Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz Republičkog geodetskog zavoda, čulo danas dosta kritika, ali postoje stvari koje moramo svakako i da hvalimo. Možda su indirektno vezane za ovaj zakon, ali to su svakako koridori za koje lično imam priliku da vidim da se maksimalno brzo rade. Veliki udeo u tom poslu ima i katastar, zato što su angažovani na svim tim lokacijama.
Ministre, dobro je i to što se lome ta brda i doline. Kamen se lomi, ali taj hrast o kome svi pričaju je ipak ostao i zaslužuje da bude sačuvan, kao što jeste.
Prva stvar o kojoj pričamo kada govorimo o ovoj izmeni zakona ili uopšte sve što ovaj zakon predviđa, moram da kažem da će poslanička grupa to podržati.
Postoje tri stvari na koje bih se fokusirao. Prva stvar o kojoj pričamo su plate zaposlenih koji tamo rade. Poslanička grupa JS je uložila jedan amandman. U razgovoru sa vama čuli smo da će taj amandman i da bude prihvaćen, a to je da uskladimo, pored tog usklađivanja, ne nominalno povećavanje njihovih zarada, nego usklađivanje jedne dodatne sigurnosti tim ljudima koji rade te poslove, da pokušamo da izjednačimo i ljude koji nisu iz te struke. Pre svega mislim na pravnike i na sve ostale koji rade a nisu direktno vezani za geologiju.
Imao sam priliku i da vidim koliko je to ljudi. Trenutno u Republičkom geodetskom zavodu ima negde oko 2.400 stalno zaposlenih. Video sam strukturu svih tih ljudi. Zašto se poslanička grupa JS opredeljuje da ovo podrži je pre svega razlog što to uopšte nije cifra o kojoj su svi pričali, da su tu sad hiljade i hiljade radnika. Ne mogu da napravim tačnu procenu, ali verovatno ljudi koji se time bave su se opredelili za jedan optimum.
Da li ih treba imati više na lokalima, neko od kolega je to malo pre spomenuo, mislim da treba. Dolazim iz jedne male sredine, iz Vrnjačke Banje, ali Vrnjačka Banja je svakako interesantna, kao i Zlatibor, po svojoj povećanoj izgradnji. Ono što ljudima smeta je što se neki put malo duže čeka na sve te dokumente, ali mislim da je jedno usko grlo kada su u pitanju ljudi koji tu rade.
Zašto ovo nije veliki broj i zašto ovo treba da podržimo? Zato što u Srbiji trenutno ima preko 130 i nešto agencija i čisto sumnjam da biste vi ili bilo koji ministar iz ove aktuelne vlade, možda čak i iz prošle, one koji su ih stvarali, uspeo da nabroji sve te agencije. Činjenica je da sve te agencije troše preko milijardu evra na godišnjem nivou. Još nešto što je vrlo bitno. Nisam siguran da pored naziva agencija mogu da mi nabroje šta te agencije rade. A ovde pričamo o ljudima koji rade konkretne stvari, čiji je rad svakako merljiv.
Dajući podršku svim tim zaposlenima, skrećemo pažnju vama i ljudima koji nadzorišu njihov posao je da biste možda trebali da u svaki katastar na lokalu uvedete i jednu knjigu utisaka, da to bude neka najbliža forma vaše komunikacije sa klijentima, zato što nije u svakom lokalu isto.
Neko od kolega je spomenuo u jednom trenutku, kada ste pričali da li treba dati ovlašćenje direktoru da podrži ili da ne podrži, da on bude taj koji nagrađuje radnike, vi ste rekli da ste to izbrisali i da će to biti jednako za sve. Možda, sa druge strane, treba direktorima dati ta ovlašćenja. Jer, ipak oni najbolje znaju, kao prvi nalogodavci, ko više radi, ko manje radi, itd. Ja smatram da ne treba plata da bude merilo da li neko hoće ili neće da radi. Imamo mi previše ljudi koji se nalaze na tržištu rada i koji bi bili srećni da mogu da rade za jednu ovakvu platu.
Druga stvar o kojoj želim da prokomentarišem pre svega sa direktorom RGZ je ta da imamo primer Jagodine gde se, sticajem okolnosti, javio veći broj investitora nego u nekim drugim sredinama. Neću da pričam šta je razlog toj situaciji, ali činjenica sa terena jeste da sve površine ispod pet hektara mogu da reše vaše filijale ili zavodi u lokalu, a sve što je preko pet hektara, mora da dođe do Beograda.
Ono što je najinteresantnije, na lokalu to ide mnogo brzo, na lokalu se to rešava urgentno, a kad dođe do Beograda, tu dođe do nekog zastoja. Prosto, na to želim da vam ukažem, da biste možda mogli da predvidite neka veća ovlašćenja kada su u pitanju lokali, a da se tim poslom bave.
Drugi član koji mi je privukao pažnju jeste član 17. Mislim da nije u redu da treba da ograničavamo da li treba da radi jedno stručno lice ili dva, tj. da budu oba prijavljena, da bi jedna radnja mogla da funkcioniše i da radi. Mi bi trebali da se trudimo da svakim zakonom afirmišemo te ljude da zadrže svoje poslove, a ovako smo ih doveli u jednu situaciju da budu zavisni od nekih ljudi koji imaju diplome, a činjenica je da na terenu 90% poslova katastra obavljaju ljudi koji imaju srednju stručnu spremu. Zašto to kažem?
Nadovezaću se sada i na član 29, jer lično mislim da je tu napravljena jedna greška. Naime, ljudi koji su u jednom sistemu radili sa srednjom stručnom spremom, gde su završavali školu da bi se bavili poslom koji sada rade, dolaze u situaciju da ostaju bez tog posla i ostaju bez firmi. To su ljudi koji su službi preko 20, 30 godina. Znači, oni imaju dve varijante. Prva varijanta je da u 55-60 godina upisuju fakultete, što morate da se složite da nije lako. Postavlja se pitanje šta do tog trenutka dok ne završe oni koji se opredele za tako nešto? Drugo, da li sada mi ovakvim zakonom dajemo i mogućnost inženjerima, onima koji već imaju te licence, da privatno oporezuju ove ljude koji imaju srednju stručnu spremu a imaju firme koje godinama rade?
Mislim da biste na ova pitanja trebali da obratite pažnju. Ja sam pročitao amandmane koji su do sada podneti, nije to tako puno kako neko kaže, nego se dosta amandmana odnosilo na pojedine članove.
Još jednom ponavljam, poslanika grupa JS će svakako podržati ovaj zakon, a vas bih zamolio da ove sugestije koje sam rekao uvažite. Hvala.