođete pa kupite onakokilogram krompira, pa vam kažu hoćete i tri veze rotkvica uz taj krompir koji ste kupili, dobićete tri po ceni jedne. Nemojte da spajate babe i žabe. Turizam i omladina su dve različite stvari. Omladina je društvena vrednost. Omladina je najveći resurs koji srpsko društvo poseduje. Turizam je privredna grana, usluga koju treba da pružimo. Zaista ne želim da verujem da našu omladinu doživljavate kao turiste u rođenoj zemlji.

Moram da se osvrnem i na ono što kažete - Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije. Ne vidim apsolutno bilo kakav spoj između te dve stvari, osim možda ako ste imali u vidu činjenicu da su određeni pružaoci telekomunikacionih usluga i vlasnici određenih sredstava za informisanje u Srbiji, ali zaista ne želim da verujem da zakone krojimo po meri pojedinaca, već po onome što jeste opšte dobro i što jesu potrebe naših građana.

Srpska stranka Zavetnici je podnela amandmane pre svega uz nameru da od vas zatražim dobru volju da me barem saslušate i da mi kažete zbog čega mislite da ova zemlja ne zaslužuje da ima Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, da to ne zaslužuju Srbi u Crnoj Gori, da to ne zaslužuju Srbi u Republici Srpskoj, da to ne zaslužuju oni divni naši ljudi u Australiji, koji su branili Novaka Đokovića i koji su nas podsetili na sebe i na to koliko ih ima i koliko vole svoju zemlju.

Da li hoćete da mi kažete da najveći investitor, a to je srpska dijaspora, nema pravo na svoj resor? Mislim da treba o ovome dobro da razmislite i da pokušamo danas da napravimo jednu novu političku praksu, da uvažite određene predloge, a ne da ih odbacujete po principu neću da slušam zato što je to rekla Milica koja je iz opozicije i zato što mi je mnogo lakše da joj prišivam određene etikete i da pišem po tabloidima da je vozila automobil u alkoholisanom stanju, jer to je tako lako da za svakog iznesete nešto.

Kažite vi o meni šta god želite, ali dajte da uradimo nešto korisno za ovu zelju. Dajte da napravimo jedno valjano ministarstvo koje će se baviti ovom temom.

Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da je svima jasno da Kancelarija sama po sebi nema dovoljno kapaciteta da odgovori na sve one izazove sa kojima se suočavamo kada su najvažniji državni i nacionalni interesi u pitanju.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, bez obzira na broj zaposlenih nije dovoljno visokog institucionalnog ranga da bi se bavila pitanjem Kosova i Metohije i zato mislim da bi obnova ministarstva za Kosovo i Metohiju mogla da se razmotri kao jedan kvalitetan odgovor pred svim ovim izazovima sa kojima se suočavamo.

Čujemo da kažu da ako damo stolicu UN dobićemo ubrzani, hitni proces evropskih integracija. Taj ubrzani proces traje više od 20 godina. Šta će se to ubrzati? Kakva stolica u UN? Ako tvrde da je nezavisno Kosovo realnost, pa neka im oni daju stolicu ako su tako moćni.

Znaju oni dobro da ne mogu nikada da dobiju stolicu u UN bez srpskog potpisa i zato je važno da i oko toga budemo jedinstveni. Nije dovoljno reći - nećemo da priznamo nezavisnost tzv. Kosova. Važno je da kažemo - nećemo pristati na pravno obavezujući sporazum kojim se pruža međunarodna verifikacija kosovske nezavisnosti. To je izjava koja bi zaslužila danas od nas podršku i gde bismo mi pokazali da, bez obzira na to što smo opozicija, se ponašamo odgovorno.

Na kraju, moram da kažem da sam u prošlom sazivu primetila da ste mnogo blagovremenije obaveštavali jedni druge o datumima sednica, da ste imali dostupan materijal, da ste bolje u tom smislu funkcionisali, ali mislim da činjenica da je opozicija postala deo parlamenta ne treba da u vama budi takav nemir da panično zakazujete sednice tako što ćete pokušati da nas sačekati nespremne.

Vi konkretno nas ne možete da sačekate nespremne, jer smo se mi za ovo rodili spremni i živimo za ovo. Vama je to smešno. Vi omrknete u jednoj političkoj stranci, osvanete u drugoj i vama je potpuno svejedno, ali mi koji živimo za ovo vam kažemo da nas na krivoj nosi ne možete da uhvatite.

Gospodine Bakarec, ja vas molim da posle, kada se završi sednica, odete sa mnom do automehaničara, da zajedno podignemo taj moj čuveni mercedes, moju ljutu mašinu iz 2010. godine proizvedenu, pa da, ako ništa drugo, džentlmenski platite mi pumpu za vodu koja mi se pokvarila. Mislim da bi to bio jedan lep gest sa vaše strane, s obzirom na to da ste takve neistine o meni iznosili, ali pre svega, na taj način govoreći o vama.

Hoću da vam kažem još jednu stvar. Ako vas tište moji automobili, moji traktori ili kombajni, ja sam iz domaćinske kuće koja preko politike nije stekla ni saksiju zemlje o kojoj je maločas govorio gospodin Marković, već su moji dedovi sve sticali. U politiku sam ušla zato što volim Srbiju, a ne da mi država kupi cipele, tašnu, mašnu, kravatu, torbu. Ja sam došla ovde i sita i obučena i ne treba mi državno jaslo da odavde izađem kao dama, jer sam kao dama zajedno sa svojim kolegama i kao Srpkinja i kao domaćinsko dete u ovu Skupštinu ušla. A koga država treba da obuče, čije svastike da namiri, videli smo jako dobro u prethodnom periodu.

Na kraju, hoću da vam kažem, ako vam je cilj da nas nema u Skupštini tako što ćete ovako da zakazujete sednice, pozovite onda, pošteno i korektno neka bude, neka sedi samo ovde Kristofer Hil, kao američki ambasador koji sam kaže da se u Srbiji više pita nego i sam predsednik Republike. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, sasvim je sigurno da sam za koji minut omanula. Možda ste sat vremena ranije javili za sednicu, ali u svakom slučaju juče smo dobili obaveštenje o njoj.

Da li su izbori bili 3. aprila, a završeni 5. jula potpuno je nevažno, s obzirom na to da je i 5. jul odavno bio. Mi smo uveliko, gospodine Jovanov, u oktobru mesecu, a mislim da je prikladno bilo da je, uzevši u obzir političke prilike, trebalo da krenemo sa skupštinskim zasedanjima odmah po prvom radnom danu u oktobru mesecu.

Kažete da je moja retorika bedna. Razumem da nemate šta drugo osim uvreda da ponudite. Iznela sam vrlo konstruktivne predloge. Ni na jedan niste odgovorili. Nazivate moja izlaganja ispraznim, a gotovo svim šefovima poslaničkih grupa ste odgovarali na potpuno istovetan način, jer očigledno vi ovde niste da saslušate šta mi imamo da kažemo, nego da po automatizmu ispaljujete različite etikete.

Nikada nisam rekla za „Raša tudej“ bilo šta što je kritika na račun moje zemlje, niti za bilo koji drugi medij, a svim medijskim glasilima se redovno odazivam i sve manje je onih, uključujući i vaše političke predstavnike, koji žele da izađu u debatu sa mnom.

Pozivam vas da sledeći put kada vas pozovu urednici televizija koje su dovoljno slobodne da nas pozivaju u goste date pozitivan odgovor i da konačno dođete u tu emisiju. Nemojte bežati od mene. Imam 163 centimetra, 55 kilograma. Nisam snažna, ne mogu da vas oborim. Tu sam da iznesem tu moju bednu argumentaciju, pa probajte da mi odgovorite ako uopšte možete.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srpska stranka Zavetnici, je od svog osnivanja, najpre kao Udruženje građana, potom kao politička stranka nastojala da uvek baštini principe, državotvornu politiku, državotvornu i odgovornu logiku i da dosledno, kontinuirano i principijelno zastupa svoje stavove. Mi nismo menjali političke dresove, nismo menjali političke iskaze, nismo trgovali niti svojim stavovima, niti svojim uverenjima, jer u njih čvrsto verujemo. To su građani nagradili na izborima 3. aprila i naša obaveza je da se ovde borimo za svaki sekund i za svaku priliku da se čuje malo drugačiji opozicioni ton.

Svi koji prate rad srpske stranke Zavetnici, jako dobro znaju da su retke prilike kada ja nisam želela reč i da sam se uglavnom, borila za reč više, pa mi je neretko to bilo i spočitavano. U tom smislu smatraću, u cilju neke korektne saradnje u budućnosti, da je ovo bio nesporazum, a ne zla namera.

Želim da govorim o zadatoj temi, o večnoj temi o Kosovu i Metohiji. Mi smo našu politiku prema Kosovu i Metohiji iskazivali, ne samo deklarativno, nego i delima, i to kao vanparlamentarna stranka, ne samo kao opoziciona, nego kao vanparlamentarna politička organizacija. Bili smo na barikadama na Kosovu i Metohiji, bili smo na Jarinju i Brnjaku kada smo se borili protiv odluke prethodne vlasti, o čemu se danas malo govori, da uspostavi granične linije po sred Srbije. Pomagali smo, gospodine predsedniče Republike, diplomatske aktivnosti, diplomatske napore u pređašnjem sastavu vaše vlade. Nikada nismo tražili za to bilo kakvu javnu pohvalu, ali ovo danas govorim kao jedno svedočanstvo, s obzirom na to da smo juče optuženi da smo maltene, državni neprijatelji.

Gospodin Ivica Dačić, kao ministar spoljnih poslova je i sam korektno i javno priznao da smo dali doprinos da dve države povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, ponavljam, kao opoziciona i vanparlamentarna stranka. Isto bismo to ponovo učinili, bez obzira na naše političke razlike, jer naša je dužnost da pomognemo našoj zemlji. Vrlo dobro razlikujemo državu od vlasti, i vama je jako dobro poznato da je država u nama uvek imala saveznika, saradnika, partnera, i nekoga ko će štititi njene najvažnije vitalne interese.

Nikada nismo bili opozicija svojoj zemlji, a svaka kritika koju smo predlagali bila je argumentovana i pre svega, što je najvažnije, dobronamerna, sa čistih pozicija, sa jasnom vizijom.

Takođe, moram da napomenem, kada smo već kod konkretnih dela, šta smo učinili za Kosovo i Metohiju, i uopšte, kako smo agitovali da smo u prethodnom periodu kao politička organizacija sproveli više desetina humanitarnih aktivnosti, koje neću pojedinačno obrazlagati, jer mislim da nema potrebe za tim. Održavali kulturne manifestacije, povezivali srpski živalj u južnoj pokrajini i centralnoj Srbiji. Trudili se da budemo sa našim narodom i u Štrpcu i Kosovskoj Mitrovici i u Kosovskom Pomoravlju i u Pasjanu i u Klokotu, i gde god je opstao onaj narod na svojim vekovnim ognjištima.

Naš predstavnik u RIK, ugledni advokat Miroslav Vasić, juče ste postavili pitanje ko su pravni savetnici koje želimo da stavimo na raspolaganje državnim potrebama, između ostalog gospodin Vasić vodi naš pravni tim i punih 12 godina se borio za prava srpskih optuženika u Haškom tribunalu. U RIK je priložio zahtev da se referendum koji je održan u januaru održi i na Kosovu i Metohiji. Smatrali smo da je to ustavna obaveza i smatrali smo da ćemo na taj način pokazati da naš narod na Kosovu i Metohiji predstavlja za nas nikakvu dijasporu, niti Srbe u regionu, niti građane drugog reda. Takođe smo insistirali da se izbori u punim kapacitetima održe na teritoriji naše južne pokrajine, ali suočeni smo bili sa time da EU apsolutno ništa nije učinila da to pravo njima i omogući.

Smatrali smo isto tako da je važno da danas, ali i juče, prodiskutujemo o nekakvim daljim smernicama srpske politike prema Kosovu i Metohiji. Mi ne bismo, verujte mi na reč, imali bilo kakvu zadršku da danas pritisnemo ovaj taster i da glasamo za Izveštaj, ali znate, za kakav Izveštaj, za Izveštaj u kome ćemo jasno videti dalje smernice srpske politike na Kosovu i Metohiji. U Izveštaju, ili rezoluciji pošto pominjali ste rezolucije, a sami ste ovaj Izveštaj naveli kao, i okarakterisali kao jedan administrativni i tehnički dokument. U tom smislu, zaista verujem da ovaj administrativni dokument ne odražava naš nacionalni konsenzus kome treba da težimo, jer Izveštaj ne može biti akt oko kojeg ćemo se mi danas saglasiti i poslati poruke nacionalnog jedinstva. Izveštaj je jedna vrsta vaše retrospektive, onoga što vi vidite i konstatujete kao stanje na terenu i onoga što jeste bila vaša politika prema Kosovu i Metohiji, o kojoj sam juče jasno govorila sa različitih aspekata.

Ono što za šta bismo mi glasali bila bi platforma za obnovu suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Bila bi platforma u kojoj bi bile sadržane sve crvene linije. Platforma u kojoj bi bilo jasno naglašeno da neće biti predaje Kosova i Metohije. Platforma u kojoj bi se naglasilo da neće biti bilo kakvih predloga za razmenu teritorija, za podelu Kosova i Metohije, za razgraničenje, niti za bilo šta drugo što predstavlja gaženje suvereniteta i utiče na nedeljivost teritorijalnog integriteta.

Postavlja se pitanje šta je naš predlog za KiM. Spočitava se opozicionim strankama da nemaju viziju. Nećete mi zameriti, ali propustila sam da čujem i šta je u konkretnom smislu vaša vizija za KiM. Čini se da se negde sve svelo na to da Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova, ali dozvolite, mi to i ne smemo da učinimo. Nikakav to nije patriotski čin, to se valjda podrazumeva. To je rekao danas i gospodin Olenik. Zašto bismo tome nešto naročito aplaudirali, pa valjda se podrazumeva da ni vi, ni mi, nikad niko, nijedan Srbin, nijedan građanin Srbije, niti bilo ne sme da potpiše kosovsku nezavisnost. To se valjda podrazumeva, ali se govori o tome da postoji potreba za pravno-obavezujućim sporazumom. Govori se o tome da postoji potreba za konsenzusom.

Postavlja se pitanje šta je kompromis, kada smo mi već sve dali, a nismo dobili ništa zauzvrat? Šta je to što oni traže, a mi nismo dali? Konstatovao je predsednik republike u svom izlaganju da to između ostalog i jeste stolica u UN, ali isto tako znamo i da to jeste uspostava kontrole nad severnim delom pokrajine. Isto tako znamo da je i to ono što piše u Poglavlju 35 o procesu pregovora o pristupanju EU gde se navodi da Srbija treba da uspostavi normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Vama je jako dobro poznato da termin normalizacija odnosa se koristi za regulisanje međudržavnih odnosa. Dakle, ne postoji normalizacija odnosa bez uzajamnog priznanja. I svima je jasno da ono što je sadržano u Poglavlju 35 predstavlja direktan ultimatum EU.

Pitali ste maločas kako se niko nije interesovao za to šta vas je pitao izaslanik? Verujte mi da se jako interesujem, ali mnogo me više zanima šta će biti poruka od svih nas ovde njemu? I šta će biti poruka svim tim izaslanicima koji budu stizali u kolonama u Srbiju? Da li ćemo mi prihvatiti da se oni gomilaju i da one snage koje su preko puta Srbije postaju sve brojnije? Ko je dao mandat Eskobaru da on učestvuje u pregovorima, ako kažemo da je EU dobila od UN mandat da bude medijator?

Kako je moguće da je Eskobar volšebno postao ovlašćeno lice za pregovore, koji s punim pravom zajedno sa Lajčakom ide i razgovara? I u redu, neka pošalju sve države, ali moramo da konstatujemo još jednu stvar, nije Evropska unija čitav svet, ljudi moji. Nije, braćo i sestre, moji narodni poslanici, moji Srbi i moji građani Srbije, nije Brisel ceo svet, pet sedmina čovečanstva živi u zemljama koje nisu priznale tzv. Kosovo. Sedamdeset posto državnih teritorija čitavog svega zauzimaju one države koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.

Indija, Brazil, Rusija, Kina, Iran, kao zemlja koja ima specifičnu težinu u muslimanskom svetu, Indonezija, kao najmnogoljudnija muslimanska država, to su ozbiljne zemlje sa kojima treba ozbiljno razgovarati i insistirati onda na tome da ako se već druge države uključuju u proces pregovora, bez ikakve pravne osnove za tako nešto, da i mi onda imamo mogućnosti da te države pozovemo.

Glasali bismo za ovaj izveštaj ili za eventualnu rezoluciju da se u njoj nalazi naša zajednička osuda. Zamislite kakvu bismo poruku poslali da smo nas 250 ovde rekli Komesarijatu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava – osuđujemo činjenicu da se svakog dana dešavaju napadi, da se svakoga dana vrši nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Neko je rekao iz poslaničkog kluba vladajuće stranke – kupili smo devet godina mira. Nema mira za Srbe na Kosovu i Metohiji ovih devet godina, 400 napada se dogodilo, to nije nikakav mir. Kakav je to mir kada vam svakoga dana zauzimaju imanja, ognjište, kada ne možete da odete do svojih njiva, do svojih oranica, kada ne možete da posetite svoje grobove, kada ne možete da obiđete svoje kuće? Kakav je to mir, kada mi treba da čekamo vesti iz bolnice da li su napadnuti Srbi preživeli ili su podlegli povredama? A šta bi bilo da oni koji su napadnuti, ne daj bože, su tragično nastradali? Kakve mi garancije pružamo za njihovu bezbednost i šta su naši konkretni koraci?

Ja ovo pitanje ne upućujem samo vama, ja ovo pitanje upućujem i sebi, jer smatram da kao narodni poslanik takođe delim tu odgovornost i od odgovornosti ne bežimo i spremni smo da je podelimo, ali dajte da zajednički ovde vidimo šta su nam crvene linije, dajte da odavde pošaljemo poruku da smo svi saglasni oko toga da Zajednica srpskih opština, kako pokušavaju da je predstave, ne ja i ne Beograd, nego Priština i Brisel, kao nevladinu organizaciju, bez izvršnih ovlašćenja, pa neće da je daju dok Srbija ne prizna nezavisnost tzv. Kosova. A šta će nam onda?

Pa vi znate, gospodine predsedniče, da asocijacija albanskih opština takođe postoji u toj formi, da je osnovana na 104. godišnjicu od proglašenja nezavisne države Albanije, da se od 2021. godine u toj asocijaciji nalaze Bujanovac i Preševo i da je odlukom skupštine u Bujanovcu, odlukom albanskih odbornika, takva asocijacija na neki način integrisala Bujanovac u svoje članstvo.

Dakle, osvrnuću se u svega nekoliko rečenica, da bih ostavila kolegama iz poslaničkog kluba vreme, i na ono što je gospodin Martinović rekao, kako sam ja to shvatila. Gospodine Martinoviću, pitali ste da li je za nas koji kažemo da je Kosovo sveta srpska zemlja i Crna Gora sveta, da li je sveta i Dalmacija i Makedonija. Ne želim da verujem da ste na taj način nameravali da relativizujete važnost Kosova i Metohije, niti da prenebregnete činjenicu da su Kosovo i Metohija oltar srpskog naroda, u duhovnom smislu, i to je nešto što niko ne može da ospori, jer na Kosovu i Metohiji se nalazi Pećka patrijaršija. Ako me pitate da li je Crna Gora sveta, neka umesto mene odgovore narodne litije za odbranu svetinja.

Ako budem želela da tumačim da li je za vas Dalmacija sveta, bojim se da ću konstatovati da ni Jasenovac nije svet, jer niste želeli da u ovom parlamentu usvojite rezoluciju za osudu genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i mislim da tu…

(Marijan Rističević: Ja sam je pisao.)

Nemojte mi dobacivati dok govorim o Jasenovcu, pobogu ljudi.

To je činjenica. Ta rezolucija nije usvojena.

A reći ću vam još jednu stvar. Kada je sramnom odlukom Zagreba predsedniku Republike uskraćeno pravo da obiđe grob, jer to ne postoji nigde na svetu da nekom brane da poseti grob, jer Jasenovac je jedna kolektivna grobnica i kolektivno stratište, mi smo kao politička organizacija, bez obzira na sva naša neslaganja, sastavili saopštenje u kome smo to osudili. A mesec i po dana pre toga, kada je čitavoj našoj poslaničkoj grupi zabranjen trajno ulazak u Republiku Hrvatsku, do dana današnjeg, jer smo ispred spomenika u Jasenovcu, kod čuvenog Kamenog cveta položili venac, dostojanstveno i mirno, nisam čula da se bilo ko oglasio. Ali dozvoliću da niste bili o tome informisani.

Hoću da kažem da postoje neke stvari i postoje neke teme oko kojih moramo da budemo saborni, složni i jedinstveni, ali ne tražite da se nacionalni konsenzus postiže time što će svaka kritika naići na osudu, što ćemo mi danas koji branimo Ustav Republike Srbije biti prokazani za državne neprijatelje. Blago ovoj zemlji ako su joj zavetnici neprijatelji. Blago ovom narodu ako smo mi najveća pretnja. Berićetna je ova zemlja ako ćemo mi, kao što ste juče rekli, za deset dana da je srušimo. Ali neka ostane na svemu tome, da ne završim u političkom žaru svoje izlaganje, neka bude to deo naše polemike, neka bude to deo možda i da kažemo jedne debate koja će otvoriti prostor da se u budućnosti konstruktivnije razgovara.

Mi ćemo kao stranka podržati platformu za obnovu suvereniteta i nacionalnu strategiju onoga dana kada ona bude bila predstavljena sa konkretnim, jasnim, dugoročnim, kratkoročnim, srednjoročnim merama i kada svi šefovi poslaničkih grupa se o njoj budu izjasnili i kada pokažemo i svetu i Evropi i građanima Srbije i Srbima u regionu i Srbima u dijaspori da nema tog Srbina koji ne veruje da će ona dogodine u Prizrenu kad-tad u svakom smislu da se ostvari, i da nema tog Srbina koji je spreman da stavi potpis na predaju Kosova i Metohije, i da nema tog Srbina koji nije svestan odgovornosti i težine ovog pitanja, i da ćemo se svim legalnim i legitimnim, pravnim i političkim i diplomatskim sredstvima boriti da obnovimo suverenitet naše zemlje na Kosovu i Metohiji i da garantujemo bezbednost srpskog naroda. Hvala vam veliko.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedavajući, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, uvaženi predstavnici Diplomatskog kora, za mene je ovo čast što u ovom Domu srpskog parlamentarizma imam priliku da govorim o najvažnijem srpskom državnom i nacionalnom pitanju, o našem zavetu, o našoj istoriji, o našoj prošlosti, o našoj sadašnjosti, ali i o našoj budućnosti.

Nećete mi zameriti što ću u svega nekoliko rečenica da iznesem i lični momenat, ali najpre da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici odabrala ime prema kosovskom zavetu i da smo tada kada smo doneli odluku okupljajući se na barikadama na Kosovu i Metohiji nailazili na nerazumevanje, na osporavanje od strane tadašnjih nosioca najviših državnih funkcija koji su nas pitali – a čemu ste se vi to zavetovali? Zavetovali smo se Ustavu Republike Srbije, zavetovali smo se slobodarskom karakteru i principu koji nam je ostavio Knez Lazar, zavetovali smo se našim precima, zavetovali smo se našem narodu, zavetovali smo se onome što prva dama Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, Isidora Sekulić kaže da je temelj, da je aksiom i da je naša nepromenljiva priroda, a to je Kosovski zavet.

Srpska stranka Zavetnici nije govorila samo o vrednostima nego i u praksi delovala. Godine 2017. kada ste pozvali sve političke i društvene subjekte na unutrašnji dijalog objavili smo platformu o Kosovu i Metohiji, izneli zaista, po mom dubokom uverenju, najozbiljnije predloge koje smo imali do sada prilike da vidimo, ali ni do dana današnjeg niko od predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju nas nije pozvao da sasluša naše mišljenje.

Tada ste obilazili okrugle stolove Sonje Liht i drugih nevladinih organizacija koji su se sakrivali tobože iza parola o nekakvoj našoj budućnosti u Evropskoj uniji, a zapravo podmetali priču o razgraničenju, o modelu dve nemačke, o nekakvoj razmeni teritorija, gde nama valjda treba da podvale da trampimo ono što je naše za nas, da damo naše Preševo i naš Bujanovac da nam se oni smiluju, neki Kurti i Murti, i daju našu Kosovsku Mitrovicu i naš Zubin Potok. To su bili predlozi koje smo tada slušali.

Ono što je Srpska stranka Zavetnici sa najozbiljnijim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, međunarodnih odnosa, bezbednosti, ljudskih prava, demografije, ekonomije, sačinila kao platformu, nije dobila priliku da se predstavi pred najvišim državnim organima.

Razumeću da niste imali vremena vi lično da to učinite, ali ne mogu a da ne konstatujem da je očigledno ovoga puta zakazao vaš tim ili da on sam po sebi nije dovoljno kvalitetan.

Takođe, moram da pomenem da potičem iz porodice u kojoj su bez obzira na činjenicu da nismo poreklom sa KiM, svi moji preci činili sve da pomognu položaj i srpsko pitanje na KiM.

Imala sam devet godina kada sam upoznala Danicu Milinčić. Znate o kome govorim. Ubili su joj sina na kućnom pragu, Danila Milinčića 1982. godine, metak je prošao kroz njeno rame i njega usmrtio. Napasao je stoku na svom imanju.

Danica mi je govorila o toj tragediji, ali je bila tvrda u muci, baš kao i svi naši Srbi sa Kosova i Metohije, naročito oni iz Samodreže, koji nisu želeli da napuste svoje ognjište jer su znali da se upravo u toj Samodreži pričestila Lazareva vojska, ali ću vam isto tako, poštovani predsedniče, reći da se sada u moj kući ovog časa, dok ovo govorim, nalazi Hisin Samaj iz sela Donji Streoci, koga smo primili pre 15 godina, kada je došao da leči svog sina od leukemije u Beogradu, jer u prištinskoj bolnici su mu rekli da mu je maltene potpisana smrtna presuda i da on nema nikakve šanse za isceljenje.

Ovo govorim ne zbog toga što želim da milosrđe niti moje porodice, niti bilo koje druge porodice ili pojedinca iz srpske stranke „Zavetnici“ ističem u prvi plan, niti da ga na bilo koji način politizujem, ovo govorim da bi neki koji možda imaju dilemu shvatili sa kojih vrednosnih postulata danas ovde nastupam.

Albanci na Kosovu i Metohiji su građani Republike Srbije. Albanci na Kosovu i Metohiji će uvek biti za nas građani Republike Srbije koji mogu da ostvaruju svoja prava, ali ono sa čime ne možemo da se pomirimo jeste ekstremizam, separatizam, uzurpacija 12% naše teritorije, naše vekovne kolevke.

Ovde je započeta polemika oko stihova novokomponovane muzike, a nećete mi zameriti što ću ja malo u drugačijem tonu započeti svoje današnje izlaganje koje se odnosi na tačku dnevnog reda. Kažu da na Kosmetu nema ništa naše, ali to kažu oni koji nemaju ništa u svojoj glavi. To su reči blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i njegovim citatom želim danas da pružim odgovor i na vašu opasku da Kosovo nije bilo uvek naše.

Čini mi se da ništa nije više naše od Kosova i Metohije i čini mi se da nam ništa nije osporavano tako agresivno, tako brutalno i tako kontinuirano da izgovorimo, svedočimo i kažemo kao to da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i zato moram da vam skrenem pažnju na vašu opasku da oni koji kažu da su Kosovo i Metohija deo Srbije, jedu jagnjetinu, banče po kafanama, jer ta banalizacija nacionalnog identiteta, istorijskih vrednosti nije sklona nekome i ne sme da bude sklona nekome ko obavlja tako visoku državničku funkciju, jer, gospodine predsedniče, ne želim da verujem da ste ovaj obrazac preuzeli iz Bulajićevih filmova, jer samo tamo sam primetila da se na takav način karakterišu srpski rodoljubi i srpske patriote.

U krajnju ruku, vi ste na ovaj način uvredili najmanje četiri petine našeg stanovništva koje tvrdi i veruje da su Kosovo i Metohija deo Srbije i ne vidim razloga da se na bilo koji drugi način, u tako omalovažavajućem tonu, takve poruke okarakterišu.

Kažete – šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija? A šta ćemo postići i šta smo postigli time što smo rekli da nemamo ni jedan metar na Kosovu i Metohiji? Šta smo postigli time što uporno tvrdimo da je sve izgubljeno? Ako ne znate šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija, potražite odgovor u rukopisima Njegoša, prote Matije, Karađorđa, Nušića, Rakića, Ive Andrića koji su istu ovu sintagmu koristili i kao najveći srpski intelektualni umovi trudili se da proniknu u suštinu kosovskog pitanja i suštinu i važnost kosovskog zaveta kao naše vrednosne vertikale. Da oni to nisu učinili ne samo da bismo mi danas zaboravili Kosovo, nego bismo zaboravili Srbiju i možda ne bismo imali prilike da sedimo u ovom zdanju u kome se danas nalazimo.

Govorili ste o demografiji kao argumentu koji valjda treba da nas obeshrabri, da klonemo, da kažemo – pa dajte da predamo, tamo i onako više nema Srba i to što je ostalo, otprilike, da se ponašaju kao Srbi u Hrvatskoj ili u nekoj drugoj državi koja je međunarodno priznata. Ne mislim da je argument demografije uopšte ozbiljan i primeren, jer ajte onda da pozovemo, recimo, SAD da Kaliforniju predaju Meksikancima, dajte da ih pozovemo da Aljasku, recimo, predaju Rusima, a i mi Srbi bismo mogli da se zainteresujemo barem za jednu četvrtinu Čikaga ili recimo Beča ili, zašto da ne, da se Austrijanci zainteresuju za južni Tirol u Italiji.

U 21. veku je neozbiljno tvrditi da države treba da budu etnički čiste i u tom smislu nacionalnog identiteta i porekla homogene. Ako mi kao država uvažavamo i konstatujemo da postoje nacionalne manjine, naši sugrađani, naši sunarodnici, ljudi sa kojima delimo i dobro i zlo, bez obzira na njihovo nacionalno poreklo, ne vidim zbog čega bi se na Kosovu i Metohiji prebrojavala krvna zrnca? Uostalom, ako to neko drugi čini nije naša obaveza da takav argument na bilo koji način uvažavamo kao ozbiljan.

Vi jako dobro znate i sasvim sigurno i bolje od mene kako je trajala geneza rasrbljavanja Kosova i Metohije i koliko dugo su, vekovima unazad, Srbi proterivani sa Kosova i Metohije.

Tačno je, nalazili smo se u prošlosti pod okupacijom i tačno je, bila je tu i osmanska imperija, bila je tu i austrougarska čizma, videli smo i oružane snage nacističke Nemačke, Musolinijeve Italije. Videli smo i ilegalnu intervenciju NATO-a i njihovu bazu „Bonstil“. Razne su okupacije ovde boravile, ali isto tako vas podsećam i na jedno istorijsko iskustvu, da smo im svima videli leđa.

Jedina realnost na koju želim da pozovem i sebe i vas je ta da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji nakon ilegalne intervencije NATO-a uzurpiran, a 2008. godine prekršeno je sve ono što je dogovoreno Rezolucijom 1244, kada je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova.

Postavlja se pitanje šta je to što mi tražimo, a da nama ne pripada. Koji su to nerealni maksimalistički zahtevi o kojima ste maločas govorili? Kažemo da Srbi, i vi ste to baš i na početku rekli, da Srbi nisu uvažavali ničija prava i da nismo želeli da saslušamo i Albance. Pa, jako je dobro poznato da su Albanci u Kraljevini SHS imali veća prava nego i za vreme osmanske imperije, ali s obzirom da je vreme kratko, ne želim da idem dalje u istorijsku genezu. Osvrnuću se na aktuelni trenutak.

Uporno se govori o tome da EU pred Srbijom postavlja ultimatume, postavlja zahteve, ali isto tako ne vidim da pripremate bilo kakvu strategiju za pružanje odgovora EU. Zbog čega svaki ćata i svaki pisar koji dođe iz belog sveta da nam zavrće uši ima prava sa vama da održava konferenciju za javnost? Da li će sutra Lihtenštajn da nam pošalje specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju? Koja to više država nije poslala? Evo, verujem da od kako smo počeli sednicu mi imamo najmanje još tri nova izaslanika specijalna za Kosovo i Metohiju.

Da li je Lajčak izaslank EU? Da li su se članice EU oko toga saglasile? Ako su se saglasile, hoće li Makron i Šolc sada da kažu da je Lajčak nesposoban, odnosno da je Brisel poražen i da više nije medijator pregovora? Ako je to tako, šta nas sprečava da mi danas kažemo da Brisel više nije merodavan da bude pokrovitelj pregovora?

Ja vas pozivam u dobroj veri da razumete da ja jako dobro znam da je najlakše biti opozicija koja kritikuje, da je mnogo zahtevnije biti vlast, ali da je najteže biti državotvorna opozicija koja, bez obzira na naša politička neslaganja, želi da pomogne svojoj državi i zato vas pozivam da osnujete tim za odbranu Kosova i Metohije, da okupimo najstručnije ljude, da ne ide Marko Čadež u Vašington da pregovara, da ne ide Marko Čadež da bude jedan od tri članova delegacije ili Marko Đurić koji je tvrdio da je Briselski sporazum 5:0. Gde je politička odgovornost za tako pogrešne političke procene? Marko Čadež, koji u okviru svog futurističkog instituta govori da Srbija treba da amputira Kosovo i Metohiju i da će na taj način da zaradi 111 milijardi, taj čovek je član delegacije za pregovore.

Govorite o usmenim sporazumima. Pa, usmeni sporazumi su postignuti sa ROSU-om 2015. godine, odnosno sa Prištinom da ROSU neće patrolirati severom Kosova i Metohije bez saglasnosti četiri opštine. Sada vidimo da se to dešava.

Lične karte i dokumenta su ausvajsi za Srbe. To su ausvajsi, ni posredno ni neposredno ne smemo da ih prihvatimo. Briselskim sporazumima narušen je Ustav Republike Srbije. Ništa nismo dobili zauzvrat. Nadamo se zajednici srpskih opština kao nevladinoj organizaciji bez bilo kakvih izvršnih ovlašćenja.

Šta znači Zajednica srpskih opština? Pa, ljudi moji, valjda su sve opštine na Kosovu i Metohiji srpske? Ili mi na taj način pristajemo da postoje i one koje nisu? Dajte da koristimo drugu formulaciju - zajednica opština u kojoj su Srbi respektabilno ili većinsko stanovništvo. Ne znam zaista zašto je to smešno? Meni nije smešno. Nije mi smešno jer je ta Zajednica srpskih opština bila jedini vaš argument i do dana današnjeg ona nije osnovana.

Zaklinjao se Tomislav Nikolić u crkvi u Kosovskoj Mitrovici da će poništiti Borkove sporazume. O Borkovim sporazumima mogu da pričam da posebnoj sednici, i da i ne ispričam do kraja šta je tu sve urađeno. Ali, to vas ne abolira odgovornosti, jer ste nastavili sa tom politikom, jer ste nastavili da unapređujete davanje prerogativa državnosti tzv. republici Kosovo, a sve to pod izgovorima da će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje, a i sami ste malo čas konstatovali - 50% napada je više za vreme vlasti Aljbina Kurtija, etnički motivisanih napada nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Gospodin Zelenović nas poziva da sadimo jagode a Srbima skidaju vrata sa kuće. Gospodine Zelenoviću, to je bilo "Grlom u jagode", to što vi predlažete. Da li ste vi svesni da su Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženija etnička zajednica prema podacima OEBS-a u čitavom svetu i čitavoj Evropi, da je najmanja stopa povratka raseljenih lica upravo na Kosovu? Pa, više se u Siriju vratilo nego na Kosovo i Metohiju! A to govori kakva je atmosfera i kakva je klima tamo.

Na kraju, želim da kažem da najslikovitije politiku prema Kosovu i Metohiji definiše nedavna situacija, kada je Ana Brnabić otišla i upisala se u istoriju svetske politike kao jedini državnik i jedini premijer koji je da bi ušao na teritoriju zemlje kojom rukovodi prekrio njene nacionalne simbole, odnosno stavio stiker na srpsku zastavu.

Mislim da sam bila dovoljno jasna i konkretna kada je u pitanju kritika.

Ali, isto tako, reći ću da pozdravljam, i videli ste da je naša poslanička grupa jedina opoziciona grupa koja je danas aplaudirala konstataciji da u UN prvi put oni nemaju natpolovičnu većinu i da je veći broj onih zemalja koje nisu priznale Kosovo. Ali, dajte da to iskoristimo. Dajte da to konkretizujemo. Dajte da ne idemo sa tim malodušnim stavom da ne možemo da vratimo pregovore pred UN. Naš pravni tim vam stoji na raspolaganju i spreman je da pruži svu neophodnu pravnu i političku argumentaciju da se takav proces sprovede u delo.

Isto tako, želim da vam kažem, zaista molim kolege iz SNS da saslušaju ovo što govorim, kritikujete prethodnu vlast da je prenela pregovore, a kada vas lepo zamolimo da nešto uradimo po tom pitanju, da se završi taj kontinuitet pogubne politike prema Kosovu i Metohiji, vi galamite, upadate u reč, oponirate. Nemojte više da tretirate pitanje Kosova i Metohije kao teret i kao balast.

Da li vi zaista mislite da je vama teže nego kralju Petru koji je prelazio Albaniju? Da li vi zaista mislite da je vama teže nego onim generacijama koji su živote davali?

Vama, predsedniče, u svakom slučaju jeste teže. Teže vam je nego i knezu Lazaru, jer on je imao sa desne strane Miloša, a vi pogledajte ko vama sedi sa vaše desne strane!

Interesantno je da je duže trajala vaša replika nego čitavo moje izlaganje i vidim zaista jedan ostrašćeni ton koji je verovatno podstaknut činjenicom da je prvi put u srpskom parlamentu posle dužeg vremena se o ovoj temi govorilo i sa jednim emotivnim pristupom koji smatram da je neophodan kada govorimo o Kosovu i Metohiji i koji ni na koji način ne isključuje i racionalistički pristup.

Zaista želim da vam čestitam ovim retoričkim bravurama jer nikada u životu, a imam iza sebe zaista stotine različitih debata, nisam primetila da neko ima sposobnost da svaku rečenicu svog oponenta potpuno izokrene i da tako uporno menja teze, kao da svi ovde ne znamo da je ovo zgrada koja pamti svaku reč, da postoje stenogrami, da postoje transkripti i da svako može da pogleda i posluša šta sam rekla i o Zajednici srpskih opština, šta sam rekla i pohvalila kada je u pitanju politika prema Kosovu i Metohiji, a šta sam iznela o Briselskom sporazumu.

Marko Čadež je, zna se jako dobro, ko portparol nemačke ambasade ne može da ide da pregovara o srpskoj privredi, jer tu nema ni „s“ od srpske privrede. Tu postoji samo nemačka kolonija, a mislim da niko od nas ne želi da bude nemačka kolonija.

Takođe, želim da kažem da vi govorite o tome da nećete dozvoliti „Oluju“ i nećete dozvoliti pogrom, a prenebregavate činjenicu da se nad našim narodom na Kosovu i Metohiji svakoga dana dešava tihi pogrom. Šta je upravo politika Aljbina Kurtija nego etnički čisto Kosovo?

Gospodine predsedniče, rekli ste da nemate loše mišljenje ni o meni lično, ni o stranci koju predstavljam, a vaša prva rečenica je bila da bi smo mi razorili ovu zemlju, da bi smo mi uništili opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Molim vas da takve opaske i takvu ostrašćenost i taj žar usmerite onda kada dođu predlagači kosovske nezavisnosti sa različitih strana sveta.

A što se obrazovanja tiče, obrazovan je onaj ko ima obraz.

Što se tiče onoga što se maločas naveli da ste od mene naučili, a tiče se obraza i obrazovanja, moram da kažem i da ne pripisujem sebi tuđe reči, to su reči Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Eto, vi ste se verovatno više bavili Veberovski protestantizmom. Ja sam čitala vladiku Nikolaja.

Maločas ste me prozvali, gospodine predsedniče, da ne odlazim na Kosovo i Metohiju. Zarad istine, želim da kažem da mi je punih sedam zabranjen ulazak na teritoriju južne srpske pokrajine jer Priština kaže da podrivam ustavni poredak republike Kosovo. Za njih sam neko ko brani ustavni poredak Republike Srbije, a za vas stranka koju predstavljam i ja lično predstavljamo pretnju po državu Srbiju.

Bojim se da ste se ovoga puta vi i Priština našli na istom stanovištu. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, srpski narode u rasejanju i regionu.

Čast mi je što danas prvi put govorim u ovom zdanju demokratije parlamentarizma, političkog života naše zemlje i što imam priliku da zastupam političke i programske postulate jedine stranke koja je samostalno nastupila na prethodnim izborima i kao takva stekla parlamentarni status.

Mi smo se trudili da punih deset godina ostanemo dosledni principima oko kojih smo se okupili. Nismo menjali svoja uverenja, nismo presvlačili dresove, nismo menjali iskaze, političke tabore, niti noćili u jednom poslaničkom klubu, a osvanuli u drugom.

Zbog toga mi danas nemamo političkog gazdu, zbog toga mi nemamo političke mentore i zbog toga u svakoj prilici jasno, glasno, otvoreno i transparentno možemo da govorimo samo ono u šta verujemo i ono zašta se iskreno zalažemo.

Srpska stranka Zavetnici će ostati svoja na svome. To je bio koncept za koje smo zatražili poverenje građana na izborima 3. aprila.

Po mom uverenju izbori 3. aprila su možda jedni od najvažnijih izbora u proteklih dvadeset, pa možda i trideset godina. Ovu tezu opravdaću činjenicom da su postojali mnogi koji su želeli da Srbiju pretvore ili u jednopartijski sistem stvarajući nekakav novi savez komunista 21. veka, klub ljubitelja političkih lidera ili u dvopartijski sistem ideoloških supružnika koji se ne razlikuju u programu, već isključivo u kadrovima koje tako nesebično menjaju poslednjih godina.

Kao taoci te veštačke polemike i veštačkog konflikta između aktuelne i prethodne vlasti građani Srbije zatražili su nešto novo i nešto drugačije. Svi pokušaji da se u Srbiji uspostavi dvopartijski sistem su potpuno propali i nažalost umesto da tu činjenicu uvaže kao želju građana da ovaj parlament obiluje različitim ideološkim i programskim koncepcijama i vlast, ali i jedan deo opozicije nastavili su da se međusobno obračunavaju pretvarajući ovu Skupštinu u sudnicu za svoju brakorazvodnu parnicu.

Da su neke okolnosti i za zemlju i za narod drugačije ja bih se, zaista zahvalila danas mnogima na tome što su nam priredili stend ap komediju, međutim, nije vreme za šalu jer je zemlja zabavljena ekonomskim, energetskim, političkim i geopolitičkim izazovima. Zbog toga danas nije bila prilika da ovu sednicu započnemo sa rijalitizacijom Doma Narodne skupštine. Kome je do rijalitija mogu da ga uputim, u septembru počinje Zadruga šest, pa može tamo nastaviti svoje političke aktivnosti.

Građani od nas očekuju da govorimo o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Građani od nas očekuju da u svakom trenutku imamo svest o onome što jesu teška vremena koja su ih zadesila i u pogledu borbe za golu egzistenciju, ali naravno i kada govorimo o onim ključnim nacionalnim i državnim prioritetima.

Ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da je ovaj skupštinski savez Trinaesti po redu i da izrazim nadu da on neće zbog toga biti ni na koji način baksuzan.

Međutim, sam omalovažavajući ton koji smo jutros čuli sugeriše da prostora za neku nadu naročito i nema.

Takođe, moram da podsetim uvažene kolege iz Srpske napredne stranke koji su u više navrata istakli da su oni nešto dali, da su oni nešto pružili, da su oni nešto omogućili, da im poručim da odbori Narodne skupštine Republike Srbije nisu, gospodo, vaša dedovina, nisu vaša privatna imovina niti sredstva, niti resori sa kojima lično raspolažete, odbori Narodne skupštine su deo institucionalnog sistema Republike Srbije i kao takvi daju nam prostor da učestvujemo svi podjednako u njima.

Naravno da neću biti nekorektna i naravno da ću pozdraviti u svojevrsnom smislu vašu odluku da ustupite određena mesta predsednika i zamenika predsednika skupštinskih odbora i da iskoristim priliku da podsetim da ću obavljati dužnost predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Odabrali smo taj Odbor zbog činjenice da je poražavajuće da je upravo vaša vlast ukinula Ministarstvo za dijasporu, jer verovatno smatrate da oni Srbi koji žive van matice, a kojih je svake godine, nažalost sve više, ne zaslužuju da imaju svoj resor i da su, recimo evropske integracije ili nekakav izmišljeni resor za zadovoljavanje odbeglih kadrova Demokratske stranke gospođe Gordane Čomić, gde ste izmislili Ministarstvo za dijalog da je to važnije od Srba koji žive van matice.

Da li je to Ministarstvo važnije od onog resora koji treba da se bavi našim narodom u Republici Srpskoj, našim narodom u Crnoj Gori, našim narodom koji je u milionskim ciframa van granica svoje zemlje.

U tom smislu insistiraćemo da se porazmisli da se taj resor vrati, jer mislim da je to višestruko značajno kako bismo i ekonomski, i politički, i kulturno uvezivali Srbe i sve one građane koji ne žive više u Republici Srbiji sa njihovom otadžbinom.

Ne mogu a da se ne osvrnem i na optužbe da je Srpska napredna stranka dala cenzus od 3% i na taj način potpomogla da određene političke grupacije steknu parlamentarni status, naročito je interesantno što smo takvu tezu najpre čuli od predstavnika omladine PUPS-a koji je, otprilike šaljivim tonom poručio da su oni spremni da taj cenzus snize i na 1%. To je kao u onom vicu kada se rodi Cetinjanin, prvo što pita je – đe je Beograd, a kada se rodi neko u PUPS-u, u dinastiji, prvo pita – Đe je Vlada i đe su funkcije.

U toj svojoj političkoj pohlepi i alavosti zaboravili ste da vas ne mogu balzamovati, da niste večni i da nema te funkcije koja je večna, da je večna samo Srbija, da je večna samo zemlja kojoj danas svi ovde treba da služimo.

Sa druge strane, lako je ostvarivati velike rezultate kada se udruži dvadeset političkih stranaka u jedan politički savez, a vrlo dobro svi jako znate, bojim se da među vama ima mnogo pojedinaca koji ne bi pobedili na izborima za predsednika saveta mesne zajednice ili saveta u nekoj zgradi ili nekoj kući.

Zaklanjajući se iza imena i prezimena političkog lidera, pretvorili ste srpsku političku scenu u festival divljenja, aplaudiranja i takmičenja ko će glasnije aplaudirati.

Sa druge strane, polemišete sa delovima bivše vlasti oko toga ko je bolji i veći prijatelj Violi fon Kramon, ko ovde više podseća na Bundestag, ko je pokorniji Briselu, ko se više dodvorio Berlinu.

Gospodo narodni poslanici, mi smo poslanici Republike Srbije, a ne članovi Bundestaga. Mi služimo Srbiji, mi služimo Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Vranju, Subotici i Novom Sadu, mi služimo Užicu, Čačku, Gornjem Milanovcu i Novom Pazaru, a ne Briselu, Vašingtonu i Berlinu. I ne trebaju nama politički mentori da nam pišu govore, niti da se ovde dokazuje ko ima više prijatelja po stranim ambasadama, jer tamo prijatelja možete imati vi, pojedinačno, ali, nažalost, država Srbija ne obiluje takvim prijateljstvima.

U Narodnoj skupštini iniciraćemo usvajanje rezolucije kojom će se Srbija obavezati da nijednoj međunarodno priznatoj državi neće uvoditi sankcije. Mi smo narod koji je bio izložen sankcijama. Mi znamo šta znači živeti u političkoj i ekonomskoj izolaciji, suočeni sa propagandom neviđenih međunarodnih razmera. I zbog toga insistiram da obuzdate svoje ministre u Vladi koji tvrde da Srbija treba da uskladi politiku sa EU, da treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, i da, neću ostati nedorečena, mislim na Zoranu Mihajlović i na gospođu Jadranku Joksimović.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da takođe i vaši redovi obiluju NATO lobistima, od Vuka Draškovića, koalicionog partnera, preko Dragana Šormaza, ali i do vašeg koalicionog partnera kome ste igrom slučaja paradoksalno dali javno preduzeće za vodovod i kanalizaciju, gde se verovatno najbolje oseća, u Novom Sadu, gospodina Nenada Čanka, koji poziva na ubistvo predsednika Ruske Federacije, za koga tvrdite da je najbolji i najprivrženiji saveznik Republike Srbije. U tom smislu insistiram na tome da pročistite svoje redove i da razmislite o svojoj nedoslednosti ili doslednosti.

Mi ćemo kao stranka podržati sve one inicijative koje budu bile, gospođo Jovanović, drago mi je da se lepo snalazite u novom poslaničkom klubu, verujem da se na mene nećete ostrviti kletvama, ali ukoliko to budete činili, znajte da to neće značiti da ćete za pet godina biti deo Srpske stranke Zavetnici, jer mi vrlo vodimo računa ko dolazi u naše redove.

Srpska stranka Zavetnici će podržati sve one inicijative, bez obzira da li dolazile sa leve ili sa desne strane, gde budemo prepoznali nacionalni i državni interes. Mi nemamo putera na glavi, nikada nismo učestvovali u vlasti, izašli smo pred narod čistog obraza, časnih namera, sa našom politikom od koje ne želimo da odstupimo.

Gospodine predsedavajući, svesna sam da je kratko vreme za izlaganje i da me već upozoravate da mi je ostalo možda pet minuta…

(Predsedavajući: Izvinite, Milice, samo malo.

Ja molim gospodu da me ne testiraju.

Molim vas za malo pažnje, da saslušamo gospođu i da završimo što pre ovu sednicu.)

Što se tiče vremena, dali smo 20 godina života postojećim političkim strukturama, pa sam ja spremna i da preostalih pet minuta ustupim takođe njima, ukoliko im više znači.

Ali, imam obavezu prema 150 hiljada građana koji su nam dali poverenje, da se osvrnem i možda u malo drugačijem tonu.

Gospodin Orlić je sasvim sigurno iskusan političar i gospodin Orlić jako dobro zna i odredbe zakona i odredbe Poslovnika. Moja molba koju njemu upućujem jeste da zaista bude predsednik Skupštine svih narodnih poslanika, da povede računa o tome da sve ono što bude radio ostaće zabeleženo u istoriji srpskog parlamentarizma i da će o svima nama suditi građani. Ne žalim ja zbog političke cene koju biste vi platili, ja žalim zbog političke cene koju mogu platiti građani Srbije ukoliko ovaj parlament bude ličio na neke prethodne.

Prilika je da shvatimo odgovornost koju imamo. Prilika je da pronađemo u nama ono što je zajedničko, da poradimo na uspostavljanju nacionalnog jedinstva, kompromisa. Nije sporna polemika, ona može biti oštra, ali prilična i dostojna. Ona može ličiti i na kritiku, ali nikada na besmislenu raspravu. Žrtve našeg nesporazuma mogu biti samo građani Republike Srbije.

Zato danas zaista želim da pozovem na poštovanje Ustava, zakona i Poslovnika Narodne skupštine, zato želim da pozovem na uspostavljanje nacionalnog kompromisa oko onih pitanja koja su za nas najvažnija.

Pre nekoliko dana većalo se oko toga da li će početi rat na Kosovu i Metohiji. Jedini rat koji vidim jeste, na sreću, ali i na žalost, ovaj koji se dešava ovde, političkih razmirica, čarki, obračuna. Mislim da, ukoliko već tvrdimo da nas čeka teška jesen i da nas čeka još teža zima, ako ništa drugo, moramo da povedemo računa da smo ovde poslati od naroda da brinemo o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima.

Podsetiću da će Srpska stranka Zavetnici tražiti da se Narodna skupština izjasni o dosadašnjim postignutim briselskim sporazumima i da se izjasni o svemu onome što je neretko nazivano pobedom, pa čak i okarakterisano kao ubedljiva pobeda od 5:0. Kada smo se osvrnuli, ta lopta se našla samo u našem golu, pa se postavlja pitanje - protiv koga smo se mi to tukli i protiv koga se ta utakmica vodila, jer ja vidim samo razvlašćenu Srbiju na KiM, a jedina stvar koja je obećana srpskom narodu, Zajednica srpskih opština, do dana današnjeg nije uspostavljena.

Sa ovog mesta pozivam vaše partnere i vašu političku ćerku, Srpsku listu, da napusti učešće u institucijama tzv. države Kosovo, da ne pruža dalji legitimitet onima koji žele progon i etničko čišćenje srpskog naroda, jer ako tvrdite da se Srbima sprema "Oluja" na Kosovu i Metohiji, nema razloga da slavimo što je ona odložena za 1. septembar, nego treba da sednemo ovde i da se dogovorimo, da napravimo tim za odbranu Kosova i Metohije, da uključimo političke eksperte, stručne ljude iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, diplomatije, ljude koji su dokazani borci u očuvanju teritorijalnog integriteta naše zemlje. Mi smo spremni da bez bilo kakve nadoknade, uz najveće zaista zadovoljstvo i čast, služimo odbrani svakog pedlja našeg teritorijalnog integriteta.

Zato pozivam i vas, budući predsedniče Skupštine, da povedete računa da se u budućnosti ne ističu zastave onih separatističkih pokreta i grupacija koji su ponavljali „Dan mrmota“ u Velikom Trnovcu dok se nisu domogli Narodne skupštine, grabeći za ovom foteljom, da bi kasnije tu državu Srbiju omalovažavali. Celokupna srpska politička scena bila je žrtva „Male neveste“ koja je trajala beskonačno iz Velikog Trnovca.

Takođe vas molim da povedete računa i o separatističkim tendencijama koje se pojavljuju na severu zemlje i koji su, takođe, danas dobili svoju priliku da ovde izlažu ne vodeći računa o onome što jesu ustavni okviri Republike Srbije.

Na kraju želim da poručim da će Srpska stranka Zavetnici biti konstruktivna i žao mi je što vas to rastužuje, gospodine Jovanov. Verujem da ćete replicirati, pa ću vam ime pomenuti, kako bih vam olakšala opravdanje replike. Ne vidim šta je loše da budemo konstruktivni kada su u pitanju državni i nacionalni interesi. Da li bi vas više radovala destrukcija, sabotaža, bojkot, ulica, nasilje, kako biste mogli da se optužujete ko je doneo testeru, a ko je doneo čekić.

Mi iz Srpske stranke Zavetnici nismo doneli ni čekić, ni testeru, niti ćemo to činiti, niti smo činili. Došli smo ovde sa idejom, došli smo ovde sa programom, došli smo ovde čisti da zastupamo naše ideje za koje smo dobili poverenje 3. aprila. Kako svi mi budemo radili tako neka nam građani sude na nekim narednim izborima, a Srpska stranka Zavetnici će danas ostati dosledna u svojoj političkoj poziciji da bude državotvorna opozicija, da podrži ono što je kvalitetno i dobro, ali i da ospori sve ono što prepoznajemo kao loše.

Koristim priliku da podržim i svojevrsnu inicijativu da se oglasimo povodom briselskog ultimatuma da Srbija preda Kosovo i Metohiju. Vi ste nas uveravali da takav ultimatum pred Srbijom nikada nije bio uspostavljen. Vi ste tvrdili da niko iz Brisela ne traži da priznamo nezavisnost tzv. Kosova.

Mi smo tada govorili o tome da u Poglavlju 35. eksplicitno se od Srbije zahteva normalizacija odnosa sa samim sobom, normalizacija odnosa sa našim delom teritorije i da Srbija valjda ne može da bude država dok je ne prizna Aljbin Kurti. Vi ste nas uveravali da se pred Srbijom takvi zahtevi neće naći.

Nažalost, zarobljeni smo 20 godina u političkim lavirintima evropskih integracija čekajući Godoa koji se nikada neće pojaviti. Mi pripadamo porodici ne evroskeptika, nego evrorealista, jer šta je danas realizam? Realizam je da ovde postoji samo jedna formula, više NATO integracija, a naravno odsustvo uopšte evropskih integracija. Šta god mi učinili Brisel nema nameru da Srbiji vrati i oduži se punopravnim članstvom u EU, barem ne do narednih 30 godina kada se u svakom slučaju dovodi u pitanje opstanak i same EU. Mi ćemo insistirati na tome da se ovde ne manifestuje pokornost ni Briselu ni bilo kojoj stranoj ambasadi, već isključivo interesima građana Srbije.

Još jednom, čestitam svim narodnim poslanicima na izboru i nadam se da će svako od nas u budućnosti glasati prema svojoj savesti, a da partijski lideri neće biti partijski kerberi i bičevi, već ljudi koji personifikuju politiku svojih partijskih i poslaničkih grupacija.

Kako radili svi, tako nam Bog pomogao. Hvala vam.

Pošto sam lično pomenuta, javljam se za repliku.

„Vučić je prevarant, licemer, Baron Minhauzen, lažov i miš“, ovo nisu reči Milice Đurđević Stamenkovski, nikada bile i nikada neće biti, ovo su reči gospođe Nataše Jovanović o predsedniku Republike Srbije.

Oprostite mi, što nemam vid ovakvog političkog iskustva, izvinjavam se svojoj mladosti, ali koliko god iskustvo sticala ne bih želela da posle mene ostanu ovakve reči. O svima nama sudiće buduće generacije, ali ono što mogu sigurno da potvrdim jeste da neću nikada jesti ono što sam ispljunula, a u tom slučaju gospođo Nataša Jovanović, vodite računa šta govorite, može vam se i ostvariti.

Takođe, na kraju želim da kažem da što se sujeverja tiče, odluka pravoslavnih Srba, ali verujućih ljudi, nije da upućuju kletve, tako da ako ćemo o religiji i o duhovnosti, nemojte samo vi o tome da govorite. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, u pređašnjem izlaganju iznela sam stav Srpske stranke – Zavetnici i o aktuelnom predlogu, gospodinu Vladimiru Orliću, ali pre svega sa sadržajnijim osvrtom na celokupnu političku atmosferu.

Danas u 13.00 časova, u nepoznatom pravcu je odveden, praktično kidnapovan vozač saniteta sa severa Kosova i Metohije, naš sugrađanin, neko o čijim pravima treba da brinemo kao narodni poslanici koji smo se zakleli, između ostalog i na Ustav Republike Srbije. Dalje kako vidimo iz medijskih natpisa, ali uzevši u obzir informacije sa terena, nemamo vesti gde se on nalazi.

Da se ovo desilo u Zimbabveu ili bilo gde na mapi sveta, danas bismo možda na trenutak i prekinuli ovu sednicu, izvršili konsultacije šefova poslaničkih klubova i doneli, ako ništa drugo, barem zajedničko saopštenje osude onoga što se dešava, ponavljam, našim sugrađanima na Kosovu i Metohiji, koji su danas, pazite, prema podacima Ujedinjenih nacija, prema podacima OEBS-a najugroženija etnička zajednica u čitavoj Evropi sa najmanjom stopom povratka raseljenih lica na svetu. Dakle, na svetu najmanja stopa povratka raseljenih lica je na Kosovu i Metohiji.

Tako eklatantan primer kršenja osnovnih ljudskih prava je nešto što moramo jednoglasno da osudimo i upravo to je na onom fonu, poziva na nacionalni kompromis i na taj zajednički imenitelj o kojem smo danas, ako ništa drugo, barem načelno svi u jednom trenutku govorili.

Srpska stranka Zavetnici će, reagujući i na malopređašnje izlaganje jedne od političkih grupacija koja ne krije da namerava internacionalizaciju pitanja Sandžaka, reagovati time što će predložiti usvajanje zakona o zaštiti teritorijalnog integriteta, po ugledu na, recimo, SAD, gde takva regulativa postoji gotovo već dva veka, i dan danas se primenjuje, sprečavajući da se pod izgovorom slobode govora vrši promocija separatizma, secesije, rasparčavanja suverenih država.

Naša je obaveza da vodimo računa da niko sa ovog mesta ne pothranjuje podele, ne seje mržnju, ne širi razdore među etničkim grupama i da sa ovog mesta svi budemo svesni da nismo poslanici samo onih etničkih grupa kojima lično pripadamo, već smo dužni da uvažavamo i Ustav i zakon celokupne Republike Srbije i kao što smo u zakletvi izrekli, da poštujemo sva ljudska i manjinska prava.

Ali, isto tako, Srpska stranka Zavetnici smatra da je sazreo trenutak da stanemo na put takvim separatističkim tendencijama, kako se ne bi desilo da sutra na nekim drugim mestima gledamo ovakve incidente koje danas imamo na severu KiM.

Srpska stranka Zavetnici danas neće glasati za predlog SNS i njenih koalicionih partnera, ne zbog toga što smo sujetni, ne zbog toga što smo ostrašćeni, niti zbog toga što bolujemo od nekog stranačkog fatalizma, već zbog toga što smatramo da ne možemo danas da damo blanko poverenje, uzevši u obzir pređašnju praksu koju je SNS primenjivala.

Ali, ja želim da vi nas sve demantujete i želim da pokažete političku zrelost, jer ovaj saziv je zapravo politički test za SNS, koja treba da pokaže da li je spremna da uspostavi višepartijski sistem, demokratske procedure, da uvaži ovakvu strukturu parlamenta ili da nastavi sa progonom političkih neistomišljenika, ukoliko se oni apsolutno u svemu sa njima ne slažu.

Mi nismo neprijatelji. Mi smo poslanici jednog naroda. Mi smo poslanici jedne države. Kada kažem - narod, mislim na sve građane naše zemlje. I zbog toga sve ove razlike koje su danas brojne, a hiljade je njih, koje smo ovde potencirali i naglašavali, mogu da budu prevaziđene onog trenutka kada je država Srbija ugrožena, a to je, nažalost, nešto što je naša svakodnevica. Zato vas pozivam da, na kraju, kakav god ishod bude bio jedni drugima pružimo ruku, da nastavimo polemiku pristojno, argumentovano, ali da sa druge strane imamo u vidu da smo ovde da budemo glas naroda.

Srpska stranka Zavetnici od danas prvi put glas srpskog naroda i svih građana Srbije u institucijama Republike Srbije. Još jednom koristim priliku da se na kraju na tom poverenju zahvalim i da iznesem stav da ćemo u svakom slučaju to poverenje opravdati.

Hvala na pažnji, a gospodinu Orliću ću čestitati ukoliko bude bio izabran i poželeti puno uspeha i da nas sve ovde demantuje nekakvom novom političkom praksom. Hvala vam.