Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, iskoristiću priliku da u skladu sa Poslanikom Narodne skupštine od članova Vlade zatražim nekoliko objašnjenja.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane zahteva da nam dostave informaciju koliko je do sada u kampanji koju ste nazvali –razoružavanje Srbije, procentualno predato ilegalnog, a koliko legalnog oružja.

Takođe, postavljam pitanje koliko je penzionisanih pripadnika vojske, policije i službi bezbednosti vratilo svoje oružje. Kako je moguće da sva lica koja su na rasporedu u rezervnom sastavu vojske, policije ili službi ugrožavaju bezbednost ličnim oružjem, ali na prvoj vežbi zadužuju automatsko oružje ili komanduju jedinicama različite veličine i sastava?

Dakle, da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Kako objašnjavate logiku da neko ne može da ima lično oružje, a može i mora da svakodnevno ima službeno.

Na ovom mestu želela bih da ukažem i na još jedan problem. Vlada je kao jednu od mera najavila stavljanje moratorijuma na kupovinu i prodaju naoružanja. Prema važećem Zakonu ukoliko se osobi koja je legalni vlasnik oružja to oružje oduzme iz zakonom predviđenih razloga ona ima pravo da u roku od godinu dana od pravosnažnosti ovakvog rešenja o oduzimanju otuđi, odnosno, proda oružje. Dakle, legalnim vlasnicima oružja uskraćuje se zakonsko pravo da otuđe svoje oružje, jer država uvodi zabranu prodaje i kupovine naoružanja. Ovo predstavlja kršenje stečenih prava pojedinca, kršenje prava svojine i postavlja se pitanje da li će država i na koji način građanima refundirati otuđenje njihove legalne imovine, ali po tržišnoj ceni.

Takođe, uvaženi članovi Vlade, želim da vas podsetim da je 17. marta u Beogradu održano veliko nacionalno okupljanje na koje su došli građani iz cele Srbije, da na miran i dostojanstven način odaju počast žrtvama martovskog pogroma na KiM, ali i da iskažu svoje protivljenje prihvatanju francusko-nemačkog ultimatuma. Ipak, mnogi koji su tog dana želeli da dođu u Beograd sprečeni su jer ih je policija širom Srbije upućivala na vanredne tehničke preglede. Postavlja se pitanje iz kog razloga i po čijem nalogu je policija upravo tog dana odlučila da neobično veliki broj vozila koja su krenula tog dana za Beograd, isključi iz saobraćaja i pošalje na vanredni tehnički pregled? Na ovaj način građanima je uskraćena sloboda kretanja, sa samo jednim ciljem da se što više ljudi spreči da dođe na ovakav skup.

Zahtevam od Ministarstva unutrašnjih poslova da dostavi podataka o broju vozila koja su toga dana upućena na vanredni tehnički pregled, ali i podatak koliko se u proseku na dnevnom nivou vozila šalje na vanredne tehničke preglede, ne računajući 17. mart tekuće godine?

Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da 26. maja za kada je najavljen veliki skup SNS takođe sprovodi vanredne tehničke mere, pregleda u istoj meri u kojoj je to činilo i 17. marta ove godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, danas ću govori o društvenoj kategoriji za koju se najčešće kaže da su stranci u sopstvenoj zemlji.

Poslaničko pitanje uputiću nadležnim ministrima u ime naših sunarodnika i naših sugrađana, u ime gluvih i nagluvih Srbije, koje često iz neznanja nazivamo gluvonemima. Govoriću u ime lica čiji broj dostiže veličinu jednog Valjeva ili jednog Sombora.

Poštovani ministre Selakoviću, poštovana ministarko Grujičić, kada je u pitanju status gluvih i nagluvih osoba Srbija nije naročito napredovala još od 1953. godine, kada je usvojen zakon čija je svrha bila da se ova lica ne smeštaju u institucije za metalno obolele. Čini se da je u to vreme bilo više sluha za gluve i nagluve osobe, jer su oni adekvatnom kategorizacijom radnih mesta bili efikasno upošljavani, čime su mogli sebi da obezbede pristojan život i egzistenciju.

Dakle, danas, 70 godina kasnije, suštinski problem gluvih i nagluvih je u tome što se oni ne ubrajaju u grupu lica sa senzornim oštećenjima. Samim tim oni nemaju prava na brojna socijalna davanja i olakšice. Primera radi, ukoliko roditelj brine o detetu koje je gluvo, on nema pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć. Svima je jasno da je staratelj, odnosno roditelj često u potpunosti sprečen da obavlja bilo koji drugi posao, jer je svoje vreme dužan da posveti brizi i nezi o detetu sa invaliditetom.

Pitam vas danas - da li je moguće da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj gluva i nagluva lica ne spadaju u osobe sa senzornim oštećenjima?

Pitanje za ministarku zdravlja, pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste – kada će da isprave ovu višedecenijsku nepravdu i da nalože nadležnim komisijama da konačno isprave i izmene Pravilnik o utvrđivanju telesnih oštećenja? Treba li da prođe još 70 godina da se ova nepravda ispravi?

Moje sledeće pitanje uputiću ministru, gospodinu Tomislavu Žigmanovu. Pitanje je sledeće – kada ćete u saradnji sa MUP omogućiti svim osobama sa invaliditetom da dobiju identifikacionu karticu? Naime, time bismo im pomogli da izbegnu razne neprijatnosti, svakodnevne nesporazume sa kojima se susreću u društvu. Trenutno ove kartice izdaju razna udruženja i klubovi i pri tome vrlo često dolazi do zloupotreba o podacima o ličnosti. Stoga smatramo da ove identifikacione kartice treba da štampa isključivo MUP, a nikako civilni sektor.

Srpska stranka Zavetnici izradila je i platformu za poboljšanje položaja gluvih i nagluvih u Srbiji i spremni smo svakako da vam je predstavimo ukoliko za to pokažete interesovanje.

Na kraju, kada govorimo o gluvim i nagluvim osobama, želim da kažem da uprkos tome što je njihov svet tišina, nadam se da smo bili dovoljno glasni da se njihov glas čuje, jer je samo solidarnost onaj jezik koji gluvi mogu da čuju i slepi mogu da vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Koristim priliku da u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine zatražim nekoliko objašnjenja. Od Vlade Republike Srbije da objasni građanima zašto se naša država usaglasila sa tzv. „Tiranskom deklaracijom“ u kojoj se Ruska Federacija optužuje za, kako se navodi, agresivni rat u Evropi.

Podsećam vas da je Vlada Srbije ta koja prema Ustavu vodi i utvrđuje spoljnu politiku države, pa se s toga opravdano postavlja pitanje – ko je ovlastio predsednika Republike da u Tirani podrži deklaraciju koja je protivna državnim, nacionalnim i ekonomskim interesima Srbije?

Da li podrška „Tiranskoj deklaraciji“ nagoveštava nameru vlasti da u narednim mesecima uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, iako se tome protivi preko 80% građana Srbije?

Podsećam vas da su juče ROSU jedinice upale u Veliku Foču i zaplenile imovinu Srđanu Petroviću, vlasniku vinograda. Ovo je samo jedan u nizu napada kojima su svakodnevno izloženi Srbi na Kosovu i Metohiji.

Pre nekoliko dana imali smo upad ROSU jedinice u prostorije opštinske izborne komisije u severnom delu Kosovske Mitrovice i tom prilikom ROSU je upotrebila vatreno oružje i eksplozivna sredstva. Pitam vas, kako je moguće da se u danima kada Aljbin Kurti ponovo zastrašuje srpski narod i preti mu proterivanjem vlast usaglašava sa stavovima onih koji stoje iza projekta nezavisnog Kosova, pozivaju na ujedinjenje Kosova i Albanije i traže od Srbije da prihvati članstvo Prištine u UN?

Dok se sve to dešava, MUP Republike Srbije donosi uredbu u ukidanju srpskih registarskih tablica za Srbe na Kosovu i Metohiji, koji je direktna posledica Briselskih sporazuma, pitam vas šta je sledeće? Da li je to prihvatanje francusko-nemačkog plana koji podrazumeva ulaza Prištine u UN i konačnu predaju Kosova i Metohije? Hoće li ova vlast da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji ili će da nastavi sa ustupcima i povlačenjem pred zahtevima Aljbina Kurtija? Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvaženi članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani, predložili smo da se deo sredstava namenjen za rekonstrukciju i opremanje ugostiteljsko-rezidencionalnog objekta „Klub poslanika“ izdvoji i nameni za povećanje službenih dnevnica, dnevnica za trupno dežurstvo i dnevnica u kopnenoj zoni bezbednosti, a za vojnike Vojske Srbije.

Takođe predlažemo i uvećanje boda za troškove stanovanja, a koji sada iznosi 18 dinara i 44 pare. Mi se zalažemo da ovo uvećanje bude 25%, koliko inače iznosi planirano uvećanje osnovice plate za vojnike u 2023. godini. Takođe, predlažemo da stručne službe procene da li su ova planirana sredstva opravdana i potrebna baš u iznosu od 320 miliona dinara.

Naš predlog je, dakle, ukoliko stručne službe konstatuju da se rekonstrukcija može sprovesti i sa manjim sredstvima, da se deo od tih sredstava namenjenih za rekonstrukciju „Kluba poslanika“ preusmeri u povećanje sredstava namenjenih vojnicima onako kako smo to i naveli u našem amandmanu.

Reč je o ljudima koji brinu o bezbednosti građana Srbije, koji su svakodnevno posvećeni tom zadatku. Prema tome, ukoliko ova vlast već tvrdi da je opredeljena za poboljšanje materijalnog položaja vojnika, mislimo da je naš amandman konkretan predlog kako bi to bilo moguće učiniti. Zahvaljujem.

Poštovane kolege, poštovani predsedavajući, Srpska stranka Zavetnici postavila je juče jedno pitanje, a to je – čemu služi ministarstvo gospođe uvažene Gordane Čomić? Nažalost, nismo čuli odgovor na to pitanje. Zatim je kolega Jovanov uspeo nekako od 193 članica Ujedinjenih nacija da pronađe i tu jednu državu koja u svojoj javnoj upravi ima Ministarstvo za dijalog. To je, dakle, bila država Senegal, međutim, kolega je zaboravio da kaže ili propustio da kaže da je Ministarstvo za dijalog u Senegalu zapravo ministarstvo koje je u okviru Ministarstva za rad. U tom ministarstvu vodi se dijalog između poslodavaca i sindikata. Je li tako? Bilo bi sjajno, kad smo već krenuli da imitiramo Senegal, da smo onda u potpunosti prekopirali to njihovo ministarstvo, jer je jasno da naši zaposleni svakako imaju mnogo veće probleme nego što ih imaju nevladine organizacije u Srbiji.

S druge strane, možemo slobodno da zaključimo da sve što smo juče pitali ni na jedno pitanje nismo dobili odgovor, ni kako smo uspeli nekako da spojimo obrazovanje sa turizmom, ni Ministarstvo za informisanje sa telekomunikacijama, na žalost ništa od toga nismo uspeli da saznamo. Čuli smo ko je u kom klanu spominju se nekakvi tabloidi i tako dalje, tako da možemo da zaključimo definitivno da to pitanje i dalje stoji, dakle, čemu služi to ministarstvo i koja je njegova svrha.

Što se nas tiče postavljam još jednom to pitanje i nadamo se da ćemo dobiti odgovor na to pitanje. Hvala.