Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, tražim da objasni da li je naša država zvanično podržala takozvanu Krimsku platformu, inicijativu koja zagovara vojnu intervenciju protiv Rusije na Krimu, a iza koje stoje vodeće zemlja članica NATO-a. Iako nam je iz Ministarstva spoljnih poslova poručeno da se Beograd nije pridružio ovoj platformi, ostave upitno po kom je osnovu predsednica Vlade, 23. avgusta učestvovala na onlajn zasedanju Samita, koji je organizovan u okviru Krimske platforme.

Složićete se da je u najmanju ruku nejasno kako to ova vlast ne podržava Krimsku platformu, a uzima direktno učešće na sastancima koji se organizuju pod njenim okriljem.

Podsetiću vas da je samo dan pre ovog Samita održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim. Na tom sastanku Vučić je prihvatio takozvanu latinsku deklaraciju u kojoj se Rusija direktno optužuje za agresiju i ratne zločine u Ukrajini.

Takođe, neki od najviših zvaničnika ukrajinske Vlade izjavili su nakon tog sastanka da je Srbija donela Odluku o pridruživanju Krimskoj platformi. Tražim od Vlade Republike Srbije da objasni građanima da li je prihvatanje antiruske deklaracije iz Atine i učešćem Ane Brnabić na Samitu u Kijevu, naša država i zvanično podržala zahteve iz Krimske platforme.

Da li je državno rukovodstvo na čelu sa Aleksandrom Vučićem procenilo da je došlo vreme da podrži platformu za reintegraciju Krima, dok reintagracija Kosmeta ne samo da nikada nije spomenuto, već su svi zagovornici obnove suvereniteta Srbije izloženi brutalnim medijskim napadima u kojima su etiketirani, kao zagovornici RATEL samo zbog toga što brane Ustav Republike Srbije?

Ovakvi potezi ozbiljno dovode u pitanje poziciju u vojne neutralnosti naše države i ukazuju nam na to da se klatno spoljna politika zvanično u Beograd na sve više pomera u pravcu NATO politike.

Takođe, moje sledeće pitanje upućujem Ministarstvu finansija i ministru, gospodin Sinišu Malom. Interesuje me zašto se, odnosno sistem elektronskih faktura nije deo poreske uprave, kao i kada će biti povezane baze podataka samostalnih ugostiteljskih radnji kod poreske uprave i sefa, koji nije u poslednjem informacionom sistemu poreske uprave.

Da li uvaženi ministre znate koliko se privrednici muče u evidencijama kod prometa na malo kada naknadno moraju da storniraju fiskalne račune i izdaju e-fakturu na zahtev kupca iz javnog sektora?

Takođe, interesuje me kada će se ukinuti obrazac za pregled obračuna o PDV-a, odnosno PDV i da li ministar zna da su PDV evidencije najsloženije upravo u našoj zemlji u odnosu na države i iz regiona i u EU.

Zašto Srbija ne pristupi izmeni Pravilnika o PDV evidencijama i ne uradi jedinstvenu PDV prijavu, kao što to ima većina zemalja u okruženju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u jednom od svojih prethodnih izlaganja postavila sam pitanja Vladi Republike Srbije da li je tačno da je američki ambasador na proslavi Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi sugerisao direktoru „Telekoma Srbije“ da od SAD kupi telekomunikacionu opremu za ovo javno preduzeće. Pitala sam vas da objasnite o kakvoj je opremi reč, koja je njena cena i da li je taj poslovni aranžman i zvanično dogovoren.

Do dana današnjeg, kao narodni poslanik, nisam dobila apsolutno nikakav odgovor na ovo pitanje. Razlozi za to verovatno leže u činjenici da određene strukture na izvestan način pokušavaju da sakriju pravo stanje u „Telekomu“, odnosno šta se zaista, da tako kažemo, iza brda valja.

Prema našim saznanjima, a imate priliku da to potvrdite ili opovrgnete, u toku je pokušaj da se raskrčmi i preda državna imovina, odnosno hoću da kažem da je moja dužnost da kao narodni poslanik na to upozorim.

Stoga ću postaviti nekoliko pitanja.

Pre svega, da li je tačno da se sednice Upravnog odbora „Telekoma“ više ne snimaju i ne stenografišu? Takođe, da li je tačno da rukovodstvo u „Telekomu“ planira da po bagatelnoj ceni preda infrastrukturu „Telekoma Srbije“ drugom operateru, odnosno češkoj kompaniji „Jetel“? „Jetelu“ bi prema našim saznanjima trebalo da bude ustupljeno 900.000 korisnika, čime bi „Telekom“ za 10 godina izgubio prema našim proračunima 2,2 milijarde evra prihoda. Primera radi, samo jedan Telekom ugovor sa „Huaveom“ vredan je oko 240 miliona evra.

„Telekom Srbija“ je, podsetiću građane Srbije, uložio 900 miliona evra u izgradnju optičke mreže, koju sada prema našim saznanjima, namerava da ustupi „Jetelu“ za iznos od dva miliona evra mesečno. To bi značilo, da bi građani razumeli, da bi „Jetelu“ trebalo 40 godina da uplati ono što je „Telekom“ uložio.

Takođe, rukovodstvo „Telekoma“ prema našim saznanjima planira da proširenjem postojećeg ugovora, dakle ugovora koji već postoji, pored već dogovorenih 300.000 korisnika „Jetelu“ ustupi još 600.000 korisnika i to verovali ili ne za svega dva evra po korisniku. To je otprilike cena jednog espresa u prosečno beogradskom kafiću.

Postavljam takođe pitanje – ko je uradio ekonomsku procenu jednog ovakvog ugovora? Da li je takva ekonomska procena uopšte urađena? Ako jeste, onda tražim od vas da ovo obelodanite.

Takođe, odgovorno tvrdimo da bi ovakav aranžman odneo „Telekom“ u apsolutnu propast, naravno po onom oprobanom receptu da se dovede do ruba propasti i da se onda privatizuje ili da se uradi nešto poput ovoga što sada radimo u EPS-u, odnosno do neke vrste transformacije, po istom onom receptu koji je, recimo, plasirao Šojić - dovedeš preduzeće do potpune propasti i onda ga prodaš za jedan dinar.

Dakle, o onome što se dešava u Javnom preduzeću „Telekom“, onome što se krije od građana Srbije, mogla bih da pričam na svakoj sednici do kraja ovog mandata i budite sigurni da će Srpska stranka Zavetnici to i činiti i da ćemo sigurno braniti imovinu države Srbije.

U tom smislu pozivamo Vladu, pozivamo ministra za informisanje i telekomunikacije i pozivamo direktora „Telekoma“ da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini, da odgovore na sva ova pitanja koja smo ovde postavili.

U ime, ne samo Srpske stranke Zavetnici nego u ime svih građana Republike Srbije nećemo vam dozvoliti da trgujete strateškim državnim resursima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od kraja februara do početka juna ove godine samo na teritoriji opštine Subotica policija je otkrila 7.341 iregularnog migranta.

Nedavno je u subotičkoj šumi, na Tresetištu, došlo do oružanog obračuna između pripadnika migrantske populacije.

Takođe, pre nekoliko meseci imali smo situaciju da su se sukobile dve grupe migranata kada su dve osobe zadobile teške telesne povrede. Slični oružani obračun dogodio se i prošle godine u novembru na području Horgoša.

Takođe, imamo i slučaj iz juna ove godine, kada je policija na području opštine Kanjiža i Novi Kneževac otkrila čak 43 ilegalna migranta kod kojih je pronađeno i automatsko oružje.

Kao što vidimo, mi se u kontinuitetu suočavamo sa ozbiljnim slučajevima tzv. migrantskog nasilja prvenstveno na teritoriji AP Vojvodina.

Takođe, građani Subotice mi se svakodnevno javljaju. Opravdano su zabrinuti za svoju bezbednost kao i za bezbednost svoje dece. Tvrde da se ovakvi sukobi migranata u njihovoj opštini događaju gotovo svakodnevno.

Tim povodom kao narodni poslanik Srpske stranke Zavetnici postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova šta je u okviru ovog Ministarstva konkretno preduzeto da bi se sprečio dalji porast nasilja i osigurala bezbednost građana?

Da li se, uvaženi ministre, preduzimaju sve neophodne zakonske mere kako bi se građani i njihova imovina zaštitili?

Kako je moguće, postavljamo pitanje, da se na teritoriji naše države nalaze ilegalni migranti sa automatskim oružjem za koje nije moguće, naravno, dobiti legalnu dozvolu?

Dok sa jedne strane sprovodite kampanju „Razoružavanje Srbije“, drugim rečima maltretirate lovce, maltretirate one koji imaju uredne dozvole za oružje, s druge strane, migranti se šetaju sa automatskim naoružanjem.

Srpska stranka Zavetnici u više navrata je upozoravala na posledice pogrešnog pristupa u rešavanju ovog pitanja i isticala da Srbija ni na koji način ne može da bude odgovorna za migrantsku krizu i da Srbija ni na koji način ne može da postane depo za migrante.

Ovim putem tražim od Vlade Republike Srbije da podhitno pooštri zakonodavstvo u oblasti azilne politike, a od Ministarstva unutrašnjih poslova da pojača kontrolu na graničnim prelazima i ubrza proceduru za deportaciju onih migranata za koje se jasno utvrdi da u Srbiji borave ilegalno.

Takođe, skrenula bih pažnju da je juče održan sastanak gospodina Petra Petkovića i Besljimija u Briselu. Razgovaralo se o deskalaciji situacije na severu i o daljim koracima za implementaciju francusko-nemačkog plana.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je 20. juna izjavio, citiram, da neće biti razgovora sa Kurtijem i predstavnicima Prištine sve dok ne budu pušteni svi uhapšeni Srbi. Većina uhapšenih Srba, kao što svi znamo, je i dalje u pritvoru, tako da možemo samo da zaključimo da je vlast ponovo pogazila ono što je rekla.

Vlast, takođe, nastavlja razgovore o zapadnom planu, a da pre toga nije o tome obavestila Narodnu skupštinu, da nije sprovela raspravu u javnosti bez jasno definisane pregovaračke platforme.

Predsednik države je najavio, takođe, i vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN. Prošlo je od tada dve nedelje, a mi i dalje ne znamo šta je urađeno po tom pitanju.

Postavljamo pitanje da li je zahtev za sednicu upućen nekoj od članica Saveta bezbednosti? Da li je tim povodom kontaktiran generalni sekretar UN? Da li ćete izneti zahtev da se pregovori o Kosovu i Metohiji vrate u UN, jer su sve mogućnosti kompromisnog rešenja u okviru EU apsolutno iscrpljene?

Predsedniče Skupštine, može jedno pitanje za vas? U trenutku dok govorim o ovako važnim temama možete li da obavestite građane Srbije zbog čega trenutno nema prenosa na RTS, već RTS trenutno prenosi žensku fudbalsku utakmicu između Novog Zelanda i, ako se ne varam, Farskih ostrva ili Norveške?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, skandalozna odluka Vlade Srbije da EPS praktično prepusti na upravljanje Norvežanima prošle nedelje je dobila svoj epilog.

Nedavna izjava ambasadora Norveške potvrdila je upravo ono na šta je Srpska stranka Zavetnici upozoravala kada je kritikovala odluku vlasti da izvrši transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo. Iako mu to ni po jednoj osnovi nije u opisu posla, ambasador Norveške već se ponaša kao likvidacioni upravnik naše državne kompanije. Dao je sebi za pravo ne samo da najavljuje dalju strategiju razvoja EPS-a, već i da licitira hoće li biti otpuštanja zaposlenih.

Ne treba da govorimo koliko je EPS značajan za srpsku privredu, ali i za energetsku i nacionalnu bezbednost.

Podsećam da je ministarka Đedović sama priznala u ovom domu da, citiram, nećemo u toj meri da privatizujemo EPS. Zato bih da joj uputim pitanje – u kojoj je meri predat srpski energetski sistem kada se o njegovoj budućnosti izjašnjava ambasador jedne strane države?

Postavljam pitanje resornom ministarstvu – ko je ovlastio norveškog ambasadora da to čini? I ko je vas, gospođo Đedović, ovlastio da srpske resurse prepuštate u ruke stranaca?

Koristim, takođe, priliku da vas pitam da li su tačni navodi da je u konsultantskoj firmi koju ste angažovali kao eksperte da spase EPS od vaših velikih stručnjaka zaposlena i visoko pozicionirana supruga Aljbina Kurtija? Takav vaš odnos prema državi i njenim strateškim pitanjima doveo nas je do toga da se zapitamo da li je pored ostalih mentorskih funkcija američki ambasador Kristofer Hil postao i nezvanični glavni menadžer Telekoma Srbije? Na proslavi Dana nezavisnosti, američki ambasador je, pored predstavnika vlasti i proevropske opozicije, ugostio i brojne direktore javnih preduzeća. Zatražio je od direktora Telekoma da to preduzeće kupi određene američke proizvode, odnosno telekomunikacionu opremu.

Postavlja se pitanje koje proizvode, po kojoj ceni i sa kojim ciljem i po kom osnovu je sebi dao pravo američki ambasador da sugeriše srpskom državnom operateru od koga i kako će da nabavlja opremu?

Tražimo od Vlade Srbije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija da odgovori da li je došlo do nekog novog tutorstva koje je Hilu omogućilo da zadire u strateška srpska pitanja, onako kako to već čini norveški ambasador kad govori o sudbini EPS-a?

Takođe, od Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku tražimo objašnjenje zašto u zvaničnim izveštajima o upisu studenata u Republici Srbiji nema podataka za Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici? Postavljamo pitanje kako je moguće da Zavod ne raspolaže podacima o upisu na Univerzitet koji se i formalno i faktički nalazi u obrazovnom sistemu Republike Srbije? Po kom osnovu se sa spiska kontinuirano izostavlja Univerzitet sa teritorije AP Kosova i Metohije? Želim da vas podsetim da je srpski Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici međunarodno akreditovan i zvanično priznat od svih zemalja sveta, osim od samoproglašenih vlasti u Prištini.

Mi smo danas došli u paradoksalnu situaciju da se u ovoj Narodnoj skupštini usvajaju zakoni o priznanju diploma koje izdaju samoproglašene kosovske institucije, dok se o diplomama i studentima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ne vodi nikakva zvanična evidencija.

Zato tražim od Vlade Republike Srbije kao osnivača ovog Univerziteta da objasni da li država ima nameru da ovaj Univerzitet, koji ima nemerljiv značaj za Srbe na Kosovu i Metohiji, ili postoje planovi da se on izdvoji iz pravnog i obrazovnog sistema naše države? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, juče je samozvana predsednica lažne države Kosovo Vjosa Osmani pohvalila kooperativnost Beograda, odnosno vlasti u Beogradu. Ona je zadovoljna, naime, što je Srbija ispunila zahteve SAD i pustila na slobodu trojicu pripadnika tzv. kosovske policije. Podsećam da je reč o licima koja su pre 12 dana uhapšena na teritoriji centralne Srbije. Podsećam i da je prilikom vršljanja sa ove strane administrativne linije kod njih pronađena bojeva municija, automatsko oružje i oprema za osmatranje terena. Svima je poznato da je reč o pripadnicima terorističke, odnosno separatističke formacije, jer i Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244, ali i bilo koji međunarodni pravni akt ne priznaje takvu jednu vrstu formacije. Podsećam vas takođe da je pre tačno godinu dana na Gazimestanu uhapšen Srbin Nikola Nedeljković, a podsetiću vas da on kod sebe nije imao nikakvo oružje, odnosno imao je jedino majicu. Ovaj Srbin osuđen je na osam meseci zatvora. Dakle, bilo je dovoljno jedno saopštenje Edija Rame da vlast donese jednu ovakvu sramotnu i skandaloznu odluku, odluku kojom su ponovo ponizili i državu Srbiju i građane Republike Srbije.

Dok Kurti započinje poslednju vazu okupacije severa naše pokrajine, dok se Srbi tamo love kao zečevi i odvode u prištinske kazamate, vi ste odlučili, po ugledu na vaše ideološke blizance iz postpetooktobarskog sistema, da oslobodite teroriste i separatiste. Pri tome, učinili ste to bez bilo kakve nagodbe, bez bilo kakvog sporazuma o oslobađanju Srba koji su dole zatočeni, doku su Kurtijeve horde brutalno lišavale slobode Srba na Kosovu i Metohiji.

Pitam vas šta je to Srbija dobila time što je dopustila da se ova trojica zatočenika uhapšenih slobodno vrate na teritoriju Kosova i Metohije?

Sudeći prema dosadašnjoj praksi, uopšte nas ne bi iznenadilo da ćete možda tražiti da uputimo izvinjenja što smo prekinuli ovu trojicu u izviđanju terena u centralnoj Srbiji.

Iskoristiću priliku da kao narodni poslanik Srpske stranke Zavetnici postavim pitanja nadležnom tužilaštvu, da li je u postupku potvrđivanja optužnice ovlašćeni javni tužilac postupio u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i predložio produženje pritvora trojica uhapšenih?

Takođe, pitam vas da li su postojali politički pritisci na nadležne pravosudne organe po ovom pitanju?

Činjenica je da je situacija na Kosmetu alarmantna i da se naš narod suočava sa eksplicitnim metodama etničkog čišćenja. Upozoravali smo vas na to, nagoveštavali kakva će posledice doneti prihvatanje francusko-nemačkog plana, ali vi ste tada tvrdili da će Lajčak i Eskobar da nateraju Kurtija da se formira zajednica srpskih opština.

Postavlja se pitanje - gde su vam danas garanti dogovora iz Brisela i Ohrida? Gde su Lajčak, gde je Borelj, gde je Eskobar? Iz njihovih izjava jedino možemo da zaključimo da oni od Srbije sada traže da ukloni blokadu za prijem Kosova u međunarodne organizacije.

U ime Srpske stranke Zavetnici postavljam pitanja predsednici Vladi i ministrima i tražim da predoče javnosti da li ste u proteklih mesec dana, konkretno od 26. maja, kada je počela Kurtijeva okupacija četiri opštine na severu KiM, preduzeli bilo šta osim održavanja vanrednih, ekskluzivnih i istorijskih konferencija za medije, koje gledamo češće nego što gledamo vremensku prognozu? Zanima nas da li ste uputili bilo kakvu reakciju organima UN? Zašto niste inicirali sednicu Saveta bezbednosti UN? Sada kad vi sami priznajete da je Brisel i gluv i slep za srpske interese na KiM.

Videli smo da je Aljbin Kurti samo za srpsku robu uveo zabranu uvoza na Kosovu i Metohiji. Pitamo zašto ova Vlada nije odmah reagovala kontra merama i bezuslovno suspendovala dalju primenu briselskih sporazuma, posebno onih koji se odnose na priznanje kosovskih ličnih dokumenta, carinski pečat i registarske tablice tzv. republike Kosovo?

Pre nešto više od mesec dana u ovoj sali poslanici Srpske stranke Zavetnici jedini su koji su glasali protiv ličnih karata i diploma lažne kosovske republike na teritoriji centralne Srbije.

Vaša politika uzmicanja, popuštanja, završavam, zahvaljujem, dovela je Kurtijeve duge cevi do Kosova i Metohije. Vaša politika je dovela do toga da se Srbi na Kosmetu sada pitaju da li će sutra završiti u prištinskim kazamatima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, iskoristiću priliku da u skladu sa Poslanikom Narodne skupštine od članova Vlade zatražim nekoliko objašnjenja.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane zahteva da nam dostave informaciju koliko je do sada u kampanji koju ste nazvali –razoružavanje Srbije, procentualno predato ilegalnog, a koliko legalnog oružja.

Takođe, postavljam pitanje koliko je penzionisanih pripadnika vojske, policije i službi bezbednosti vratilo svoje oružje. Kako je moguće da sva lica koja su na rasporedu u rezervnom sastavu vojske, policije ili službi ugrožavaju bezbednost ličnim oružjem, ali na prvoj vežbi zadužuju automatsko oružje ili komanduju jedinicama različite veličine i sastava?

Dakle, da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Kako objašnjavate logiku da neko ne može da ima lično oružje, a može i mora da svakodnevno ima službeno.

Na ovom mestu želela bih da ukažem i na još jedan problem. Vlada je kao jednu od mera najavila stavljanje moratorijuma na kupovinu i prodaju naoružanja. Prema važećem Zakonu ukoliko se osobi koja je legalni vlasnik oružja to oružje oduzme iz zakonom predviđenih razloga ona ima pravo da u roku od godinu dana od pravosnažnosti ovakvog rešenja o oduzimanju otuđi, odnosno, proda oružje. Dakle, legalnim vlasnicima oružja uskraćuje se zakonsko pravo da otuđe svoje oružje, jer država uvodi zabranu prodaje i kupovine naoružanja. Ovo predstavlja kršenje stečenih prava pojedinca, kršenje prava svojine i postavlja se pitanje da li će država i na koji način građanima refundirati otuđenje njihove legalne imovine, ali po tržišnoj ceni.

Takođe, uvaženi članovi Vlade, želim da vas podsetim da je 17. marta u Beogradu održano veliko nacionalno okupljanje na koje su došli građani iz cele Srbije, da na miran i dostojanstven način odaju počast žrtvama martovskog pogroma na KiM, ali i da iskažu svoje protivljenje prihvatanju francusko-nemačkog ultimatuma. Ipak, mnogi koji su tog dana želeli da dođu u Beograd sprečeni su jer ih je policija širom Srbije upućivala na vanredne tehničke preglede. Postavlja se pitanje iz kog razloga i po čijem nalogu je policija upravo tog dana odlučila da neobično veliki broj vozila koja su krenula tog dana za Beograd, isključi iz saobraćaja i pošalje na vanredni tehnički pregled? Na ovaj način građanima je uskraćena sloboda kretanja, sa samo jednim ciljem da se što više ljudi spreči da dođe na ovakav skup.

Zahtevam od Ministarstva unutrašnjih poslova da dostavi podataka o broju vozila koja su toga dana upućena na vanredni tehnički pregled, ali i podatak koliko se u proseku na dnevnom nivou vozila šalje na vanredne tehničke preglede, ne računajući 17. mart tekuće godine?

Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da 26. maja za kada je najavljen veliki skup SNS takođe sprovodi vanredne tehničke mere, pregleda u istoj meri u kojoj je to činilo i 17. marta ove godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, danas ću govori o društvenoj kategoriji za koju se najčešće kaže da su stranci u sopstvenoj zemlji.

Poslaničko pitanje uputiću nadležnim ministrima u ime naših sunarodnika i naših sugrađana, u ime gluvih i nagluvih Srbije, koje često iz neznanja nazivamo gluvonemima. Govoriću u ime lica čiji broj dostiže veličinu jednog Valjeva ili jednog Sombora.

Poštovani ministre Selakoviću, poštovana ministarko Grujičić, kada je u pitanju status gluvih i nagluvih osoba Srbija nije naročito napredovala još od 1953. godine, kada je usvojen zakon čija je svrha bila da se ova lica ne smeštaju u institucije za metalno obolele. Čini se da je u to vreme bilo više sluha za gluve i nagluve osobe, jer su oni adekvatnom kategorizacijom radnih mesta bili efikasno upošljavani, čime su mogli sebi da obezbede pristojan život i egzistenciju.

Dakle, danas, 70 godina kasnije, suštinski problem gluvih i nagluvih je u tome što se oni ne ubrajaju u grupu lica sa senzornim oštećenjima. Samim tim oni nemaju prava na brojna socijalna davanja i olakšice. Primera radi, ukoliko roditelj brine o detetu koje je gluvo, on nema pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć. Svima je jasno da je staratelj, odnosno roditelj često u potpunosti sprečen da obavlja bilo koji drugi posao, jer je svoje vreme dužan da posveti brizi i nezi o detetu sa invaliditetom.

Pitam vas danas - da li je moguće da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj gluva i nagluva lica ne spadaju u osobe sa senzornim oštećenjima?

Pitanje za ministarku zdravlja, pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste – kada će da isprave ovu višedecenijsku nepravdu i da nalože nadležnim komisijama da konačno isprave i izmene Pravilnik o utvrđivanju telesnih oštećenja? Treba li da prođe još 70 godina da se ova nepravda ispravi?

Moje sledeće pitanje uputiću ministru, gospodinu Tomislavu Žigmanovu. Pitanje je sledeće – kada ćete u saradnji sa MUP omogućiti svim osobama sa invaliditetom da dobiju identifikacionu karticu? Naime, time bismo im pomogli da izbegnu razne neprijatnosti, svakodnevne nesporazume sa kojima se susreću u društvu. Trenutno ove kartice izdaju razna udruženja i klubovi i pri tome vrlo često dolazi do zloupotreba o podacima o ličnosti. Stoga smatramo da ove identifikacione kartice treba da štampa isključivo MUP, a nikako civilni sektor.

Srpska stranka Zavetnici izradila je i platformu za poboljšanje položaja gluvih i nagluvih u Srbiji i spremni smo svakako da vam je predstavimo ukoliko za to pokažete interesovanje.

Na kraju, kada govorimo o gluvim i nagluvim osobama, želim da kažem da uprkos tome što je njihov svet tišina, nadam se da smo bili dovoljno glasni da se njihov glas čuje, jer je samo solidarnost onaj jezik koji gluvi mogu da čuju i slepi mogu da vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Koristim priliku da u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine zatražim nekoliko objašnjenja. Od Vlade Republike Srbije da objasni građanima zašto se naša država usaglasila sa tzv. „Tiranskom deklaracijom“ u kojoj se Ruska Federacija optužuje za, kako se navodi, agresivni rat u Evropi.

Podsećam vas da je Vlada Srbije ta koja prema Ustavu vodi i utvrđuje spoljnu politiku države, pa se s toga opravdano postavlja pitanje – ko je ovlastio predsednika Republike da u Tirani podrži deklaraciju koja je protivna državnim, nacionalnim i ekonomskim interesima Srbije?

Da li podrška „Tiranskoj deklaraciji“ nagoveštava nameru vlasti da u narednim mesecima uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji, iako se tome protivi preko 80% građana Srbije?

Podsećam vas da su juče ROSU jedinice upale u Veliku Foču i zaplenile imovinu Srđanu Petroviću, vlasniku vinograda. Ovo je samo jedan u nizu napada kojima su svakodnevno izloženi Srbi na Kosovu i Metohiji.

Pre nekoliko dana imali smo upad ROSU jedinice u prostorije opštinske izborne komisije u severnom delu Kosovske Mitrovice i tom prilikom ROSU je upotrebila vatreno oružje i eksplozivna sredstva. Pitam vas, kako je moguće da se u danima kada Aljbin Kurti ponovo zastrašuje srpski narod i preti mu proterivanjem vlast usaglašava sa stavovima onih koji stoje iza projekta nezavisnog Kosova, pozivaju na ujedinjenje Kosova i Albanije i traže od Srbije da prihvati članstvo Prištine u UN?

Dok se sve to dešava, MUP Republike Srbije donosi uredbu u ukidanju srpskih registarskih tablica za Srbe na Kosovu i Metohiji, koji je direktna posledica Briselskih sporazuma, pitam vas šta je sledeće? Da li je to prihvatanje francusko-nemačkog plana koji podrazumeva ulaza Prištine u UN i konačnu predaju Kosova i Metohije? Hoće li ova vlast da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji ili će da nastavi sa ustupcima i povlačenjem pred zahtevima Aljbina Kurtija? Zahvaljujem.