Zahvaljujem, predsedniče.

Iskoristiću priliku da obavestim javnost da je 2. avgusta zakazano suđenje na KiM našem heroju sa Košara Siniši Jeftiću, pa bih, eto, pozvao državno rukovodstvo da stane uz…

Član 107.

Molim vas, pričam o heroju sa Košara i nemojte da dobacujete.

Pozivam državno rukovodstvo da stane uz svog heroja, a eto ja kao predstavnik Srpske stranke Zavetnici pružam apsolutnu podršku Siniši i svim zatočenim Srbima na KiM i njihovim porodicama.

Zahvaljujem.

Na dnevnom redu je Zakon o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. U prvobitnom zakonu, član 10. koji se sada menja je stajala maksimalna cena od 500 evra po metru kvadratnom.

Ovom izmenom nažalost nećemo imati tu zagarantovanu cenu. Ja mogu da razumem da vi korigujete tu cenu i da povećavate za zgrade koje tek treba da se sagrade, ali za one koje su već sagrađene mi je apsolutno neprihvatljivo.

Opšte je poznato čitavoj Srbiji kakav je vaš odnos prema srpskim ratnim veteranima, među kojima je najveći broj pripadnika snaga bezbednosti, a danas upravo ovim predlogom dokazujete da je jako sličan odnos i prema aktivnim pripadnicima upravo snaga bezbednosti.

Kao neko ko je veliki prijatelj velikog broja tih pripadnika, ujedno i srpskih ratnih veterana, želeo bih da vas pozovem da ne glasate za ovaj zakon, jer ono što je tačno, to je ako se budemo loše ophodili prema njima mi zaista ne možemo da očekujemo da ćemo imati svetlu budućnost.

Kao iskreni srpski patriota, kao borac za te ljude, ja vas sve u ovoj sali molim najiskrenije da glasate protiv ovog zakona i da na taj način stanemo uz ljude koji su nas branili i koji će nas uvek braniti, nas i našu državu Srbiju. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovani članovi Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću promeniti temu, jer verujem da je i samim građanima Republike Srbije muka više od ovakve rasprave, od ovakvih govora, već žele da mi kao poslanici rešavamo njihove probleme.

Opšte je poznato svima da će se Srbija, nakon ove sednice, zadužiti više od milijardu evra, ali to nije čudno s obzirom na to da znamo kako se prema budžetu Republike Srbije i prema novcu svih građana odnosi, ne samo republička vlast, već i vaši lokalni funkcioneri. Poslednji primer je grad Užice gde je lokalna vlast za zamenu javnih svetiljki platila više od 120.000 dinara, iako je poznato da je sa druge strane imala ponudu od druge firme koja je četiri puta manja.

Iskoristiću priliku da pitam tužilaštvo – šta više čeka kada je u pitanju gradonačelnica Užica koja iz meseca u mesec pravi afere, koja troši novac građana Užica kako god poželi i ko nju više štiti?

Takođe, vi iz SNS, a i, generalno, Vlada Srbije se hvaliti kako pažljivo trošite novac građana Srbije, kako čuvate naše spomenike, pa bih želeo da vas pitam ko će zaštiti spomenik kulture koji je pod zaštitom i samog Zavoda za zaštitu kulture, od ministra Gorana Vesića koji je danas ovde, a govorim o nekadašnjem hotelu, a današnjem restoranu „Pariz“.

Podsetiću sve vas, a verujem da znate, da je završena gradnja upravo tog restorana još 1881. godine, da su u tom restoranu, a tada hotelu odsedala tri kralja – kralj Milan, Aleksandar, kralj Petar. Objekat u kojem je čak izložbe održavao Sveti vladika žički Nikolaj Velimirović i sve to želi da uradi ministar Vesić na račun pozorišta.

Umesto da napravite objekat u Kraljevu, da napravite pozorište savremeno koje će biti na ponos svih nas ili da napravite novu zgradu muzičke škole, vi ste odlučili da uništite još jedan spomenik kulture. To ste uradili i sa Šah klubom, to ste uradili sa zadužbinom, sklonili ste tenk, sve u Kraljevu, tačnije po čemu je Kraljevo bilo poznato, vi ste uništili.

Ja vas pitam, a posebno vas ministre, voleo bih da mi odgovorite, dokle ćete više se ovako odnositi prema građanima grada Kraljeva? Podsećam vas da smo mi Kraljevčani, tačnije moji sugrađani, a na neki način i vaši sugrađani i kada su bili ratovi 90-tih godina, 100% se odazvali. Svaki građanin Kraljeva je stao na branik otadžbine da brani i vas i mene, dok su pojedini bežali i krili se po crnogorskim plažama.

Još jedno pitanje koje ću postaviti svima vama iz SNS. Dokle ćete se odnositi prema Kraljevčanima kao prema građanima drugog reda? Moja podrška mojim sugrađanima. Ja sam vaš glas ovde u Narodnoj skupštini. Nikada neću prestati za vas da se borim. Neka živi Kraljevo, neka živi Srbija. Hvala.

Samo zarad javnosti, želim da kažem da je lokalna vlast na čijem je čelu SNS jednu sijalicu platila preko 120 hiljada dinara, tačnije preko 1.000 evra, pa bih voleo da mi bilo ko od vas iz SNS odgovori gde u svetu, bilo gde u svetu jedna sijalica košta više od 1.000 evra? Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, mogli smo videti juče i danas da nekoliko narodnih poslanika otvoreno vređaju Srbiju i srpski narod, član 107.

Član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Mogli smo da vidimo da vređaju i otvoreno optužuju Srbiju i srpski narod, a posebno dve Srpkinje iz srpskog Sarajeva samo zato što su podigle tri prsta.

Ja vas molim, ako već ne želi gospodin Orlić da opomenete poslanike, da ih opomenete, a ovim devojkama pružam iz Narodne skupštine apsolutnu podršku, a onima koji otvoreno napadaju Srbiju, mogu samo da kažem da će Srbi uvek dizati tri prsta te tako i u ovoj Narodnoj skupštini. Neka živi Srbija, dogodine u Prizrenu.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, do sada u praksi smo navikli da svaka vlast od 2000. godine u ovoj zemlji ne poštuje i ne vrednuje naše borce o kojima sam mnogo puta govorio, te tako danas u Kraljevu penzionisanog pripadnika MUP Sefedina Ragipovića učesnika rata, borca prve kategorije koji je dok je bio u službi više vremena proveo na Kosovu i Metohiji nego u samom Kraljevu, ova vlast, nažalost, želi da istera svog stana. Kao neko ko je višestruko nagrađivan za vreme radnog odnosa u policiji uz prećutnu saglasnost svojih starešina 2004. godine dobio je stan na korišćenju u Beogradskoj ulici, u Kraljevu. Moram napomenuti da je bio na ratištu 1998. i 1999. godine i to kao dobrovoljac, sam je želeo da podeli sudbinu svojih kolega i da stane na branik otadžbine i brani Srbiju i građane Srbije.

Prvi problemi nastaju 2015. godine kada se od njega traži da se iseli iz pomenutog stana. Dakle, posle skoro punih 11 godina pripadniku policije koji u tom trenutku ima staž od 27 godina, borcu prve kategorije sa preko 200 dana rata, čoveku koji u tom trenutku ima maloletno dete i teško obolelu suprugu koja nije mogla da se kreće, već je zbog bolesti bila u krevetu, vlast pokušava da istera iz stana.

Iako je te godine otvoren konkurs ministarstva i taj stan stavljen na konkurs on je aplicirao, ali zbog bolesti proglašen je i karakterisan kao neko ko je izgubio moć radne sposobnosti i po kratkom postupku otišao u invalidsku penziju. Od tog trenutka je sklonjen sa rang liste i ako u uredbi i konkursu to nigde nije naznačeno da kao neko ko je konkurisao dok je bio u radnom odnosu ako u međuvremenu ode u penziju nema pravo da bude rangiran i protivpravno je sklonjen.

Takođe, moram da istaknem da je i sam ministar Nebojša Stefanović, 2017. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova, govorio o Sefedinu u svim medijima pa tako u „Večernjim novostima“ možemo videti da on traži stan za Sefedina, pa takođe i da ministar brine o Safedinu i obećava da će mu obezbediti dom. Ovo je poštovani građani Srbije politika SNS, u medijima obećavaju jedno, a na delu dokazuju drugo.

I, dok za našeg borca prve kategorije ne može da se obezbedi stan, neki drugi dezerteri iz ove vlasti su te stanove obezbedili. Za našeg borca prve kategorije nema nikakve pomoći, ali za ministra Vesića osuđenog dezertera ima mesta u svakoj Vladi od 2000. godine.

Sledeće pitanje bih postavio onom ministru koji govori o borcima gotovo svakodnevno, ministru Selakoviću, a takođe i o herojima sa Košara. Uvaženi ministre Selakoviću, pitanje je da li ste upoznati da je naš heroj sa Košara Siniša Jevtić zatočen i otet od strane albanskih separatista i danas se nalazi u Gnjilanskom zatvoru? To je borac prve kategorije i ja vam postavljam pitanje – šta ste uradili po tom pitanju, ali ujedno i Vladu Srbije, da li ste stali uz jednog heroja sa Košara i uz sve zatočene Srbe?

Sada bih se osvrnuo na grad iz kojeg dolazim i upitao Vladu Srbije zašto se obračunavaju sa Kraljevom i sa mojim sugrađanima? Na prethodnim sednicama govorio sam i tom prilikom se i premijerka Ana Brnabić izvinila i obećala da će neke projekte ispuniti i odraditi, kao i ministar Vesić, govorim o zatvorenom bazenu, o urbanoj generaciji Dositejeve ulice, o Nacionalnom stadionu, Severnoj obilaznici. Postavljam pitanje, da li ste upoznati da je u gradu kraj Ibra, više puta se dogodio zemljotres, a poslednji put, poslednji je bio preko tri rihtera koji je mogao biti koban za ljude koji žive u Dositejevoj ulici i koji već 11 godina slušaju vaša obećanja? Da li čekate turski scenario u gradu Kraljevu, pa da počnete da radite? Kada ćete ispuniti data obećanja koja ponavljate iz dana u dana.

Ono što je takođe veoma loša činjenica jeste da je Kraljevo još od 2019. godine nema savete mesnih zajednica, već duže od dva meseca nemamo predsednika Raškog okruga, a vi kao nekada najjača stranka u gradu Kraljevu, nemate čak ni predsednika gradskog odbora. Moje pitanje je, zašto se ovako odnosite prema Kraljevu i dokle mislite da uništavate grad koji je mnogo da Srbiji i srpskom narodu? Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslanička pitanja, iskoristiću priliku da se obratim svim lokalnim funkcionerima u opštinama i gradovima ugroženim od poplava i da ih podsetim da su nedavno sa velikim uspehom organizovali prevoz pristalica vladajuće stranke, na kako reče predsednik Aleksandar Vučić, najveći miting u istoriji Srbije. Tom prilikom angažovani su prevoznici širom zemlje i regiona. Očekujemo od njih da to dragoceno iskustvo upotrebe i danas, te da pod hitno angažuju određen broj vatrogasnih i drugih vozila za pomoć svim poplavljenim područjima.

Od Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstva spoljnih poslova tražim da objasne zašto nisu reagovali na izjavu Gabrijela Eskobara koji je rekao da je cilj ZSO da se ukloni kontrola koju Srbija ima na KiM? Smatram da je nedopustivo da ovakva provokativna izjava ostane bez reakcije državnih zvaničnika.

Postavljam pitanje - zašto niko iz državnog rukovodstva nije uputio protesnu notu Ambasadi SAD ili bar verbalnom notom izrazio neslaganje sa rečima američkog izaslanika? Očigledno ono što važi u svakoj ozbiljnoj i odgovornoj zemlji, ne važi za vlast u Srbiji koja ćuti dok govori Gabrijel Eskobar.

Da li tim ćutanjem naša vlast poručuje da je saglasna sa onim što govori Eskobar, da ZSO treba da bude formirana po modelu koji predlažu Brisel i Vašington, da njen jedini cilj bude potpuna integracija severa KiM u pravnim poredak tzv. republike Kosovo?

Ako je to politika ove vlasti, ako ste saglasni sa onim što priča Eskobar, zašto ste sve ove godine obmanjivali građane pričama da se u Briselu borite za autonomiju srpskog naroda i samostalnost njegovih institucija na Kosmetu? Zašto ste obmanjivali Srbe na KiM pričama o ZSO ako je ona samo još jedan vid prihvatanja tzv. kosovske države?

Drugo pitanje postavio bih premijerki Srbije, Ani Brnabić, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikoli Selakoviću, i ministarki za demografiju i brigu o porodici Dariji Kisić Tepavčević - dokle se stiglo sa realizacijom zaključka Vlade Srbije kojim je predviđeno obeštećenje za porodice dece sa invaliditetom koja su zbog sporne odredbe Zakona o finansijskoj podršci iz 2018. godine bile prinuđene da biraju da li će primati platu ili dodatak za pomoć i negu drugog lica?

Podsećam da je izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz 2018. godine, roditeljima dece sa invaliditetom protivpravno uskraćeno pravo da istovremeno koriste pravo na naknadu zbog bolovanja, kao i naknadu za tuđu i pomoć. Takvo zakonsko rešenje prepoznato je kao protivustavno od strane Ustavnog suda Srbije koji je naložio da se roditeljima i deci čija su prava na ovaj način bila uskraćena obezbedi adekvatno obeštećenje.

Vlada Republike Srbije je na sednici 17. marta 2022. godine donela zaključak kojim se predviđa obeštećenje za te porodice. Međutim, u praksi javljaju mi se roditelji upravo te dece koja imaju pravo na obeštećenje, a isto još nisu uspeli da ostvare.

Tim povodom postavljam pitanje nadležnim ministrima i premijerki - dokle se stiglo sa primenom ovog zaključka i da li ste počeli sa isplatom obeštećenja? Takođe apelujem na nadležne da sprovedu kontrolu da li centri za socijalni rad u praksi poštuju i primenjuju ovaj zaključak. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, zatražio bih sledeća objašnjenja.

Premijerku Anu Brnabić pitam šta je kao predsednica Vlade preduzela povodom uhapšenih Srba koji su nezakonito lišeni slobode od strane separatističkih vlasti u Prištini?

Želim da podsetim da je tokom režima Aljbina Kurtija uhapšeno na desetine Srba zbog lažnih optužbi za ratne zločine i podrivanje ustavnog poretka samozvane države Kosovo.

Jedno od poslednjih protivpravnih hapšenja desilo se tokom pokušaja Kurtijevih parapolicijskih snaga da zauzmu zgrade opština na severu KiM, kada su lišeni slobode Radoš Petrović i Dušan Obrenović, koji su mirno protestvovali protiv terora prištinskih institucija. Među nevino zatočenim Srbima nalaze se i naša braća Slađan Trajković i jedan veliki heroj sa Košara, Siniša Jevtić.

Tim povodom, kao predstavnik Srpske stranke Zavetnici, pitam Vladu Republike Srbije da li je o slučajevima uhapšenih Srba obavestila sve relevantne međunarodne institucije, da li će tim povodom uputiti pismo svim članicama UN, Saveta Evrope i EU, u kojem će pozvati na jasnu osudu brutalne represije koju Kurtijeva policija sprovodi nad srpskim narodom i državljanima Srbije?

Da li ćete, poštovana premijerko, insistirati na održavanju hitnih sednica svih međunarodnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava, kako bi se izvršio snažan međunarodni pritisak na Prištinu da hitno oslobodi sve Srbe?

Naglašavam da je u danima kad Aljbin Kurti sprovodi završni čin okupacije KiM i preti da sever Kosmeta etnički očiti od Srba, obaveza države da povede snažnu diplomatsku kampanju i zatraži reakciju sa svih relevantnih adresa u svetu.

Drugo pitanje odnosi se na pokušaj teškog ubistva srpske dece od strane Azema Kurtaja iz Štrpca. Ovom prilikom podsetiću da je Srpska stranka Zavetnici još u januaru zatražila od nadležnog tužilaštva Republike Srbije da bez odlaganja podigne optužnicu za krivična dela terorizma i teškog ubistva u pokušaju protiv Azema Kurtaja iz Štrpca koji je pucao na srpsku decu na Badnji dan. Mi do danas nemamo nikakvu informaciju o ovom slučaju.

Dok samoproglašene kosovske institucije love Srbe kao zečeve i hapse naš narod, naša država očigledno nije u stanju da ni na ovaj način uzme u zaštitu srpski narod i srpsku decu na KiM.

Pitam nadležne pravosudne institucije zašto ništa nije preduzeto u slučaju Azema Kurtaja, zašto optužnica protiv njega nije podignuta po službenoj dužnosti?

Želim da naglasim da naši državni organi imaju puno pravo, ali i obavezu da procesuiraju krivična dela na KiM, jer je u pitanju pokrajina koja je sastavni deo teritorije Srbije i nijedan briselski sporazum ne može da bude izgovor da država odustane od sprovođenja zakona i od zaštite ustavnog poretka i interesa svojih građana na KiM.

Treće pitanje se odnosi na skrnavljenje Hrama svetog Dimitrija. Pre nekoliko dana u Preševu je oskrnavljen pravoslavni Hram svetog Dimitrija. Nepoznata ženska osoba ušla je u hram, polomila drveni krst koji se nalazio pored ikone i na zidovima crkve ispisala dve poruke kojima je oskrnavila pravoslavnu svetinju.

Poslednji incident je samo još jedan pokazatelj ugroženosti prava srpskog naroda i pravoslavnih svetinja u opštinama na jugu Srbije. Planski se radi na zanemarivanju prava i potreba Srba u ovim opštinama. Oni su isključeni iz donošenja važnih odluka. Srbi u Bujanovcu i Preševu se suočavaju sa diskriminacijom i nepravdom. U lokalnoj vlasti u Preševu i Bujanovcu apsolutno nema Srba, a u tim opštinama rapidno jača separatizam.

Koliko su separatisti agresivni u svojim namerama pokazalo se i nakon izbora, kada smo svi mi, pa i ceo politički i parlamentarni život u Srbiji, bili taoci namere Šaipa Kamberija koji je i danas u ovoj sali, da stekne poslanički mandat.

Želim da istaknem da Srpska stranka Zavetnici poklanja veliku pažnju opštinama Bujanovac i Preševo i u više navrata su pre izbora naši predstavnici posećivali ova mesta.

Zato danas pitam Vladu Republike Srbije – šta ćete preduzeti da se spreči dalje zanemarivanje prava srpskog naroda u opštinama na jugu, šta ćete preduzeti da zaštite njihova politička i građanska prava, da zaštitite naše svetinje, šta ćete preduzeti da nam se na jugu Srbije ne ponovi velikoalbanski secesionizam, kao što nam se desilo na KiM?

Takođe, pitam Ministarstvo unutrašnjih poslova – koliko je do sada predato ilegalnog oružja na području Preševa i Bujanovca i da li imaju taj podatak?

Sve ovo imajući u vidu, i poslednji napad na verski objekat Srba usred Srbije, dodatno uznemirava i zabrinjava srpski narod i građane na jugu Srbije, koji od države sa pravom očekuju da im garantuje bezbedan život. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, uvažena premijerko, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana među brojnim teoretičarima, kvazi analitičarima i karijernim političarima koji su se našli da tumače razloge tragedije koja nam se dogodila, imali smo priliku da u televizijskim emisijama čujemo one koji tvrde da su ubice iz Mladenovca i sa Vračara inspiraciju našli u herojima sa Košara.

Dakle, jedna takva optužba upućena je onima koji su branili sigurnost i bezbednost svakog našeg deteta i svakog građanina Srbije. U moru opskurnih likova koji se nalaze u našem društvu, u moru kriminalaca, nasilnika, lopova i secikesa koji su opustošili i opljačkali ne samo državnu, već i narodnu imovinu, optuženi su oni koji su najbolji među nama, oni koji su bili spremni da daju život za odbranu otadžbine, a podsećam vas da su mnogi i dali. Jedan od njih je i moj rođak Radosav Erac, koji je poginuo na Paštriku i ja ovom prilikom pozdravljam njegovu porodicu.

Ne samo da heroji sa Košara i Paštrika i drugih stratišta nisu inspiracija za nasilje, oni su simbol viteštva, solidarnosti, čojstva i junaštva. I upravo zato što se država ogrešila o njih, i upravo zato što takve heroje ne poštujete, i upravo zato što se stvaraju lažni heroji i upravo zato što nam je dno podignuto na pijedestal, zato i jesmo suočeni sa najvećim moralnim padom u našoj državi, u istoriji naše države. Molim vas da ne dobacujete.

Ova tragedija postala je primamljiva za razne politikante koji su pojurili da na njoj zgrću poene, ali nema sumnje da je zloupotrebljena i od strane onih koji godinama, pa i decenijama unazad, šire propagandni narativ o Srbima kao nasilnicima, kojima treba promeniti kod, oduzeti vrednosti, identitet, tradiciju, običaje, a svi u ovoj sali znamo ko je to rekao.

U tom kontekstu želim da se osvrnem na kampanju koju je ova vlast pokrenula pod nazivom „Razoružajmo Srbiju“. Gospodo iz Srpske napredne stranke, da li vam je ovaj slogan smislio vaš prijatelj od kojeg se ne odvajate, Kristofer Hil, ili vam je to smislio vaš savetnik Toni Bler, ili onaj na čije je prijateljstvo ponosan Aleksandar Vučić Gerhard Šreder ili je možda to onaj kojem ste finansirali kampanju i podržavali, Bil Klinton? Ja vas podsećam da poslednji put ovakve pokliče smo mogli da čujemo 1999. godine od strane NATO agresora, ali i 2000. godine od onih pojedinaca koji su došli na krilima NATO aviona na vlast upravo 2000. godine.

Ako pogledamo ko su sponzori kampanje „Razoružajmo Srbiju“, mnogo toga postaje jasnije. U pitanju su EU i Fondacija SEESAC, vi to i ne krijete, otvoreno se hvalite da vam stranci plaćaju da razoružate sopstveni narod. Želim da kažem građanima da je SEESAC nevladina organizacija koju direktno finansiraju američka i nemačka vlada, ali tu nije kraj. Predstavnici Fondacije SEESAC sarađuju usko i sa lažnom državom Kosovo i sa njihovim ministarstvom unutrašnjih poslova.

Dok nas ubeđujete da je kampanja „Razoružavanje Srbije“ za naše dobro, želim da podsetim građane da je Evropska komisija samo prošle godine izdvojila šest i po miliona za donacije vojsci i policiji tzv. Kosovo, a samo u proteklih nekoliko godina Vlada Nemačke je dala 170 miliona evra za kupovinu oružja tzv. oružane snage Kurtijeve lažne države. Znači, sa jedne strane oni razoružavaju Srbiju, a sa druge naoružavaju Prištinu. Stvarno neverovatno i vama svaka čast što stajete na stranu onih koji su neprijatelji ove zemlje, očigledno neprijatelji.

Vodite kampanju „Razoružajmo Srbiju“ i hvalite se nekakvim brojkama, a kažite vi građanima kako stojimo sa Velikim Trnovcem, kako stojimo sa Bujanovcem, kako stojimo sa Preševom, kako stojimo sa Sjenicom i Tutinom. Da li je i dalje Veliki Trnovac zaštićena zona i da li možemo da pokrenemo kampanju „razoružajmo Veliki Trnovac“?

Sa Novim Pazarom je malo drugačija situacija. Vi uvaženi državni sekretare znate ove podatke, od 272 puške „papovke“, legalne, sa urednim dozvolama, koje ste pod indirektnom pretnjom uzeli ljudima u Novom Pazaru, više od 260 je Srbima uzeto. Svima, ponavljam, sa urednim dozvolama. Dolazimo do toga da je očigledno da vi razoružavate gotovo i isključivo Srbe, što je strašna činjenica. Pa ko će braniti ovde interese srpskog naroda iz vlasti? Ja ne vidim nikoga i zaista mi je krivo zbog toga. Voleo bih da svi branimo interese većinskog naroda u ovoj zemlji. Pogledajte kako skaču ljudi na ove reči. Pa šta je problem da se brani srpski narod u Srbiji? Zašto ne dozvoljavate da branimo srpski narod? Braniću ga uvek, kao i do sada.

Umesto obračuna sa pravim nasilnicima, meta su postali…

(Predsednik: Narodni poslaniče, nemojte da vičete.)

Ja ne vičem, samo pričam malo glasnije, možda vama ne odgovara, to je vaš problem.

(Predsednik: Govorite pristojno.)

Molim vas, pustite me, imam još tri minuta.

Umesto obračuna sa pravim nasilnicima, meta su postali oni koji legalno poseduju oružje. Ja vas podsećam da 95% krivičnih dela je izvršeno ilegalnim oružjem. Kriva su vam sada lovačka udruženja, oružari Srbije, streljane, lovci, borci, opozicija, narod, svi su vam krivi, samo sistem nije, kako kažete vi, uvažena premijerko Ana Brnabić.

Nažalost, u moru ovakvih ishitrenih mera vlasti, zarad jeftine popularnosti ili zarad ispunjavanja nekakve NATO agende u Srbiji, sistem je odlučan da se obračuna sa građanima koji imaju uredne dozvole za posed oružja, građanima koji nikada nisu prekršili nijedan zakon ove zemlje. Mnogi od njih su u rezervnom sastavu vojske, među njima su i pripadnici policije ili službi bezbednosti. Da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Dakle, da li vi hoćete da razoružavate one koji bi u slučaju, ne daj bože, rata branili građane Srbije i državu Srbiju?

U našem narodu ranije je gotovo svaka kuća imala pušku, ali se ona nije potezala niti na članove porodica, niti na svoj narod, a još manje na decu i učitelje. Dakle, problem je u nečemu drugom. U sunovratu vrednosti, u eroziji morala, razvlastili ste i razoružali seljaka, učitelja i roditelja, svaki stub ovog društva. Dozvolili ste da se oni koji su stajali u prvom redu kada se branila zemlja sada u toj istoj zemlji osećaju kao građani drugog reda, da žive bez struje, da ih izvršitelji isteruju iz kuća, da nemaju zdravstvene knjižice, da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova ne priznajete ratni staž od 24. 3. 1998. do 24. 3. 1999. godine. Sa takvim sistemom ova država je osuđena na propast. Ako zaboravimo one koji nas hrane i koji nas brane, ne možemo da očekujemo da ćemo imati svetlu budućnost. A vi ste te ljude stavili jako nisko i to je jako loše, ne samo za državu Srbiju, već za sve nas u ovoj sali.

Na kraju bih se osvrnuo takođe na jednu bitnu stvar, a to je da su građani zbog svih ovih stvari koje sam rekao nezadovoljni i zato žele alternativu ovom trulom sistemu, koji je počeo da jede sam sebe. Srpska stranka Zavetnici ume da razlikuje državu od vlasti. Vlasti se menjaju, a država ostaje. I kažemo vam da ćemo je braniti od svakoga ko pomisli da se sa njom poigrava i da je zloupotrebljava za partijske interese. Završavam, predsedniče.

Srbija više nema kondicije za vaše eksperimente, podele i prepucavanja. Ovoj zemlji nisu potrebni haos, nestabilnost, građanski sukobi, borci za rejting i lovci na glasove. Ovoj zemlji su potrebne državotvorne snage koje će da vrate red i pokrenu obnovu sistema.

(Predsednik: Hvala vam.)

Samo još sekunda, molim vas. Onih vrednosti koje su nas održale kroz vekove, jer je jako bitno da znamo svi, a verujem da znamo, imamo jednu Srbiju…

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srpske stranke Zavetnici podnela je amandman na član 18. Zakona o elektronskim komunikacijama, stav 3, gde se u postojećem predlogu predviđa da direktor može da se bira ukupno tri puta, tj. ista osoba može tri puta biti imenovana.

Naš predlog je da se to izmeni i glasi „da se direktor imenuje na četiri godine koliko i traje mandat Narodne skupštine, umesto na predviđenih pet godina“. Smatramo da ako bi se ostavila mogućnost da se tri puta isti čovek imenuje na pet godina, u praksi bi to značilo da jedan čovek 15 godina bez prestanka može biti na toj funkciji, što dovodi do opasnosti od zloupotrebe i pristrasnosti prema vladajućoj stranci. Takođe, smatramo da bi njegova pozicija bila oslabljena i politički iskorišćena. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poslanička grupa Srpske stranke Zavetnici podnela je amandman na član 21. Zakona o elektronskim komunikacijama u kome predlažemo da se u stavu 1. doda 3a sa rečima: „U slučaju smrti direktora“.

Smatramo da u slučaju smrti po sili zakona prestaje mandat direktora, kao što je to predviđeno u nekim ostalim zakonima, što se događa u slučaju smrti rukovodeće osobe ili osobe na nekoj od funkcija.

Takođe, u stavu 3. ovog člana predlažemo da se u roku od 15, a ne 30 dana od dana imenovanja vršioca dužnosti raspisuje konkurs za imenovanje direktora kako bi se obezbedio kontinuiran i nesmetan rad samog regulatornog tela.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovana predsedavajuća, kolege poslanici i koleginice poslanice, draga braćo i sestre borci, na samom početku želim da pozdravim moju braću i sestre borce koji su mi se u prethodnom periodu javili u velikom broju i da im poručim da sam uvek uz njih i da zajedno idemo do pobede.

Sada bih postavio prvo pitanje kao predstavnik Srpske stranke Zavetnici, želeo bih da pitam nešto sa čime niko nije želeo da se bavi na ozbiljan način, a to je problem velikog broja naših sunarodnika koji su nažalost morali da napuste svoja ognjišta i dođu u Srbiju.

Reč je o izbegličkim porodicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje su došle u Srbiju od 1991. godine pa nadalje. Naime, izbegličke porodice kroz svoja udruženja sa bivše teritorije SFRJ u cilju rešavanja stambenog pitanja održali su nebrojano puta sastanke sa predstavnicima državnog rukovodstva, Komesarijatom za izbeglice i migracije. Svaki put im je obećano rešavanje problema. Poslednji takav sastanak se održao prošle godine u drugoj polovini decembra, gde im je obećano do 17. januara odgovor i rešenje.

Poštovani građani Srbije, do dana današnjeg nisu dobili ni odgovor, nisu dobili ni rešenje, iako su prošla puna tri meseca od tog datuma. Za porodice raseljenih pre više od tri godine je krenula izgradnja zgrada, određena rang lista koju su ljudi dobili danas kada kreće useljavanje, oni ne dobijaju stanove. Govorim o lokacijama u Zemunu, Ovči, Ribarskom naselju itd.

Oni su se obraćali i premijerki Ani Brnabić koja im je obećala odgovor, koji takođe nisu dobili. Ovom prilikom postavljam pitanje, šta se događa sa stanovima za izbegličke porodice i kada će konkretno, ja vas molim za datum, te porodice koje su rangirane, dobiti konačno krov nad glavom.

Zoran Milić ih Hrvatske je samo jedan od mnogobrojnih koji to čeka već više od 25 godina. Ako Vlada Srbije nema sluha za probleme običnih ljudi i ako smatra da ne treba da im polaže račune i daje odgovore, ovog puta na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine, zahtevam odgovor na ovo pitanje. Dakle, kada će ljudi koji su rangirani na prolaznim mestima dobiti obećane stanove, iako je njima obećano da će bez obzira na ranglistu svima biti obezbeđen smeštaj? Podsetiću da je to projekat koji finansira EU.

Gospodo iz SNS, vi ste i EU uspeli da prevarite. Svaka vam čast.

Drugo pitanje, što je jako bitno, a to želim da prenesem i pitam na molbu odbornika Srpske stranke Zavetnici iz Užica jeste gde su i kako utrošena sredstva u iznosu od 20.788.000,00 dinara na osnovu usluge po ugovoru kabineta gradonačelnika ovoga grada, ako znamo da su sredstva iz budžeta bila raspoređena za 2020. godinu 8.241.000,00 dinara, za 2021. godinu 5.047.000,00 dinara, a za 2022. godininu 7.500.000,00 dinara?

Ovom prilikom postavljam pitanje Aleksandru Martinoviću, ministru državne uprave i lokalne samouprave – da li zna gde i kako su trošena sredstva i tražim da nam se dostavi kompletna dokumentacija i svi propratni akti kako su trošena sredstva kabineta gradonačelnika Užica na osnovu usluge po ugovoru u poslednje tri godine, znači, konkretno za 2020, 2021. i 2022. godinu?

Takođe, pitam ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – kada će povesti računa o nenamenskom trošenju novca od strane lokalnih funkcionera i da li će preuzeti bilo kakve zakonske mere da se spreče potencijalne malverzacije u tom pogledu?

Dok koordinatori i državni sekretari SNS smenjuju predsednike opština i one koji su nepodobni širom Zlatiborskog okruga u regionalnom centru Zlatiborskog okruga u Užicu se događaju milionske malverzacije novca svih građana, a da za to nažalost niko nije odgovarao. Samo još jedna rečenica i završavam, niko čak nije ni smenjen. Očigledno da takvi pogoduju stranačkoj mašineriji i koordinatorima vladajuće stranke. Toliko od mene. Hvala puno.

Poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane kolege poslanici i uvažene koleginice poslanice, draga braćo i sestre borci, danas smo ovde da razgovaramo o izboru članova važnih državnih i pravosudnih institucija, članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i o izboru Zaštitnika građana.

Želim da vas podsetim da je pre deset godina upravo ova vlast potpisala Briselski sporazum kojim je suspendovano srpsko pravosuđe na Kosovu i Metohiji. Od tog Sporazuma došli smo do francusko-nemačkog ultimatuma koji nažalost Kosovo prepoznaje kao nezavisnu državu.

Ja vas ovom prilikom pitam, ukoliko nema srpskog pravosuđa i srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, onda draga gospodo ne može da bude ni pravde za srpski narod koji je prema podacima OEBS-a najugroženija etnička zajednica u Evropi. Pitam, zašto Zaštitnik građana nije reagovao na napade i nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji? Da li su oni za ovu vlast i dalje građani ove države, pošto u proteklih deset godina se desilo preko 400 napada na srpski narod?

Vi ste za to vreme umesto da mu pomognete, ukinuli i poslednje ostatke srpskog bezbednosnog i sudskog aparata na Kosovu i Metohiji ukidanjem civilne zaštite i povlačenjem srpske policije i sudstva.

Poslednji je čas da se osvestimo danas nakon deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, da vidimo gde smo. Umesto da razgovaramo o temi nad temama, o Kosovu i Metohiji, vi iz SNS blokirate nažalost rad ovog doma. Cela vaša politika se svela na televizijska napadanja gde niko nema priliku da vam odgovori. Ono što je još gore, otišli ste i korak dalje, pa je sada vaša politika nekakvo sanjanje snova gde poručujete građanima da jedino što im je ostalo to je da sanjaju.

Gospodo iz SNS, da imate iole kontakata sa običnim narodom videli biste da mnogi građani sanjaju svoje snove, ali ne mogu da ih ostvare nažalost u ovom nakaradnom sistemu vrednosti. Kakav nam je sistem i kakva ste vlast dovoljno govori činjenica da srpski borci koje sam već nekoliko puta pominjao i koji su branili Srbiju i zadužili sve nas u ovoj sali, danas ne sanjaju snove, već doživljavaju neviđeni košmar.

Naše tužilaštvo na osnovu poziva iz Prištine, poziva naše borce da se jave sudu u Prištini kako bi odgovarali za navodne zločine za koje ih terete. Naši veliki hrabri junaci, borci, učesnici rata, moja braća i sestre su imali svoj san, a to je uvek, ali uvek da budu svoj narod i uz svoju državu. To su i uradili, ali ih je sačekala tužna realnost, pa tako danas imamo situaciju da pripadnicima MUP nije priznat ratni staž od 24.3.1998. godine do 24.3.1999. godine.

Ako pogledamo kakav status imaju borci u okruženju, prevashodno mislim na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, smatram da odnos vlasti u Srbiji prema ovim ljudima je krajnje nedostojan, ponižavajuć i razočaravajuć. Zato im iz najvišeg zakonodavnog doma upravo tim borcima koji su sve nas branili pružam apsolutnu podršku i iskrenu podršku i poručujem da ću i dalje uvek biti njihov glas.

Samo još nešto, upravo ću se njima obratiti. Draga moja braćo i sestre borci, velika borba je pred nama i pošto vrlo dobro znam kakva su vaša dela i kakvi ste ljudi, pozivam vas da se borite zajedno sa nama iz Srpske stranke Zavetnici za vaša prava, a mi ćemo uvek biti uz vas i ne sumnjam da ćemo zajedno pobediti. Sa vama ću biti svuda, a bez vas nikada i nigde.

Neka živi naša Srbija, neka živi srpski narod, neka žive građani Srbije. Jedna stvar koju dugo nisam čuo u ovom našem zakonodavnom domu, a to je jedna rečenica koju svi moramo stalno da ponavljamo – Do godine u Prizrenu. Hvala.