Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Marija Jevđić

Marija Jevđić

Jedinstvena Srbija

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani ministri, poštovani poslanici, pre nego što pređem na amandman, ja sam se inače javila na amandman kolege Komlenskog, želim da iskoristim prisustvo ministara i da vas zamolim da iskoristite vaš uticaj i da utičete na to Vlada što pre donese uredbu kako bi grad Kraljevo mogao da pomogne svim građanima koji su pretrpeli ogromne štete zbog oluje koja je u subotu zadesila grad Kraljevo. Slike iz sela Mrsać, Samaila, Oplanić, Jadrani, Sirča, Grdica su apokaliptične. Razmere štete su ogromne. Uništeni su poljoprivredni usevi.

Iskoristiću prisustvo ministarke poljoprivrede da vidimo kako da pomognemo tim građanima. Ja sam juče obišla, pošto živim u tom delu Kraljeva, to je zastrašujuće. To je zastrašujuće, kažem vam, kao iz apokalipse. Uništeni su stambeni objekti. Jedan auto plac npr. koji je imao 150 automobila na tom auto placu, to više ne postoji. Znači, sve je uništeno. Takvo nevreme do sada nisam videla. Građani koji su 2010. godine preživeli razoran zemljotres, i dalje osećaju taj strah od zemljotresa. Ova dodatna oluja koja nas je pogodila u subotu nas je ponovo vratila u tu 2010. godinu.

Zato apelujem na vas da svi zajedno pomognemo građanima grada Kraljeva, ali i drugih gradova koji su se našli na udaru do sada neviđenog vremena.

Što se tiče amandmana gospodina Komlenskog, smatram da o njemu treba da raspravljamo i da čujemo zbog čega, da nam obrazloži dodatno za skraćenje tog roka od 30 na 15 dana. Ali, ako znamo da u Srbiji ima skoro dva miliona bespravno podignutih objekata, i dok se ne reši pravno-imovinski status građana koji u nekima od njih žive, nemaju pravo na priključak na struju, vodu i kanalizaciju, nova nada za njih je upravo dopuna Zakona o ozakonjenju. Omogućiti tim ljudima da u jednom kratkom vremenskom roku dobiju priključak recimo na struju ili na kanalizaciju ili na vodu, možda nama ovde je nezamislivo. Možda mi ne možemo da verujemo da postoje u 21. veku domaćinstva koja nemaju toplu vodu, koja nemaju struju, koja nemaju kanalizaciju, ali prosto, to postoji.

Ja dolazim iz Kraljeva i 1999. godine, kada su, nažalost, sa svojih vekovnih ognjišta proterani skoro 30.000 porodica, infrastruktura grada Kraljeva je bila na velikom udaru, jer grad Kraljevo je tada imao negde oko 80.000 stanovnika. Mnogo je porodica, doduše, otišlo iz Kraljeva, ali mnogo više je ostalo u Kraljevu. Mislim da će upravo ovim novim Zakonom o ozakonjenju pomoći da posle skoro dve decenije te porodice koje su sa mnogo muke i odricanja napravile kuće, a nisu, nažalost, zbog postojećeg zakona mogli da legalizuju te kuće i da se priključe na vodu i struju, da im ovim zakonom to omogućimo.

Bilo je kritika da se ovim zakonom čine ustupci onima koji krše zakon, ali samo trebamo, opet apelujem, da pomislimo na one koji nemaju humane uslove za život, na one porodice u kojima deca i dalje, nažalost, uče uz sveću. Eto, makar zbog njih da podržimo ovaj zakon.

Pre nekoliko meseci sam gledala reportažu, čini mi se da je to bilo u januaru mesecu ove godine, o dečaku iz Grocke, koji ima samo pet godina, devet dijagnoza, koji pije 22 leka u toku dana, koji je na respiratoru svaki dan, koristi ga i koji živi u mraku. Zamislite dete koje na samom početku svog života boluje od devet bolesti, koji živi u mraku, koji mora da pije 22 leka, nema frižider u koji može da stavi te lekove. Eto, možda zbog nekih tih mladih naraštaja, koji su, nažalost, na samom početku svog života poneli ogroman problem, eto, zbog njih, da im pošaljemo jednu poruku da postoji nada za sve njih.

Nisam uspela da nađem da li se u ovom periodu od januara do sada, da li je opština Grocka izašla u susret toj porodici, pošto ta porodica čini mi se da ima, da je on peto dete, da li su uspeli da ih priključe za struju i da li smo omogućili tom dečaku da pored sve muke koju ima, makar može da te lekove sačuva u frižideru i da makar može da se probudi ujutru uz televizor i da pogleda crtaće i da mu, eto, pokažemo da detinjstvo nije baš tako surovo. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 107.

Smatram da je prethodni govornik narušio dostojanstvo Skupštine, s obzirom da sam ja narodna poslanica i član sam ove Narodne skupštine, da ja sam kik bokserka, trenirala sam 30 godina, pet puta sam proglašavana za sportistu grada Kraljev.

(Dragan Nikolić: Da, ali vi niste ministar bili.)

Molim vas, da li možete samo…
Mnogo emotivno sam ovo doživela.
Samo da vam kažem da je sada, prošle nedelje je tri kik boksera učestvovalo na Evropskim igrama u Poljskoj, osvojili su jednu zlatnu, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju. Ti kik bokseri su ljudi, ti kik bokseri su deca koja kroz sport treniraju, donose uspehe našoj zemlji, dičimo se njima, tapšemo im kada osvajaju zlatne medalje.
Sada ja treba da kažem – e, tamo neki bio je advokat. Pa šta? Znači, ne možemo da pričamo o celoj grupi ljudi ako već pričamo o nekom. Slažem se, pričali ste vi o temi, ali ne možete pet puta da kažete kik bokser, dobro i kakav je problem on napravio zato što je kik bokser? Prebio nekog? Ne razumem. Zašto stalno se dovodi ta konotacija kik bokser prebiću nekog, ne razumem.
Mislim da ste tu trebali da reagujete i da kažete da može da priča o radu Radetu Basti kao ministru, ali ne o njegovom privatnom životu. To upravo piše u članu 107.
Čisto, eto želim da se informišete i da malo taj kik boks uđe na vrata i ove Skupštine i naše zemlje i Ministarstva sporta i svih i da znamo da ti kik bokseri isto donose medalje, isto postižu uspehe jednako kao drugi sportovi i mnogo im je teže jer je to individualni sport, nije kolektivni. Znači, sami nose svoj teret.
Da vam kažem još nešto, ja sam ponosna na to što sam i kik bokser i što sam narodna poslanica JS i što sam član ovog parlamenta i zato smatram da je prethodni govornik prekršio svojim govorom moje dostojanstvo kao članici Narodne skupštine.
Ne tražim da se u danu za glasanje glasa o povredi Poslovnika.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

U ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija koristim svoje poslaničko pravo da postavim pitanje na osnovu člana 287. i upućujem ih Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.

Delatnost centara za socijalni rad je da se brinu i da najbolje štite interese socijalno ugroženih grupa. Međutim, medijsko izveštavanje često prikazuje stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite u negativnom smislu, što u velikoj meri utiče na mišljenje građana o njima i o tome kako oni obavljaju svoj posao. Uloga medija je da objektivno i tačno izveštava, ali je često uloga medija zloupotrebljena sa ciljem postizanja senzacije gledanosti. Posebno zabrinjava činjenica da se na temu zlostavljanja i zanemarivanja maloletne dece iznose neargumentovani zaključci, bez uključivanja kompetentnih osoba.

Na taj način su ozbiljno narušeni principi zaštite prava i interesa deteta, kao i obaveze zaštite podataka o ličnosti. Senzacionalističko izveštavanje medija nije u skladu sa zaštitom interesa dece i sa druge strane predstavlja model po kome se vrši pritisak na rad organa državne uprave, zbunjuje javnost i izaziva efekat urušavanja sistema vrednosti.

Čitajući istraživanje stavova građana o socijalnim radnicima u Republici Srbiji koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka, smera – socijalni rad i socijalna politika, došla sam do podatka da čak 37,5 ispitanika smatra da je posao socijalnih radnika među ugroženim zanimanjima.

Socijalni radnici su tihi nosioci društva, koji u nastojanju da poprave njegove pukotine svaki dan izlažu svoju sigurnost i psihofizičko zdravlje. Vrlo često intervencija socijalnih radnika na terenu je medijski propraćena i izaziva negativne komentare građana, sa druge strane, socijalni radnici se ne mogu braniti jer su vezani profesionalnom tajnom koja im ne dopušta iznošenje informacija o slučaju kojim se bave.

Ironično je koliko se govori o humanosti, empatiji, osećaju za ljude, a koliko nedostaje razumevanja za socijalne radnike i stručne radnike zaposlene u sistemu socijalne zaštite, koji uz sve pritiske, nedostatke resursa i zakonske barijere završavaju posao. Nažalost, mnogi koji smatraju da su uskraćeni, kojima je država kriva, koje je izneverio sistem, ne znaju kome da usmere svoj bes i razočaranje i stoga ga usmeravaju upravo prema prvoj vidljivoj temi, a to su socijalni radnici, odnosno stručni radnici.

Mislim da je jako bitno da se rad stručnih radnika poštuje jednako kao i rad tužioca i sudija. Potrebno je da i sami tužioci i sudije poštuju mišljenje stručnih radnika i da veruju njihovoj proceni i da zaista imaju status specijalizovanih veštaka, da pravosuđe bude agilnije i da brže reaguje, da može da izvede i druge dokaze i odlučuje da se postupci koji se tiču dece i osetljivih grupa ne bi odugovlačili. Tužioci uglavnom svoj krajnji sud donose na osnovu izjave svedoka, ali često su žene koje su pretrpele nasilje preplašene i pod strahom povlače svoje izjave.

U situacijama kada se proceni da dete mora biti izmešteno iz jedne porodice, iz jednog nebezbednog okruženja, radnici centra su opet na meti javnosti da otimaju decu, da prodaju decu itd. Slika koju stvaraju zajedno paušalni komentari nestručnih osoba pomešani sa medijskim senzacionalizmom dovodi do toga da danas ja postavim upravo pitanje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja, kao i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju. Koliko je zaista teško radnicima u centrima za socijalni rad? Kolika je autonomija centara za socijalni rad i da li postoji i da li je u pripremi nacionalna strategija kojom će se povećati broj socijalnih radnika, odnosno stručnih radnika i time se rasteretiti broj predmeta koji obavlja jedan radnik, kao i da li se preduzima nešto konkretno da bi se zaposleni u ustanovama socijalne zaštite zaštitili od uticaja medija i pritisaka medija i društvenih mreža?

Želim da pitam i dokle se stiglo sa izjednačavanjem osnovice zarade stručnih radnika socijalne zaštite sa medicinskim radnicima u socijalnoj zaštiti, s obzirom da je za vreme korone povećana plata našim lekarima i medicinskim radnicima, a samim tim i medicinskim radnicima koji su zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, ali sa druge strane, stručnim radnicima i socijalnim radnicima, oni su bili uskraćeni za to povećanje.

Nadam se da će nadležno ministarstvo imati sluha i da će u dogledno vreme odgovoriti na moje pitanje i da će uraditi sve da se status i položaj socijalnih radnika i stručnih radnika u Srbiji poboljša. Zahvaljujem.
Poštovana premijerko, poštovani ministri, ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime, izjavljujem duboko saučešće porodicama koje su izgubile svoje najmilije u nesrećnim događajima koji su se desili u Beogradu i u selima kod Mladenovca i Smedereva. Saosećamo sa njihovim bolom.

Dva nesrećna događaja koja su se desila po tragičnosti posledica koje su izazvale, a to je smrt 18 osoba, a zatim i po načinu kako je do toga došlo, svakako da predstavljaju traumu, i to kolektivnu traumu, za čitavo naše društvo. Ni mi kao pojedinci, ni društvo kao celina, nemamo iskustva za tako nešto, jer se to do sada nikada nije desilo u Srbiji i potrebna je pomoć na nivou i pojedinačnog i kolektivnog da obradimo.

Bila bi velika šteta da namerno ili nenamerno u traganju za uzrocima ili krivicom nivo traumatičnosti podižemo i da upiremo prstom jedni u druge i da se naknadno povređujemo. Čula su se različita tumačenja i stavovi stručnjaka o mogućim uzrocima, pa i predlozima kako delovati. Ovako nešto je teško razumeti i objasniti. Koliki je udeo ličnih karakteristika počinioca, vaspitnih modela, uticaja porodice, okruženja, sistemskih rešenja u okviru obrazovnog procesa, sistema bezbednosti i vrednosnog sistema koji je, nažalost, prilično doveden u pitanje, posledica i ostataka preživljenih ratnih trauma, biće jasnije kada se sve okolnosti i sami počinioci i okruženje detaljno ispitaju.

Ono što je svakako jasno je da se svi osećamo odgovornim da pre svega zaštitimo najosetljivije, a to su deca, ali i sve ostale, i pokušavamo da razmišljamo šta je važno da uradimo da se ovo nikada ne ponovi. Zato moramo i razmišljati i delovati u više pravaca kako trenutno da osiguramo bezbednost, tako i dugoročno. Vratiti porodici njenu osnovnu ulogu, da obezbedi razvoj stabilnih i kvalitetnih pojedinaca i podržati je, podučiti ako treba.

Ono što smo svi zaboravili, deca se vaspitavaju od prvog dana rođenja. Deca su ogledalo svojih roditelja. Ne znam kako ćete me vi shvatiti i građani koji ovo slušaju, ali za moje dete sam ja sistem. Zato podržavam izjavu predsednika JS, Dragana Markovića Palme pre neki dan kada je govorio o ovoj temi u Skupštini da su za ova dva nezapamćena masakra prvenstveno krivi roditelji.

Malo pre sam čula od koleginice da predlaže vama, premijerko, da u budućnosti u osnovnim i srednjim školama bude po dva ili tri psihologa. Slažem se da u školama treba da budu psiholog i pedagog, ali ajde da probamo drugačije da rešimo ovaj problem. Ajde da zaposlimo u tim školama više saradnika za fizičko vaspitanje. Ajmo da zaposlimo više profesora za fizičko vaspitanje. Ajmo da sredimo sve školske sale u svim srednjim i osnovnim školama, bilo da je to grad ili selo. Ajde da probamo tako da našu decu, ne mogu da kažem lečimo, ali da našu decu usmeravamo i da im od malih nogu ugrađujemo prave sisteme vrednosti.

Mislim da je sport pravi način za to. Ja sam rasla u sistemu sporta i mogu da pričam o tome. Mislim da sam u svojoj sportskoj karijeri i zahvaljujući svojoj sportskoj karijeri postigla mnoge stvari u svom privatnom životu, a evo vidite i u poslovnom.

Iskoristiću priliku… Čuli smo ovih dana i mnogo predloga, mnogo kritika, ni jedno rešenje osim onoga da treba da se smeni Vlada, ali mislim da ova institucija od nas narodnih poslanika traži i jednu dozu ozbiljnosti i da trebamo da damo neke ozbiljne predloge. Zato ću vas ja upoznati, a sigurna sam da vi, premijerka, to ne znate, drago mi je što je tu i ministar za socijalna pitanja, drago mi je i što je tu ministarka za brigu o porodici, izašla je ministarka za pravdu, o jednom projektu koji se sprovodi u Kraljevu od avgusta meseca 2022. godine.

Kada je izveštaj Centra za socijalni rad za 2022. godinu… Inače, ministre za socijalna pitanja, hoću da kažem da direktorka Centra za socijalni rad u Kraljevu 15 godina je na tom mestu. To samo govori o njenom kvalitetu, posvećenosti i o tome da Centar za socijalni rad u Kralj evu je jedan od najboljih. Znam da su dobili skoro i pohvalu za njihov rad.

Oni su u svom prošlogodišnjem Izveštaju izneli podatak da je na nivou lokalne samouprave registrovan značajan broj dece i mladih sa elementima problema u ponašanju. To je bio jedan alarm da se 1. avgusta 2022. godine, koristeći resurse i organizaciju, u jednom od objekata u Dečjem selu na Beranovcu krene sa radom dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju, a u oktobru, posle ispunjenih svih uslova za licenciranje, dobijena i licenca za rad u trajanju od pet godina.

Ideja je da deca i mladi steknu uvid u probleme, povećaju odgovornost za sopstveno ponašanje. Na taj način dolazi do prevencije recidiva, odnosno individualni i grupni rad sa decom i mladim usmerenim na sticanje i unapređenje životnih veština, jačanje lične i društvene odgovornosti, usvajanje pozitivnog sistema vrednosti, očuvanje i razvoj potencijala kod korisnika, a sve sa ciljem smanjenja društveno neprilagođenog ponašanja.

Takođe, cilj je intervencija na polju obrazovanja, poboljšavanje veze između đaka, roditelja i nastavnika, popravljanje ocena, popravljanje ponašanja deteta u školi, smanjenje bežanja sa časova, itd. Organizuju se različiti kulturno-zabavni sadržaji u okviru tog dnevnog boravka.

Važan deo usluge je i savetodavna podrška roditeljima, usmerenost na unapređenje roditeljskih veština i razvijanje kapaciteta za suočavanje sa izazovima odgajanja i vaspitanje dece i mladih, savetovanje sa porodicama u smislu poboljšavanja komunikacije između članova porodice i uspostavljanje drugačije dinamike i odnosa unutar porodice.

Što ovo govorim? Mislim, koliko je bitan ovaj projekat, zato što je ovde prvi put uključena i porodica, odnosno roditeljske veštine.

Ako se vratim na početak svog govora, ako kažemo da je svako dete ogledalo svog roditelja, ako sam ja sistem za moje dete, onda mislim da roditelji u svakom problemu i u svakoj ustanovi trebaju da budu prvi koji trebaju da se uključe u rešavanje tog problema.

Inače, korisnici ovog projekta su sva maloletna lica, sva deca koja su u sukobu sa zakonom, prema kojima je izrečena vaspitna mera ili vaspitni nalog, deca i mladi koji su probatori ili konzumenti psihoaktivnih supstanci i deca i mladi koji su u sukobu sa roditeljima, starateljima ili sa samom zajednicom, odnosno sa društvom.

Inače se intenzivno, kroz ovaj projekat, radi, što je jako bitno, na umrežavanju svih institucija na lokalu, počev od tužilaštva, centra za socijalni rad, škole, dnevni boravak, policijska uprava i druge relevantne institucije kako bi zajedničkim radom preventivno upeli da pomognu svim mladim ljudima na teritoriji grada Kraljeva.

Stručni tim koji je angažovan u radu sa mladima su licencirani stručni radnici sa završenim adekvatnim obukama i višegodišnjim radnim iskustvom. Čine ga socijalni radnik, specijalni pedagog i psiholog.

Ko može da upućuje mlade u takav boravak? Tužilaštvo, zato mi je žao što nije ministarka pravde tu, Tužilaštvo za realizaciju vaspitnih mera, centar za socijalni rad, škola, odnosno predstavnici psiho-pedagoških službi, kao i lična inicijativa roditelja ili staratelja. Ovaj projekat je prezentovan u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Kraljeva.

Takođe, u prostorijama u SOS sela je organizovana promocija usluga za predstavnike psiho-pedagoških službi svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva i za predstavnike pedagoških podružnica koje su se složile da je ovo veoma značajna usluga za preventivni rad sa decom i mladima, naročito kao podrška u ovom razvojnom periodu koji sa sobom nosi puno izazova i rizika. Inače, grad Kraljevo ovo je prepoznao i u budžetu za 2023. godinu odvojeno je 7,5 miliona dinara.

Ja, kao narodna poslanica i kao majka koristim priliku i vaš uticaj i premijerke i vas ministara da ovakav projekat zaživi u svim gradovima Srbije, da u onim lokalnim samoupravama koje možda nemaju finansijsku pomoć, pomognete, nađemo načina da se iz budžeta odvoje dodatna sredstva, da ovo možda bude neki nacionalni program. Ovo je preventiva, rad sa decom, rad sa roditeljima, jer ta simbioza, odnosno bez te simbioze mislim da nijedan problem ne može naći rešenje.

Mi kao institucija smo tu da pridržimo, a roditelji i dete treba da ostvare taj kontakt. Tako da mislim da smo tu negde izgubili pojam porodice, pojam odnosa roditelja i deteta.

Imam još par sekundi, dok sam se spremala za svoj govor bila sam iznenađena činjenicom da decu u Švedskoj prvo uče 112, to je broj telefona na koji mogu da prijave svoje roditelje u slučaju da ih roditelji maltretiraju, biju ili ne znam šta rade. Još uvek mislim da kod nas institucija porodice je važna i da mi kao roditelji imamo prava da svoju decu vaspitavamo od dana rođenja. Slažem se da postoje roditelji koji svoja roditeljska prava zloupotrebljavaju ili ne znaju adekvatno da ih koriste.

Što se nas odraslih tiče, mislim da kada budemo svesni da smo mi i sami rasadnici i predrasuda i nekog lošeg ponašanja moći ćemo da postanemo i deo tog rešenja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministri, gospodine Selakoviću, ja dolazim iz Kraljeva i htela bih da vam se zahvalim što ste uspeli da u par minuta kažete kroz šta je sve Kraljevo i Kraljevčani prošlo zadnjih 20 godina, počev od katastrofalnih privatizacija do dolaska, nažalost, interno raseljenih lica sa Kosova.

Kažem, nažalost, jer je razlog njihovog dolaska u Kraljevo nama verovatno ovde nezamisliv, da vas neko protera iz svoje rođene kuće, pa do zemljotresa, tako da dolazak investicija u Kraljevo, Kraljevčani su to, mogu vam reći, dočekali sa velikom radošću. Da li se neko snašao na tom poslu ili nije, da li je neko zadovoljan sa tim poslom ili je očekivao nešto više, to je već do čoveka, ali nije do onog ko je doveo te investitore u taj grad.

Mogu vam reći da sam u periodu kada su sva tri giganta u Kraljevu, počev od "Magnohroma", "Jasena", Fabrike vagona, bila mlada, ali se dobro sećam kako je grad Kraljevo tada izgledao, kako je izgledao Kraljevo kada u 14.30 časova se čuje sirena za kraj radnog vremena. Oba železnička mosta su bila preplavljena ljudima. To je bila reka ljudi koja je išla ka gradu, tako da ste mi probudili neka lepa sećanja. Nadam se da će generacije koje stasavaju u Kraljevu imati prilike da to dožive kao što sam ja doživela.

Izvinite sada što sam izašla, prosto, iz dnevnog reda ove sednice, ali kao neko ko je lokal-patriota prosto sam morala da vam se zahvalim na tim rečima i podrške i razumevanja na grad iz kojeg ja dolazim.

Što se tiče zakona, ja ću inače u svom izlaganju se držati samo Zakona o bezbednosti na radu, pošto prosto nemam dovoljno vremena i drago mi je da posle skoro 18 godina dobijamo nov zakon koji precizira i definiše obaveze i odgovornost poslodavca, ali i usklađivanje sa relevantnim evropskim direktivama u ovoj oblasti.

Jedinstvena Srbija podržava predloženi zakon i pohvalno je da je i Socijalno ekonomski savet Srbije dao pozitivno mišljenje i smatram da svakom pravom poslodavcu je bitno da zaštiti i očuva zdravlje svojih zaposlenih. To je najpre moralno, to je ljudski, to je humano, ali je činjenica je da će verovatno poslodavcima predstavljati finansijski izazov da ispune sve zahteve iz zakona. Nekima će možda biti teško da to urade, ali je to sve za dobrobit i za zdravlje i za očuvanje ljudskog života. Mislim da i jedan izgubljen ljudski život nam govori da prosto moramo dobiti ovakav zakon i da moramo težiti da poboljšamo ovakav zakon.

Ja sam negde i pročitala da ste vi raspisali konkurs za prijem novih inspektora na rad i da ćete i dalje raditi na usaglašavanju i unapređenju ovog zakona.

Smatram da predloženi zakon uvodi novi termin zdravlje i to govori da je u širem obuhvatu ovog novog pravnog akta i smatram da je to značajno jer iz iskustva sa pandemijom, ali i sa sve većim brojem neprepoznavanja profesionalnih oboljenja pokazalo koliko tu ima nedostataka. Konkretno mislim na profesionalna oboljenja, na kategorizaciju i na prosto ne razlikovanje od profesionalnog oboljenja od povrede na radu i to nije nikakva novina. Spomenuli ste vi i Nemačku i koliko nedostatak… 42.000 je nedostatak prosvetnih radnika, ali kod njih u toku jedne godine se dogodi da nekoliko hiljada osiguranika ode u penziju na osnovu profesionalnog oboljenja.

Verujem da ćete kroz vaše ministarstvo raditi na tome da se ta kategorizacija i to prepoznavanje profesionalnih oboljenja budu što bolja.

Dosta izmena ima u novom zakonu i ja bih spomenula nekoliko - pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad i, po mom mišljenju, možda jedna od najznačajnijih novina je to da će sada poslodavac morati da sprovede obuku za pravilno korišćenje zaštitne opreme, ali i mašina za rad. Do sada je bilo dovoljno da poslodavac samo obezbedi opremu, ali sada će morati da sprovede obuku zaposlenih, ali se uvodi odgovornost zaposlenih, jer su istraživanja pokazala da se u više od 80% slučajeva dogodi povreda na radu zato što radnik nije pravilno koristio zaštitnu opremu ili nije dobro koristio.

Imala sam priliku da razgovaram sa ljudima koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Infrastrukturi" i u ta tri akcionarska društva radi pet hiljada zaposlenih, gde samo 20 ljudi radi na poslovima bezbednosti na radu i kontroliše preko 2.000 ljudi koji obavljaju poslove sa visokim rizikom. Mislim na mašinovođe, na mašinovođe na manevru i druge. Oni smatraju da će upravo ovim novim zakonom, odnosno članom kojim se striktno naglašava poslodavcu da onaj koji vrši bezbednost na radu, radi samo to, jer u slučaju ovih 20 ljudi, oni su od poslodavaca dobijali i druge zadatke, tako da nisu mogli biti potpuno posvećeni bezbednosti na radu, tako da ovim zakonom će to im biti omogućeno i da će oni moći da pokažu svo svoje znanje i da zaštite sve naše radnike na železnici.

Pošto više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, ispred poslaničke grupe JS nažalost neću imati mnogo vremena da prodiskutujem o svim tačkama koje su na dnevnom redu, pa ću se fokusirati na dva izveštaja i to izveštaj Poverenice za rodnu ravnopravnost i izveštaj Zaštitnika građana. Gospođa Janković nije tu, a da li ima neko iz Kancelarije za rodnu ravnopravnost? Dobro, vi ste.

U decembru 2021. godine smo usvajali izveštaj za 2020. godinu i tada sam pristupila, pohvalila pristup vaše kancelarije u pisanju izveštaja jer je i tada, kao i sada sačinjen iz nekoliko segmenata kroz koje ste detaljno opisali sve izazove i sve probleme sa kojima se naši građani suočavaju kada govorimo o ravnopravnosti, ali i mnoge projekte koje ste sprovodili, ali i na kojima ste učestvovali.

Počela bih prvenstveno od vaše otvorenoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama i to je mnogo značajno jer upravo problemi ravnopravnosti nastaju u sredinama u kojima živimo i upravo tu i trebamo da ih otklanjamo. Ja bih navela jedan primer iz grada iz koga ja dolazim, iz Kraljeva, a primer se tiče i vas i Zaštitnika građana, odnosno tu je zamenica Zaštitnika građana, a to je da je na inicijativu lokalnog ombudsmana pokrenuta izmena i dopuna Zakona o stipendiranju studenata na teritoriji grada Kraljeva kako bi se preduzeo dodatni korak za olakšavanje svakodnevnog funkcionisanja pripadnika, izuzetno osetljive grupe građana, govorim o osobama sa invaliditetom. Prosto rečeno, predložena je jedna pozitivna diskriminacija, da studenti sa hendikepom imaju znatno povoljnije uslove od drugih. Verujem da će u ponedeljak kada će ovaj predlog odluke biti na gradskoj skupštini, kada će se naći na dnevnom redu, biti jednoglasno usvojen i da će od prve sledeće stipendije, dodele stipendija studentima sa hendikepom, bez obzira na dužinu studiranja, na prosek studiranja biti omogućeno da dobiju stipendiju.

Nisam sigurna, verovatno vi to bolje znate, ali mislim da je grad Kraljevo, možda jedan ili jedini grad u Srbiji koji će imati ovakvu odluku. Ovo je prilika da ja kao narodna poslanica i vi ispred vaše Kancelarije Zaštitnika građana i Poverenika za rodnu ravnopravnost pozovemo i druge lokalne samouprave da prepišu ovakvu jednu dobru odluku i da imamo jednu pozitivnu diskriminaciju.

Kada govorimo o brojkama i kada pričamo o izveštaju Poverenika za rodnu ravnopravnost, tokom 2021. godine obratilo se preko 3200 građana, od toga su 1372 predmeta u vezi sa pritužbama i u odnosu na 2020. godinu ukazuje na veći broj građana koji su se obratili. Mislim da polako građani shvataju i prepoznaju i Kancelariju Poverenika za rodnu ravnopravnost, kao i Kancelariju Zaštitnika građana, kao institucije gde mogu dobiti potreban savet i zaštitu kada osećaju da im je ugrožena ravnopravnost po bilo kojem osnovu.

Sada bih se na kratko obratila vama iz Kancelarije Zaštitnika građana imala jednu malu sugestiju, pošto sam u razgovoru sa kraljevačkim ombudsmanom, odnosno ombudsmankom došla do informacije da se najviše građani, govorim o Kraljevu, žale na potrošačko pravo i da prosto ne postoji lice koje je zaduženo za to. Onda se građani žale Zaštitniku građana koji nema nadležnost za to i onda mislim da skoro svake godine gradski ombudsman iz grada Kraljeva traži nadležno lice da se da ili da se da ta mogućnost da Zaštitnik građana može odgovarati po pritužbama građana koji se žale na potrošačke probleme. Mislim da čak i zakon nalaže da mora da postoji takvo lice. To je jedna sugestija za Zaštitnika građana, a ja sam govorila o kraljevačkoj lokalnoj samoupravi. Ne znam da li i druge lokalne samouprave u Srbiji imaju takav problem i da li druge lokalne samouprave imaju lice koje radi u Kancelariji Zaštitnika građana koje se bavi tim problemom.

Sad bih se vratila na Izveštaj za rodnu ravnopravnost. Ono što me pre svega lično brine, i u ovom izveštaju kao i u prethodnim izveštajima je to da među pet prvih osnovnih diskriminacija po učestalosti već godinama, nažalost, je na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla je to pretežno diskriminacija pripadnika Romske nacionalne manjine.

Ne smemo zaboraviti, a možda to najbolje oslikava njihov položaj, i u Izveštaju sam videla da piše, je tragedija koja se otprilike prošle godine u ovo vreme dogodila u romskom naselju u Čukarici, kada je nažalost sedmoro dece povređeno, od toga je jedno dete nastradalo. Mislim da to najbolje oslikava njihov status koji imaju u Srbiji.

Problemi koji se javljaju kod Roma, od ranog napuštanja školovanja, pa do ranih dečijih brakova, tu želim da pohvalim kampanju „Ne žuri da odrasteš – detinjstvo, ne brak“.

Mislim da kao država moramo da preko Ministarstva za nacionalne manjine izgradimo strategiju koja će biti vezana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i da tako poboljšamo uslove Romske manjine u Srbiji, jer oni su ravnopravni članovi našeg društva i moraju da i kroz rano školovanje, govorim od predškolskog, pa do osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja, pa i sutra do zaposlenja imaju potpuno jednake šanse kao i svi građani Republike Srbije.

Još jedna stvar koja me je jako zabrinula, prvenstveno kao roditelja, je to da sam došla do saznanja da se čak u nekim osnovnim školama koje su po zakonu obavezne za svu decu u Srbiji, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost dešavalo da roditelji ne žele da upišu svoju decu u odeljenja koja pohađaju i deca romske nacionalne manjine. Čak smo imali osnovnu školu, čini mi se u Nišu, koja je bila samo za romsku decu.

To je očigledan primer segregacije čak i u osnovnim školama. Možda se to i promenilo tokom 2022. godine, vi ćete me ispraviti, ali videćemo i u izveštaju koji ćete dati za 2022. godinu.

Umesto da ohrabrimo tu decu da se školuju, da eto od tog ranog školovanja, pričam o predškolskom obrazovanju, sazrevaju i da im pružimo neku sigurnu luku i da im pokažemo da ravnopravnost u Srbiji jeste napredovala.

To vidimo i po indeksu za rodnu ravnopravnost. Svake godine se taj indeks poboljšava, ali mislim da je, eto, kao pojedinci trebamo da utičemo, da svako od nas kao pojedinac utiče na to da, pogotovo romskoj deci pošto vidimo da je najveći problem, da je uvek u prvih pet problem diskriminacija na osnovu nacionalne manjine, da svi zajedno napravimo Srbiju društvom sa jednakim šansama za sve.

Nisam uspela da pronađem podatak da postoji primedba na segregaciju, odnosno na zabranu razdvajanja ljudi na osnovu rasne, verske i nacionalne pripadnosti. Verujem da smo uvođenjem ovog pojma, čini mi se pre dve godine, u Zakonu o zabrani diskriminacije možda uticali na ono na šta zdrav razum nije. Nadam se da stvarno takvih primedbi ne postoji.

U danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložene tačke dnevnog reda.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovani predsedniče.

Poštovane ministarke, da bih mogla da pričam o predloženim zakonima koji su danas na dnevnom redu, a odnose se na oblast pravosuđa, morala bih u par rečenica da se osvrnem na promene Ustava. Usvajanjem ovog seta predloženih pravosudnih zakona dovodimo do završetka procesa izmena najvišeg pravnog akta.

Moram da pohvalim otvoreni transparentni pristup promeni Ustava i to govorim zato što znam koliko je javnih slušanja organizovano širom Srbije u koje su bili uključeni svi relevantni faktori sa ciljem da se čuju stavovi i predlozi i da se na taj način obezbedi što je moguća veća saglasnost u vezi budućeg ustavnog teksta.

To smo i uspeli pošto je narod na referendumu koji je održan 16. januara 2022. godine podržao promene odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe i eto, iskoristiću priliku da spomenem, obzirom da smo juče i prekjuče raspravljali i o izveštaju vezanom za Kosovo da je tada zabranjeno našem narodu koji živi na Kosovu da izađe da organizuje referendum i da izađe bez obzira što je to Ustavom zagarantovano pravo da izađu i da kažu svoje mišljenje, ali tada su Srbi sa Kosova pokazali jedinstvo i podršku Republici Srbiji i organizovano glasali u četiri opštine u centralnoj Srbiji i pokazali da veruju Srbiji i njenim institucija.

Jedinstvena Srbija smatra da svaka država pretenduje da bude demokratska da je važno da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji za ostale stubove vladavine prava, a naša zemlja upravo teži ka tome. Inače, Srbija u proteklih deset godina je prošla sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa i kada pominjem posvećenost ove Vlade da srpski pravosudni sistem bude nezavistan, moram da se osvrnem i podsetim na reforme iz 2009. godine kada je bukvalno u dva dana bez posla ostalo preko 800 sudija, tužioca i zamenika tužioca iako im je Ustav i tada garantovao stalnost funkcija i to u vreme onih poslanika koji su danas vama spočitavali nezavisnost sudstva, a te 2009. godine ta nezavisnost se ogledala u članskoj karti, odnosno pripadnosti političkoj stranci.

Reforma iz 2009. godine je koštala Srbiju 44 miliona evra i mnoge sudije koje nisu izabrane su imale ozbiljne zdravstvene probleme, nažalost zabeleženi su i smrtni slučajevi i samoubistva. Danas imamo potpuno drugačiju sliku. Novi tužilački zakon donosi više slobode, ali i odgovornosti u odlučivanju u postupcima za tužioce na svim nivoima. Povećava se autonomija tužioca i veća ovlašćenja VSS.

To su važni koraci ne samo kao adekvatan odgovor protiv kriminala, već i za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je cilj i ove Vlade, ali prevashodno interes naših građana.

Mislim da vi ministarka, kao i vaši saradnici, ali i skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da budete zadovoljni, jer je od Venecijanske komisije stigla pohvala da je način donošenja ovih nacrta bio transparentan i inkluzivan. Konačno se u praksi sprovodi ono što je najavljeno usvajanjem ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Inače, u izradi Nacrta zakona je učestvovalo i Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca i mnogi njihovi predlozi i problemi na koje se ukazivalo maltene duže od dve decenije našli su se u oba zakona.

Bila sam danas iznenađena kada je neko od kolega čija je profesija advokatura, naveo da ste vi organizovali, odnosno vaše Ministarstvo javna slušanja 21. 26. decembra i 10. januara i da su neradni dani, u stvari da su to dani kada Srbija praznuje. Pošto ja živim u Srbiji, radim u Srbiji, nisam znala da su to neradni dani. Volela bih da nas obavestite da i ostali građani i radnici Srbije znaju. Isto mi je zasmetalo, znači advokati ne rade, ali kada smo trebali da uvodimo fiskalne kase advokatima, nastao je haos u Srbiji, a kada smo trebali da uvodimo fiskalne kase radnicima na pijaci to je nekako čini mi se, trebalo da prođe onako da se ne čuje, ispod radara, ali hvala Bogu proradio je razum i nismo uveli fiskalne kase na pijaci, ni advokatima, ali smo zato uveli sportskim klubovima.

Želim da vas pitam da li možda znate ko radi npr. u Kraljevu? Rade ljudi koji su 2000, 2001. godine ostali bez posla zbog divnih privatizacija koje su sprovedene u Kraljevu, u fabrici vagona, u „Jasenu“, u „Magnogromu“, e ti ljudi rade na pijaci i ti ljudi su zahvaljujući kraljevačkoj pijaci i tezgama na kraljevačkoj pijaci uspeli da prehrane svoje porodice u dve hiljaditim godinama, uspeli da školuju svoju decu. Toliko da se zna.

Za kraj, pošto treba da ostavim vreme i svom kolegi Vojislavu Vujiću, želim da vam kažem da ono što me je isto iznenadilo, da se prilikom nacrta ova dva tužilačka zakona najviše otpora i nezadovoljstva moglo čuti od javnih tužilaca koji se nalaze u samom vrhu tužilaštva, jer im se nije dopao proces razvlašćenja i podela odgovornosti. Jedinstvena Srbija smatra da je to upravo suština onog što želimo da nam tužilaštvo bude nezavisno, objektivno, nepristrasno, jer građani Srbije zaslužuju da imaju pravosuđe koje će štititi njihove interese i time garantovati slobodu prava kao jednog od osnovnog stuba modernog društva. Obzirom da sud donosi presudu u ime naroda, onda nek nam sudstvo i pravosuđe bude i ime naroda i za narod. Hvala.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre, srećom nisam plašljive prirode inače bi stvarno sada imala problem da govorim. Tako da vas molim da nam obezbedite da radimo u miru. Ako ne znaju kolege, postoji mikrofon. Nema potrebe za vikom.

Da se ja vratim na temu. Ja bih se u ovom izlaganju dotakla Zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima i ako mi vreme dozvoli o Zakonu o potvrđivanju Ugovora o međunarodnoj saradnji između Republike Srbije i Republike Brazila.

Predložena izmena Zakona o državnim službenicima se odnosi na odlaganje obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanog obima posla do 2025. godine.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

I mi smo… Ako mogu, kolega, ja sam stvarno ćutala. Meni vratite vreme. Izvinite. Znači, minut i po skoro.

Mi smo otprilike prošle godine u ovo vreme radili set zakona koji se odnosio na Ministarstvo državne i lokalne samouprave i tada su prosto izmene bile nametnute zbog situacije koju je napravila padnemija i nekad pored najveće želje i volje da se uredi javni sektor smo nemoćni pred životom koji je u 2020. godini, 2021. godini, čak i u 2022. godini diktirala pandemija i svedoci smo koliko je ceo svet trpeo i trpi i da su mnogi globalni procesi u prethodne dve, a bogami i tri godine bili usporeni. To je inače dovelo do dodatnog opterećenja kapaciteta i fizičkog ograničenja javnog sektora, ali i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora.

Jedan od prioriteta Strategije reforme državne uprave je stvaranje državne uprave zasnovane na principima profesionalizma i državne uprave po meri građana.

Mišljenja sam da smo u oblasti uređenja državne i lokalne samouprave dosta uradili i uvek kao primer navodim kako smo kao zemlja, ali i vi kao resorno ministarstvo odgovorili u vreme pandemije, kada je bio blokiran rad svih institucija, kada smo svi prešli na tzv. „onlajn rad“ i kada je rad skoro svih institucija stao, rad javne uprave nije. Vi ste kao ministarstvo spremno odgovorili svim izazovima i situacijama tokom pandemije i to je za pohvalu.

Poslanička grupa JS smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoju efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave. Ulaganje, usavršavanje kadrova donošenjem zakona o formiranju Nacionalne akademije za javnu upravu je veliko unapređenje za sistem upravljanja u ljudskim resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanje svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalnih samouprava. Time se podiže kvalitet rada državnih službenika, a sa druge strane to je u korist građana jer želimo da javna uprava bude savremena, modernizovana, efikasna, jer građani Srbije zaslužuju da imaju upravo takvu javnu upravu.

Iskoristiću, i možda na trenutak izaći iz teme, ali moram da skrenem pažnju na jedan deo zaposlenih u javnim ustanovama koji se bave održavanjem sportske infrastrukture, kojih ima oko 2.000 radnika. Njihov koeficijent nije menjan čak od 2002. godine, iako je Uredba menjana čak 44 puta od tada. Svim drugim javnim službama su periodično povećani koeficijenti, osim ustanovama za fizičku kulturu. Mislim da su oni nepravedno zapostavljeni i da bi trebalo razmotriti deo te Uredbe koji se odnosi na zaposlene u javnim ustanovama za sport.

Pošto je ovih dana aktuelna pomoć mladima koja se već tri puta daje, JS podržava svaku pomoć koja je upućena mladima jer su oni naša budućnost i sve što radimo, gradimo i pravimo nema nikakvu svrhu ako nam se deca ne rađaju i ako nam mladi napuste zemlju.

Zbog toga želim da pohvalim i projekat Ministarstva državne uprave uz podršku EU, a odnosi se na Sajam studentske stručne prakse kojim se otvaraju vrata studentima u želji da se podrže u procesu studiranja dajući im priliku da svoja teorijska znanja primene u praksi.

Prošle godine je bio prvi Sajam koji je okupio 18 organa javne uprave sa oko 400 mesta za stručnu praksu. Na ovogodišnjem Sajmu smo imali trostruko više takvih institucija, čak 56 i dvostruko više mesta, skoro 800.

Ova inicijativa je, inače, prepoznata i van granica naše zemlje i nagrađena je specijalnom nagradom. To je samo još jedan od pokazatelja da Srbija misli na svoje mlade, da teži da ih osnaži, pomogne da svoje snove ostvaruju upravo u Srbiji.

Još bih u jednoj rečenici ukazala i pre svega pohvalila razvoj širenja jedinstvenog upravnog mesta kojim je mnogo olakšano građanima da ostvaruju svoja prava i da dođu do informacija. Znači, ne moraju da obilaze razne institucije, već na jednom mestu mogu da dobiju sve potrebne informacije.

Ja kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva znam da grad Kraljevo ima spreman projekat koji će predati ministarstvu i nadam se da će u toku ove godine građani Kraljeva moći da vide sve prednosti jedinstvenog upravnog mesta. Grad Kraljevo je grad sa velikim brojem stanovnika i kao grad koji se poslednjih nekoliko godina vidno modernizuju zaslužuje da ima upravo jedan ovakav projekat.

Pošto ja više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sve predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo po članu 287. Poslovnika Narodne skupštine, svoje pitanje danas upućujem Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije.

U Srbiji je u ovom trenutku nešto više od polovine domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu. Mali procenat takve kanalizacione infrastrukture obuhvaćen je nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda i samo prečišćavanje otpadnih voda je u direktnoj vezi sa dostupnosti pijaće vode, sa zdravljem građana, kao i sa zaštitom životne sredine.

Republika Srbija je tokom prošle godine započela izgradnju oko 800 km kanalizacione i kolektorske infrastrukture u više od 20 lokalnih samouprava. Cilj Vlade je da se u narednih pet godina kanalizacionom infrastrukturom pokrije 80% stanovništva, kao i da mreža obuhvata i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U budžetu za tekuću godinu izdvojeno je 28 milijardi dinara i mislim da je to rekordna investicija koja će doprineti da se postignu ekološki standardi kakvi postoje u zemljama zapadne Evrope. Inače, taj novac je namenjen za ekološke projekte.

Plan je da se u Srbiji u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra i izgradi više od 7.000 km kanalizacione mreže i više od 250 postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.

Grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo je sa Javnim preduzećem „Vodovodom“ korisnik projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se finansira iz sredstava IPA fonda. Projekat je planiran kroz realizaciju u dve faze. Prva faza koja je ugovorena za realizaciju predviđa kapacitet od 90.000 ekvivalent stanovništva sa sekundarnim stepenom tretmana otpadnih voda. Druga faza koja je planirana da se izgradi do 2040. godine predviđa povećanje kapaciteta na 120.000 ekvivalent stanovnika i uvođenje tercijalnog stepena prečišćavanja otpadnih voda.

U procesu izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu pribavljeni su vodni uslovi od strane Direkcije za vodu, čime je nedvosmisleno zahtevano da prilikom izgradnje prve faze postrojenja ispuni uslove koji su zahtevani za drugu fazu, odnosno za tercijalni stepen prečišćavanja otpadnih voda.

Izgradnjom tercijalnog stepena prečišćavanja u prvoj fazi ovo postrojenje bi bilo tehnološki koncipirano na način koji se u Republici Srbiji i u inostranstvu već duži niz godina grade. U Srbiji već imamo slična postrojenja u Vrbasu, Leskovcu, Šapcu i Vranju. Benefit zaštite životne sredine, ekosistema reke Ibra i Zapadne Morave ovom izmenom su nemerljivi, naročito s obzirom da su ove reke već ugrožene prisustvom azota i fosfora preko graničnih vrednosti.

Ovakvim pristupom bi se smanjili operativni troškovi i olakšalo održavanje, a vrlo verovatno i izbegle nepotrebne investicije u drugoj fazi, što bi do kraja životnog veka postrojenja rezultovalo značajnim uštedama i za grad Kraljevo, ali i za Republiku Srbiju. Procenjena ušteda je oko osam miliona i 600 hiljada evra.

Htela bih da podsetim da smo prošle godine u januaru imali poplave koje su dovele do pucanja bedema oko jalovišta u Leposaviću, jalovina se izlila u Ibar. Moglo je doći do velikog ekološkog problema, ali srećom to je sanirano. Ne smemo dozvoliti da otpadne vode ugroze naše reke, a samim tim i pijaću vodu i na kraju zdravlje naših građana.

Zato moje pitanje postavljam i Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekologije - da li postoji mogućnost izmene prve faze realizacije navedenog projekta i mogućnost obezbeđivanja dodatnih sredstava za realizaciju i tako uključiti i izgradnju tercijalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda?

Predložila bih nadležnim ministarstvima organizaciju jednog zajedničkog sastanka sa predstavnicima grada i javnog preduzeća kako bi zajedno došli do rešenja, smanjili troškove, sprečili veće zagađenje reke Ibra i Zapadne Morave, zaštitili životnu sredinu i ekosistem pomenutih reka. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovani ministri, amandman o kojem raspravljamo za poslaničku grupu JS nije prihvatljiv iz razloga što je, u najmanju ruku, nekreativan, neozbiljan, da ne koristim neke druge reči. Predlaže se brisanje člana 1. koji se odnosi na predmet zakona, a upravo zakon o privremenom registru državljana kojima se uplaćuje novčana pomoć, a na koje se pomenuti amandman odnosi omogućava davanje direktne pomoći našim građanima koji imaju od 16 do 29 godina.

Već smo dva puta ove godine isplatili po 100 evra našim mladima i ovom pomoći im dajemo jednu dozu optimizma i ovo je jedan način da ih podržimo u ovoj ekonomskoj krizi. Kada smo usvajali pomoć za mlade početkom godine, Ministarstvo finansija je uradilo široku analizu stanja u Republici, tokom i po završetku vanrednog stanja. Pokazali smo da su finansije stabilne, a sa druge strane se brinemo da je država tu kada je najpotrebnija.

Bilo je komentara da je planirana jednokratna pomoć veliki trošak, ali kada se prioriteti definišu na vreme i na pravi način, onda ne postoji problem da se novac uloži u prave stvari.

Grupa naših građana na koje se odnosi pomoć je u fazi školovanja ili su upravo završili školovanje. Njima je potrebno više vremena da ostvare zaposlenje, da steknu iskustvo kako bi se kvalifikovali na tržištu rada i zbog toga će im ova novčana pomoć značiti. Na Vladi je da sačuva tržište rada, da radi na tome da se otvori što više fabrika, da gradi autoputeve, da unapredimo bolji sistem obrazovanja. Mislim da je to najbolja pomoć našim građanima – omogućiti im da rade i da svojim radom izdržavaju i proširuju svoje porodice, da omogućimo mladima da svoje snove ostvare ovde i da lakše donesu odluku da ostanu u Srbiji.

Jedinstvena Srbija podržava svaku pomoć mladima, jer smo kroz naš rad godinama pokazali da su mladi za nas zakon, da su mladi naša budućnost i mišljenja sam da sve što radimo, gradimo i pravimo nema nikakvu svrhu ako nam se deca ne rađaju, ako nam sela opuste i ako mladi napuste našu zemlju.

Želim da pohvalim što se kroz ovaj rebalans pružili podršku i socijalno ugroženim kategorijama naših građana, podršku merama nataliteta. Tu mislim na prvo rođeno, drugo rođeno i treće rođeno dete. Ovim rebalansom je definisana i pomoć za majke, a odnosi se na majke koje dobiju dete, a nemaju rešeno stambeno pitanje i država pomaže do 20.000 evra za kupovinu prvog stana i za to je obezbeđen dodatni novac u predloženom rebalansu budžeta.

Takođe i kada je poljoprivreda u pitanju, pohvalno je to da su odvojena nova izdvajanja, čak 16,5 milijardi dinara i mislim da do sada nije bio veći budžet za poljoprivredu i kada se napravi neka hronologija, kada su u pitanju davanja za poljoprivredu, poređenja radi 2010. godine su ukupna izdvajanja bila 14,9 milijardi, a 2022. godine imamo čak 78,5.

Stavka koja se meni lično najviše dopala je ulaganje u sport i plan da se nastavi sa izgradnjom sportske infrastrukture u celoj Srbiji, nagrade koje se daju našim najboljim sportistima su velike i to je velika motivacija svim mladima u Srbiji da se bave sportom, da rastu i razvijaju se uz sport i da im sport postane stil života.

Kada pričamo o mladima, ja bih pohvalila i projekat Ministarstva državne uprave, uz podršku EU, a odnosni se na Sajam studenske stručne prakse, kojim se otvaraju studentima u želji da se podrže u procesu studiranja, dajući im priliku da svoja teorijska znanja primene u praksi i steknu iskustvo u struci za koju se školuju. Prošlogodišnji prvi sajam kada je 17 organa javne uprave ponudilo 400 mesta za stručnu praksu, na ovogodišnjem sajmu imamo trostruko veći broj institucija i skoro duplo više mesta za praksu, negde oko 800.

I ova inicijativa je prepoznata i van granica naše zemlje, nagrađena je specijalnom nagradom. To je samo jedan od pokazatelja da Srbija misli na svoje mlade, da teži da ih osnaži i pomognu pri zapošljavanju i pored novčane pomoći, koja se po treći put daje, mislim da kao društvo moramo da radimo na tome da naša deca ostanu u Srbiji i da, kao što sam rekla, svoje snove ostvaruju upravo ovde.

Bez obzira što nećemo podržati predloženi amandman, poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržaće predloženi zakon. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, upravo sam htela da ukažem na to što ste vi rekli, da ukažem na to da je prethodni govornik prekršio član 107. gde je prekršio dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega mislim vaših koleginica narodnih poslanica.

Ne znam da li je kolega želeo da bude zanimljiv, pa da upotrebi tako jedan seksistički izraz. Mogao je da kaže kao muški kupaći, a ne mora da spominje ženski bikini. Znam da je možda kolegi teško da prihvati da smo se mi izborile da budemo ravnopravni članovi ovog društva. Ako već želi da se zahvaljuje na kraju, da upućuje građanima i da čestita slavu ili već šta, slobodno da pored građana uputi i građankama isto takve čestitke.

Nadam se da niste bili zlonamerni i da ćete ubuduće voditi računa, pre svega o nama jer imate i koleginicu u vašoj poslaničkoj grupi.

Ne tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Zahvaljujem.

(Dušan Radosavljević: Replika?)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo Brnabić, poštovani kandidati za ministre, velika mi je čast da danas ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija mogu da govorim o izboru Vlade, pogotovo što Jedinstvena Srbija prvi put ima kandidata za ministra, i to gospodina Bastu za ministra privrede.

Jedinstvena Srbija je godinama unazad pokazala kroz svoj rad da joj nisu potrebna ministarska mesta da bi radila za interese građana. Srbiji je i sam predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma uspeo da dovede mnoge strane investitore i sigurna sam da će budući ministar privrede nastaviti da vodi upravo ovakvu politiku, odgovornu i domaćinsku.

Bez obzira na veliku krizu koju je pandemija izazvala, Srbija je nastavila sa privlačenjem investitora i uspeli smo da privučemo, zaključno sa septembrom ove godine, tri milijarde i 11 miliona evra direktnih stranih investicija, što je rekord u istoriji zemlje.

Od ukupnog obima stranih direktnih investicija u Srbiji 70% dolazi od kompanija iz EU, a od ukupnog obima stranih direktnih investicija na Balkanu, u Srbiji učestvuju sa čak 60%.

Kada smo raspravljali o Zakonu o ministarstvima, vodila se polemika o brojnosti ministarstva. Mislim da građanima Srbije nije bitna brojnost, već rezultat tih ministarstava. Ako pogledamo kako je naša država odreagovala na krizu koju je izazvala pandemija i kako se borila za bolji životni standard svih građana, gde se kroz tri ekonomska paketa investiralo blizu tri milijarde evra u cilju da se sačuvaju radna mesta, produktivnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća, prema podacima Svetske banke, Srbija je jedna od 10 zemalja koja u 2020. godini nije imala smanjenje nezaposlenosti.

Inače, ja dolazim iz Raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva i znam koliko znači otvaranje novih fabrika. Posle skoro dve decenije od kada su neki prethodni uspeli da ugase skoro sve fabrike u Kraljevu, a pogotovo dve najveće, mislim na fabriku vagona i „Magnohrom“, gde je radilo skoro polovina radno sposobnog stanovništva u Kraljevu, 2016. godine su se otvorile dve nove fabrike, fabrika „Leoni“ i „Evrotaj“, koje su zaposlile preko 7.000 radnika i njihov uticaj je vidljiv ne samo kroz zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti, nego i kroz uvećanje gradskog budžeta.

Kao što sam i rekla, sigurna sam da će budući ministar privrede nastaviti da unapređuje privredno okruženje, ne samo u Kraljevu, već u celoj Srbiji.

Juče smo kroz diskusiju nekih poslanika, doduše iz opozicije, mogli čuti kritike na račun izgradnje auto-puteva, infrastrukture, itd, i ja kao građanka koja dolazi iz Raške oblasti mogu da kažem koliko će za ovaj deo Srbije značiti završetak Moravskog koridora, i to ne samo za privrednike, već i za građane, kojih u ovom delu Srbije ima preko pola miliona.

Verujem da će budući ministar infrastrukture i samo Ministarstvo biti posvećeno završetku ovog projekta, kojim se u ovom delu Srbije, pored bolje povezanosti sa drugim delovima zemlje, bržem privrednom razvoju, otvara i mogućnost razvoja turizma, kako zdravstvenog, tako verskog, kulturnog i seoskog, tako da očekujem od novog ministra za turizam da prepozna potencijale ovog dela naše zemlje, a s obzirom da on dolazi iz Raške oblasti, verujem da će turističku ponudu ove oblasti još više unaprediti.

Budućem ministru infrastrukture, mada on nije tu, želim da skrenem pažnju, a znam da je najlepše godine mladosti proveo upravo u Kraljevu, da u saradnji sa ministrom finansija završi urbanu regeneraciju Dositejeve ulice i da se konačno porodice koje su u zemljotresu 2010. godine faktički ostale bez domova usele u nove zgrade. I vi ste, gospođo Brnabić, upoznati sa ovim. Prošle godine je tadašnji ministar za infrastrukturu, gospodin Momirović, uselio 106 porodica od 306 porodica koje čekaju novo useljenje i verujem da će ministar finansija, pošto se čeka nova javna nabavka i saglasnost Ministarstva finansija, to u novom mandatu uraditi, da ostalim porodicama obezbedimo krov nad glavom.

Gospođo Brnabić, juče je u svom izlaganju predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma obrazložio zbog čega dajemo podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i predloženoj Vladi i šta od nje očekujemo. Prvenstveno, da sačuva mir i stabilnost i zaštiti nacionalne interese.

Vaša poruka da su crvene linije za Srbiju sasvim jasne, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i bezbednost našeg naroda na KiM su jasni znaci da će ova Vlada raditi za interese građana Srbije, pogotovo što će resor spoljnih poslova voditi gospodin Dačić, koji je u svom prošlom mandatu, kao ministar spoljnih poslova, uspeo da čak 18 zemalja otprizna Kosovo. Verujem da će ih u ovom mandatu biti više.

Znam da će gospodin Dačić nastaviti da vodi odgovornu i jasnu spoljnu politiku i da će u vremenu velikih izazova uspeti da zadrži kurs koji je u najboljem interesu naše zemlje.

Ja bih još samo, gospođo Brnabić, navela još jednu crvenu liniju, što ne smemo da zaboravimo, a to je natalitet. Citirala bih našu književnicu Isidoru Sekulić, koja kaže: „Mi smo narod koji stvarnost ne voli i u stvarnost ne veruje“, ali naša stvarnost je da prema proceni UN 2050. godine će nas biti 5,5 miliona, a ako se taj trend nastavi, 2100. godine će nas biti 3,5 miliona.

Pozdravljam odgovor države kroz populacionu politiku i usvajanje Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Mislimo da mi moramo da se menjamo i da sve ono što gradimo, radimo, nema smisla ako to sutra nema ko da dočeka. Hvala
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, biću kratka pošto, evo, ulazimo u trinaesti sat kako radimo.

Predloženi amandman za poslaničku grupu Jedinstvene Srbije je neprihvatljiv iz razloga što smatramo da je već obuhvaćen predloženim zakonom i razumemo da opozicija ima pravo da kritikuje i da predlaže, ali te kritike i predlozi treba da budu konstruktivni, da daju rešenja kojim će se popraviti ili poboljšati dati predlog.

Predloženi Zakon o Ministarstvima na koji se i odnosi predloženi amandman je korak do dobijanja nove Vlade i ovih dana smo mogli čuti argumente za broj ministarstava koji će biti u novoj Vladi. Za Jedinstvenu Srbiju su bitni rezultati i to ću u danu kada budemo birali buduću Vladi biti razlog zbog kojeg ćemo podržati predlog gospođe Ane Brnabić.

Pre dva dana predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma je u svom izlaganju obrazložio zbog čega dajemo podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i trenutnoj Vladi, koja je u svom mandatu uradila mnogo toga da Srbija sačuva stabilnost i mir i da zaštiti svoje nacionalne interese.

Sada da se vratim na amandman koji se odnosi na podizanje i zaštitu ugleda sportiste, a ja kao neko ko je ceo svoj život u sportu i ko može da priča o tome kakav je odnos države bio pre 20 godina prema sportistima, kakav je odnos države poslednjih godina prema sportistima. Želim da iskoristim priliku i da pohvalim rad ministarstva koje ceni sav napor i trud koji jedan sportista uloži tokom svoje karijere i najsvežiji primer da se sport i sportski rezultati u Srbiji vrednuju, iako ne može parama da se plati sve ono što jedan sportista postigne tokom svoje karijere, ali pozdravljam odluku Vlade da nagradi naše svetske šampionke, naše zlatne odbojkašice sa po 30.000 evra.

Ulaganje države u sport se pokazalo kao opravdano. Razni sportisti su doneli veliki broj medalja sa međunarodnih takmičenja. Eto, sa poslednje Olimpijade u Tokiju oboren je rekord od devet olimpijskih medalja i to obavezuje i državu i resorno ministarstvo da nastavi da ulaže i da stalno unapređuje odnos države prema sportistima i sportskim radnicima.

Znamo da u trenucima kada svetska politika i nije bila naklonjena Srbiji najbolji ambasadori u svetu su prvo bili sportisti. Mnogo puta smo u sportskim dvoranama, na fudbalskom igralištu, sportskim borilištima pokazali da je Srbija zemlja sportskih šampiona. Država je to prepoznala i videli smo poslednjih godina koliko je povećan fond kojim se nagrađuju medalje sa olimpijskih, evropskih i svetskih takmičenja.

Meni je posebno drago što su izjednačene nagrade olimpijskih i paraolimpijskih sportista i mi smo jedna od retkih zemalja u kojima su ove nagrade izjednačene. To je samo jedan od dokaza kako se čuva dostojanstvo i ugled svih sportista u Srbiji. Pa čak i u periodu pandemije država je dala jasan odgovor i rešenje za ogroman izazov sa kojim sport tada suočavao. Finansijska podrška od 1,1 milijarde dinara predstavlja direktnu i nikad veću podršku sportskim klubovima da nastave da rade u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, a sa ciljem da se očuva stabilnost sportskog sistema u olimpijskom i paraolimpijskom sportu.

Svaki put kada se u Srbiji održi neko međunarodno ili svetsko takmičenje, kada nagrađujemo najbolje i motivišemo najmlađe, je dokaz da vodimo računa da sačuvamo i dostojanstvo u sportu u Srbiji, ali i dostojanstvo i ugled naših sportista.

Imam jedno pitanje. Kada se sportista oseća najponosnije i dostojanstveno? To je onda kada nastupa za zastavom svoje zemlje, kada čuje svoju himnu. To nijedan amandman i nijedan zakon ne može da mu omogući, već lično zalaganje i satisfakcija da bude najbolji.

Mogu sa punim pravom da pričam o tome jer sam u svojoj sportskoj karijeri nekoliko puta sa ponosom i dostojanstveno predstavljala svoju zemlju i u nju se vratila sa najsjajnijim odličjima.

Zbog svega što je već urađeno u sportu i uloženo, i zbog planova da se u budućem periodu još više unapredi sportski sistem u Srbiji, JS smatra da je predloženi amandman nepotreban i da se on, kao što sam i rekla, podrazumeva u predloženom Ministarstvu za sport.

Na samom kraju, želim da kažem da, bez obzira što nećemo podržati ovaj amandman, u danu za glasanje podržaćemo predloženi Zakon o ministarstvima. Hvala.
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.