Zahvaljujem.

Pitanje ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Aleksandru Martinoviću.

Želim da napomenem da ovo pitanje postavljam zajedno sa Pokretom „Tvrđava“ iz Smedereva čija je tema u fokusu lokalni ombudsman.

Zašto institucija lokalnom ombudsmana osnovana samo u 23 od 174 lokalne jedinice samouprave u Republici Srbiji, iako je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o Zaštitniku građana kao i mnogim statutima gradova i opština?

Da li postoji plan da se inicira poseban zakon o lokalnom ombudsmanu koji bi detaljno uredio tu instituciju i načini je obaveznom za konstituisanje u svakoj lokalnoj samoupravi.

Da li resorno Ministarstvo saglasno sa Zaštitnikom građana Republike Srbije Zoranom Pašalićem koji je na svom veb sajtu 7.11.2022. godine izneo stav da svaka lokalna samouprava mora imati ombudsmana i ne treba više da zavisi od odluke ili želje jedne lokalne samouprave. Da li ste nešto uradili po tom pitanju i kada ćete da uradite?

Drugo pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li znate, gospođo Brnabić, da na primeru priključaka za gas postoje građani prvog i drugog reda?

Pre nego što postavim pitanje želim da objasnim da kada se vršila ekspanzija gasovoda na teritoriji Republike Srbije lokalne samouprave su zajedno sa „Srbijagasom“ i sa lokalnim samoupravama i sa lokalnim investitorima potpisivale ugovore od 2006. godine, 2007. godine pa do dana današnjeg gde je interese lokalnih investitora bio taj da zarađuju na priključcima za gas.

Međutim, situacija je trenutno zbog sporno potpisanih ugovora i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između lokalnih samouprava i lokalnih investitora problem je nastao u tome što se ne zna u kom je odnosu ko vlasnik, jer su obe strane upisane kao zajednički vlasnici u Katastru vodova i sada su tu taoci građani.

Kako sada to izgleda na primeru u praksi? Evo daću vam primer iz Kragujevca gde je preko 40 kilometara gasovodne mreže je pod, da kažem, drugačijim pravilima nego što su građani gde je „Srbijagas“ izgradio gasovod, pa tako na mreži koju je „Srbijagas“ izgradila priključak za gas je 780 evra i možete da plaćate na 36 meseci uz račun za gas. Znači, priključite se, dobijete gas i zatim plaćate.

Međutim, na primeru Kragujevca K.G. UZOR firma ne želi da vas priključi dok ne platite, imate isto pravo na rate, ali nemate pravo da usko korišćenje gasa plaćate, već morate kompletan iznos da platite unapred i cena nije ista, kao što je za druge građane koji su na infrastrukturi „Srbijagasa“ od 780 evra, već je cena preko hiljadu evra.

Zbog toga u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. Molim da se ovo ispravi što pre i da li je Vlada upoznata sa ovim problemom i molim da mi se dostave ugovori između grada Kragujevca, „Srbijagasa“ i K.G UZOR-a.

Takođe, želim da postavim pitanje – da li u određenim lokalnim samoupravama se privatnim investitorima plaća marža za protok gasa kroz gasovode privatnih investitora, kao što je recimo primer Čajetina? U koliko lokalnih samouprava „Srbijagas“ plaća tu maržu, u koliko ne plaća i ovima kojima ne plaća – zašto ne plaća i kada će početi da plaća i kada će građani imati priliku da svi imaju jednaka prava, jer na to nas Ustav obavezuje?

Pitanje za gospodina Gorana Vesića, zato što je još jedan ovde zakon ispred nas, Zakon o železnicama. Ovo je zakon za koji gospodin Vesić je takođe došao nespreman i nije dostavio nikakav plan šta planira da radi dalje sa železnicama.

Želim da napomenem da je 200 miliona evra smo dobili bespovratnih sredstava iz EU za ukupno sedam deonica. Nijednu nismo završili. Znači, nijednu nismo završili. Zašto nam se nije fokus stavio makar na jednu pa da završimo jednu deonicu, a ne da ovako srljamo?

Zatim smo uzeli kredit od 312 miliona dolara, povukli smo svega 65 miliona dolara i platili penale 1,80 miliona dolara. Ja želim da pitam – da li imamo bilo kakav plan kako planiramo da razvijamo naše železnice? Zadužujemo se, dobijamo bespovratna sredstva a pruga nema. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje za ministra Gašića. Svedoci smo da je ova sednica bila klasična zamena teza. Vladajuća koalicija je ta koja je nametnula da su neke druge dve televizije problematične i da je sporno u REM-u to kako radi „Nova S“ i „N1“. Pitanje za ministra Gašića je – da li je reagovao na napade na „N1“ koji su se desili preksinoć? Kada je stigao poziv, šta je on uradio po tom pozivu?

Takođe, želim da pitam i Anu Brnabić, pošto su svi rekli da su rijalitiji ukinuti, pa ja želim da pitam – po kom to članu zakona je taj rijaliti ukinut? Na osnovu čega je rijaliti ukinut? Evo, može da mi izvestilac Nebojša Bakarec takođe kasnije to odgovori. Voleo bih da čujem. I ovde je bila zamena teza. Šta je u stvari rijaliti? Kakav je to televizijski format? Vi, kolege, niste bili dovoljno informisani da razdvojite da rijaliti može da ima i takmičarski deo, da može da bude i kulinarska emisija, da može da bude čak i u obliku kviza. Nametnuli ste, opet ste zamenili teze i stavili ste, recimo, na primer, „Survajver“. „Survajver“ je klasifikovan, pošto se emituje u mnogim zemljama sveta, pa je tako podesan i za maloletnike u Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Nemačkoj. Da li ste odradili klasifikaciju rijalitija i kako ste to ukinuli rijalitije? Baš me zanima.

Takođe REM na sve ove zahteve koje ste vi iznosili je morao da reaguje. Vi ste dokazali da REM ne radi svoj posao. Zanemarite ove hiljade građana koje su na ulicama. Zašto niste reagovali? Zašto vi niste podneli zahtev za smenu REM-a. Naveli ste mnogo razloga.

Ja ću samo da ponovim neke od razloga, a svaki od njih je dovoljan da budu članovi REM-a ili smenjeni, ili da podnesu ostavke, zato što je REM zavisna institucija. Oni nisu nezavisna institucija. Zato što ostaju nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama, zato što ćute na pretnje i na nasilje u nacionalnim televizijama.

Ko je kriv za dato uputstvo o tome kako ubiti čoveka od strane Kristijana Golubovića? Zašto ne nalaze sporno kada voditelji jutarnjih programa drže replike pištolja i vitlaju po emisijama na nacionalnim televizijama? Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja vašeg predsednika? Mada, od skora i naš predsednik. Da li je tako?

Zašto podržavate medije koje targetiraju političke protivnike, aktiviste, kritičke novinare? Oliver Ivanović, „Pink“ meta porodice, „Pink“ spot protiv lidera opozicije B92? Zašto dodatno viktimizirate žrtve seksualnog nasilja i zašto kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava, čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića?

Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji, ponavljam dr Željko Mitrović i lečenje Kovida? Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu i neobjektivno izveštavaju?

Kako može Olivera Zekić da kaže sve što je bilo pre nije važno, idemo dalje? Zašto slobodni mediji nazivaju kvazinovinarskim, kvazipolitičkim, kvazipolitičkim pošastima, zakržljalim tabloidima i slično? Da li to može REM da saopštava? Zašto REM može da kaže da neće da može? Da li je to odgovornost? Ko snosi odgovornost za ovakvo ponašanje REM-a?

Želim samo da podsetim, i ako se ne reši REM, vidimo se ponovo na ulicama, već sada u subotu. Pozivamo sve, zato što je ovo jedan od zahteva svih onih građana zbog kojih je ova sednica i zakazana, iako je sama tema promenjena, iako je REM rekao da nije spreman za ovu sednicu, iako diskutujemo o drugim temama, moramo ove stvari da rešimo. Jednostavno moramo. Hvala.

Pitanje ministru informisanja i telekomunikacija, gospodinu Mihailu Jovanoviću, ministru u čijoj je nadležnosti praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja – REM, odnosno Regulatorno telo za elektronske komunikacije treba da bude samostalna, nezavisna organizacija, da štiti i očuva medijski pluralizam, da zaštiti slobodu mišljenja i izražavanja. Upravo ovako treba da izgleda ova institucija, ali ovo što sam sada rekao u praksi izgleda nezamislivo.

Ova institucija predstavlja sve suprotno od onoga kako je normirana Zakonom o elektronskim medijama.

Evo zbog čega ovi članovi moraju da podnesu ostavke – Zašto je „Informer“ juče dobio dozvolu za emitovanje televizijskog programa? Da li moguće da se to dešava u ovom trenutku?

Želeo bih da podsetim da prema izveštaju Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije za dnevnu štampu u periodu od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine isti taj „Informer“ je imao 512 prekršaja.

Isti taj Savet u Izveštaju od 1. jula do 31. decembra 2021. godine po naslovima je prekršio Kodeks čak 949 puta.

Obratite pažnju sada na sledeće – članica REM-a Judita Popović juče je izjavila za „Danas“ da ne zna kakav će program biti emitovan na „Informerovoj“ televiziji jer vlasnik tog tabloida Dragan J. Vučićević nije dostavio elaborat, na šta je po zakonu bio obavezan. Da li je po vama, ministre, prihvatljivo kada nije po zakonu?

Za tri meseca ove godine udeo dečijeg programa u nacionalnim televizijama na primeru „Pinka“ je 0,02%, na „Hepiju“ 0,01 %. Da li je za vas, ministre, dečiji program za nacionalne televizije adekvatan u ovom procentu?

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva da dečiji program, kako je zabeležio u stvari REM dečiji program, tako što je predstavio knjige, dečiju knjigu u pet sati ujutru i to je trajalo duže od 15 minuta, pa da li je ovo dobar izveštaj? Kako je ovaj izveštaj prihvatljiv za bilo koga od nas ovde u Narodnoj skupštini?

Navešću još neke od razloga zašto moramo da u ovom domu razrešimo članove REM-a ili da oni podnesu ostavku. Zato što je REM zavisna institucija, umesto kako zakon nalaže – nezavisna institucija.

U prilog tome govore evropske komisije, „Fridom haos“, Reporteri bez granica, čak i Vlada u svojoj medijskoj strategiji kaže da veliki broj ciljeva za koji se može zaključiti da uglavnom nisu ispunjeni. Zašto ostajete nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama? Zašto ćutite na pretnje u programima nacionalnih televizija? Ko je kriv za uputstva i dela data o tome kako ubiti čoveka? Ovo je rekao Kristijan Golubović.

Zašto ne nalazite za sporno kada voditelji programa na nacionalnim televizijama drže replike pištolja? „Hepi“, Jutarnji program, 2019. godina.

Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja predsednika koji je objavljen nakon velike tragedije koja je zadesila našu zemlju?

Zašto podržavate medije koji targetiraju političke protivnike i aktiviste, kritičke novinare? Primer, Oliver Ivanović, „Pink“, „Meta porodice“, „Pink“ spot protiv lidera opozicije, B92.

Zašto ignorišete promovisanje osuđenih kriminalaca u programima? Zašto dodatno viktimizujete žrtve seksualnog nasilja i ne kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava? Primer je čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića.

Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji? Doktor Željko Mitrović, lečenje Kovida.

Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu vlasti i neobjektivno izveštavaju?

Zašto se slobodni mediji nazivaju kvazi novinarskim, kvazi političkim i kvazi demokratskim pošastima, zakržljajima, tabloidima i slično?

Zašto se vređaju svi oni koji argumentovano kritikuju Savet REM-a?

Zašto se za kršenje zakona, etičkih i profesionalnih standarda nacionalne televizije nagrađuju novim dozvolama da nastave u promovisanju nasilja i kriminala?

Zašto je Savet REM-a stupio u štrajk protiv medija, civilnog društva i opozicije i zato postao jedini organ u istoriji koji stupa u štrajk u čijoj je nadležnosti upravo regulisanje elektronskih medija? Kako je moguće da otvoreno kažu da ne žele da radu svoju posao, citiram – da neće da može i da zato ne snose odgovornost. Pa ko, ministre, treba da snosi odgovornost ako oni ne treba da snose odgovornost?

Pozivam sve građane Srbije da 27. u 18.00 časova ispred Narodne skupštine dođemo zajedno na protest protiv nasilja i da smenimo sve članove REM-a. Hvala.

Hvala.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ja sam član Odbora za telekomunikacije. Kada sam podneo zahtev da „Telekom Srbija“ dođe na sednicu Odbora za telekomunikacije rekli sa da nema zakonskog okvira da se „Telekom“ pojavi na ovom istom Odboru.

Želim da postavim onda pitanje Ani Brnabić, predsednici Vlade, ministru privrede, Radetu Basti i Mihailu Jovanoviću, ministru za informisanje i telekomunikacije, ako građani Srbije poseduju 58,11% akcija „Telekoma Srbije“ ko vodi računa o ovim akcijama? Kako mi kontrolišemo rad „Telekoma Srbije“?

Ako postoji bilo kakav izveštaj, molim da mi se dostavi. Da li je jedan jedini izveštaj od 1997. godine do dana današnjeg dostavljen Vladi i kako planiraju da dalje kontrolišu rad ovog državnog preduzeća?

Želim da pitam, takođe, ministarku Grujičić, apoteke nam se gase, sve više. One koje su imale suficit sada više nemaju. Ostalo je vrlo malo apoteka u državnom vlasništvu. Šta je sada, sada se daju na koncesiju sve te iste apoteke. Hoćete da mi kažete da će privatni sada vlasnik, koncesionar da na tom istom mestu, u toj istoj apoteci, sa tim istim lekovima imati sad da posluje u suficitu i još da plaća naknadu za koncesiju? Nemojte da se šalimo.

Mi smo vezali ovde, svi mi zajedno, kao narodni poslanici i kao ministarstvo, vezali smo apoteke, državne apoteke. Mi im ne damo da rade tako što smo ih naterali da moraju da idu na centralizovanu javnu nabavku, a nismo to isto uradili sa privatnim apotekama.

Onda smo, odmah zatim, dozvolili privatnim apotekama da izdaju lekove na recept, a onda zatim nismo ograničili koliko tih apoteka može da bude, pa smo sada, evo, na primeru Kragujevca imamo najviše apoteka po glavi stanovnika bez ikakve kontrole.

Propustili smo zakon o apotekarskoj ustanovi, o apotekarskoj delatnosti, ja se izvinjavam, zato što ste rekli da treba da ostane u sistemu zdravstvene zaštite, ali ste propustili one članove koji bi regulisali rad apoteka.

Šta će se desiti? Hajde da se opametimo, hajde da izmenimo zakone koji su loši. Hajde da pomognemo državnim apotekama, da ih vratimo sve u naše vlasništvo, zato što je to u interesu građana Kragujevca.

Molim vas da se opametite.

Takođe, još jedno pitanje za Danicu Grujičić – Klinika za kardiohirurgiju u Nišu je uspela da smanji, odnosno da anulira kompletno celu listu čekanja, višegodišnju listu čekanja. Šta su dobili za pohvalu? Dobili su kritiku. Zar to nije sramota? Dokle više da se delimo kao narod, zar ne treba da se sabiramo? Zar ne treba da nagrađujemo jedni druge, one koji su uradili više od onoga što se od njih tražilo?

Molim vas da se opametite i da radimo jedni za druge. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moja pitanja su za ministra Bastu, Selakovića i Malog. Da li potencijalne majke trebaju da biraju između posla ili da budu majke? Rezultati popisa, kakvi god da budu, biće sigurno loši i to je poraz nas kao društva.

Slažem se da je mera populacione politike od 743 miliona evra, koliko će da se izdvoji za ovu godinu dobra, ali morate i vi da se složite da ona nije dovoljna, da moramo da nađemo još sredstava da uložimo mere populacione politike.

Sada ste počeli da promovišete ideju „Žene su zakon“. To nije vaša ideja, ali svakako slažem se da ste prepoznali značaj ovog problema.

Takođe, tadašnja premijerka i sadašnja premijerka, Ana Brnabić, pre više od godinu dana na ovom mestu, u ovom holu je rekla da mame preduzetnice nisu lepo definisane zakonima. To je kršenje Ustava Republike Srbije gde nemamo jednaka prava za sve žene i to mora da se menja.

Prošlo je više od godinu dana, promene zakona nam idu sporije od života. Moramo hitno da radimo na novim merama. Četrdeset hiljada imamo preduzetnica koje mogu da budu potencijalne mame. Potrebno je da nacionalni stadion, odustanemo možda ovog trenutka na ove tri godine, da vidimo kako će ova mera dati rezultate. Ima dovoljno sredstava. Ima, rekli ste sami, da ste meru populacione politike, koja sada iznosi 743 miliona evra, doneli 2018. godine. Možemo da napravimo komparaciju između rezultata kakva nam je politika od 2018. godine do ove godine, kakva kada bi smo uključili ovu meru.

Kada bi smo odustali od nacionalnog stadiona, možemo pokreti sve mame preduzetnice. Možemo pokriti sve potencijalne majke koje su na fleksibilnim ugovorima, to su ugovori o privremeno-povremenim poslovima, to su ugovori o delu i ostali ugovori.

Smatram da je inicijativa koju smo mi kao poslanička grupa o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju napisali zajedno sa grupom građana „Mame su zakon“, čija je ovo inicijalna ideja i bila dobra, ali nismo sujetni. Smatram i pozivam sve narodne poslanike da podrže ovu ideju, da neka daju drugi predlog ako treba, mi ćemo se složiti, ali ovo treba da bude interes svih nas, Mi trebamo danas da biramo između ovoga, a to je nacionalni stadion ili da omogućimo potencijalnim majkama da ne moraju da biraju između posla i da budu majke.

Hoćemo da Srbija ostane nama, hoćemo da uvedemo nove mere populacione politike, nisu dovoljne mere, mnogo nas je nestalo. Kakvi god rezultati popisa da budu, oni nisu dobri. Moramo da se menjamo, moramo brzo da se menjamo.

Ja vas zaista pozivam, važno je da razumete ovu poruku i važno je, kažem vam, predložite vi, krenuli ste sa inicijativom “Žene su zakon“, nemojte da bude sve na tome da se završi na promociji Ere Ojdanića, ove ideje.

Hajde da konkretizujemo. Hoću od vas da čujem ne izgovore koje radio više, ko je radio manje, šta je bilo pre, hajde da čujemo rešenja. Krenite odlučno, promenite sredstva.

Evo, tri godine treba da se finansira stadion. Hajmo tri godine da uložimo u ovu grupu, u ove preduzetnice, u potencijalne majke koje rade sada na fleksibilnim ugovorima, hajde za tri godine da vidimo komparativne rezultate, mere koje sada važe sa ovim dodatnim merama, pa ukoliko su mere dobre, onda da to bude u stabilnom finansiranju, oko nekih možemo i da zamenimo Zakon o radu ovde svi zajedno.

Moramo da promenimo populacionu politiku da ne bi smo kao Srbija nestali. To vam je patriotizam, to vam je ulaganje u budućnost Srbije i to je ulaganje u našu decu. Molim vas da svi uzmete ovo ozbiljno, iskoristite potencijal koji imate. Četrdeset hiljada imate potencijalnih žena koje mogu da budu majke u ovom trenutku, da vidimo da li ova mera može da da rezultate. Hvala.

Pitanje još samo za Sinišu Malog, da li, kada će biti kapitalni projekat fabrike vode u Zrenjaninu, koju toliko dugo godina čekamo? Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanja vezano za projekat „Čista Srbija“. Šta je to u stvari projekat „Čista Srbija“?

Posao za Kragujevac i za druge gradove i opštine u Srbiji ugovoren je pre skoro dve godine direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama. Srbija i Kina imaju danas potpisane međunarodne sporazume koji imaju jaču snagu od samih zakona. Uz to, Srbija je još zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti selektivno se pridržavaju ove evropske regulative.

Premijerka Ana Brnabić prilikom izlaganja ekspozea i replike Nebojši Zelenoviću je rekla da projekti IBRD imaju previše dokumentacije. Evo, šta je sada posledica toga – da je u Kragujevcu istorijski projekat, a to je grejanje na gas, pušten bez dozvola. Da li je ovakav jedan državni projekat treba da bude simbol kako se treba raditi ili simbol kako se ne treba raditi?

Da se sada vratim ponovo na projekat „Čista Srbija“, jer smatramo da je ovaj projekat od kapitalnog interesa za građane Srbije, ali ne znamo ništa skoro o njemu, i to ću reći na primeru Kragujevca.

Najveći problem i sumnja koja nastaje, pošto već duže vreme, a to je skoro cela godina, na svakoj sednici Skupštine grada Kragujevca tražim da mi se dostavi bilo koji dokument, makar jedan projekat kao dokaz šta se to radi i kako se to radi. Znači, ja ne mogu da dobijem ni jedan projekat od nacionalnog značaja, ni kao narodni poslanik, ni kao odbornik.

Moje pitanje je – gde i kako mogu doći do bilo kog projekta? Na osnovu čega je uzete kredit? Šta se sadrži u njemu? Gde je on iskazan, ovo je pitanje za Sinišu Malog, kad u Nacrtu rebalansa budžeta imamo tačku B i pod tačkom 10 i pod tačkom 12, tu imamo ukupno 803 miliona evra iskazanih? Gde se nalazi ostatak od 3,2 milijarde kojim ste se vi hvalili svuda u medijima, kada ste potpisali ovaj sporazum?

Takođe, piše da gradovi obuhvaćeni ovim projektom „Čista Srbija“ nemaju nikakve finansijske obaveze, osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda izradu katastarskih planova. Da li je ovo upravo problem zašto projekat „Čista Srbija“ se realizuje ovoliko sporo? Da li tu leži problem o ispunjavanju planova? Kako smo uopšte uzeli kredit, ako pre toga nismo rešili imovinska pitanja?

Takođe, šta se dešava sa ulicama? Koliko treba vremena da prođe da se one rekonstruišu, da se vrate u prvobitno stanje nakon završetka projekta „Čista Srbija“? Vidimo šta se dešava na primeru opet Kragujevca, vodovod i kanalizacija, javno preduzeće iz Kragujevca dužno je skoro milion evra za ovih godinu dana, a pri tom su uzeli dva kredita. Zašto? Zato što nema dovoljno priključaka na izgrađenoj mreži. A zašto nema dovoljno priključaka? To je pitanje i zato ja već godinu dana se uporno trudim, pokušavam da dođem do podatka, makar jednog projekta kako bi mogli da vidimo. Mi želimo da se projekat realizuje, ali moramo da znamo kako je planirano, ko je i na koji način se izgradila mreža.

Tomislav Momirović je rekao da će minimum biti 49% domaće građevinske operative. Navodno u Kragujevcu učestvuje 33% tako što učestvuje vodovod i to pozdravljam, ali koji su ostali podizvođači. Kako ja da dođem do podatka ko su još podizvođači koji rade na projektu „Čista Srbija“?

Ovo je puno pitanja i puno odgovora. Nadam se da ćete krenuti, jer je dijalog o svemu važan. Hvala vam.