| 16.05.2023. | Predlog zaključka o propustima u radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i potrebi hitnog razrešenja njegovih članova |
u proceduri
|
| 12.12.2022. | Predlog zakona o izmenama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje |
u proceduri
|
| 12.12.2022. | Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom |
u proceduri
|
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege.
Šta dobijamo ovim Zakonom o zapošljavanju stranaca? Pola Srbije danas prima platu do 66.000 dinara. Prosečna potrošačka korpa za mesec april je 98.000 dinara. Umesto da se bavimo uzrocima što nam ljudi odlaze iz zemlje, umesto da stvorimo uslove da ljudi ostanu, uvešćemo jeftinu radnu snagu koja će biti zadovoljna platama, onakve kakve jesu danas u Srbiji, ali sa lošim uslovima rada.
Odnos ponude i potražnje bi trebalo da važi za tržište rada. Ako je nešto deficitarno, ponuda mala, cena mu raste. Kako kod nas ništa nije normalno, pa ni tržište rada, nedostatak radne snage nije proizveo takav efekat. Strani državljani moraju da imaju makar iste uslove, iako oni ovde nisu dobri.
Navešću primer slučaja o kome se vrlo malo priča. To je slučaj firme „AB ketering“ koja radi pri „Er Srbiji“, 40 ljudi je dobilo otkaz preko noći, a zatim su sutradan zaposlili na ista mesta ljude iz Nju Delhija da rade za 10.000 dinara manje plate, radno vreme od 12 sati i šest dana u nedelji. Naši radnici su veče pre toga naterani da otvore mejlove. Dobili su otkaz preko istih tih mejlova i proglašeni za višak. Zašto niste prihvatili da se minimalna cena rada od 1. jula ove godine poveća na 50.000 dinara, kako su tražili sindikati, jer je sve poskupelo.
Kada pročitate detaljno ovaj zakon, vidite da se vreme navodno govori o usaglašenosti, usklađenosti sa propisima EU. Međutim, ono što bi se reklo i što je napisano sitnim slovima, a to je da se na nekoliko mesta u zakonu Vladi daje pravo da može da preskoči sve procedure, da ne mora da proverava da li postoje poslovi i da li ima naših radnika koji se nalaze na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da samo jednim aktom mogu da zaobiđu sve procedure.
(Predsednik: Dva minuta.)
U obrazloženju ovog zakona se govori da se ovde štiti domaće tržište rada. Pa kako? (Isključen mikrofon.)
Hvala, predsedavajući.
Nije stranka Zajedno protiv zapošljavanja stranaca. Svako je dobrodošao, ali mi ne želimo da ovde niko ko dođe da radi za lošije uslove, da radi za manju platu, mi ne želimo da se „Ling Long“ nikome ponovi, ni našem državljaninu, niti stranom državljaninu. To su stvari koje ne smeju da se ponove. Tražimo ista prava i za njih, kao i za nas.
Tražimo i da se hitno izmeni Zakon o radu i da ovde uslovi nisu dobri, da zato narod odlazi iz Srbije, gospodine. Zato što prema zadnjim podacima 57.000 ljudi radi na privremeno-povremenim poslovima u Srbiji, a znate li šta to znači? Da oni nemaju plaćen ni dnevni odmor, ni nedeljni odmor, ni godišnji odmor. Nemaju pravo na bolovanje, žene nemaju pravo na trudničko odsustvo, žene nemaju pravo na porodiljsko odsustvo i nemaju pravo na odsustvo radi nege deteta. Zato moraju da imaju prava, svima ista, i za strance i za naše i da nam niko više ne odlazi. Hvala.
Zahvaljujem.
Pitanje ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Aleksandru Martinoviću.
Želim da napomenem da ovo pitanje postavljam zajedno sa Pokretom „Tvrđava“ iz Smedereva čija je tema u fokusu lokalni ombudsman.
Zašto institucija lokalnom ombudsmana osnovana samo u 23 od 174 lokalne jedinice samouprave u Republici Srbiji, iako je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o Zaštitniku građana kao i mnogim statutima gradova i opština?
Da li postoji plan da se inicira poseban zakon o lokalnom ombudsmanu koji bi detaljno uredio tu instituciju i načini je obaveznom za konstituisanje u svakoj lokalnoj samoupravi.
Da li resorno Ministarstvo saglasno sa Zaštitnikom građana Republike Srbije Zoranom Pašalićem koji je na svom veb sajtu 7.11.2022. godine izneo stav da svaka lokalna samouprava mora imati ombudsmana i ne treba više da zavisi od odluke ili želje jedne lokalne samouprave. Da li ste nešto uradili po tom pitanju i kada ćete da uradite?
Drugo pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li znate, gospođo Brnabić, da na primeru priključaka za gas postoje građani prvog i drugog reda?
Pre nego što postavim pitanje želim da objasnim da kada se vršila ekspanzija gasovoda na teritoriji Republike Srbije lokalne samouprave su zajedno sa „Srbijagasom“ i sa lokalnim samoupravama i sa lokalnim investitorima potpisivale ugovore od 2006. godine, 2007. godine pa do dana današnjeg gde je interese lokalnih investitora bio taj da zarađuju na priključcima za gas.
Međutim, situacija je trenutno zbog sporno potpisanih ugovora i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između lokalnih samouprava i lokalnih investitora problem je nastao u tome što se ne zna u kom je odnosu ko vlasnik, jer su obe strane upisane kao zajednički vlasnici u Katastru vodova i sada su tu taoci građani.
Kako sada to izgleda na primeru u praksi? Evo daću vam primer iz Kragujevca gde je preko 40 kilometara gasovodne mreže je pod, da kažem, drugačijim pravilima nego što su građani gde je „Srbijagas“ izgradio gasovod, pa tako na mreži koju je „Srbijagas“ izgradila priključak za gas je 780 evra i možete da plaćate na 36 meseci uz račun za gas. Znači, priključite se, dobijete gas i zatim plaćate.
Međutim, na primeru Kragujevca K.G. UZOR firma ne želi da vas priključi dok ne platite, imate isto pravo na rate, ali nemate pravo da usko korišćenje gasa plaćate, već morate kompletan iznos da platite unapred i cena nije ista, kao što je za druge građane koji su na infrastrukturi „Srbijagasa“ od 780 evra, već je cena preko hiljadu evra.
Zbog toga u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. Molim da se ovo ispravi što pre i da li je Vlada upoznata sa ovim problemom i molim da mi se dostave ugovori između grada Kragujevca, „Srbijagasa“ i K.G UZOR-a.
Takođe, želim da postavim pitanje – da li u određenim lokalnim samoupravama se privatnim investitorima plaća marža za protok gasa kroz gasovode privatnih investitora, kao što je recimo primer Čajetina? U koliko lokalnih samouprava „Srbijagas“ plaća tu maržu, u koliko ne plaća i ovima kojima ne plaća – zašto ne plaća i kada će početi da plaća i kada će građani imati priliku da svi imaju jednaka prava, jer na to nas Ustav obavezuje?
Pitanje za gospodina Gorana Vesića, zato što je još jedan ovde zakon ispred nas, Zakon o železnicama. Ovo je zakon za koji gospodin Vesić je takođe došao nespreman i nije dostavio nikakav plan šta planira da radi dalje sa železnicama.
Želim da napomenem da je 200 miliona evra smo dobili bespovratnih sredstava iz EU za ukupno sedam deonica. Nijednu nismo završili. Znači, nijednu nismo završili. Zašto nam se nije fokus stavio makar na jednu pa da završimo jednu deonicu, a ne da ovako srljamo?
Zatim smo uzeli kredit od 312 miliona dolara, povukli smo svega 65 miliona dolara i platili penale 1,80 miliona dolara. Ja želim da pitam – da li imamo bilo kakav plan kako planiramo da razvijamo naše železnice? Zadužujemo se, dobijamo bespovratna sredstva a pruga nema. Hvala.
Zahvaljujem.
Pitanje ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Aleksandru Martinoviću.
Želim da napomenem da ovo pitanje postavljam zajedno sa Pokretom „Tvrđava“ iz Smedereva čija je tema u fokusu lokalni ombudsman.
Zašto institucija lokalnom ombudsmana osnovana samo u 23 od 174 lokalne jedinice samouprave u Republici Srbiji, iako je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o Zaštitniku građana kao i mnogim statutima gradova i opština?
Da li postoji plan da se inicira poseban zakon o lokalnom ombudsmanu koji bi detaljno uredio tu instituciju i načini je obaveznom za konstituisanje u svakoj lokalnoj samoupravi.
Da li resorno Ministarstvo saglasno sa Zaštitnikom građana Republike Srbije Zoranom Pašalićem koji je na svom veb sajtu 7.11.2022. godine izneo stav da svaka lokalna samouprava mora imati ombudsmana i ne treba više da zavisi od odluke ili želje jedne lokalne samouprave. Da li ste nešto uradili po tom pitanju i kada ćete da uradite?
Drugo pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li znate, gospođo Brnabić, da na primeru priključaka za gas postoje građani prvog i drugog reda?
Pre nego što postavim pitanje želim da objasnim da kada se vršila ekspanzija gasovoda na teritoriji Republike Srbije lokalne samouprave su zajedno sa „Srbijagasom“ i sa lokalnim samoupravama i sa lokalnim investitorima potpisivale ugovore od 2006. godine, 2007. godine pa do dana današnjeg gde je interese lokalnih investitora bio taj da zarađuju na priključcima za gas.
Međutim, situacija je trenutno zbog sporno potpisanih ugovora i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između lokalnih samouprava i lokalnih investitora problem je nastao u tome što se ne zna u kom je odnosu ko vlasnik, jer su obe strane upisane kao zajednički vlasnici u Katastru vodova i sada su tu taoci građani.
Kako sada to izgleda na primeru u praksi? Evo daću vam primer iz Kragujevca gde je preko 40 kilometara gasovodne mreže je pod, da kažem, drugačijim pravilima nego što su građani gde je „Srbijagas“ izgradio gasovod, pa tako na mreži koju je „Srbijagas“ izgradila priključak za gas je 780 evra i možete da plaćate na 36 meseci uz račun za gas. Znači, priključite se, dobijete gas i zatim plaćate.
Međutim, na primeru Kragujevca K.G. UZOR firma ne želi da vas priključi dok ne platite, imate isto pravo na rate, ali nemate pravo da usko korišćenje gasa plaćate, već morate kompletan iznos da platite unapred i cena nije ista, kao što je za druge građane koji su na infrastrukturi „Srbijagasa“ od 780 evra, već je cena preko hiljadu evra.
Zbog toga u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. Molim da se ovo ispravi što pre i da li je Vlada upoznata sa ovim problemom i molim da mi se dostave ugovori između grada Kragujevca, „Srbijagasa“ i K.G UZOR-a.
Takođe, želim da postavim pitanje – da li u određenim lokalnim samoupravama se privatnim investitorima plaća marža za protok gasa kroz gasovode privatnih investitora, kao što je recimo primer Čajetina? U koliko lokalnih samouprava „Srbijagas“ plaća tu maržu, u koliko ne plaća i ovima kojima ne plaća – zašto ne plaća i kada će početi da plaća i kada će građani imati priliku da svi imaju jednaka prava, jer na to nas Ustav obavezuje?
Pitanje za gospodina Gorana Vesića, zato što je još jedan ovde zakon ispred nas, Zakon o železnicama. Ovo je zakon za koji gospodin Vesić je takođe došao nespreman i nije dostavio nikakav plan šta planira da radi dalje sa železnicama.
Želim da napomenem da je 200 miliona evra smo dobili bespovratnih sredstava iz EU za ukupno sedam deonica. Nijednu nismo završili. Znači, nijednu nismo završili. Zašto nam se nije fokus stavio makar na jednu pa da završimo jednu deonicu, a ne da ovako srljamo?
Zatim smo uzeli kredit od 312 miliona dolara, povukli smo svega 65 miliona dolara i platili penale 1,80 miliona dolara. Ja želim da pitam – da li imamo bilo kakav plan kako planiramo da razvijamo naše železnice? Zadužujemo se, dobijamo bespovratna sredstva a pruga nema. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje za ministra Gašića. Svedoci smo da je ova sednica bila klasična zamena teza. Vladajuća koalicija je ta koja je nametnula da su neke druge dve televizije problematične i da je sporno u REM-u to kako radi „Nova S“ i „N1“. Pitanje za ministra Gašića je – da li je reagovao na napade na „N1“ koji su se desili preksinoć? Kada je stigao poziv, šta je on uradio po tom pozivu?
Takođe, želim da pitam i Anu Brnabić, pošto su svi rekli da su rijalitiji ukinuti, pa ja želim da pitam – po kom to članu zakona je taj rijaliti ukinut? Na osnovu čega je rijaliti ukinut? Evo, može da mi izvestilac Nebojša Bakarec takođe kasnije to odgovori. Voleo bih da čujem. I ovde je bila zamena teza. Šta je u stvari rijaliti? Kakav je to televizijski format? Vi, kolege, niste bili dovoljno informisani da razdvojite da rijaliti može da ima i takmičarski deo, da može da bude i kulinarska emisija, da može da bude čak i u obliku kviza. Nametnuli ste, opet ste zamenili teze i stavili ste, recimo, na primer, „Survajver“. „Survajver“ je klasifikovan, pošto se emituje u mnogim zemljama sveta, pa je tako podesan i za maloletnike u Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Nemačkoj. Da li ste odradili klasifikaciju rijalitija i kako ste to ukinuli rijalitije? Baš me zanima.
Takođe REM na sve ove zahteve koje ste vi iznosili je morao da reaguje. Vi ste dokazali da REM ne radi svoj posao. Zanemarite ove hiljade građana koje su na ulicama. Zašto niste reagovali? Zašto vi niste podneli zahtev za smenu REM-a. Naveli ste mnogo razloga.
Ja ću samo da ponovim neke od razloga, a svaki od njih je dovoljan da budu članovi REM-a ili smenjeni, ili da podnesu ostavke, zato što je REM zavisna institucija. Oni nisu nezavisna institucija. Zato što ostaju nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama, zato što ćute na pretnje i na nasilje u nacionalnim televizijama.
Ko je kriv za dato uputstvo o tome kako ubiti čoveka od strane Kristijana Golubovića? Zašto ne nalaze sporno kada voditelji jutarnjih programa drže replike pištolja i vitlaju po emisijama na nacionalnim televizijama? Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja vašeg predsednika? Mada, od skora i naš predsednik. Da li je tako?
Zašto podržavate medije koje targetiraju političke protivnike, aktiviste, kritičke novinare? Oliver Ivanović, „Pink“ meta porodice, „Pink“ spot protiv lidera opozicije B92? Zašto dodatno viktimizirate žrtve seksualnog nasilja i zašto kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava, čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića?
Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji, ponavljam dr Željko Mitrović i lečenje Kovida? Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu i neobjektivno izveštavaju?
Kako može Olivera Zekić da kaže sve što je bilo pre nije važno, idemo dalje? Zašto slobodni mediji nazivaju kvazinovinarskim, kvazipolitičkim, kvazipolitičkim pošastima, zakržljalim tabloidima i slično? Da li to može REM da saopštava? Zašto REM može da kaže da neće da može? Da li je to odgovornost? Ko snosi odgovornost za ovakvo ponašanje REM-a?
Želim samo da podsetim, i ako se ne reši REM, vidimo se ponovo na ulicama, već sada u subotu. Pozivamo sve, zato što je ovo jedan od zahteva svih onih građana zbog kojih je ova sednica i zakazana, iako je sama tema promenjena, iako je REM rekao da nije spreman za ovu sednicu, iako diskutujemo o drugim temama, moramo ove stvari da rešimo. Jednostavno moramo. Hvala.
Pitanje ministru informisanja i telekomunikacija, gospodinu Mihailu Jovanoviću, ministru u čijoj je nadležnosti praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja – REM, odnosno Regulatorno telo za elektronske komunikacije treba da bude samostalna, nezavisna organizacija, da štiti i očuva medijski pluralizam, da zaštiti slobodu mišljenja i izražavanja. Upravo ovako treba da izgleda ova institucija, ali ovo što sam sada rekao u praksi izgleda nezamislivo.
Ova institucija predstavlja sve suprotno od onoga kako je normirana Zakonom o elektronskim medijama.
Evo zbog čega ovi članovi moraju da podnesu ostavke – Zašto je „Informer“ juče dobio dozvolu za emitovanje televizijskog programa? Da li moguće da se to dešava u ovom trenutku?
Želeo bih da podsetim da prema izveštaju Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije za dnevnu štampu u periodu od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine isti taj „Informer“ je imao 512 prekršaja.
Isti taj Savet u Izveštaju od 1. jula do 31. decembra 2021. godine po naslovima je prekršio Kodeks čak 949 puta.
Obratite pažnju sada na sledeće – članica REM-a Judita Popović juče je izjavila za „Danas“ da ne zna kakav će program biti emitovan na „Informerovoj“ televiziji jer vlasnik tog tabloida Dragan J. Vučićević nije dostavio elaborat, na šta je po zakonu bio obavezan. Da li je po vama, ministre, prihvatljivo kada nije po zakonu?
Za tri meseca ove godine udeo dečijeg programa u nacionalnim televizijama na primeru „Pinka“ je 0,02%, na „Hepiju“ 0,01 %. Da li je za vas, ministre, dečiji program za nacionalne televizije adekvatan u ovom procentu?
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva da dečiji program, kako je zabeležio u stvari REM dečiji program, tako što je predstavio knjige, dečiju knjigu u pet sati ujutru i to je trajalo duže od 15 minuta, pa da li je ovo dobar izveštaj? Kako je ovaj izveštaj prihvatljiv za bilo koga od nas ovde u Narodnoj skupštini?
Navešću još neke od razloga zašto moramo da u ovom domu razrešimo članove REM-a ili da oni podnesu ostavku. Zato što je REM zavisna institucija, umesto kako zakon nalaže – nezavisna institucija.
U prilog tome govore evropske komisije, „Fridom haos“, Reporteri bez granica, čak i Vlada u svojoj medijskoj strategiji kaže da veliki broj ciljeva za koji se može zaključiti da uglavnom nisu ispunjeni. Zašto ostajete nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama? Zašto ćutite na pretnje u programima nacionalnih televizija? Ko je kriv za uputstva i dela data o tome kako ubiti čoveka? Ovo je rekao Kristijan Golubović.
Zašto ne nalazite za sporno kada voditelji programa na nacionalnim televizijama drže replike pištolja? „Hepi“, Jutarnji program, 2019. godina.
Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja predsednika koji je objavljen nakon velike tragedije koja je zadesila našu zemlju?
Zašto podržavate medije koji targetiraju političke protivnike i aktiviste, kritičke novinare? Primer, Oliver Ivanović, „Pink“, „Meta porodice“, „Pink“ spot protiv lidera opozicije, B92.
Zašto ignorišete promovisanje osuđenih kriminalaca u programima? Zašto dodatno viktimizujete žrtve seksualnog nasilja i ne kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava? Primer je čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića.
Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji? Doktor Željko Mitrović, lečenje Kovida.
Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu vlasti i neobjektivno izveštavaju?
Zašto se slobodni mediji nazivaju kvazi novinarskim, kvazi političkim i kvazi demokratskim pošastima, zakržljajima, tabloidima i slično?
Zašto se vređaju svi oni koji argumentovano kritikuju Savet REM-a?
Zašto se za kršenje zakona, etičkih i profesionalnih standarda nacionalne televizije nagrađuju novim dozvolama da nastave u promovisanju nasilja i kriminala?
Zašto je Savet REM-a stupio u štrajk protiv medija, civilnog društva i opozicije i zato postao jedini organ u istoriji koji stupa u štrajk u čijoj je nadležnosti upravo regulisanje elektronskih medija? Kako je moguće da otvoreno kažu da ne žele da radu svoju posao, citiram – da neće da može i da zato ne snose odgovornost. Pa ko, ministre, treba da snosi odgovornost ako oni ne treba da snose odgovornost?
Pozivam sve građane Srbije da 27. u 18.00 časova ispred Narodne skupštine dođemo zajedno na protest protiv nasilja i da smenimo sve članove REM-a. Hvala.
(Kragujevac, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130348.00 | RSD | 01.09.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Grada | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 25608.00 | RSD | 14.09.2021 - |