Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Jedinstvena Srbija, odnosno poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Iz Ministarstva prosvete imamo četiri predloga zakona i oni, gospodine Šarčeviću, predstavljaju osnov za dalje unapređenje kvaliteta u obrazovanju naše dece.

Iz vašeg dosadašnjeg rada, gospodine ministre, stekla sam utisak da se veliki akcenat stavlja na poboljšanje efikasnosti sistema obrazovanja i to je još jedan od razloga zbog kojeg će Jedinstvena Srbija podržati predložene zakone.

Predlogom zakona o predškolskom vaspitanju, odnosno Predlog zakona o predškolskom vaspitanju ima četiri člana i oni doprinose poboljšanju primene podzakonskih rešenja, a u cilju što kvalitetnijeg predškolskog vaspitanja.

Želim da pohvalim vaše ministarstvo koje je prepoznalo da je rana pismenost važna za dalje školovanje dece, mislim kada govorimo o programu koji se odnosi na predškolce i da je neophodno konstantno unapređenje kvaliteta predškolskih ustanova.

Upravo deca najviše uče u prvim godinama života i učešće u programima predškolskog vaspitanja podstiče ne samo na rano učenje, nego i na to da deca postanu pozitivne osobe, da imaju samopouzdanja, da su sposobnije, a to je čvrst osnov za dalji uspeh u životu.

Podatak da samo 9% dece iz najsiromašnijih porodica i 6% dece koja žive u romskim naseljima pohađa vrtić, za razliku od 82% dece iz bogatih domaćinstava govori da kao društvo moramo raditi na tome da vrtići budu dostupni svoj deci, bez obzira na materijalno stanje porodica iz kojih dolaze. To je za nas iz JS jedan od najvažnijih ciljeva kada govorimo o predškolskom obrazovanju.

Predlogom zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju preciziraju se pojedina zakonska rešenja zakona koji je stupio na snagu novembra 2017. godine, obrazovanje odnosno škola kao institucija treba da bude otvorena za sve učenike, ali se često susrećemo sa problemom inkluzije u redovnom školovanju, odnosno sa problemom da nastavnici u školama nisu dovoljno edukovani da bi se suočili sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Mislim da tu nije u pitanju ni želja ni ljubav tog nastavnika, nego pre svega veština, odnosno način kako prići tom detetu.

Vi kroz Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja pokušavate da rešite i probleme koji se javljaju u nastavi u školama za učenike sa smetnjama u razvoju i to kroz program doedukacije na Fakultetu za specijalnu edukaciju. Naime, nastavnici bi dobili neophodne veštine i poboljšali bi i metodiku rada u nastavi, što je dobro, ali mislim da je period od četiri godine za sprovođenje doedukacija specijalnim pedagozima i logopedima predugo, jer celokupni studiji traju četiri godine, a njima nedostaje samo metodologija rada. Mislim da je to trošenje i vremena i novca.

Ako hoćemo ozbiljno da govorimo o osnovnom obrazovanju, ne mogu a da se ne osvrnem, po meni, na najveći problem školstva u 21. veku, a to je vršnjačko nasilje. Čak 44% učenika u školama trpi neku vrstu nasilja. Ono što mene kao roditelja zabrinjava je to da se obično dete koje je trpelo nasilje izmešta u drugu školu.

Mislim da to nije dobra poruka, jer tako učimo decu da beže od problema, umesto da pokušavamo da ih rešimo i opet ponavljam i naglašavam da je najbitnija upravo ta saradnja između škole i roditelja, uz podršku svih institucija koje su relevantne za ovakvu vrstu problema.

Pre nekih dva meseca bili smo upoznati sa slučajem vršačkog naselja u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu. Čini mi se da su mediji najveću krivicu svalili na vaspitače, ali treba znati da u konkretnom domu, o kojem govorim, noćni vaspitač na posao dolazi u 20 časova, sa njim su kolege i obezbeđenje do 23 časa, nakon toga, noćni vaspitač je sam do 7 ujutru i njegova je obaveza da ima potpunu kontrolu u noćnoj smeni, a to uprošćeno znači šetnja pored sobe, da opominju u slučaju da ima galame i na bilo kakvu sumnju da se nešto dešava potpunu intervenciju tog vaspitača, koji je sam nasuprot 320 dece smeštenih u domu.

Mislim da zajedničkom saradnjom, gospodine ministre, treba da uobličimo trajno rešenje ovog problema, kojim će se regulisati i celodnevno prisustvo obezbeđenja i to bi bila obaveza, a ne procena nadređenih u domu. Inače, Dom učenika u Kraljevu i dalje je pod pedagoškim nadzorom. Odmah je situacija koja je prerasla u vršnjačko nasilje prijavljena policiji. Tim za odbranu od nasilja je reagovao. Izveštaj je poslat Ministarstvu. I od prvog dana Ministarstvo je uključeno u rešavanju ovog problema, uz punu podršku samog kolektiva doma.

Stalno govorimo o odnosu učenika prema učeniku, a retko pominjemo odnos učenika prema nastavniku. Nažalost, mislim da se autoritet nastavnika negde izgubio i da često nastavnici trpe jedan vid nasilja od strane učenika i u takvim situacijama nastavnik đaka ne može da udalji sa nastave, ruke su mu vezane. U nekim školama postoji interna saradnja između nastavnika i roditelja, kada nastavnik pozove roditelja da dođe po svoje dete. Mislim da je to samo prividno rešenje problema i da taj problem trebamo sistemski rešiti.

Na primer, u Finskoj nastavnik može da zbog povrede učeničkog ponašanja učenika suspenduje sa nastave na određeno vreme. Sa tim u vezi, mislim da i mi treba kroz zakonsku regulativu nastavnicima da omogućimo da u slučaju da ne mogu nesmetano da održavaju nastavu, mogu imati pravo da osim što učenika koji ometa nastavu pošalju kod pedagoga, mogu mu izreći i određenu vrstu sankcija.

Ministre Šarčeviću, u svom uvodnom izlaganju ste rekli da se Ministarstvo trudi da prati dinamiku života i svakodnevnu modernizaciju. Zato ne sumnjam da ćete i u narednom periodu imati kvalitetne i konstruktivne predloge zakona kojima će se nastaviti reforma školstva u Srbiji prateći evropske standarde.

Predlogom Zakona o oružju izlazimo u susret građanima kako bi im dali dodatno vreme da pribave dokumentaciju za legalno posedovanje oružja. Ovim Predlogom zakona MUP je pokazalo koliko je bitno uvesti naoružanje u legalne tokove. Moram da pohvalim i najave izmena Zakona o krivičnom postupku koji dolaze iz Ministarstva pravde i kojima će se pooštriti kaznena politika, što će svakako povećati bezbednost naših građana i smanjiti ilegalno posedovanje oružja.

Inače, Srbija se nalazi na visokoj poziciji po broju ilegalnog oružja. Moram da napomenem da to nije problem samo zadnjih godina, već je to višedecenijski problem, a posledica je ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Takođe, na dnevnom redu ove sednice imamo i veliki broj međunarodnih sporazuma, što nam govori da Srbija vodi vrlo aktivnu spoljnu politiku. Želim da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića, koji sa celom Vladom i predsednikom Vučićem vrlo aktivno radi na unapređenju položaja Srbije u svetu, o čemu govori sve veći broj zemalja koji povlače priznanje tzv. države Kosovo.

Još jednom, želim da naglasim da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti iz MUP, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama dolazi kao odgovor na sve izazove koji su nas u vidu elementarnih nepogoda zadesili poslednjih godina, pre svega kada je reč o zemljotresima, poplavama, klizištima i drugim vidovima elementarnih nepogoda.

Kao narodna poslanica koja dolazi iz Kraljeva, mogu slobodno reći da poslednje decenije nije bilo gotovo godine bez neke ekstremne situacije izazvane pre svega prirodnim katastrofama. Evo, upravo sutra 3. novembra navršava se osam godina od kada je Kraljevo pogodio zemljotres koji je nažalost imao i ljudske žrtve, a i manje ili više je oštećeno preko 12 hiljada objekata.

Moram da iskoristim priliku i da napomenem da je dva sata posle zemljotresa stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić i da su upravo policajci i vatrogasci i pripadnici Vojske bili prvi koji su, dok je još postojala opasnost, bili ti koji su pomagali u raščišćavanju ruševina. Takođe i vi, gospodine Mariću, ste bili non-stop u Kraljevu u tim za Kraljevčane teškim danima.

Ono što iz današnje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći da je novembarski zemljotres iz 2010. godine za Kraljevo bilo ono što su majske poplave iz 2014. godine bile za Srbiju, a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicije zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama.

Za Jedinstvenu Srbiju namera predlagača ovog zakona, odnosno MUP, da se akcenat i značaj u mnogome prida lokalu, odnosno lokalnim samoupravama i svim institucijama koje su od značaja za ovu temu je dobar i u mnogome će doprineti da se pravovremeno reaguje na prirodne katastrofe.

Ovaj predlog zakona prati ciljeve Sendai okvira, odnosno da država ima primarnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, ali da tu odgovornost treba da podeli i da uključi lokalnu vlast, privatni sektor i druge institucije.

S druge strane, upravo u akcentu na lokal leži moja bojaznost kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava, posebno manjih opština koje nemaju dovoljno niti ljudskih, niti materijalni kapaciteta za realizaciju zakonski propisanih obaveza.

Vi ste i u ovom mogućem problemu našli rešenje i ono se nalazi u članu 29. predloženog zakona, a to je mogućnost lokalnih samouprava za udruživanje i time dostizanje odgovarajućeg nivoa kako kvaliteta, tako i kvantiteta ako pričamo o brojkama i o sredstvima.

Ovom prilikom želim da istaknem da je upravo inicijativa za ovakav vid odgovora na sve izazove izazvane klimatskim promenama i pre svega prirodnim katastrofama došlo od grada Kraljeva, od onog dela gradske uprave koje je nadležno za ove poslove, a koje nosi naziv Odeljenje za poslove civilne zaštite. Upravo je formiranje ovog odeljenja bila namera lokalnih političkih aktera da se sa problemima koje nose katastrofe sa sobom suočava preventivnim merama i aktivnostima, kao i formiranjem civilne zaštite.

Nova zakonska rešenja u smislu uvođenja instituta, poput registra rizika, planova za smanjenje rizika u mnogome će uticati na kvalitet budućih rešenja. Treba voditi računa da podzakonski akti i sve ono što sledi u primeni ovog zakona bude sinhronizovano, ali istovremeno i u funkciji održivog razvoja lokalnih samouprava, kao i Republike Srbije u celini.

Ono što želim da istaknem možda kao nepotpuno zakonsko rešenje je da se lokalne samouprave kažnjavaju ako nešto finansiraju, odnosno ne finansiraju, što se navodi u delu 12 – kaznene odredbe ovog predloga zakona. Kazne su predviđene za sve u sistemu, čak i za poverenike civilne zaštite koje su, složićete se, ipak na kraju veliki entuzijasti i dobrovoljci, odnosno volonteri kada su u pitanju aktivnosti civilne zaštite na lokalu.

Ovo su neke moje sugestije, ali svakako Jedinstvena Srbija želi da pohvali donošenje ovog zakona koji će dalje poslužiti kao kvalitetan alat u cilju adekvatnog odgovora na katastrofe.

Što se tiče Predloga zakona o policiji, po prvi put se izjednačavaju plate, tako da policijski službenik u Kraljevu i u Beogradu će imati iste plate, ljudi se bave istim poslovima, tako da nema potrebe da se jednako i ne tretiraju.

U poslednjih godinu dana primetan je broj uniformisanih policajaca na ulicama grada i u razgovoru sa građanima i sugrađanima, stekla sam utisak da se osećaju bezbednije zbog toga. Policajci su dobili nove uniforme i mislim da nikada se više nije vodilo računa o potrebama i o problemima policajaca, ali ja želim da pomenem i policijske inspektore koji su stub ministarstva i, za razliku od policajaca, oni ne dobijaju uniforme, već od svojih plata odvajaju novac za odela pošto rade u civilu i nadam se da će se u nekom narednom periodu i njima se pomoći u tom smislu.

Poslanička grupa JS podnela je tri amandmana na Predlog zakona o smanjenju katastrofa. Nadam se da će biti usvojeni. Bez obzira na to, poslaničke grupa JS podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će Jedinstvena Srbija podržati sve predložene zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice.

Gospođo Mihajlović, u vašem jučerašnjem izlaganju mogli smo čuti da se na dnevnom redu nalazi jedan potpuno novi predlog zakona iz oblasti građevinskih proizvoda. Ono što je bitno kod ovog Predloga zakona je da se u njemu uređuje tržište građevinskih proizvoda i podiže se nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, a takođe ostvaruju se i povoljnije cene za investitore usled konkurencije među proizvođačima.

Mislim da će nov zakon doprineti da domaći proizvođači budu konkurentniji na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u ostalim zemljama članicama Evropske unije. Sada kada kažemo da će se primenjivati evropski standardi, to znači da oni kategorišu proizvod, ali da država treba da odredi koji je proizvod kvalitetan, a koji nije za upotrebu.

Nadzor kvaliteta treba da bude ozbiljan i da se zna šta se traži od sertifikata i ja nemam sumnje da će upravo i biti takav i da će inspektori kažnjavati sve one koji ne budu ispoštovali stepen kvaliteta robe propisan zakonom, jer je bezbednost naših građana najbitnija.

Sa druge strane, novi propisi daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiti da objekti koji se grade, budu pre svega bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući živote i zdravlje ljudi.

Zemlje u našem okruženju već su donele ovaj zakon, a ja ću kao ilustraciju, koliko je on bitan, izneti podatak da na primer Slovenija, nakon usklađivanja svog zakona sa evropskim standardima, je samo u oblasti proizvodnje betona i betonskih proizvoda u periodu od 2002. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za 7%, a prihod od prodaje proizvoda slovenačkih firmi na teritoriji Evrope porastao je u tom periodu za čak 80%.

Ovaj predlog zakona predstavlja i preduslov za pristup međunarodnom tržištu, ali otvara i pristup tržištu EU. Od oko 500 miliona potrošača ima na tom tržištu, na šta mi iz JS gledamo kao dobru priliku za domaće proizvođače da svoju proizvodnju unaprede za veliko tržište na koje mogu da posluju.

Što se tiče Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je donesen 2015. godine, novina koja je predložena ovim izmenama i dopunama, donosi planove izgradnje samih aerodroma u sladu sa novim standardima.

Prosto ne mogu, kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva, da ne iskoristim priliku, kada već govorim o izgradnji aerodroma, da vas podsetim koliko je bitno, ne samo za Kraljevo, nego i za ceo Raški, Moravički i Šumadijski okrug, da se aerodrom „Morava“ u Lađevcima stavi u funkciju. Ovaj aerodrom pre svega ima ogroman uticaj na poboljšanje ekonomske slike tih okruga, otvara mogućnost da investitori vide taj deo Srbije kao povoljnije mesto za otvaranje fabrika. Na primer, u Kraljevu je počela izgradnja dve velike fabrike, koje će do 2023. godine uposliti 7.500 ljudi i verujem da će im otvaranje ovog aerodroma umnogome olakšati poslovanje.

Ono što je takođe od izuzetne važnosti, ali pre svega hitnosti, je početak izgradnje Moravskom koridora. To je oblast od Pojate do Preljine, gde živi 500 hiljada stanovnika i posluje čak 25 hiljada preduzeća. Možete misliti koliko će i građanima i privrednicima značiti bolja i brža povezanost sa auto-putem, a takođe je jasno da je od krucijalnog značaja za svakog potencijalnog investitora blizina auto-puta i aerodroma, nešto što određuje gde će podići fabriku. Otvaranjem aerodroma i izgradnjom Moravskog koridora bi se zaokružila slika ekonomsko-privrednog napretka tog dela Srbije.

Kada govorim o predlogu zakona o ozakonjenju objekata, treba istaći da će se njima omogućiti mnogo brže i efikasnije uklanjanje nelegalnih objekata, kao i da se onemogući promet, odnosno prodaja objekata koja nemaju konačno rešenje o legalizaciji. Sam problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija i trud i same Vlade i vašeg ministarstva da se ovom problemu stane na put je ogroman. U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalnih objekata i u proces legalizacije uključene su sve službe, ali mislim da prvenstveno treba više da se radi na osvešćivanju građana i apelovanju da što pre uđu u postupak ozakonjenja svojih objekata.

Cilj ovog predloga zakona je da postupak legalizacije bude brži, jednostavniji, efikasniji i što je za građane Srbije najbitnije jeftiniji.

Na samom kraju ću ponoviti, da će JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko predloga zakona i sporazuma i njih će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati.

Što se tiče Predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, svesni smo da je 2014. godine Srbija bila pred bankrotom i da je donošenje Zakona o privremenom smanjenju penzija bila ne politička, već ekonomska odluka i time se omogućilo da penzije i plate i dalje budu isplaćivane. Treba zahvaliti penzionerima koji su pomogli da se zemlja finansijski konsoliduje.

Što se tiče penzionera, znate i sami, ministre Đorđeviću, da oni ne koriste penzije samo za sebe, već da pomažu i decu i unuke i to je trend ne samo zadnjih par godina, već zadnjih decenija. Upravo iz tog razloga je veoma važno da svi zajedno o ovoj kategoriji našeg stanovništva brinemo na bolji način.

Mnoge lokalne samouprave brinu o svojim penzionerima koristeći sredstva iz svojih budžeta, ne očekujući da samo država pomaže bolji život penzionera. Tako je npr. u Kraljevu pre nekoliko dana održan sastanak čelnika grada i udruženja penzionera i sve u cilju da se poboljša položaj penzionera. Upućen je poziv trgovinskim lancima da se daje popust penzionerima. U dogovoru sa kraljevačkim pozorištem priređivaće se besplatne predstave za penzionere, a sve u cilju da se najstarijima omoguće kvalitetniji i sadržajniji penzionerski dani. U Jagodini penzioneri ne plaćaju prevoz, omogućuje im se redovna poseta lekarima, organizuju se razni izleti, sve o trošku lokalnog budžeta. To nam govori da i druge lokalne samouprave mogu da daju doprinos i da poboljšaju položaj penzionera u svojim gradovima.

Cilj reformi treba da bude stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema koji će omogućiti zasluženi socijalni položaj penzionera.

Najbitniji, odnosno ključni faktor koji garantuje stabilan penzioni fond je razvoj zemlje, nove investicije, nova zapošljavanja, čime se popravlja odnos između radnika, odnosno osiguranika i broja penzionera, s obzirom da sadašnji zaposleni finansiraju penzije. Zato i jeste jedan od glavnih ciljeva Vlade smanjenje nezaposlenosti i ona po poslednjim podacima u Srbiji iznosi ispod 12%, negde oko 11,9% i najmanja je u regionu i, čisto poređenje radi, pre pet godina iznosila je između 25% i 26%.

Pored borbe za svako novo radno mesto, moramo se i boriti da nam mladi ne odlaze iz zemlje, jer je naša demografska slika jako loša. Ne smemo imati problem kao zemlje u okruženju koje su imale ogroman odliv mladih i da u trenutku kada je ekonomija stala na noge nisu imali ko da im radi.

Zatim, pojačavanje konkurencije među poslodavcima i ulaganje u prekvalifikacije kako bi radnici u Srbiji mogli da prate svetske trendove, a opet sa druge strane investitori bi znali da ovde imaju kvalifikovanu radnu snagu pogotovo kada govorimo o IT poslovima. Time bi pratili i bili pripremljeni za tehnološku revoluciju, jer postoji bojaznost da će se zbog razvoja tehnologije, mašine zameniti radnu snagu, što bi se onda odrazilo i na sam penzioni sistem.

Kada već govorimo o prekvalifikaciji radnika, moram da spomenem da će u Kraljevu turska kompanija koja se bavi tekstilnom industrijom u naredne tri godine zaposliti oko 2.500 radnika koji moraju da poznaju rad na šivaćoj mašini, tako da već od 1. oktobra kreće prekvalifikacija radnika koji su na zavodu, a u grupi od 100 žena koje su već odabrane, čak 30% su žene preko 30 godina starosti. Zbog toga je bitno raditi na blagovremenoj prekvalifikaciji.

Ono što treba naglasiti kao rezultat reformi je da je ukupan udeo doprinosa u ukupnim prihodima fonda, na primer, 2012. godine bio 51,8%, dok su dotacije iznosile 48,2%. U 2018. godine dotacije bi mogle biti ispod 30%, zahvaljujući povećanju zaposlenih i boljoj naplati doprinosa.

Kao što sam na početku rekla, ministre Đorđeviću, poslanička grupa JS će glasati za predloženi zakon, ali kao poslanica koja dolazi iz socijalne odgovorne partije, moram da se osvrnem na problem oko 250 hiljada starih koji nemaju penziju. Statistika pokazuje da su žene posebno pogođene nemaštinom, jer od ukupnog broja starih bez ikakvog primanja čak 80% čine žene. Znam da sistem PIO počiva na principu među generacijske solidarnosti, odnosno da sadašnji zaposleni i zarada na ime doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje obezbeđuje penzije današnjim penzionerima.

U okviru našeg sistema socijalne zaštite postoji materijalno obezbeđenje porodice za starije od 60 godina koji su socijalno ugroženi. Da li je ova mera dovoljna za zaštitu starih lica? Treba da bude predmet analize, i ako se pokaže kao nedovoljna, kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, a u skladu sa mogućnostima, omogućiti da takva lica dostojanstveno prožive treće doba. Ne smemo zaboraviti da su ovakva lica upravo u godinama kada su bila na vrhuncu radne snage prolazila kroz težak period tranzicije, a kada su se ponovo stvorili uslovi za rad, poslodavci ih više nisu hteli angažovati zbog godina starosti.

Sigurna sam da je ovo problem koji vi, ministre Đorđeviću, kroz vaše Ministarstvo pokušavate na najbolji način da rešite. Imate primer Makedonije koja će 2020. godine uvesti socijalne penzije, a jedan od uslova je da se zadnjih 20 godina živelo u toj zemlji. Takođe, Hrvatska je na korak od uvođenja ovakvih penzija.

Što se tiče predloga o visokom obrazovanju, stigao je oktobar, a sa oktobrom se opet otvara pitanje starih studenata. Za nas iz JS ništa nije sporno. Studentima se pruža još jedna prilika da završe studije po programu po kome su i upisani. Na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni program. Ohrabrujući je podatak da je veliki broj studenata uspeo da tokom prethodnih produžetaka završi fakultet. Mislim da ih je na početku bilo oko 24 hiljade, a sada govorimo o oko 4.000 studenata.

Izmena Zakona o visokom obrazovanju predviđa i priznavanje osporenih doktorata na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija. Komisija za akreditaciju osporila je 103 diplome na 22 privatna fakulteta i mislim da nije sporan kvalitet i rad samih studenata, već ne ažurnost i manjkavost tih fakulteta. Time bi se ispravila nepravda prema studentima koji nisu krivi, jer prosto nisu znali da fakulteti nemaju potrebnu dokumentaciju i sami ste rekli, ministre, da bi se izbegle mnogobrojne tužbe.

Paradoks je, ministre Šarčeviću, da je bivši saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, odnosno njegovo telo, Komisija za akreditaciju, u dva navrata akreditovala fakultete kojima se sada osporavaju pomenute doktorske diplome.

Možda ću na trenutak izaći iz teme visokog obrazovanja, ali svakako neću izaći iz teme obrazovanja, a pogotovo ne iz teme koja životno interesuje građane čiji smo mi predstavnici, a u konkretnom slučaju moje Kraljevčane.

Upoznati ste sa problemom, ministre, koji je ovih dana aktuelan, a u vezi je sa vršnjačkim nasiljem u jednoj osnovnoj školi u Kraljevu. Vaše Ministarstvo, a i vi sami ste bili u pat poziciji. Sa jedne strane imate učenika koji ima pravo na redovno školovanje, ne samo pravo, nego i obavezu, jer je osnovno obrazovanje obavezno. Sa druge strane, imate grupu učenika koji se osećaju ugroženim od njegove strane i roditelje koji su zabrinuti za bezbednost svoje dece. Hvala što ste učestvovali u rešavanju ovog problema tako da obe strane budu zadovoljene. Pokazali ste da je država zainteresovana za rešavanje problema vršnjačkog nasilja koje postoji godinama unazad, ali je u poslednje vreme postalo vidljivije, o njemu se govori, ukazuje se na problem, što je dobro, jer je to put za rešavanje. Problem može da se reši ako se uključe institucije, škola, roditelji, pa i sama deca.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova, jer su mnogi međunarodni ugovori, koji su danas na dnevnom redu, rezultat velikog angažovanja i rada, kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i ozbiljnog i predanog rada Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa ministrom Dačićem.

Mislim da su svi građani Srbije, ako ne svi, onda većina, sa velikom pažnjom i interesovanjem pratili posetu predsednika Republici Kini i nadam se da će se uskoro u Skupštini na dnevnom redu naći sporazumi koji su tamo dogovoreni. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, u vašem izlaganju gospodine Ružiću čuli smo da se na Zakon o lokalnim samoupravama čekalo pet godina, da ste Nacrt zakona dostavili predstavnicima gradova i opština, da su se vodile dve javne rasprave, što je svakako za pohvalu. Ono što je bitno i što treba da se naglasi je poruka koju Republika šalje - da vlast na lokalu više uključi građane u proces odlučivanja, ali i da se budžetima planiraju podsticaji za rađanje shodno strategiji Vlade Republike Srbije.

Bitno je da se sve institucije uključe u borbu protiv bele kuge, a samim tim i opštine i gradovi, jer sve aktivnosti na nacionalnom nivou moraju biti praćene aktivnostima na lokalnom nivou i u tom pravcu za ovu godinu je predviđeno 566 miliona dinara, što je pet puta više nego prošle godine kada je za ta sredstva konkurisalo svega 15 opština.

U današnjem izlaganju mog kolege Vujića čuli smo da je ministarstvo tražilo od lokalnih samouprava mišljenje o načinu borbe protiv bele kuge. Ne kažem da adresa nije dobra, ali nikako ne smemo da zaobiđemo i mišljenja majki, a to ne govori kao narodni poslanik već upravo kao majka, jer ste akcenat stavili na podsticaj rađanja trećeg i četvrtog deteta i mislim da vam majke mogu najbolje reći koji su razlozi zbog kojih se odlučuju za ne rađanje trećeg i četvrtog deteta.

Mišljenja lokalnih samouprava jesu bitna, a pogotovo ako dolaze od onih gradova koji o trošku svog budžeta potpomažu i podstiču rađanje dece, a to je grad Jagodina koji je godinama unazad prepoznao da je ključni problem države Srbije mali natalitet i podsticajem iz gradskog budžeta doprineo da Jagodina bude jedan od gradova, ako ne i jedini grad, koji svake godine beleži porast u rađanju dece.

Država je krenula putem decentralizacije, ali je važno da se zadrži kontrola nad zakonitošću rada jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da je predloženi Zakon o lokalnoj samoupravi dobar, ja ću na kratko izaći iz okvira teme, jer postoji nekoliko važnih problema koje moramo da sagledamo, a ja znam da će Ministarstvo za lokalnu samoupravu sa vama na čelu, gospodine Ružiću, moći da ih reši.

Naime, postoji velika razlika u veličini jedinica lokalne samouprave, kada kažem veličina ne mislim samo na broj stanovnika, već i na površinu opštine i gradova. Tako, na primer, dok u gradskoj opštini Vračar na površini manjoj od tri kvadratna kilometra, prema popisu iz 2011. godine, živi 56 hiljada stanovnika, u gradu Kraljevu na površini od 1.530 kvadratnih kilometara živi samo 125 hiljada ljudi. Dakle, Kraljevo je više od 500 puta veće od Vračara, a ima tek dvostruko više stanovnika.

Jasno vam je da smo u obavezi da na velikom području obrazujemo sve komunalne delatnosti od obezbeđivanja zdrave pijaće vode, iznošenja smeća do gradskog i prigradskog prevoza, a pri tom su izvorni prihodi koji mogu da se prikupe od malobrojnog stanovništva nedovoljni. Iz tog razloga, kao poslanica iz Kraljeva, zalažem se da država pomaže više gradovima i opštinama koje imaju veliku teritoriju a mali broj stanovnika.

Još jedan problem koji postoji je to da je neophodno organizovati još jedan nivo lokalne samouprave. U Srbiji iznad gradova i opština nemamo viši nivo lokalne vlasti, jer okruzi su oblik dekocentracije, a ne decentralizacije vlasti. Zato je neophodno zakonom predvideti kao obavezan čvrsti oblik saradnje između susednih opština i gradova, gde bi oni mogli zajedno da rešavaju probleme koji se ne mogu rešiti u jednoj opštini ili u jednom gradu.

Na primer, Kraljevo je sa opštinama Raškom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom i Paraćinom, uz pomoć francuskih partnera, zajedno radilo na izgradnji regionalne deponije.

Takođe, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština napravljen je Protokol o saradnji sa svim opštinama i gradovima koji se nalaze u slivu Zapadne Morave, kako bi mogli zajedno preventivno da deluju u cilju sprečavanja elementarnih nepogoda.

Mislim da bi uspostavljanjem viših nivoa saradnje susednih opština i gradova doprinelo povećanju broja opština i gradova koji međusobno sarađuju, a u ovom predloženom Zakonu o lokalnoj samoupravi se krenulo u tom pravcu.

U vašem obrazloženju Zakona o lokalnoj samoupravi ističete da će se unaprediti funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave. Upravo su mesne zajednice mesta gde se prepoznaju problemi, gde građani preko svojih zajednica mogu da ukazuju na probleme življenja. Ne kažem da to do sada nije bila praksa u gradovima i opštinama, ali će sada biti obaveza lokalnih samouprava da unaprede mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, što je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitno, i to je dobar pokazatelj da je državi kvalitet života njenih građana najbitniji.

Što se tiče Zakona o matičnim knjigama, mogu da iskoristim priliku da pohvalim gradsku upravu iz grada iz koga dolazim, iz Kraljeva, jer su oni među prvima elektronskim putem povezali mesne kancelarije sa odeljenjima za opštu upravu u okviru gradske uprave, tako da građani na seoskom području mogu da preuzmu izvod iz knjige rođenih, venčanih, umrlih bez dolaska u gradsku upravu. Građani mogu da dobiju ova dokumenta na nekoliko svetskih jezika, tako da nemaju dodatne troškove u plaćanju prevodioca.

Inače, grad Kraljevo vodi matične knjige za šest opština sa područja KiM i sve su unete u centralni sistem, a to znači ako je neko rođen u Kraljevu ili Zvečanu može da uzme izvod u Beogradu.

Ono što stvara problem, a ujedno i za vas molba, gospodine ministre, jeste da su matičnim službama u Kraljevu potrebniji savremeniji računari, jer ovi postojeći ne podržavaju sve aplikacije vašeg ministarstva, a sami ste rekli da je prevođenje matičnih knjiga veliki poduhvat. Mislim da bi pomoć ministarstva u vidu donacija savremenih kompjutera bio podstrek zaposlenima, s obzirom da su među prvima u Srbiji preveli matične knjige u elektronski oblik, da i dalje odgovorno rade na modernizaciji uprave na lokalu.

Što se tiče predloga za izbor guvernera NBS, poslanička grupa JS će podržati predloženog kandidata, gospođu Jorgovanku Tabaković, imajući u vidu da je inflacija u prethodnih pet godina očuvana na prosečnom nivou od 2%, što je u rangu najstabilnijih evropskih država, da je očuvana stabilnost deviznog kursa, da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama spušten na minimum. Verujemo da će gospođa Tabaković u novom mandatu, na čelu NBS, održati kurs pozitivnog poslovanja ove ustanove.

Na samom kraju, poslanička grupa JS će sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice podržati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pitanje postavljam ministru Đorđeviću, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Obraćam se u ime Organizacije osoba sa invaliditetom iz Kraljeva, a povodom donošenja zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom, na kojem već godinama radi radna grupa, ali se o ovom zakonu, po mom mišljenju, nedovoljno govori u javnosti. Ovo pitanje interesuje preko 500 organizacija koje okupljaju i rade sa više od 800.000 osoba sa invaliditetom u našoj zemlji i još više članova njihovih porodica.

Zakon bi trebao da omogući pravnu sigurnost i trajnu održivost reprezentavnih organizacija osoba sa invaliditetom koji se zbog finansijskih problema i neregulisanog pravnog statusa suočavaju sa problemom opstanka i javlja se potreba za ukidanje nekih od postojećih usluga koje pružaju svojim članovima zbog visokih materijalnih troškova.

Takođe, dodatnu potrebu za ovim zakonom predstavlja i činjenica da opstanak ovih organizacija zavisi od volje lokalnih jedinica samouprave, u smislu načina na koji će se finansirati rad organizacija, pa se usled razlike u ekonomskoj razvijenosti gradova i opština, ali i političke volje, javlja jaz u radu i statusu organizacija.

Činjenica je da je organizacijama osoba sa invaliditetom neophodan konkretan pravni akt, jer bi se na takav način stvorili direktni uslovi za poboljšanje položaja i prava osoba sa invaliditetom u našoj zemlji. Rešavanje pravnog statusa ovih organizacija u skladu je sa reformskim procesom unapređenja socijalne zaštite u Srbiji, a to bi takođe stvorilo i preduslove za razvoj usluge i sistema socijalne zaštite, kao i rešavanja mnogih pitanja od značaja za bolji kvalitet života građana i građanki sa invaliditetom.

Dakle, moje konkretno pitanje ministru Đorđeviću je kada će se Predlog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom naći u skupštinskoj proceduri, jer mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je donošenje ovog zakona od velike važnosti za dalji rad i opstanak ovih organizacij, a samim tim od suštinske je važnosti za bolji položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji? Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici. Juče, danas raspravljamo o tri seta zakona koji su iz oblasti prosvete i, gospodine Šarčeviću, za nas iz Jedinstvene Srbije je bitno da su oni u skladu sa reformama školstva u Srbiji i da nam donose novi kvalitet u obrazovanju. Zbog toga ću u danu za glasanje imati podršku poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.

Važeći Zakon o udžbenicima je usvojen 2015. godine i tad je bilo raznih kritika na ovaj zakon. Mišljenja sam da je predloženi Zakon o udžbenicima o kojem danas govorim najbolji i najkompletniji u odnosu na prethodna tri donesena zakona.

U pripremi ovog zakona učestvovala je Radna grupa, a ja sam u razgovoru sa predsednikom Saveza slepih i slabovidih iz Kraljeva saznala da ste vi, ministre, pozvali predstavnike Saveza na sastanak, da dostave sva potrebna rešenja koja treba da se ubace u zakon i da ste vi njihove sugestije prihvatili, što je svakako pohvalno za vas i za vaš kabinet.

Upravo ovaj Predlog zakona o udžbenicima donosi nam novine, a to je cena za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reše problem udžbenika predviđen slabovidoj deci koje izdavač zbog malog broja tiraža nije želeo da štampa. Ono što su škole pre radile u nedostatku udžbenika i asesitivne tehnologije je to da su najčešće uvećavale kopije postojećih udžbenika, ali po meni postoji drugi problem u obrazovanju slepe i slabovide dece – nedostatak pedagoških asistenata, koji bi sedeli sa slepom i slabovidom decom i pomagali im u savladavanju gradiva koje je prilagođeno deci bez invaliditeta, a ne njima.

Nama iz JS je važno da svi naši građani, a pogotovo deca imaju jednake uslove za dostojanstven život, a pogotovo za obrazovanje, ali o problemu pedagoških asistenata, da ne bi previše iz teme, ću pričati nekom drugom prilikom.

Predloženi zakon je dobio pozitivne komentare stručne javnosti. Iz Udruženja izdavača udžbenika su ocenili da se ovim zakonom sistemski rešavaju problemi i da je jako dobro što je u izradi zakona učestvovala Radna grupa.

Jedna od najvećih promena koje predloženi zakon donosi jesu kvote od 5% za ulazak udžbenika u škole. Prethodnim zakonom je definisano 5% kao cenzus tako što se rangiraju udžbenici. Ako ne uđu u izbor, ukidaju se i nemaju mogućnost tri godine da konkurišu. To je bila otežavajuća okolnost za velike izdavače, a posebno za brojne male izdavače. Prema novom zakonu udžbenici se biraju na četiri godine.

Meni kao roditelju jednog školarca i jednog budućeg školarca je jako važno i htela bih da pohvalim što se ovim predlogom zakona uvode digitalni udžbenici. Znam da je to jako skupa oblast i da treba puno ulaganja, da treba raditi na obuci zaposlenih, ali to je nešto što mora da se uvede u škole, i to iz više razloga.

Prvi razlog je što nam dece beže iz škole jer im je dosadna. Moramo da decu motivišemo, da način učenja u školama prati modernizaciju, da im predavanja budu zanimljiva, a fokus da bude na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi u školi završi se u školi, tako da domaći zadaci koji bi se radili kući bi bili minimalni, a deca bi imala više vremena za druženje i za vanškolske aktivnosti, npr. sport.

Drugi razlog što je uvođenje digitalnih udžbenika dobro je to što će se smanjiti težina školskih rančeva, a složićete se da su oni preteški, da je prosečna težina negde oko šest, sedam kilograma i zato nam 2/3 đaka ima loše držanje, a čak 90% đaka pati od nekog deformiteta stopala. Pravilo je da đačka torba ne sme da bude teža od 10% težine deteta, ali u praksi je to drugačije.

Treći razlog, a mislim da je on za roditelje i najbitniji, je to što će se uvođenjem digitalnih udžbenika smanjiti troškovi za nekih 15%, što za jedan porodični budžet nije zanemarljiva stavka.

Po prvi put, u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja, svako treće i naredno dete dobiće besplatne udžbenike što je svakako pohvalno, kao i besplatni udžbenici za oko 90 hiljada osnovaca.

Htela bih i samo par rečenica o Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovaj zakon je bitan za približavanje sistema obrazovanja i tržišta rada. Za vaše ministarstvo, gospodine Šarčeviću, nije bio ni malo lak posao napraviti nacrt zakona i znam da se na Nacionalnom okviru radilo u proteklih 10 godina, a uglavnom u okviru projektnih inicijativa. U Radnoj grupi koja je radila na zakonu učestvovala je 21 institucija, i to govori o složenosti problema koji se rešavaju ovim zakonom.

Ovaj zakon obuhvata sve postojeće nivoe i vrste kvalifikacija sticane formalnim i neformalnim obrazovanjem, nezavisno od životnog doba. U praksi, cilj ovog zakona je da povezuje standardne kvalifikacije i standardna zanimanja i da se kroz registar predstave budućim poslodavcima i naravno građanima.

Zbog svega ovog što sam navela, i kao što sam na početku naglasila, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, odnosno ministru Đorđeviću. Poštovani ministre, razlog zbog koga danas postavljam pitanje jeste problem nekoliko hiljada dece sa invaliditetom, čiji se roditelji, odnosno porodica suočavaju sa problemima i poteškoćama svakog dana. U 24% porodica, jedan od roditelja je morao da odustane od posla da bi se starao o detetu, jer je toj deci potrebna stalna nega i pažnja zbog čega roditelji nisu u situaciji da rade i ostanu bez prihoda.

Smatram da niko ne može da se smatra o detetu od samog roditelja i da trebamo da učinimo nešto da pomognemo tim porodicama. Podržavanje jednog roditelja i priznavanje tom roditelju statusa koji se priznaje hraniteljima, od izuzetne je važnosti za teško bolesnu ili decu sa invaliditetom, kojima je za oporavak i dostojanstven život preko potrebno da ostanu da žive u svom prirodnom orkuženju okruženim članovima svoje porodice.

Roditelji žele da se izjednače sa hraniteljima, da steknu ista prava, jer su hranitelji za to plaćeni i do 50.000 dinara, a roditelji su skroz isključeni iz ovog sistema podrške. Roditelji u sve probleme sa kojima se suočavaju zbog bolesti dece su još i na rubu materijalne egzistencije.

Prvenstveno, ja kao roditelj, a zatim i kao narodni poslanik koji u ovom parlamentu predstavlja jedinstvenu Srbiju, a za nas je porodica stub društva, postavljam pitanje – da li u Ministarstvu rade na Predlogu zakona o socijalnoj zaštiti? Da li su se sastali sa predstavnicima udruženja koju čine roditelji ili deca sa smetnjama, koji su pokrenuli inicijativu za uvođenje statusa roditelja - negovatelj, i dobili više od 60.000 potpisa?

S obzirom da je usvajanje ovakvog zakona od izuzetne važnosti da bi se regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodice dece sa invaliditetom. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministri sa saradnicima i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu su rezultat temeljnog rada resornih ministarstava na daljem unapređenju i podizanju kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, i upravo kao takvi će imati podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije u danu za glasanje.

Što se tiče Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji, iz vašeg jučerašnjeg obraćanja, gospodine Ružiću, stekao se utisak da vaše ministarstvo stavlja akcenat na uvođenje reda u administraciji i obezbeđenje što boljeg učinka javne uprave i to je svakako dobar signal svim lokalnim samoupravama da moraju da funkcionišu na isti način, u istim rokovima i u istim zakonskim osnovama. Upravo će osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu to i omogućiti.

Postoje zaposleni u lokalnim samoupravama koji ne sagledavaju značaj svoje uloge i svog angažovanja na radnom mestu, što zbog indolentnosti, nezainteresovanosti, a često i zbog nedovoljnog znanja, a da pri tom imaju istu ili ravnopravnu naknadu sa onima koji daju svoj maksimum.

Ovim Predlogom zakona takvi zaposleni će se uputiti na stručno usavršavanje i edukaciju i istovremeno će se napraviti razlika između rada i nerada. Kao krovna obrazovna institucija Nacionalna akademija za javnu upravu će imati ključnu ulogu u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja kao i efikasnosti u profesionalnom pružanju usluga građanima.

Cilj Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je efikasan sistem javne uprave, i zato su potrebni javni obučeni državni službenici. Verujem da će, i smatram da će Predlog ovog zakona upravo doprineti ostvarenju tog cilja.

Ministarstvo za lokalnu samoupravu je na dobrom putu da transformiše lokalne samouprave u moderne, ekonomične i odgovorne. Ipak, postoji veliki problem, broj problema u radu lokalnih samouprava zbog nedovoljne obučenosti i usklađenosti zaposlenih sa savremenim metodama poslovanja koje donosi svakodnevna modernizacija, ali Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu doprinosi njihovoj edukaciji a samim tim i smanjenju troškova koji bi dodatno opteretili lokalni budžet.

Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu je usko povezan sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima koji će omogućiti njegovu implementaciju i definiše sam program i rad Nacionalne akademije.

U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, član 97ž odnosi se na predavače na Nacionalnoj akademiji i svako se vodilo, i vodi će se računa da ti predavači budu afirmisani i stručni, ali sam ja mišljenja, gospodine Ružiću, da bi kao predavače mogli i uključiti i zaposlene u lokalnim samoupravama koji su se dokazali na svojim radnim mestima jer su upravo oni najbolji poznavaoci problema u radu javnih uprava.

Poslanici poslaničke grupe Jedinstvena Srbije su podneli jedan amandman na član 2. Predloga zakona kojim se menja član 97v stav 1. a koji se odnosi na program obuke rukovodioca. Mišljenja smo da rečenicom – da na obuku idu i oni koji se pripremaju da budu rukovodioci, ostavlja se prostor za favorizovanje određenog dela državnih službenika jer oni ne mogu unapred znati da će biti postavljeni na rukovodeća radna mesta. Više o amandmanu ću pričati u danu kada budemo o Zakonu raspravljali u pojedinostima.

Zakon o informacionoj bezbednosti nam donosi izmenu jednog člana ali ja želim da iskoristim ovu priliku i da skrenem pažnju na to koliko je informaciona bezbednost jedne zemlje bitna, pogotovo u današnjem globalno izazovnom vremenu. Izazovnom, pre svega, u smislu bezbednosti, a informaciona bezbednost je duboko prožeta sa svim terorističkim napadima. Svedoci smo da su takvi napadi, maltene, svakodnevni. Evo, pre neki dan je, i u Americi se desio jedan takav gde je smrtno stradalo više od 50 ljudi. Na sreću u Srbiji još uvek nemamo taj vid nasilja, ali svakako da nas brine bezbednost u regionu i u svetu, jer rizik uvek postoji i mi prosto moramo biti spremni.

Srbija ima Strategiju razvoja informacione bezbednosti i time je potvrđena spremnost države da se suoči sa globalnim izazovom zaštite podataka. Za mene kao narodnu poslanicu, ali pre svega, kao roditelja je jako bitno što je strateški planirano pružanje saveta i prijava u vezi sa bezbednošću dece na internetu. Ovoj temi treba podići svest pre svega roditeljima i samoj deci, ali uključiti što više škola i nastavnog osoblja edukacijom kroz različite školske programe.

Predlog zakona o elektronskim dokumentima i poslovanju je osnova za uspostavljanje moderne e-uprava u Republici Srbiji koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge. Efikasnost ovog predloga zakona ogledaće se u uštedi vremena, smanjenju troškova poslovanja, isključenju odlazaka na šaltere. U našoj zemlji upotreba elektronskih dokumenata još uvek izaziva nepoverenje kod većine stanovništva i svi dalje više veruju papirnim dokumentima, stoga moramo raditi na podizanju svesti kako građana tako i službenika.

Kao što sam i na samom početku rekla, upravo su ovi predlozi zakona rezultat modernizacije i unapređenje rada počev od državnih službenika, lokalnih samouprava, pa do samim ministarstava i u danu za glasanje imaće podršku poslaničke grupe JS. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.
Predloženi zakon o stanovanju i održavanju zgrada je privukao veliku pažnju javnosti, što i zaslužuje, jer će se njime konačno uvesti red u zgradama, definisati obaveze stanara, a takođe će se i utvrditi i održivi način stanovanja, a sve u cilju da se građanima omogući kvalitetniji život u stambenim jedinicama.
Zakonom se ne predviđaju dodatni troškovi, a jedna od glavnih novina je uvođenje obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara koja bira upravnika zgrade, s tim da je ostavljena mogućnost stanarima da se dogovore i da tog upravnika izaberu između sebe. U slučaju da se ne dogovore, mogu da angažuju profesionalnog upravnika van zgrade, što vidim i kao šansu za lokalne stambene agencije da na taj način prošire svoju delatnost i ponude zgradama usluge profesionalnih upravnika.
Često je nemoguće napraviti dogovor među stanarima i kao epilog toga imamo ruinirane zgrade koje niko ne održava, oštećene fasade, a i vi ste, poštovana ministarko, u svom izlaganju napomenuli da postoje slučajevi gde su takve zgrade bile opasnost po treće lice. Upravo ovim zakonom imaćemo odgovorno lice koje će brinuti da takvih slučajeva više ne bude, a sa druge strane institucije će znati sa kim treba da razgovaraju ukoliko se nešto tako i dogodi.
Na primer, u Kraljevu ima oko 550 registrovanih ulaza, od toga 115 potpisanih ugovora sa lokalnom stambenom agencijom, a svega njih 15 je aktivno. To je upravo realna slika odnosa stanara prema zgradama u kojima žive.
Mislim da život u stanu podrazumeva iste obaveze, u smislu održavanja, kao i život u porodičnoj kući. Zamislite da porodica koja živi u kući dozvoli da joj krov prokišnjava, da joj fasada oronula, da je dvorište zapušteno i da sačeka da neko iz komšiluka dođe i da sav taj posao obavi umesto njih. Tako ne ide. Stanari bi trebalo da postanu svesni svojih obaveza prema zgrada u kojima žive. Ukoliko nisu u stanju da se dogovore da zajedno brinu o funkcionalnosti zgrade, ovim zakonom imaju mogućnost da angažuju stručno lice, u ovom slučaju licenciranog upravnika koji će se brinuti o tome.
Mora da postoji spona između građana, lokalne samouprave i lokalne stambene agencije. Građani treba da budu inicijatori, a lokalna samouprava treba da nađe način da preko stambenih agencija unapredi život u stambenim jedinicama. Ideja koja postoji u nekim gradovima je da lokalne samouprave predvide svojim budžetom fond kojim bi se građani subvencionisali ili kreditirali radi održavanja fasade, ili ulagali u energetsku efikasnost svojih zgrada. Naravno da bi svakako bile bolje subvencije, jer bi se na taj način građani podstakli da vode brigu o svojim zgradama koje nisu, u krajnjem slučaju, ni samo njihov problem i briga, već i briga lokalne samouprave.
Takođe se konačno ovim zakonom, posle 70 godina, rešava pitanje zaštićenih stanara koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom oni vraćeni vlasnicima, a takvih je vlasnika u Srbiji trenutno oko 1.500. Ovim zakonom bi stanovi bili vraćeni pravim vlasnicima, a zaštićeni stanari bi bili preseljeni u stanove u javnoj svojini i imali bi mogućnost otkupa tih stanova.
Stavljam akcenat na to da ovaj zakon ima opšti interes konačno uvođenje reda i kao takav svakako će imati podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje.
Što se tiče Predloga zakona o upravljanju aerodromima, predviđeno je da upravljanje aerodromima postane delatnost od opšteg interesa i mogućnost davanja aerodroma u koncesiju kako bi se obezbedio novac za njihov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje. Za nas iz poslaničke grupe JS svaki aerodrom je bitan, tako da je osnivanje Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ svakako dobro, iz razloga što bi se uticalo na bezbednost letenja, ali bi se i omogućilo da se neki aerodromi koji nisu u funkciji konačno osposobe.
To je slučaj i sa Aerodromom „Morava“ u Kraljevu. Ja kao Kraljevčanka verujem da će uskoro Aerodrom „Morava“ biti u funkciji za civilne letove. Znam da je Vlada Republike Srbije, a i vaše Ministarstvo prepoznalo potencijal ovog aerodroma i koliko je njegovo funkcionisanje bitno za ekonomski i privredni razvoj celog Raškog okruga.
Treba istaći podatak da u slučaju da Aerodrom „Nikola Tesla“ bude privatizovan koncesijom na 25 do 30 godina, budžet Srbije bi po tom osnovu imao prihod od 550 do 600 miliona evra, što svakako nije zanemarljiva suma. I ovaj Predlog zakona će imati punu podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo šest Predloga zakona. Ja ću o svakom reći po nešto, ali ću akcenat staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, odnosno o njegovoj važnosti za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Grad Kraljevo.
Ovaj zajam se odnosi na projekat urbane generacije Dositejeve ulice u Kraljevu, a sprovodi se u cilju otklanjanja posledica zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo i centralne delove Srbije i stanje i struktura objekata koji se nalaze u tom naselju. Najveći deo tih objekata je pravljen za stanovanje radnika koji su radili u „Fabrici vagona“ i „Magnohromu“, a predviđeni su za samce, ali su se kasnije tu stvarale porodice koje i dan danas tu žive.
Inače, u zemljotresu koji je pogodio Kraljevo 2010. godine, pored nažalost ljudskih života oštećeno je oko 24.000 objekata, izgrađeno je oko 500 novih kuća, a na desetine stambenih objekata je potpuno rekonstruisano.
Prva zamisao je bila da se projekat realizuje sa nešto manje od 30 miliona evra, odnosno 650 stanova, međutim kasnije se došlo do sadašnjeg projekta koji je koncipiran na oko 13,5 miliona evra, odnosno 366 stanova smeštenih u četiri nove osmospratne zgrade u stambenom naselju Pic mala u Dositejevoj ulici.
Naime, iznos od 13,5 miliona evra bio bi podeljen 60% i učešća države, odnosno država bi uzela zajam od osam miliona evra, a grad Kraljevo bi kroz izradu infrastrukture uložio oko pet miliona evra, odnosno 40%.
Država se zadužuje, realizuje projekat preko Ministarstva za građevinu i infrastrukturu i preko grada Kraljeva koji je imenovao projektnu jedinicu za upravljanje projektom i projektnu komisiju.
Grad Kraljevo izvršio je eksproprijaciju kompletnog zemljišta, uradio planske akte, urađen je projekat za celo naselje, izvršeno ispitivanje zemljišta, dobijena je dozvola za gradnju infrastrukture na zemljištu budućeg naselja i time su stvoreni uslovi za gradnju prve faze. Mislim da je od kraja 2013. godine kada je urađena studija izvodljivosti, pa do današnjeg dana kada o ovom sporazumu i raspravljamo u ovom visokom domu, najzahtevniji proces bio prikupiti potrebnu saglasnost svih vlasnika stanova, odnosno saglasnost 366 porodica koje su trebale da se dogovore i saglase oko ovog projekta, odnosno saglasiti želje stanara i mogućnosti ovog projekta.
Potpisan je najveći broj predugovora, a sve na osnovu vanredne dokumentacije, s obzirom da je bilo stanova koji nisu imali dokumentaciju koju treba da poseduju vlasnici, a i činjenica je da su zakoni, standardi menjani više puta od momenta izgradnje.
Grad je tu izašao u susret vlasnicima i pomogao im da prikupe svu potrebnu dokumentaciju. Stanovi se menjaju kvadrat za kvadrat, s tim da sam već napomenula da su stanovi bili nefunkcionalni i da su većinom bili veličine 12 metara kvadratnih, a s obzirom da po novom zakonu stambene jedinice ne mogu biti manje od 27 metara kvadratnih, mnogim porodicama će ovo biti mogućnost da prošire životne prostore. Razliku kvadrata će moći da zakupe ili otkupe po povoljnim cenama. Opet je dobro što sredstva dobijena tim putem Grad Kraljevo će upotrebiti za izgradnju novih stambenih jedinica za socijalno stanovanje.
Mogu konstatovati da je Grad Kraljevo u najvećem procentu u saradnji sa resornim ministarstvima, posebno sa Ministarstvom za građevinu i infrastrukturu odoleo izazovima i stvorio uslove da se sporazum danas nađe na dnevnom redu i da se nadam se ratifikuje, što je svakako preka potreba građana Dositejeve ulice.
Realizaciju ovog projekta građani Kraljeva vide i kao šansu za aktiviranje građevinske operative koja je bila jedna od najboljih u bivšoj Jugoslaviji, ali i privatnih firmi koje su napravile imidž u ovoj oblasti, u poslednje vreme.
Izaći ću iz teme, moram pomenuti da je Kraljevo u jednom trenutku primilo oko 30.000 interno raseljenih lica, od kojih je 20.000 ostalo u Kraljevu. Razlog njihovog dolaska je svakako strašan, jer su prognani sa svojih ognjišta, u Kraljevu su dobro došli, ali možete zamisliti koji je to bio udar na postojeću infrastrukturu u Kraljevu, koje je u tom momentu imalo oko 80.000 stanovnika.
Mislim da zbog toga Kraljevo zaslužuje podršku, kao i građani Dositejeve ulice i verujem u podršku svih kolega, jer bi ratifikacijom sporazuma omogućili građanima Dositejeve bolje standarde u smislu stanovanja, ali i šansu gradu da stvori nove vrednosti realizacijom ovog projekta. Zahvalnost svakako Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima, jer su prepoznali potrebe Kraljeva i stanovnika Dositejeve ulice.
Želim da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je neophodno da što pre stavimo u funkciju aerodrom Morava, što bi bio veliki potencijal za Kraljevo, a i gradove u okruženju. Time bi privukli nove investitore i stvorili povoljne uslove za otvaranje novih radnih mesta, koja su neophodna u tom delu Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, za budžetsku podršku, od ministra Vujovića smo čuli da ovaj kredit neće uticati na rast javnog duga, da će biti namenjen za budžetsku podršku, odnosno da ćemo njime finansirati ili postojeće obaveze po dospelim kreditima ili samo plaćati kamate ili kombinovati.
Kredit je na 10 godina, sa pet godina grejs periodom i petogodišnjim rokom otplate po kamatnoj stopi od 2,25%. U slučaju da, a nadam se da ćemo ratifikovati ovaj sporazum, kredit će nam biti na raspolaganju u decembru 2016. godine ili u januaru 2017. godine.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora „Apeks“, zajma za mala i srednja preduzeća, treba reći da je to jedan od najboljih vidova kreditiranja. Na taj način se stvaraju uslovi za rast kreditne ponude malih i srednjih preduzeća i obezbeđuju povoljni izvori za finansiranje njihovih projekata. Veoma je važno napomenuti da je novina ove kreditne linije inicijativa pod nazivom „Poslovi za mlade zapadnog Balkana“ kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja promovišu zapošljavanje mladih.
Na kraju svoj izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa JS podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i predstavlja pokretačku snagu na osnaživanju dece, ali i odraslih, da sami oblikuju svoju budućnost, stoga će Poslanička grupa JS svakako podržati predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Predložene izmene se odnose na veliki broj mladih ljudi, po nekim procenama oko 12 hiljada, pošto tačnih podataka nema, odnosno na studente koji su upisali studije pre uvođenja Bolonje 2005. godine, a koji do sada nisu položili sve ispite.
Pred bolonjcima je produžetak studija već dva puta produžavan. Prvi put je to bilo akademske 2011-2012. godine, pa je produžen na 2013-2014. godinu, a potom na sadašnji rok, septembar 2016. godine.
Usvajanjem predložene izmene Zakona studenti bi dobili još jednu šansu, odnosno još dve godine vremena da dipolomiraju. Jako je bitno naglasiti da je skupštinski odbor razgovarao, razmatrao, diskutovao i da postoji inicijativa da se uputi amandman kojim bi se produžio rok i studentima magistarskih i doktorskih studija za dve godine, a danas smo mogli čuti od mnogih poslaničkih grupa da će uputiti istovetni amandman, što je svakako dobro, jer zakon mora imati isti odnos prema svim studentima.
Iz vašeg današnjeg izlaganja, gospodine ministre, čuli smo da je više od 65% fakulteta podržalo Predlog zakona, kao i Studentsko udruženje.
Smatram da je neophodno produžiti rok studentima koji su studije započeli po starom sistemu, jer pri upisu nisu imali zakonsko ograničenje, ograničeno vreme za koje treba da diplomiraju, a država svakako ne bi bila na gubitku, jer svi studenti plaćaju polaganje ispita, školarinu i sve druge obaveze. Jedinu dodatnu obavezu ima administracija, odnosno profesori, koji ispite za njih spremaju po starom, a ne po bolonjskom programu.
Obzirom da je u Srbiji mali procenat visokoobrazovanih i da je strategija države da se poveća broj građana sa fakultetskom diplomom, to ide u prilog da treba omogućiti starim studentima da svoje studije privredu kraju i omoguće jedan od važnih oslonaca u životu.
Mnogi su skloni da, žargonski rečeno, večite studente proglašavaju za lenje. Među njima ima različitih sudbina. Mnogi od njih su paralelno studirali i radili, pa im je preostalo malo vremena da se spreme za zahtevne ispite, neki su osnovali porodice, mnoge živote su obeležile porodične tragedije, neki su stali na tri-četiri ispita do kraja, obično na predmetima na kojima retki studenti prođu i kod najzahtevnijih profesora, a iz današnje diskusije kolege Vojislava Vujića mogli smo čuti za primer Geografskog fakulteta, gde se zbog jednog profesora čitava generacija studenata koči. Mislim da ovaj fakultet nije usamljen i da ovakvom problemu treba sistemski prići i rešiti ga, da ne bismo stvarali tzv. uska grla na fakultetima.
Ovi studenti nikome ne smetaju. Kod njih vidim samo upornost i želju da održe vezu sa fakultetima i znanjem. Ta upornost društvo ne košta, već samo apsorbuje određenu energiju koja bi se mogla usmeriti u druge društvene nepoželjne aktivnosti.
Pripremajući se za današnju diskusiju, došla sam do podatka da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina. Verujem da mladi treba da imaju podršku u društvu i bolje uslove za razvoj svojih potencijala, pre svega na planu formalnog i neformalnog obrazovanja.
Možda ću na trenutak izaći iz teme, ali želim da navedem dobre primere brige o mladima i studentima koji su svoje studije započeli u Jagodini i koji svake godine o trošku lokalne samouprave imaju mogućnost da posete Univerzitet u Beču i razmene svoja iskustva sa kolegama. Nekoliko hiljada studenata je do sada imalo prilike da poseti Beč, što je svakako za pohvalu.
Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo, ima fakultet za građevinu i mašinstvo, a pre dve godine je otvorena i visoka Poslovna škola koja svake godine upiše 100 novih studenata, od kojih je 50 na budžetu i to je mogućnost da mladi ljudi koji nemaju finansijske mogućnosti da studiraju u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, ostanu u Kraljevu da se školuju i usavršavaju. Inače, od 100 studenata koji iz Kraljeva odu za Beograd, samo se troje vrati.
Druga izmena Zakona se odnosi na uslov za upis u narednu školsku godinu o trošku budžeta, da ostane 48 bodova, što je i ispravno, s obzirom na podatak da svega 10% studenata uspe da ispuni zakonski uslov i prikupi svih 60 bodova.
Bezrezervna podrška svima koji žele da uče i studiraju, jer, čovek se uči dok je živ, a u Danu za glasanje Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će svakako podržati predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, na samom početku želim da naglasim da će JS, odnosno poslanici JS podržati predloženi zakon o sportu.
Prethodni Zakon o sportu donet je 2011. godine i on je, možemo reći, odgovorio očekivanjima koja su postojala pri njegovom donošenju, ali za dalje unapređenje sporta u Srbiji potrebno je doneti novi zakon o kojem mi danas i raspravljamo.
Predlog zakona o sportu, odnosno njegovo usvajanje je potrebno radi uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza, čiji je razvoj bio izuzetno dinamičan u ovoj oblasti u proteklom periodu. Usaglašavanje sa novonastalim nacionalnim propisima i konsenzusom svih relevantnih subjekata sporta, da su potrebne izmene u zakonskoj regulativi, kako bi se postojeći sistem unapredio.
Usvajanjem predloženog zakona omogućila bi se, sa jedne strane, mogućnost da se maksimalno poveća obuhvat bavljenja građana sportom, a sa druge strane, da se i dalje podržava i razvija domaći vrhunski sport.
Postoje mnogi razlozi za donošenje novog zakona, a jedan od razloga koji je za JS, kao socijalno odgovornu stranku, jako bitan je taj koji proističe iz potrebe da se svim građanima, posebno deci, mladima, ženama i osobama sa invaliditetom omogući permanentno bavljenje sportom, uz što veću podršku sportistima koji postižu vrhunske rezultate na koje smo svi ponosni i koji su naši najbolji ambasadori u svetu, a kao neko ko je 15 godina bio aktivni sportista, takmičar, reprezentativac, znam koliko je ta pomoć i podrška potrebna.
Podatak da je u 2013. godini u Srbiji svaka peta odrasla osoba gojazna, da svaka treća konzumira cigarete, a da skoro polovina stanovnika ima hipertenziju je alarm da se kao nacija mobilišemo i nađemo rešenje o podizanju svesti građana koliko je bitno baviti se sportom, odnosno koliko fizičko vežbanje i zdrava ishrana treba da budu sastavni deo života.
Primer odgovorne lokalne samouprave je grad Jagodina, pod vođstvom Dragana Markovića Palme, gde svako selo ima terene za male sportove i time stvara mogućnost, odnosno da svako dete ima mogućnost da se razvija i da sebi stvara idole u vrhunskim sportistima koji su upravo i potekli sa takvih malih terena širom Srbije.
Kraljevo, grad iz kojeg dolazim, je u prošloj godini otvorilo modernu halu sportova. U ovoj godini je planiran početak radova na zatvorenom bazenu, adaptacija postojeće atletske staze, kao i moto staze na Beranovcu, što je svakako pohvalno i svakako potrebno sportistima u Kraljevu.
Poštovani ministre, juče smo u vašem izlaganju čuli, a to je posebno ostavilo utisak na poslaničku grupu JS, da predloženi zakon o sportu ima za cilj da sport ne bude privilegija pojedinaca i bogatih, već da omogući svim građanima da mogu da se bave sportom. To nam govori da promene u novom zakonu idu u pravcu smanjenja diskriminacije, odnosno da sva deca, bez obzira na materijalnu situaciju, dobiju šansu da se bave sportom. Ta činjenica omogućava da nam deca ne budu na ulici, već na sportskim terenima i igralištima. Po mom mišljenju, to je korak ka unapređenju školskog sporta koji je važna karika u približavanju sporta i zdravog života najmlađima i eventualno određivanje njihovog životnog poziva sutra kao profesionalni sportista.
Jako je bitno spomenuti da je prvi put regulisana upotreba ličnih podataka sportista, da zdravstvena zaštita za decu od šest do 14 godina ubuduće je besplatna i obuhvaćena osiguranjem, a to svakako olakšava teret roditeljima. Članarina za maloletne sportiste ne može da pređe 10% od prosečne zarade.
Jedinstvena Srbija smatra da je među jednima od važnijih odredbi predloženog zakona odredba po kojoj će ugovor između menadžera i sportiste ubuduće morati biti overen, a kada je reč o maloletniku, on će morati da ima saglasnost oba roditelja, čime se, složićete se, eliminiše svaki vid eventualne zloupotrebe.
Zakonom se regulišu i transferi u sportu, pogotovo međunarodni koji su dozvoljeni po striktnim pravilima međunarodne zajednice. Kada je reč o domaćim nacionalnim transferima, posebno je stavljen akcenat na maloletne sportiste, kojima u slučaju da pređu u drugu sredinu mora biti omogućen kvalitetan način života.
Izdvojila bih i pohvalila uvođenje obaveznog osiguranja za trenere i sve sportiste za vreme nastupa za reprezentaciju, veću odgovornost članova rukovodećih organa, kao i nove obaveze u smislu prijava sukoba interesa.
Ponekad, nažalost, sportske utakmice i rezultati ostanu u drugom planu zbog nedoličnog ponašanja na utakmicama, ali predloženim zakonom i to će biti sankcionisano, kako na utakmicama prvih liga, tako i na nižem nivou.
Svedoci smo da važeće rešenje o privatizaciji klubova nije dalo rezultate jer nije pokrenuta nijedna privatizacija, tako da odluka da pitanje privatizacije bude regulisano posebnim zakonom je ispravna. Ali, treba navesti da predloženim zakonom se sprečava ugrožavanje društvene imovine u sportskim organizacijama do regulisanja pitanja privatizacije.
Zbog svega ovoga što sam navela, na samom kraju želim ponovo da naglasim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati predloženi zakon o sportu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, donošenje izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti predstavlja potrebu za usklađivanjem sa evropskim zakonom i težnju ka integraciji sa evropskim institucijama.
Donošenje ovih izmena i dopuna predstavlja evolutivni proces i modernizaciju u okviru zdravstva. U skladu sa reformama koje sprovodi Vlada, a za koju se zalaže JS i u skladu sa merama štednje prednost donošenja ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti jeste činjenica da se vodi računa o poreskim obveznicima, ne stvaraju se dodatni nameti građanima Republike Srbije, što je složićete se jako bitno, već su sredstva za sprovođenje obezbeđena iz postojećeg budžeta Ministarstva zdravlja.
Podržavanje ovih izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti JS još jednom pokazuju svoju odgovornost prema građanima Republike Srbije i brigu o njihovoj socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Jedinstvena Srbija čvrsto stoji iza ovih izmena i dopuna jer je lako uočljivo koliko benefite donosi ljudima na koje se odnosi. U prilog tome stoji činjenica da su pri stvaranju ovih izmena i dopuna učestvovale sve zainteresovane strane na koje se ovaj akt odnosi. Prednost je u tome što zakon nije nametnut, već su zainteresovane strane usaglasile i postigle konsenzus u vezi sa odredbama u vezi ovih izmena i dopuna.
U procesu saradnje učestvovali su Ministarstvo zdravlja, nadležne komore zdravstvenih radnika i zajednice medicinskih fakulteta. Prednost ovih izmena i dopuna zakona vidimo u članu 175. gde je predloženo smanjenje pripravničkog staža za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom sa 12 na 6 meseci. Smanjenje staža je bitno zato što su zdravstveni radnici u toku završnih godina studija imali obaveznu praksu i fakulteti su se usaglasili sa potrebom da se staž zbog tih okolnosti smanji. Svi znamo da studije medicine traju dugu, da retko ko završava u roku, a već imaju obaveznu praksu i samim tim se omogućava da brzo stupe u radni odnos.
Bitna novina ovih odredbi jeste što se u članu 198. briše stav 2. u kome je bila istaknuta mogućnost da zdravstveni radnici kojima je trajno oduzeta licenca vrše poslove uz nadzor drugog zdravstvenog radnika sa izdatom licencom. Predloženi zakon donosi novinu i mogućnost u visu licencnog ispita na osnovu člana 191, a odnosi se da zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanjem licence propisane ovim zakonom dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine. Zdravstveni radnik zapravo koji ne obnovi licencu pod uslovima propisanim ovim zakonom ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu iz člana 54. ovog zakona.
Mislim da je ovo dobra odredba jer sprečava svaki vid zloupotrebe ili čak korupcije. Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna stranka, odnosno poslanička grupa JS u danu za glasanje će podržati ovaj zakon kao i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Mariću, poštovane koleginice i kolege poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati Predlog zakona o zaštiti od grada, kao i druge predloge zakona koji su danas na dnevnom redu.
Pripremajući se za ovu sednicu pokušala sam da pronađem podatke o tome šta je o protivgradnoj zaštiti pisala štampa, pa ću podsetiti na samo nekoliko naslova objavljenih prošle godine, „štab za vanredne situacije traži dodatna sredstva“, „Dačić: pročešljati sistem protivgradne zaštite“, „grad pokosio voćnjake u selima kod Čačka“ itd.
Pročitala sam i da se Srbija svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom protivgradne odbrane i dok je on u EU po statistici efikasan u 50% slučajeva u Srbiji taj procenat iznosi tek 20%. Valjda je i ovo dovoljan razlog za usvajanje zakona o protivgradnoj zaštiti.
Juče je skupštinski Odbor za poljoprivredu prihvatio i podržao predlog novog zakona za odbranu od grada istakavši da će za efikasno funkcionisanje sistema odbrane od ove elementarne nepogode biti potrebno oko osam miliona evra godišnje, odnosno potrebno je obezbediti 20 do 25 hiljada protivgradnih raketa. Ovim predlogom se i posle 23 godine dobija zakon usklađen sa evropskom praksom.
Inače u Srbiji je sistem zasnovan na raketnoj tehnici. Pored toga se koristi još aviotehnika, s tim što ova tehnika ima mnogo manja ograničenja. Ne mogu, a da se ne osvrnem i na protivgradnu zaštitu u Gradu Kraljevu iz koga dolazim. Naime, Skupština grada Kraljeva je usvojila Izveštaj o realizaciji programa rada i finansijskog plana Fonda za razvoj poljoprivrede za 2014. godinu, u kome, nažalost, nijednom rečju nije pomenuta protivgradna zaštita.
U tom planu piše da je od planiranih, oko 75 miliona dinara potrošeno nešto više od 68 miliona, što čini 90% sredstava. Gradsko veće je nedavno dalo saglasnost na finansijski plan Fonda za razvoj za ovu godinu, plan premašuje za nekih 30 hiljada dinara iznos od 69 miliona dinara i opet nema pomena protivgradne zaštite. U isto vreme regresiranju premije osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja namenjeno je 18 miliona dinara.
Kraljevo je prošle godine doživelo poplave katastrofalnih razmera, a za sanaciju posledica potrošena su značajna sredstva. Nakon katastrofe, naslušali smo se različitih konstatacija, a bilo je o tome reči na poslednjoj sednici gradskog veća, da bi štete bile neuporedivo manje da je više uloženo u preventivu. Pominjano je da svaki dinar uložen u preventivu štedi pet do sedam dinara na saniranju posledica. Verujem da je sličan odnos i kada je u pitanju protivgradna zaštita.
Dok je prethodnih dana u Kraljevu po prilično grmelo, poljoprivrednici su sa zebnjom gledali u nebo, jer ništa drugo nisu ni mogli da učine nakon saznanja da su strelci na protivgradnim stanicama dobili samo po tri rakete. Zbog ovog navedenog Predlog zakona o zaštiti od grada treba usvojiti po hitnom postupku, kako bi što pre počeo da se primenjuje, jer novim zakonom će se značajno uticati na poboljšanje sistema protivgradne odbrane i preciziraće se nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Ovim predlogom zakona se određuje i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada, sa preciznim definicijama, uloge i obaveze jedinica lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno da poslovi protivgradne zaštite ubuduće budu u nadležnosti RHMZ, što je bio slučaj do 2011. godine. Zakonom se uređuje i oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada. S obzirom na područje naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarnih nepogoda.
U protekloj deceniji na teritoriji Srbije u proseku je godišnje bilo između 100 i 110 dana sa potencijalnom opasnom oblačnošću. Zato ne smemo dozvoliti da našim poljoprivrednicima jedina zaštita od grada bude gledanje u nebo i da se mole Bogu da ne padne grad, već da podržimo i usvojimo novi Predlog zakona o zaštiti od grada, a to će svi poslanici JS i učiniti, sa naglaskom na stav kojim se nudi više načina finansiranja iz državnog budžeta, opštinskih fondova i kasa osiguravajućih kuća. Hvala.