Zahvaljujem predsedavajući, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege.

Šta dobijamo ovim Zakonom o zapošljavanju stranaca? Pola Srbije danas prima platu do 66.000 dinara. Prosečna potrošačka korpa za mesec april je 98.000 dinara. Umesto da se bavimo uzrocima što nam ljudi odlaze iz zemlje, umesto da stvorimo uslove da ljudi ostanu, uvešćemo jeftinu radnu snagu koja će biti zadovoljna platama, onakve kakve jesu danas u Srbiji, ali sa lošim uslovima rada.

Odnos ponude i potražnje bi trebalo da važi za tržište rada. Ako je nešto deficitarno, ponuda mala, cena mu raste. Kako kod nas ništa nije normalno, pa ni tržište rada, nedostatak radne snage nije proizveo takav efekat. Strani državljani moraju da imaju makar iste uslove, iako oni ovde nisu dobri.

Navešću primer slučaja o kome se vrlo malo priča. To je slučaj firme „AB ketering“ koja radi pri „Er Srbiji“, 40 ljudi je dobilo otkaz preko noći, a zatim su sutradan zaposlili na ista mesta ljude iz Nju Delhija da rade za 10.000 dinara manje plate, radno vreme od 12 sati i šest dana u nedelji. Naši radnici su veče pre toga naterani da otvore mejlove. Dobili su otkaz preko istih tih mejlova i proglašeni za višak. Zašto niste prihvatili da se minimalna cena rada od 1. jula ove godine poveća na 50.000 dinara, kako su tražili sindikati, jer je sve poskupelo.

Kada pročitate detaljno ovaj zakon, vidite da se vreme navodno govori o usaglašenosti, usklađenosti sa propisima EU. Međutim, ono što bi se reklo i što je napisano sitnim slovima, a to je da se na nekoliko mesta u zakonu Vladi daje pravo da može da preskoči sve procedure, da ne mora da proverava da li postoje poslovi i da li ima naših radnika koji se nalaze na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da samo jednim aktom mogu da zaobiđu sve procedure.

(Predsednik: Dva minuta.)

U obrazloženju ovog zakona se govori da se ovde štiti domaće tržište rada. Pa kako? (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajući.

Nije stranka Zajedno protiv zapošljavanja stranaca. Svako je dobrodošao, ali mi ne želimo da ovde niko ko dođe da radi za lošije uslove, da radi za manju platu, mi ne želimo da se „Ling Long“ nikome ponovi, ni našem državljaninu, niti stranom državljaninu. To su stvari koje ne smeju da se ponove. Tražimo ista prava i za njih, kao i za nas.

Tražimo i da se hitno izmeni Zakon o radu i da ovde uslovi nisu dobri, da zato narod odlazi iz Srbije, gospodine. Zato što prema zadnjim podacima 57.000 ljudi radi na privremeno-povremenim poslovima u Srbiji, a znate li šta to znači? Da oni nemaju plaćen ni dnevni odmor, ni nedeljni odmor, ni godišnji odmor. Nemaju pravo na bolovanje, žene nemaju pravo na trudničko odsustvo, žene nemaju pravo na porodiljsko odsustvo i nemaju pravo na odsustvo radi nege deteta. Zato moraju da imaju prava, svima ista, i za strance i za naše i da nam niko više ne odlazi. Hvala.

Zahvaljujem.

Pitanje ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Aleksandru Martinoviću.

Želim da napomenem da ovo pitanje postavljam zajedno sa Pokretom „Tvrđava“ iz Smedereva čija je tema u fokusu lokalni ombudsman.

Zašto institucija lokalnom ombudsmana osnovana samo u 23 od 174 lokalne jedinice samouprave u Republici Srbiji, iako je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o Zaštitniku građana kao i mnogim statutima gradova i opština?

Da li postoji plan da se inicira poseban zakon o lokalnom ombudsmanu koji bi detaljno uredio tu instituciju i načini je obaveznom za konstituisanje u svakoj lokalnoj samoupravi.

Da li resorno Ministarstvo saglasno sa Zaštitnikom građana Republike Srbije Zoranom Pašalićem koji je na svom veb sajtu 7.11.2022. godine izneo stav da svaka lokalna samouprava mora imati ombudsmana i ne treba više da zavisi od odluke ili želje jedne lokalne samouprave. Da li ste nešto uradili po tom pitanju i kada ćete da uradite?

Drugo pitanje za predsednicu Vlade, Anu Brnabić, da li znate, gospođo Brnabić, da na primeru priključaka za gas postoje građani prvog i drugog reda?

Pre nego što postavim pitanje želim da objasnim da kada se vršila ekspanzija gasovoda na teritoriji Republike Srbije lokalne samouprave su zajedno sa „Srbijagasom“ i sa lokalnim samoupravama i sa lokalnim investitorima potpisivale ugovore od 2006. godine, 2007. godine pa do dana današnjeg gde je interese lokalnih investitora bio taj da zarađuju na priključcima za gas.

Međutim, situacija je trenutno zbog sporno potpisanih ugovora i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa između lokalnih samouprava i lokalnih investitora problem je nastao u tome što se ne zna u kom je odnosu ko vlasnik, jer su obe strane upisane kao zajednički vlasnici u Katastru vodova i sada su tu taoci građani.

Kako sada to izgleda na primeru u praksi? Evo daću vam primer iz Kragujevca gde je preko 40 kilometara gasovodne mreže je pod, da kažem, drugačijim pravilima nego što su građani gde je „Srbijagas“ izgradio gasovod, pa tako na mreži koju je „Srbijagas“ izgradila priključak za gas je 780 evra i možete da plaćate na 36 meseci uz račun za gas. Znači, priključite se, dobijete gas i zatim plaćate.

Međutim, na primeru Kragujevca K.G. UZOR firma ne želi da vas priključi dok ne platite, imate isto pravo na rate, ali nemate pravo da usko korišćenje gasa plaćate, već morate kompletan iznos da platite unapred i cena nije ista, kao što je za druge građane koji su na infrastrukturi „Srbijagasa“ od 780 evra, već je cena preko hiljadu evra.

Zbog toga u Srbiji postoje građani prvog i drugog reda. Molim da se ovo ispravi što pre i da li je Vlada upoznata sa ovim problemom i molim da mi se dostave ugovori između grada Kragujevca, „Srbijagasa“ i K.G UZOR-a.

Takođe, želim da postavim pitanje – da li u određenim lokalnim samoupravama se privatnim investitorima plaća marža za protok gasa kroz gasovode privatnih investitora, kao što je recimo primer Čajetina? U koliko lokalnih samouprava „Srbijagas“ plaća tu maržu, u koliko ne plaća i ovima kojima ne plaća – zašto ne plaća i kada će početi da plaća i kada će građani imati priliku da svi imaju jednaka prava, jer na to nas Ustav obavezuje?

Pitanje za gospodina Gorana Vesića, zato što je još jedan ovde zakon ispred nas, Zakon o železnicama. Ovo je zakon za koji gospodin Vesić je takođe došao nespreman i nije dostavio nikakav plan šta planira da radi dalje sa železnicama.

Želim da napomenem da je 200 miliona evra smo dobili bespovratnih sredstava iz EU za ukupno sedam deonica. Nijednu nismo završili. Znači, nijednu nismo završili. Zašto nam se nije fokus stavio makar na jednu pa da završimo jednu deonicu, a ne da ovako srljamo?

Zatim smo uzeli kredit od 312 miliona dolara, povukli smo svega 65 miliona dolara i platili penale 1,80 miliona dolara. Ja želim da pitam – da li imamo bilo kakav plan kako planiramo da razvijamo naše železnice? Zadužujemo se, dobijamo bespovratna sredstva a pruga nema. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, vezano za član 17. stranka Zajedno je dala predlog kako da se dodatno fokusiramo na planska dokumenta, ali nažalost taj nije član usvojen kao predlog stranke Zajedno, ali želim da kažem da kao predlog Ekonomskog kokusa je bolji predlog u odnosu na onaj koji je bio kada je prvi predlog izmene ovog zakona stavljen na snagu.

Želim samo da se vratim na ministra Vesića i da vezano za ovaj zakon, mi nažalost nemamo nijedan jedini papir koji sam tražio, nijednu analizu. Ponovo moram to da naglasim, a sedi sada sa gospođom Damjanović koja je nekada sa prethodnom ministarkom iznela analizu da se radi o 287 milijardi dinara. Mi se sada pozivamo na dokument iz 2015. godine jer nemamo sveža dokumenta. Gospodine Vesiću, siguran sam da vi ovu analizu imate, ali da nećete da nam kažete. Mogu čak i da se kladim da je imate, ali da nekoga krijete i ja se pitam koga krijete. Vi ste rekli ovde više puta ste ponovili, da su to uglavnom firme koje su pod stečajem. Ovde smo čuli deset puta od strane vas, evo samo jedan primer, o primeru iz Pirota.

Nijedan drugi primer ovde nismo čuli. Zašto nam ne dostavite spisak svih firmi koje su u stečaju, a podležu konverziji. Zašto je to gospodine Vesiću toliko teško da nam dostavite spisak pet hiljada objekata koji ste rekli da imate i pet miliona kvadrata? Zašto je to toliko teško i kažem, ponovo menjam ugao koga gospodine Vesiću krijete, jer sam siguran da vi ove podatke imate. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, poštovane kolege, zahtevam da se ovaj zakon povuče iz procedure zato što ministar Vesić nije spreman za ovaj zakon, odnosno nije uradio dovoljno analiza kako bi mogao da nam obrazloži, da adekvatno izračuna koliko bi, recimo, bilo opterećenje elektroenergetske instalacije kada se svi građani budu priključili koji budu dobili potvrdu, koliko je takvih građana kojima treba da pomognemo, da izađemo u susret kao Narodna skupština, a gospodin Vesić ne zna ni koliko imamo nelegalnih objekata. On je naslednik i prethodne i ove sadašnje vlasti, ne mogu da verujem da je preuzeo ovo ministarstvo a da još uvek ne zna koji je broj nelegalnih objekata u Republici Srbiji.

Da li na ovaj način, da li je ovo uvod u masovnu legalizaciju, ono što je pominjao njegov prethodnih, ministar Momirović, kada je pominjao masovnu legalizaciju? Da li će se sada neko legalizovati kada dobije sve ove potvrde? Da li je on upravo ovim ugasio najefikasnije rešenje koje je doneto 2015. godine? Molim vas za odgovor.

Šta sa ljudima koji su poštovali sve procedure do sada? Šta ćemo sa njima? Zašto pravimo građane prvog i drugog reda, gospodine Vesiću?

Hoćete li da odgovorite na neko pitanje? Da li vi verujete da će neko da se legalizuje i da uradi sve po proceduri kada ima mogućnost da samo sa jednom potvrdom dobije sve priključke?

Razumem ja humanu potrebu, ali mi nismo mapirali koji su ti građani kojima treba da izađemo u susret. Zbog toga zahtevam da se ovaj zakon, dok ne uradite adekvatnu analizu i ne dođete spremni pred narodne poslanike, da ga povučete iz procedure. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, poštovane kolege, pre svega želim da kažem da Stranka Zajedno brine o svakom građaninu Republike Srbije. Tako je i da vi pokušavate da nam namećete nešto što mi nikada nismo rekli. Mi samo tražimo da adekvatno mapiramo svakog ko je ugrožen i da svakom pomognemo kome je ta pomoć i neophodna i ne znam šta je problem da ne pravimo anarhiju od ove zemlje. Ne znam šta je problem što tražim analizu i što kažem da gospodin Vesić sada nije spreman. Ja ću reći, evo izdvojiću jednu pitanje – koliko ima nelegalnih objekata u Republici Srbiji? Postavio sam pet puta. Prvo sam postavio prošlog ponedeljka na Odboru za prostorno planiranje i izgradnju, pa sam ga postavio ovde u plenumu, pa sam postavio na Ekonomskom kokusu, pa sam postavio na javnom slušanju, pa sam ponovo postavio ovde u plenumu. I dalje nisam dobio odgovor.

Moje kolege poslanici su takođe postavili to pitanje. Takođe nema odgovora. Zašto nema odgovora? Da li treba da računamo možda u glasovima? Da li će to možda doneti neku analizu gospodine Vesiću? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, poštovani građani, poštovane kolege, svako treba da dobije pomoć kome je ta pomoć potrebna i to je politika stranke Zajedno, to je socijalna politika.

Ovo što vi radite je građevinska anarhija i to je vaša politika i to mora da promenite i to mora da se zaustavi. Ne možete tako da radite više i zato smo mi protiv ove izmene zakona.

Gospodine Vesiću, ponovo vas pitam gde žurite? Kažete da ćete doneti podzakonske akte zato što će 20% da se izgradi objekata po primeru Italije dok mi ovde budemo diskutovali za mesec ili dva dana. Znači, 40.000 objekata da se izgradi za ovako kratko vreme, a nismo definisali ni koliko će trajati ti privremeni priključci?

Da li su oni stalni priključci? Da li oni legalizuju upravo vaš nerad? Gde ima najviše nelegalnih objekata, gospodine Vesiću? Da li je to u Beogradu? Da li vam je to rekao EPS? Dakle, 50.000 nelegalnih objekata.

Koliko ste legalizovali kvadrata od 2015. godine do dana današnjeg? Pola miliona, kada niste smeli da legalizujete objekte, jer ste tu odluku 2015. godine doneli upravo vi. Kako ste uspeli da legalizujete pola miliona objekata?

Zašto žurite, gospodine Vesiću? Zašto ovde nismo definisali šta sa onima koji su krivično optuženi? Šta je sa onima koji su dobili rešenje o rušenju objekata? Šta ćemo sa poreskim prijava, gospodine Vesiću?

Puno je pitanja na koja ste morali da odgovorite, koja smo morali u zakon da stavimo, a ne da čekamo podzakonska akta.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani građani, poštovane kolege, želim da kažem, da zaključim polako diskusiju vezano za ovaj zakon, da je ovaj zakon dodatno obesmišljen, a već je bio obesmišljen. Želim da kažem i da se obratim ljudima koji rade i kojima jedna izmena ovakvog zakona, šta znači za njihov posao. Ovo je totalno obesmišljavanje. Šta su oni radili do sada, svih ovih godina?

Želim da vam skrenem pažnju koji tu problem imamo u Republici Srbiji. Daću primer Novog Sada. Stotinu ljudi je u poslednjih pet godina napustilo Upravu za urbanizam u Novom Sadu. To su uglavnom mlade arhitekte, mladi pravnici koji su napustili svoje poslove, zato što nisu bili zadovoljni, zato što su morali da idu na mitinge, umesto da rade svoj posao.

Želim da se osvrnem i na primer Kragujevca. U Gradskoj upravi za imovinske poslove, ubranizam, izgradnju i ozakonjenje na određeno vreme radi 21 osoba. Jedanaest rade duže od dve godine, to je takođe nezakonito, ministre. Na privremeno povremenim poslovima radi 15 ljudi u gradu Kragujevcu. Šta radite vi, gospodine Vesiću, ovim ljudima? Da li mislite o njima? Da li mislite kako će država da se razvija kada ste obesmislili ovaj zakon u potpunosti? Kako planirate da stanete na put nelegalnoj gradnji?

Daću vam primer iz Batajnice. Imate snimak kako ulaze ljudi u autobus i kažu im kada idu na ovaj kontramiting, i kažu im ako priključak da uđu i oni ulaze. E, gospodine Vesiću, vi ste vozač tog autobusa bezakonja i anarhije u građevinskoj industriji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani, poštovane kolege, želim da kažem da je naša Poslanička grupa Moramo-Zajedno još prošle godine u decembru podnela tri izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Međutim, na te izmene zakona mi nismo dobili čak ni mišljenje ministarstva.

Dana 10. decembra predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će biti ispunjeni upravo svih zahtevi koje smo mi kroz ova tri zakona, izmene zakona i definisali.

Ponovo ću ih pročitati. To su: da se poboljša položaj preduzetnica, i to smo uradili sve zajedno sa civilnim sektorom, odnosno sa Udruženjem „Mame su zakon“.

Ovih pet mera koje smo predložili su: naknada za trudničko odsustvo od 100%, garantovana naknada u visini republičkog minimalca u prva tri meseca, plaćeni porezi i doprinosi, da otac može preuzeti brigu o detetu posle trećeg meseca i dve godine porodiljskog za treće i svako naredno dete.

Međutim, vi ste ispunili samo dve od pet mera koje su neophodne da bi se poboljšao položaj preduzetnica u Republici Srbiji.

Danas je 24. jul i biće rešena svega dva od pet predloga rešenja koje je stranka Zajedno, odnosno Poslanička grupa Moramo-Zajedno predložila, na koje vi se niste čak udostojili ni da date mišljenje. Zašto tako radite? Da li ćemo dobiti mišljenje i da li ćete usvojiti predloge koje smo mi kroz ova tri amandmana, odnosno kroz amandmane predložili da ove tri preostale mere, da se poboljša položaj preduzetnica u Republici Srbiji.

To su vam, građani Srbije, mere za opstanak ove nacije i to vam je patriotizam.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani, poštovane kolege, pored toga što vladajuća većina ne poštuje zakon, pored toga što ne sluša opoziciju, želim da im kažem zašto je došlo danas do ove promene zakona. Došlo je zato što ste 2018. godine doneli zakon na koji su narodni poslanici proverili ustavnost ovog zakona i on je ove godine pao na Ustavnom sudu, 26. maja dobili ste obaveštenje da morate da vratite zakon u ustavne okvire i zbog toga ste ove dve promene, koje ste sada ubacili u ovaj predlog zakona, vratili. Građane, odnosno poslanike, pozivam da je ovo primer dobre prakse kako svi zajedno treba da radimo.

Sada treba da zajedno Zakon o planiranju i izradnji, proverimo ustavnost, jer je ovo primer dobre prakse, na ovom zakonu kada vlast onako kako treba i ne radi u skladu sa Ustavom, kako može da se vrati na početno stanje.

Takođe, želim da napomenem, da ovo nisu samo prve dve stavke spornog zakona iz 2018. godine, za koje je Ustavni sud rekao da su neustavne, ovo su četiri stavke, odnosno, imali smo pre toga još dve stavke, koje su takođe bile neustavne. Želeo bih samo da ih pročitam – da su porodilje koje su imale ugovor o radu, sada primaju minimum minimalca u prav tri meseca porodiljskog imali su pravo čak i na obeštećenje, jer su bile oštećene. Takođe, roditelji dece sa invaliditetom imaju pravo na naknadu svoje zarade, ali na tuđu negu i pomoć. Ovo je sve što ste ispustili, i zakon koji ste vi doneli u istoj ovoj Skupštini 2018. godine. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, poštovane kolege, ovim amandmanom želeli smo da poboljšamo položaj žena koje su u trenutku dobijanja deteta nezaposlene.

Naime, želim da skrenem pažnju da ukoliko žene koje su radile, a trenutno ne rade, a primale naknadu po osnovu nezaposlenosti, nakon porođaja one nemaju pravo na naknadu zarade i smatram da je jako važno da usvojite naš amandman.

Daću hipotetički primer. Žena može raditi 14 meseci, zatim ostati bez posla, tri meseca da dobije naknadu po osnovu nezaposlenosti, što znači da je radila pre toga ili godinu ili pet godina i nakon toga zatrudni i kada dobije dete, ona u tom trenutku ne radi, nezaposlena je, ona nema pravo na naknadu zarade i zato smatram da je važno da usvojite ovaj amandman.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom podrazumevamo unapređenje položaja preduzetnica. Ne vidim razlog zašto se žene preduzetnice stavljaju u neravnopravni položaj sa svim drugim zaposlenim ženama koje imaju standardne ugovore o radu, pa se njima koeficijent dodatno deli sa 1,5 u odnosu na sve druge žene koje su zaposlene sa klasičnim ugovorima o radu.

Takođe, ono što je palo već sada na Ustavnom sudu, a to je vaša odluka da žene koje rade na standardnim ugovorima o radu prva tri meseca moraju imati minimum minimalac kada krene porodiljsko. Želimo da se taj status izjednači i ženama preduzetnicama. Znači, moraju da se izjednače statusi svim ženama i mora da se ukine ovaj koeficijent koji je sulud, jer te žene uplaćuju budžet ne samo za sebe, već i za svoje zaposlene, a zašto su onda ovom odlukom kažnjene.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, drage kolege, takođe smatram da se ženama preduzetnicama mora popraviti dodatno položaj koji sada imaju.

Želim samo da kažem da je trenutni status žena preduzetnica u ovom trenutku, da se na porodiljskom odsustvu uplaćuje naknada za zaradu, ali im se ne uplaćuju porezi i doprinosi i to je važno da se promeni. Ne sme da postoji diskriminacija između bilo koje kategorije žena, bez obzira po kakvim ugovorima rade.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, drage kolege, želim da sumiram ovu izmenu zakona i da kažem, da ponovim da je došlo do ove izmene zato što je Ustavni sud rekao da zakon koji ste doneli 2018. godine je neustavan. Sam ovaj amandman govori, odnosno pisali smo da treba da se uradi retroaktivna izmena zakona od 26. maja, ove godine, 2023. godine kada je Ustavni sud i doneo ovo rešenje.

Podsećam da je Stranka Zajedno još prošle godine predložila tri izmene zakona kako bi se poboljšalo pet statusa žena preduzetnica. Ovom izmenom, odnosno ovim padom na Ustavnom sudu došlo je do promene samo dve stavke koje dovode do poboljšanja položaja preduzetnica. Ostale su tri. Možete iskoristi izmenu zakona koju smo mi kao poslanička grupa predali, za koje mišljenje još uvek čekamo, a to je da naknadu za trudničko odsustvo od 100% imaju žene preduzetnice, garantovanu naknadu u visini republičkog minimalca u prva tri meseca i da se time izjednače sa ostalim ženama na standardnim ugovorima o radu, plaćene poreze i doprinose za vreme porodiljskog. Podsećam da žene preduzetnice nemaju plaćene poreze i doprinose, već samo naknadu za zaradu. I želimo da se ukine dodatna kvota prilikom obračuna naknade za zaradu koje imaju od 1,5 u odnosu na sve ostale žene sa standardnim ugovorima o radu.

Još jednu želimo promenu za sve žene a to je ukoliko su one trenutno u statusu kada dobiju dete nezaposlene, a koristile su naknadu po osnovu nezaposlenosti, makar tri meseca da dobiju mogućnost da i one imaju obračunatu naknadu zarade iako su možda prethodno radile 14 ili pet meseci. Time se poboljšava ravnopravnost i položaj i to vam je, gospodo, patriotizam. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Zakon o planiranju i izgradnji je još jedan od zakona bez urađene analize, još jedan od zakona gde smo ostali bez puno odgovora, a bilo je puno, puno pokušaja, ali nažalost ni ovde ministar Vesić nije bio dovoljno spreman.

Na predlog Saveza za pristupačnost Srbije predali smo amandman koji se tiče unapređenja pristupačnosti za osobe sa invaliditetom objektima za javnu upotrebu. Građani i građanke sa invaliditetom nam se žale kako ne mogu da uđu gotovo ni u jednu javnu ustanovu, a da ne naiđu na neku barijeru. Čak ni u bolnicima nema pristupačnih toaleta za osobe sa invalidskim kolicima, te ne mogu da se istuširaju do sedam dana. Banje su nepristupačne. Novi klinički centar u okviru Urološke ambulante nema toalet za osobe u kolicima. Pa to je zaista nečuveno.

Kršite njihova osnova ljudska prava. Osobe sa invaliditetom ne mogu da koriste ni gradski prevoz adekvatno jer su rampe u njima mehaničke, pa vozači moraju da izlaze da ih raspakuju, a sa druge strane ni stajališta nisu iznivelisana, tako da ljudi u kolicima sa nekim pomagalima i roditelji sa decom u kolicima mogu da izađu svuda u svetu, ali ne i u Srbiji.

Pored toga, izvode se infrastrukturni radovi, rekonstruišu se ulice kao što je ulica kod Hotela „Tamiš“ na primer u Pančevu, gospodine Vesiću, a ivičnjaci nisu oboreni, iako je to predviđeno svim standardima pristupačnosti. Ko to kontroliše?

Ljudi sa invaliditetom žive na margini društva. Država nema plan kako da sve javne ustanove postanu pristupačne osobama sa invaliditetom.

Pitanje za vas, ministre Vesiću, molim vas da mi odgovorite – da li ste uvrstili Elaborat o pristupačnosti? Da li će Elaborat postati sastavni deo i zašto, gospodine Vesiću, neće? Da, ja znam šta ćete vi koristiti kao argument u odbranu, da ste prihvatili amandman za rampe, ali moram da vas podsetim da rampa može da premosti prepreku od svega nekoliko stepenika. Na primer, ako imate 10 stepenika to ne može rampa. Tu ide ili panoramski lift ili mora podizna platforma.

Molim vas da ovaj Elaborat uvrstite u svaki i budući plan Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.