| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Predsednice, trebate da podsetite kolege da smo mi danas ovde zato što je veći deo kolega iz opozicije zakazao ovu sednicu i da je ovo predlog zakona koji su oni tražili, tako da vas molim, ako već ne poštujete ono što mi zakazujemo. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku, nije nešto što je proizašlo iz volje vladajuće većine i mi iz JS, ne možemo da kažemo da smo zadovoljni predlogom ovog zakona, jer JS, pre svega radi doprinosa demokratije i mogućnosti da se čuje i druga strana, glasaćemo za donošenje ovog zakona. Smatramo da su izbori bili regularni, da je narod glasao kako je želeo, da je svako dobio onoliko koliko je zaslužio,a ukoliko je ta politička stranka prepoznata i prihvaćena od strane građana. Ono što želim da pojasnim našim građanima je da i naglasim da su opoziciji ispunjeni svi uslovi koje su tražili, uslovi za fer političko nadmetanje postoje, transparentnost postoji, osim ovih izmena zakona u skupštini je aktivna radna grupa za unapređenje procesa, koju čine ne samo poslanici, već i predstavnici organizacija civilnog društva, i svako slobodno može da bira da li želi da učestvuje na izborima ili ne.
Zašto neki ne učestvuju, da li se plaše da ponove neuspeh iz decembarskih izbora, ili postoji neka druga matematika u to ne bih ulazila, ali mislim da treba da pokažemo efikasnost, jer ljudi koji će praktično raditi na primenama i implementaciji ovog zakona, imaju mnogo posla, a tu mislim na ljude koji rade u Ministarstvu lokalne samouprave, a JS nije za ograničavanje nijednog prava, uvek smo pozivali na jedinstvo i složen pristup kada je interes naših građana u pitanju, mi ćemo glasati za ovo rešenje, jer njegove efekte ćemo imati prilike da vidimo vrlo brzo.
Verujem da će građani prepoznati politiku na izborima, koju vodi vladajuća većina i da će imati razumevanja pogotovo oni građani koji će biti ograničeni pravom glasanja i mi smo ove promene doneli radi unapređenja šireg društvenog dijaloga, a pre svega imajući u vidu u kojem stanju je trenutno i svet i Srbija i mislim da nam je jednistvo i sloga potrebno više od svega, i zato molim sve kolege da eto pogotovo kolege koje su danas zakazale ovu sednicu, ispoštuju ovaj visoki dom i nas koje učestvujemo u ovoj raspravi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Vučeviću, poštovani kandidati za ministre, mogli smo čuti iz izlaganja predsednika JS Dragana Markovića Palme zbog čega JS podržava buduću Vladu. To je prvo njen kontinuitet po svim strateškim pitanjima za Srbiju u čiji sastav su uključeni svi važni politički i društveni akteri i pokriva najširi spektar ljudi. Kao to ste mogli čuti od gospodina Markovića, u vašem ekspozeu se mogao prepoznati svaki građanin Srbije.
Druga bitna stvar i jaka poruka je da Srbija želi da neguje i sačuva prijateljstva sa svim zemljama i da stvari oko kojih se slažemo ojačavamo, a one oko kojih se ne slažemo, da se trudimo da se naš stav, naše pravo, a pre svega pravda glasno čuje i poštuje kod naših prijatelja. Tu pre svega mislim na očuvanje teritorijalne celovitosti po pitanju Kosova u međunarodnoj zajednici.
Treće je strateško opredeljenje za članstvo u EU, kao i dalje razvijanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima Rusijom i Kinom.
U svom ekspozeu, gospodine Vučeviću, nekoliko puta ste spomenuli Kraljevo i Rašku oblast, a kao poslanica koja upravo dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva, sigurna sam da će buduća Vlada nastaviti da ulaže i razvija u ovaj deo Srbije.
Decentralizacija je nešto za šta se JS zalaže od svog osnivanja i to možemo najbolje videti na primeru Jagodine i mislim da smo mi jedina politička partija čije sedište nije u Beogradu, nego je u unutrašnjosti Srbije.
Ja bih iskoristila priliku da podsetim na to da će do kraja godine biti izgrađeno deonica Moravskog koridora od Preljine do pojata i da je to jako bitno za grad Kraljevo i za ceo okrug, ali i za Moravički i Rasinski okrug.
Takođe, bitno je i za razvoj turizma, pogotovo zdravstvenog, jer se u ovom okrugu nalaze neke od najlepših banja u Srbiji, Vrnjačka Banja, Jošanička Banja, Mataruška Banja, Trepča i vi ste danas spomenuli u kakvom stanju se nalaze banje u Srbiji, da su one devastirane.
Ja bih vam, ako niste upoznati, upoznala i druge poslanike da Mataruška Banja u Kraljevu posle skoro tri decenije propadanja dobija svoje novo ruho i da na radost svih građana, ne samo Kraljeva i Raškog okruga, nego i svih građana Srbije pošto je Mataruška Banja bila treća banja po posvećenosti u staroj Jugoslaviji, jer leči od steriliteta, da će ponovo početi da radi i da prima sve naše građane.
Inače, za novog ministra, nije tu, ali prenećete mu, mislim da se jako mali procenat odvaja za rehabilitaciju banjama od Fonda za zdravstveno osiguranje, mislim da je to nekih 1,5% i mislim da bismo to trebali da u neko dogledno vreme povećamo. Tu, nije ni stari, novi ministar za turizam koji dolazi upravo iz Raškog okruga i od njega očekujemo veliku podršku što se tiče razvoja turizma u Raškom okrugu.
(Predsedavajuća: Samo vas molim vreme.)
Mnogi su zaboravili na zemljotres koji je 2010. godine pogodio Kraljevo, pohvalila bih urbanu regeneraciju Dositejeve ulice, zamolila bih gospodina Vesića da privede kraju urbanu regeneraciju.
Što se tiče dijagnostičkog centra koji treba da se otvori u Kraljevu, zamolila bih budućeg ministra gospodina Glišića, znam da je uspešno vodio jednu lokalnu samoupravu, zna koliko je bitno da se Srbija ravnomerno razvija, projekat je kod vas u ministarstvu na doradi, tako da verujem da ćete u skorije vreme i to...
Rekli ste da nemam vreme, ali ja bih samo da poručim mandataru, to je tri sekunde, potrošila sam vreme poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, zato vi imate vreme, imate tim, imate snagu, imate volju i ono što je najbitnije želju da Srbija bude stabilna i jaka, ali pre svega jedinstvena, jer to nam je u ovom trenutku najpotrebnije.
Hvala.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.
Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.
Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.
Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.
Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.
Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.
U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?
Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.
Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, svoje pitanje danas upućujem Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije.
U Srbiji je u ovom trenutku nešto više od polovine domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Mali procenat takve kanalizacione infrastrukture obuhvaćen je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda i samo prečišćavanje otpadnih voda je u direktnoj vezi sa dostupnosti pijaće vode, sa zdravljem građana, kao i sa zaštitom životne sredine.
Republika Srbija je tokom prošle godine započela izgradnju oko 800 km kanalizacione i kolektorske infrastrukture u više od 20 lokalnih samouprava. Cilj Vlade je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80% stanovništva, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U budžetu za tekuću godinu izdvojeno je 28 milijardi dinara i mislim da je to rekordna investicija koja će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama zapadne Evrope. Inače, taj novac je namenjen za ekološke projekte.
Plan je da se u Srbiji u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra i izgradi više od 7.000 km kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.
Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo je sa Javnim preduzećem „Vodovodom“ korisnik projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se finansira iz sredstava IPA fonda. Projekat je planiran kroz realizaciju u dve faze. Prva faza koja je ugovorena za realizaciju predviđa kapacitet od 90.000 ekvivalent stanovništva sa sekundarnim stepenom tretmana otpadnih voda. Druga faza koja je planirana da se izgradi do 2040. godine predviđa povećanje kapaciteta na 120.000 ekvivalent stanovnika i uvođenje tercijalnog stepena prečišćavanja otpadnih voda.
U procesu izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu pribavljeni su vodni uslovi od strane Direkcije za vodu, čime je nedvosmisleno zahtevano da prilikom izgradnje prve faze postrojenja ispuni uslove koji su zahtevani za drugu fazu, odnosno za tercijalni stepen prečišćavanja otpadnih voda.
Izgradnjom tercijalnog stepena prečišćavanja u prvoj fazi ovo postrojenje bi bilo tehnološki koncipirano na način koji se u Republici Srbiji i u inostranstvu već duži niz godina grade. U Srbiji već imamo slična postrojenja u Vrbasu, Leskovcu, Šapcu i Vranju. Benefit zaštite životne sredine, ekosistema reke Ibra i Zapadne Morave ovom izmenom su nemerljivi, naročito s obzirom da su ove reke već ugrožene prisustvom azota i fosfora preko graničnih vrednosti.
Ovakvim pristupom bi se smanjili operativni troškovi i olakšalo održavanje, a vrlo verovatno i izbegle nepotrebne investicije u drugoj fazi, što bi do kraja životnog veka postrojenja rezultovalo značajnim uštedama i za grad Kraljevo, ali i za Republiku Srbiju. Procenjena ušteda je oko osam miliona i 600 hiljada evra.
Htela bih da podsetim da smo prošle godine u januaru imali poplave koje su dovele do pucanja bedema oko jalovišta u Leposaviću, jalovina se izlila u Ibar. Moglo je doći do velikog ekološkog problema, ali srećom to je sanirano. Ne smemo dozvoliti da otpadne vode ugroze naše reke, a samim tim i pijaću vodu i na kraju zdravlje naših građana.
Zato moje pitanje postavljam i Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije - da li postoji mogućnost izmene prve faze realizacije navedenog projekta i mogućnost obezbeđivanja dodatnih sredstava za realizaciju i tako uključiti i izgradnju tercijalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda?
Predložila bih nadležnim ministarstvima organizaciju jednog zajedničkog sastanka sa predstavnicima grada i javnog preduzeća kako bi zajedno došli do rešenja, smanjili troškove, sprečili veće zagađenje reke Ibra i Zapadne Morave, zaštitili životnu sredinu i ekosistem pomenutih reka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.
Poštovani narodni poslanici, svoje današnje pitanje ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodna skupštine, upućujem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
U Srbiji, kao i u Evropi, svaki šesti par ima problem sa začećem, odnosno problem sa sterilitetom. Do sada je na svet putem vantelesne oplodnje rođeno više od 8.000.000 beba, to pokazuju podaci evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju.
Pohvalno je da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja finansira neograničen broj pokušaja o trošku fonda za prvo dete do 43 godine života. Do te godine žene, ukoliko par nema nijedno dete, a postoje medicinske indikacije za vantelesnu oplodnju, parovi imaju pravo da preko RFZO apliciraju za vantelesnu oplodnju. Postoje komisije koje oni moraju da prođu i u Srbiji trenutno postoji šest državnih i jedanaest privatnih klinika koje mogu da biraju i to je svakako velika podrška svim parovima koji se bore sa sterilitetom.
Međutim, problem koji se javlja, a koji je možda nedovoljno poznat javnosti, jer se o njemu ne govori dovoljno kao o primarnom sterilitetu, jeste sekundarni sterilitet. On je postao čest problem mladih parova. Koliko je taj problem učestao govori podatak da od 50 dnevnih telefonskih poziva na nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 15 je vezano za sekundarni sterilitet.
Sekundarni sterilitet je problem kada parovi prvo dete dobiju prirodnim putem, a u međuvremenu se javi zdravstveni problem kod muškarca ili kod žena i ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, a Fond ih kao takve ne prepoznaje jer su prvo dete dobili prirodnim putem. I pored medicinske dokumentacije da nije moguće začeće prirodnim putem, Fond za vantelesnu oplodnju ne može po postojećim odredbama da im pomogne da prošire porodicu.
Jedini grad koji je napravio iskorak po ovom pitanju jeste grad Beograd, koji je pre nekih mesec dana doneo odluku i odvojio oko 30.000.000 dinara da pomogne oko 100 parova koji su već jednom postali roditelji prirodnim putem, a sada zbog sekundarnog steriliteta moraju vantelesnom oplodnjom da dobiju drugo dete.
Međutim, jedan grad u Srbiji nije dovoljan, iza ovog problema mora da stane država, mora da stane fond. Ako znamo da se u Srbiji rađa oko 100.000 beba manje nego pre 70 godina, da samo sedam opština u Srbiji ima pozitivan prirodni priraštaj, da svakog dana čujemo jedan težak podatak, a to je da svake godine nas je sve manje i da otprilike godišnje nestane jedan grad veličine Novog Bečeja. I bez obzira koliko država pomaže finansijski porodicama sa decom za rađanje prvog, drugog, trećeg deteta, trebalo bi da prepoznamo i problem parova koji žele da prošire svoje porodice, a zbog pojave sekundarnog steriliteta i toga da su prvo dete dobili prirodnim putem nisu vidljivi za postojeći zdravstveni sistem.
Svaku odluku koju donesemo ovde u Skupštini sprovodimo u cilju da Srbija bude pre svega zdravije i bolje mesto za život naše dece i briga o natalitetu jeste strateški cilj ove Vlade, ali i svih nas. Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske porodice je prioritet, jer je porodica svetinja i bez zdrave porodice ne možemo govoriti ni o jednom segmentu društva.
Naša direktna borba je da se iskoreni bela kuga, da se svake godine rađa sve više dece, da podatak da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona bude samo statistička greška. Zbog toga, danas postavljam pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru – da li postoji mogućnost da se kroz Fond za vantelesnu oplodnju nađu sredstva za pomoć parovima koji zbog sekundarnog steriliteta nisu u mogućnosti da prošire svoju porodicu, a to žele? Zahvaljujem.
(Beograd, 29.12.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Kraljeva (šef odborničke grupe) | Grad | Mesečno | 18000.00 | RSD | 02.07.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Grad Kraljevo (član Komisije za urbanizam) | Grad | Po zasedanju | 2047.00 | RSD | 02.07.2020 - |