Zahvaljujem, potpredsedniče.
Poštovana ministarko sa saradnicima, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko zakona kojima se uspostavljaju viši standardi demokratičnosti i transparentnosti celokupnog izbornog procesa. Znamo da nije u praksi da se izborni zakoni menjaju pred izbore, ali to sada radimo jer je to rezultat međustranačkog dijaloga i preporuke OEBS-a, kako bi izbornim uslovima u Srbiji bili svi relativno zadovoljni. Ovim predloženim zakonima najviše se izašlo u susret opozicionim strankama. I vi ste, ministarka, rekli, da najmanje 16.000 posmatrača, ako posmatramo i proširene sastave, to je negde oko 80.000 posmatrača će imati opozicione stranke, plus još jednog člana, plus jedan u opštinskim izbornim komisijama, to je 160 opština, po dva člana, to je još 320 posmatrača, tako da, ako žele i ako imaju ljudske resurse, mogu vrlo lako kontrolisati izbore.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, mogli ste danas čuti od mog kolege Živote Starčevića, da mi nemamo problema sa izbornim zakonima, jer znamo da oni ne utiču na volju građana, već dela. Jedinstvena Srbija je od svog osnivanja, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom, isključivo radila i jedino se vodila interesom naših građana. Pokazali smo da od đaka do penzionera, da ne spominjem zdravstvene radnike i poljoprivrednike, uvek smo pomagali i uvek ćemo pomagati i voditi se time da je Srbija zemlja jednakih šansi za sve.
Što se tiče Jedinstvene Srbije, mi smo učestvovali u međustranačkom dijalogu. Smatramo da je obezbeđena efikasna platforma za razmenu i izgradnju konsenzusa među različitim političkim snagama o pitanjima ključnim za budućnost srpske demokratije.
Predlozima zakona se ne menjaju suštinski aspekti izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Srbije i odbornike i zadržavaju se dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu smatrati osnovnim postulatom izbornog procesa u Srbiji.
Mislim da novi zakoni najviše donose novinu u pogledu zaštite prava u izbornom postupku i lakšeg kandidovanja političkih stranaka nacionalnih manjina. Čuli smo danas da je za nacionalne manjine sa 10.000 potpisa smanjeno na 5.000 potpisa, kao i u pogledu organizacije i transparentnosti rada organa za sprovođenje izbora.
Poseban napredak se može videti kroz efikasni rad izborne komisije, koja će svoje odluke da objavljuje na svojoj VEB prezentaciji i od vremena objavljivanja odluke na VEB prezentaciji počinju da teku rokovi za podnošenje propisanih pravnih sredstava i tu neće moći doći do zloupotrebe, kao što je bilo do sada, da određene političke, obično opozicione organizacije, ne prime obaveštenja i tako oduže proces privođenja izbora kraju.
Bilo je dosta polemike i oko uvođenja lokalnih izbornih komisija u izbore za narodne poslanike, ali JS smatra da se time unapređuje efikasnost izbornog postupka, ali i dodatne pravne zaštite i kontrole izbornog postupka. Verujem da u lokalnim izbornim komisijama sede odgovorni ljudi, koji će sa velikom odgovornošću pratiti i raditi izbore koji nam predstoje.
Još jedna od novina koja se uvodi ovim setom zakona jeste da se prvi put zakonom propisuje rok u kome se mora sazvati konstitutivna skupština jedinice lokalne samouprave. Da bi se sprečila mogućnost opstrukcije, propisan je rok od 10 dana da predsednik Skupštine iz prethodnog saziva sazove sednicu, ali i obaveza da odredi njeno održavanje u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja o dodeli mandata na VEB stranici.
Kao što sam i rekla, predloženi set zakona je rezultat sa jedne strane paralelnog međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz učešće evropskih parlamentaraca, tj. bez njihovog učešća, a sa druge strane, primenjene su preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Mislim da je to dobar način da se demokratija i pravo izbora u Srbiji što više garantuje, jer jedini interes bilo koje političke stranke, da li ona pripada vlasti ili je ona opozicija, treba da bude život naših građana i građanki.
Pitanje od kojeg Srbija ne treba da odustane je da se obezbede uslovi da Srbi na Kosovu i Metohiji, mislim da danas o tome baš niko nije govorio, glasaju na sledećim izborima i da se ne ponovi situacija…
Gospodine Orliću, možete li samo malo zvonce? Sebe ne čujem dok pričam, ako verujete. Mislim da me ministarka, sve vreme me gleda i mislim da ni ona ne čuje šta govorim, a mislim da je ovo jako bitno pitanje. Niko nije spomenuo pravo izbora Srba na Kosovu i Metohiji i problemi koje smo imali na prošlim izborima, kada smo govorili o referendumu. Tako da je to pitanje od kojeg ne treba da odustanemo i treba da radimo na tome da kao i prethodnih godina, uz posredstvo međunarodne organizacije, omogućimo Srbima da glasaju na svim izbornim procesima koje sprovodi Republika Srbija i da im se to omogući da glasaju upravo na KiM, jer je to, mogu slobodno reći, jedan od krucijalnih načina da oni ostanu i opstanu na Kosovu.
Mada je meni bila draga slika, kada je 16. januara bio Zakon o referendumu, slučajno sam se zatekla na putu ka Rašci i videla sam ogromne kolone naših građana koji su, bez obzira što im nije dozvoljeno da glasaju na KiM, stali i shvatili obziljnost referenduma i organizovano krenuli da glasaju u četiri opštine u Srbiji.
Pošto više nemam vremena, treba da ostavim i svojoj koleginici iz poslaničke grupe, samo želim da naglasim, a i vi ste bili deo te priče, ministarka, pre dve godine, upravo u ovo vreme, u februaru smo doneli jedan istorijski zakon što se tiče nas žena koje učestvujemo u politici, a to je da 40% žena bude na izbornim listama, odnosno i na svim mestima gde se odlučuje do dana kada ćemo biti 50:50%, JS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.