Hvala, predsedavajući.

U ovom članu dodali smo da operator ima pravo da odbije zahtev iz člana ovog zakona, a to je kada treba da se zaštiti poslovna tajna koja, da kažem, preteže interesom samog ministarstva.

Pošto ste odbili ovaj amandman, ja imam pitanje za ministarstvo, odnosno pošto ne štitimo operatere, da li ćemo sada preko ministarstva moći da dobijemo informacije o radu "Telekoma Srbije"? Da li će sada to biti adekvatno sredstvo? Da li možemo vama da pišemo i da li će nam dostaviti informacije? Da li će biti sredstvo za narodne poslanike?

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Amandman koji smo podneli na ovaj član zakona je još jedan vid borbe za samostalnost regulatornog tela, zato što je ovde definisano u novom Predlogu zakona da će regulator da sprovodi vansudsko rešavanje sporova, što nije sporno, ali nije dublje definisano.

Mi smo predložili da se na regulatora ne primenjuju odredbe o nadzoru nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poverljivih poslova državne uprave iz propisa koji uređuju državnu upravu. Zašto smo ovo predložili? Daćemo jedan primer.

Podvođenje većine ključnih poslova u regulaciji tržišta pod poverene poslove predstavlja značajno ugrožavanje nezavisnosti regulatora, budući da na poverene poslove se primenjuju propisi iz državne uprave koji omogućavaju značajna ovlašćenja organa odnosno konkretno u ovom slučaju vas iz ministarstva i time uključuju potencijalno preuzimanje ovog poverenog posla od strane vas. Šta to znači u prevodu? Da objasnim.

Ministarstvo može da preuzme postupak rešavanja spora između operatora korisnika i operatora u državnom vlasništvu. Mislim da svi ovde u Narodnoj skupštini možemo da se složimo da ovakav proces ne bi bio objektivan. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Za građane Srbije želim samo da napomenem da se radi o Zakonu o elektronskoj komunikacijama, s obzirom da smo dosta izašli iz teme.

Stranka Zajedno je ovde napisala, a ja ću objediniti ovu moju diskusiju za član 24. i član 25, tako da na sledeći član neću govoriti, a radi se o odlučivanju regulatora i pravnim sredstvima i rešavanju sporova između privrednih subjekta i drugih lica.

Naime, po nama nisu dovoljno razrađena ova dva člana zakona i zato smo mi mnogo približnije definisali kako bi članovi trebali da izgledaju. Međutim, vi to niste usvojili, odnosno Vlada je dala da ste vi već definisali kako bi se to pravno regulisalo.

Međutim, ja želim da dam dva primera, odnosno da prosto kroz jednu simulaciju prođemo šta bi bilo kada bi ovako ostalo. Evo, daću jedan primer.

Znači, odlučivanje o pravima i obavezama operatora, odnosno po novoj terminologiji sada privrednih subjekata može da bude vezano i za spor između privrednih subjekata na primer ako operator – korisnik zahteva zajedničkog korišćenja određene infrastrukture – pregovori, na primer, ne uspeju zbog spora o raspodeli troškova i operatori se faktički u tom trenutku nalaze u sporu.

U tom smislu zahtev operatora – korisnika ka regulatorima karakter zahteva za rešavanja spora dva operatora, pa bi opstajanje oba člana izazvalo zaista pravnu nesigurnost u pogledu toga koji član bi se primenjivao, što bi ostavilo prostor za arbitražnost i nejednako postupanje.

Gde dolazimo do jedne paradoksalne situacije? Nije najjasnije koji to postupak će se naći pred sudom, odnosno na koji bi operator – korisnik mogao da ostvari prava u odnosu na pristup ili međupovezivanje.

Sud samostalno ne može da naloži operateru da operatoru – korisniku obezbedi pristup ili međupovezivanje. Eventualni sudski postupak bi mogao da se odnosi na naknadu štete zbog nezakonitog uskraćivanja pristupa ili međupovezivanja, a opet u sudskom postupku kako prethodno bi se pojavilo pitanje da li je došlo do nezakonitog uskraćivanja.

Dakle, paradoksalna situacija je sledeća – da bi u slučaju spora zbog naknade štete RATEL obustavio postupak rešavanja spora, a sud bi tražio da RATEL reši prethodno stanje. Tu bismo mi zastali sa postupkom. Drugim rečima, umesto dva pravna sredstva operatoru – korisniku faktički ne bi ostalo ni jedno sredstvo na raspolaganju da se brani. Zahvaljujem.

Hvala.

Radi se o članu 46. tehničkih zahtevi za izgradnju poslovnih i stambenih zgrada. Predložili smo izmenu, odnosno pisali smo amandman ukoliko je investitor odbio da omogući pristup infrastrukturi.

Iz dva razloga smatramo da treba ovaj amandman da se usvoji, jedan iz razloga upravo RATEL-a, jer može da iskoristi interes svih operatera koji bi bili produžena ruka, odnosno ljudski resurs koji ne bi bio na teret RATEL-a i mogao bi da izveštava, odnosno da drži i baze ažurne, a i da obavesti gde su sve nove zgrade ili gde se sve rekonstruiše.

S druge strane, iz ugla građana zaista znači da mogu da izaberu bilo kog operatera u perspektivi.

Takođe smatramo i treba da se doda da mora da postoji određeni rok, posebno što se ovde radi o novih zgradama i o rekonstruisanim zgradama. Mi smo dali predlog da to bude 60 dana. Vi ste stavili na neodređeno vreme, nemamo nikakav rok. Šta kada se zgrada završi, ako je u pitanju novoizgrađena zgrada ili rekonstrukcija koja se godinama čekala? Da li mislite da će nakon toga investitor hteti da odobri pristup kada se tek završila zgrada i da li će tada hteti stanari da dozvole da se nešto ponovo buši po zgradi?

Smatram da ovaj amandman zaista treba da usvojite. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, član 55. je zajedno korišćenje i kolokacija, Zakon o elektronskim komunikacijama.

Ovde smo podneli amandman da treba da se zameni deo, odnosno da se doda jedna rečenica – kada operator ima pravo da zahteva zajedničko korišćenje. Smatramo da je potrebno da se doda – da dobije zajedničko korišćenje kada je neophodno radi konkurentnog, ekonomičnog i efikasnog obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija. Zašto je to važno?

Suština je u tome da u situacijama kada lica koja imaju infrastrukturu i neosnovano uskraćuju zajedničko korišćenje kolokaciju, regulator reaguje na osnovu odgovarajuće analize svih relevantnih faktora nametne obaveze pristupa, i to upravo da bi doprineo ekonomičnom i efikasnom obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, bez nepotrebnog multipliciranja infrastrukture i opreme i da u krajnjoj liniji ne bi trpeli krajnji korisnici usluga, a ne limitiranje ovog procesa isključivo za vanredne situacije.

Pozivam vas da ovaj amandman usvojite.

Hvala, predsedavajući.

Ovaj član 56. govori o podacima o elektronskoj komunikacionoj mreži i pripadajućim sredstvima.

Smatram da je važno da regulator redovno ažurira i da ima obavezu ažuriranja svojih podataka. Tačno je da je sada dodato da on ima uopšte obavezu da ažurira podatke, ali ne i kada, koliko i u kom vremenskom periodu.

Stranka Zajedno je stavila da je to najmanje jednom u tri meseca i nadam se da ćete i ovaj amandman usvojiti, zato što je važan, jer je ovo interes i građana i operatera i svih nas ovde. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Govorim o članu 102. govori o pravu korišćenja i dodele radio-frekvenciskog spektra, a posebno smo istakli kada želimo da afirmišemo novog učesnika mobilne telefonije i Stranka zajedno je napisala amandman na izmenu stava 13. ovog predloga zakona.

Smatramo da trenutni regulatorni okvir ne štiti na adekvatan način potencionalne učesnike na tržištu mobilne telefonije i da bi radi podsticanja konkurencije neophodno uvesti dodatne zaštitne mehanizme takvih učesnika. Predložene odredbe predstavljaju korak u pravom smeru, ali zahtevaju dodatnu razradu da bi omogućila da novi učesnici u pogledu zajedničkog korišćenja radio frekvencija učešća na javnim nadmetanjima, kao i u pogledu pokrivanja imaju makar približno jednake pozicije.

Drugim rečima, u momentu ulaska na tržište novi učesnici su već u priličnom zaostatku sa zatečenim operaterima, te je neophodno zaštiti nove učesnike svojevrsnim merama afirmativne akcije. Takve primere možete naći u čitavom svetu, poput operatera Skaj, Telefonik i Čartera na primer. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, da završim za današnji dan amandmane koje je stranka Zajedno predložila na ovaj predlog zakona o elektronskim komunikacijama i zavšriću ga pitanjem za ministra. Sada privremena dozvola kažete da je određeno da bude 60 dana, to je naš predlog, vi ste to povećali na godinu dana, pa me zanima zašto ste produžili na godinu dana? Iskreno, malo me je uvredila vaša reakcija gde ste, odnosno odgovor Vlade ka nama, gde ste napisali da je u redu ako neko završi za 60 dana, ali gde ipak vi produžavate rok na godinu dana, za privremenu dozvolu. Pa, zbog potencijalnih zloupotreba želim vas da upitam, zašto vi produžavate ovaj rok za ovoliko puta? Hvala vam.

Hvala.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, ja sam član Odbora za telekomunikacije. Kada sam podneo zahtev da „Telekom Srbija“ dođe na sednicu Odbora za telekomunikacije rekli sa da nema zakonskog okvira da se „Telekom“ pojavi na ovom istom Odboru.

Želim da postavim onda pitanje Ani Brnabić, predsednici Vlade, ministru privrede, Radetu Basti i Mihailu Jovanoviću, ministru za informisanje i telekomunikacije, ako građani Srbije poseduju 58,11% akcija „Telekoma Srbije“ ko vodi računa o ovim akcijama? Kako mi kontrolišemo rad „Telekoma Srbije“?

Ako postoji bilo kakav izveštaj, molim da mi se dostavi. Da li je jedan jedini izveštaj od 1997. godine do dana današnjeg dostavljen Vladi i kako planiraju da dalje kontrolišu rad ovog državnog preduzeća?

Želim da pitam, takođe, ministarku Grujičić, apoteke nam se gase, sve više. One koje su imale suficit sada više nemaju. Ostalo je vrlo malo apoteka u državnom vlasništvu. Šta je sada, sada se daju na koncesiju sve te iste apoteke. Hoćete da mi kažete da će privatni sada vlasnik, koncesionar da na tom istom mestu, u toj istoj apoteci, sa tim istim lekovima imati sad da posluje u suficitu i još da plaća naknadu za koncesiju? Nemojte da se šalimo.

Mi smo vezali ovde, svi mi zajedno, kao narodni poslanici i kao ministarstvo, vezali smo apoteke, državne apoteke. Mi im ne damo da rade tako što smo ih naterali da moraju da idu na centralizovanu javnu nabavku, a nismo to isto uradili sa privatnim apotekama.

Onda smo, odmah zatim, dozvolili privatnim apotekama da izdaju lekove na recept, a onda zatim nismo ograničili koliko tih apoteka može da bude, pa smo sada, evo, na primeru Kragujevca imamo najviše apoteka po glavi stanovnika bez ikakve kontrole.

Propustili smo zakon o apotekarskoj ustanovi, o apotekarskoj delatnosti, ja se izvinjavam, zato što ste rekli da treba da ostane u sistemu zdravstvene zaštite, ali ste propustili one članove koji bi regulisali rad apoteka.

Šta će se desiti? Hajde da se opametimo, hajde da izmenimo zakone koji su loši. Hajde da pomognemo državnim apotekama, da ih vratimo sve u naše vlasništvo, zato što je to u interesu građana Kragujevca.

Molim vas da se opametite.

Takođe, još jedno pitanje za Danicu Grujičić – Klinika za kardiohirurgiju u Nišu je uspela da smanji, odnosno da anulira kompletno celu listu čekanja, višegodišnju listu čekanja. Šta su dobili za pohvalu? Dobili su kritiku. Zar to nije sramota? Dokle više da se delimo kao narod, zar ne treba da se sabiramo? Zar ne treba da nagrađujemo jedni druge, one koji su uradili više od onoga što se od njih tražilo?

Molim vas da se opametite i da radimo jedni za druge. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege.

Kao master inženjer telekomunikacija sa skoro decenijskim iskustvom u oblasti telekomunikacija danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.

Predložio sam 18 amandman na Predlog zakona koji smatram kada biste usvojili da bi upotpunili ovaj zakon koji sa jedne strane bi još više štitio interese građana, a sa druge strane omogućio ravnopravnu tržišnu utakmicu, među operaterima, kao i dinamičan razvoj telekomunikacija.

Želim da kažem da mi je žao što ovaj zakon nije predvideo ono što će predvideti budući zakon o širokopojasnoj infrastrukturi koji sam saznao da će biti tek pisan krajem sledeće godine. Zašto mislim da je važno da ovaj zakon, odnosno određeni članovi budućeg zakona, da se nađu već sada u postojećem zakonu i zašto smo sada propustili šansu. Evo, daću jedan dokaz iz Kragujevca, 14. marta ove godine asfaltiran je ulica Miodraga Aleksića i ona je već raskopana. Ta nesinhronizacija je strašna i to je bacanje para građana Srbije.

Mislim da moramo da zakonski onemogućimo bilo kakve buduće zloupotrebe ili neznanja ili kako god. Znači, zaista smatram i to sam kada je bio i Zakon o ministarstvima, premijerki Ani Brnabić takođe sugerisao, da je potrebna bolja sinhronizacija između sektora. Nadam se da ćete ipak u budućem zakonu o planiranju i izgradnji ipak naći način da ovu sinhronizaciju nekako uspostavite.

Takođe, predlažem da se formira jedno regulatorno telo za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije koje će objediniti nadležnosti postojećih regulatora Ratela i REM-a. Zašto ovo predlažem? Zbog toga što smatram da REM ne sprovodi svoje obaveze koje se obavezne zakonom, odnosno ne reaguje na dešavanja koja su u emitovanom sadržaju, na nasilje, na diskriminaciju, na političke zloupotrebe, na zloupotrebe položaja prilikom dodele nacionalne frekvencije.

Naš predlog, odnosno predlog stranke Zajedno, motivisan je željom da dinamička oblast koja je predmete razmatranja, a to su informacione komunikacione usluge uredi kvalitetnije i primerenije u duhu sadašnjeg vremena sa ciljem efikasnije regulacije i smanjenja budžetskih izdvajanja. Zašto je sve ovo sada povezano i odakle osnova da ovako nešto mogu da predložim? Svedoci smo sve intenzivnog razvoja informacionog komunikacionih tehnologija i usluga, tzv. tehnološka konvergencija upravo je dovela do toga da se sada sve poruke danas šalju jednom mrežom, internetom, a da se prikazuju, na primer na jednom uređaju, odnosno mobilnim telefonom.

Kako danas razgovaramo sa rodbinom u inostranstvu? Da li preko međunarodnih skupih telefona ili upravo preko aplikacija ako imamo internet i mobilni telefon? Da li sve više građana gleda filmove preko striming kanala ili gleda preko televizije? Danas svako ko ima mobilni telefon sa kamerom i pristup internetu može biti kreator komercijalnog sadržaja.

Da su ovo primeri dobre prakse, govorim samo iz Evrope, u Austriji još od 2001. godine ova regulatorna tela su spojena, u Republici Irskoj od 2002. godine su ova regulatorna tela spojena imaju čak i domene u svojoj oblasti, UK Ofkom, od 2003. godine ima čak šest objedinjenih regulatornih tela, Mađarskoj MMMH od 2010. godine upravo je objedinio Ratel i REM, Slovenija Akos od 2014. godine i tako dalje, mogu sad još da nabrajam.

Da li imamo finansijskog utemeljenja? Pa, tri i po miliona evra izdvajamo danas za REM. Šta danas REM radi? Mislim da je to pitanje na koje svi znamo odgovor.

Imamo li opravdano i valjano obrazloženje zašto bismo toliki novac nonšalantno lako trošili, imajući u vidu da bogatija društva nastoje da na ovome uštede i to još pre dvadeset godina?

Što se tiče efikasnosti, REM ovakav kakav je teško da bi mogao biti neefikasniji, tako da je svaka smislena promena samo korak napred.

Nadam se da ćete podržati ovaj predlog izmene zakona.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pred nama su danas izveštaji nezavisnih institucija. Ne želim sada da ulazim uopšte koliko su institucije nezavisne, ali svakako mogu da konstatujem da ih vlast ne sluša, a iskoristiću i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Fiskalni savet kako bi jasno i nedvosmisleno izneo dokaze.

U izveštaju koji je sama poverenica i navela, da je na njen predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti i sud utvrdio neustavnost čak tri odredbe Zakona o finansijskoj podršci i porodici sa decom, gde je posebno istakla neustavnost odredbe kojom roditelji i deca sa invaliditetom moraju da biraju između prava na naknadu zarade i prava na tuđu negu i pomoć za njihovo dete.

Takođe, želim da istaknem da je Poverenica zajedno uspela ponovo da obori još jednu odredbu istog zakona ove godine, a to je da preduzetnici i žene na fleksibilnim ugovorima moći će da koriste odsustvo do dve godine kada rode treće i više dece.

Želeo bih samo da zamolim i Poverenicu da sledeći put u svom izveštaju, ukoliko je moguće, navede, pošto je ovo, da kažem, predlog, provera ustavnosti došao od strane 31 narodnog poslanika iz Jedanaestog saziva i iz udruženja „Mame su zakon“. Smatram da je jako važno kako bismo vratili poverenje u institucije, kakva je Narodna skupština, da stoji da je to ipak objedinjen zahtev, ko se sve borio da dođe do ovog predloga.

Takođe, želim da napomenem i da Fiskalni savet se takođe ne sluša, a kao dokaz je preporuka ove nezavisne institucije da se podigne iznos dečijeg dodatka, kako bi se smanjilo siromaštvo najranjivije kategorije, a to su naša deca. I to su samo dva dokaza ovih institucija gde vlast ne sluša, a iste ove zakone je u prethodnom sazivu i donela vlast. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, tražim da se ovaj amandman dopuni tako što insistiramo da javni tužilac bude odgovoran za štetu koju pričini iz krajnje nepažnje. Mi smo kao stranka više puta apelovali na poslovanje određenih preduzeća, javno smo isticali na sve ono što oni ne rade, na nelegalne i koruptivne radnje i čak smo od direktora dobili da nemaju upotrebne dozvole, da su recimo u energetici Kragujevca dimnjaci izgrađeni iako nije dobijena građevinska dozvola, da nemaju odobrenje za izvođenje radova. I, pored svega oni su pustili u rad jedno veliko preduzeće i najveći projekat i istoriji grada Kragujevca.

Kada smo počeli da se žalimo, ovo preduzeće je imalo gubitak pet miliona dinara, sada ima gubitak 560 miliona dinara, a već su projektovali gubitak 860 miliona dinara. Zbog toga javni tužioci moraju da reaguju na sve ono na šta mi ukazujemo i kao opozicija i tražimo da rade svoj posao i zbog toga mora da se poveća nivo njihove odgovornosti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moja pitanja su za ministra Bastu, Selakovića i Malog. Da li potencijalne majke trebaju da biraju između posla ili da budu majke? Rezultati popisa, kakvi god da budu, biće sigurno loši i to je poraz nas kao društva.

Slažem se da je mera populacione politike od 743 miliona evra, koliko će da se izdvoji za ovu godinu dobra, ali morate i vi da se složite da ona nije dovoljna, da moramo da nađemo još sredstava da uložimo mere populacione politike.

Sada ste počeli da promovišete ideju „Žene su zakon“. To nije vaša ideja, ali svakako slažem se da ste prepoznali značaj ovog problema.

Takođe, tadašnja premijerka i sadašnja premijerka, Ana Brnabić, pre više od godinu dana na ovom mestu, u ovom holu je rekla da mame preduzetnice nisu lepo definisane zakonima. To je kršenje Ustava Republike Srbije gde nemamo jednaka prava za sve žene i to mora da se menja.

Prošlo je više od godinu dana, promene zakona nam idu sporije od života. Moramo hitno da radimo na novim merama. Četrdeset hiljada imamo preduzetnica koje mogu da budu potencijalne mame. Potrebno je da nacionalni stadion, odustanemo možda ovog trenutka na ove tri godine, da vidimo kako će ova mera dati rezultate. Ima dovoljno sredstava. Ima, rekli ste sami, da ste meru populacione politike, koja sada iznosi 743 miliona evra, doneli 2018. godine. Možemo da napravimo komparaciju između rezultata kakva nam je politika od 2018. godine do ove godine, kakva kada bi smo uključili ovu meru.

Kada bi smo odustali od nacionalnog stadiona, možemo pokreti sve mame preduzetnice. Možemo pokriti sve potencijalne majke koje su na fleksibilnim ugovorima, to su ugovori o privremeno-povremenim poslovima, to su ugovori o delu i ostali ugovori.

Smatram da je inicijativa koju smo mi kao poslanička grupa o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju napisali zajedno sa grupom građana „Mame su zakon“, čija je ovo inicijalna ideja i bila dobra, ali nismo sujetni. Smatram i pozivam sve narodne poslanike da podrže ovu ideju, da neka daju drugi predlog ako treba, mi ćemo se složiti, ali ovo treba da bude interes svih nas, Mi trebamo danas da biramo između ovoga, a to je nacionalni stadion ili da omogućimo potencijalnim majkama da ne moraju da biraju između posla i da budu majke.

Hoćemo da Srbija ostane nama, hoćemo da uvedemo nove mere populacione politike, nisu dovoljne mere, mnogo nas je nestalo. Kakvi god rezultati popisa da budu, oni nisu dobri. Moramo da se menjamo, moramo brzo da se menjamo.

Ja vas zaista pozivam, važno je da razumete ovu poruku i važno je, kažem vam, predložite vi, krenuli ste sa inicijativom “Žene su zakon“, nemojte da bude sve na tome da se završi na promociji Ere Ojdanića, ove ideje.

Hajde da konkretizujemo. Hoću od vas da čujem ne izgovore koje radio više, ko je radio manje, šta je bilo pre, hajde da čujemo rešenja. Krenite odlučno, promenite sredstva.

Evo, tri godine treba da se finansira stadion. Hajmo tri godine da uložimo u ovu grupu, u ove preduzetnice, u potencijalne majke koje rade sada na fleksibilnim ugovorima, hajde za tri godine da vidimo komparativne rezultate, mere koje sada važe sa ovim dodatnim merama, pa ukoliko su mere dobre, onda da to bude u stabilnom finansiranju, oko nekih možemo i da zamenimo Zakon o radu ovde svi zajedno.

Moramo da promenimo populacionu politiku da ne bi smo kao Srbija nestali. To vam je patriotizam, to vam je ulaganje u budućnost Srbije i to je ulaganje u našu decu. Molim vas da svi uzmete ovo ozbiljno, iskoristite potencijal koji imate. Četrdeset hiljada imate potencijalnih žena koje mogu da budu majke u ovom trenutku, da vidimo da li ova mera može da da rezultate. Hvala.

Pitanje još samo za Sinišu Malog, da li, kada će biti kapitalni projekat fabrike vode u Zrenjaninu, koju toliko dugo godina čekamo? Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Da li nam je zaista neophodna rekonstrukcija Kluba poslanika na Dedinju i da li je to sada primerno i da li je neophodno? Koliki je zaista to prioritet?

U okviru Ministarstva poljoprivrede pod nazivom „Privlačenje investicija“ treba proširiti formirati odeljenje ili sektor ekonomskih diplomata? Umesto da poslanici uživaju još jednom u nizu objekata treba da se formirane diplomate rastrče po svetu.

Srbija ima šansu bude još efikasnija u privlačenju stranih, direktnih investicija, podršci, izvozu i promociji svojih privrednih potencijala, ako bi se to radilo na sistematičniji i strateški način, koristeći obučen, ozbiljan i strateški tim ekonomskih diplomata po ugledu na razvijene zemlje poput Holandije, Velike Britanije, Amerike i Švedske.

Potrebno je jasno odrediti kojih su to pet privrednih grana sa najvećim potencijalom za dugoročni razvoj Srbije sa aspekta stvaranja dodatne vrednosti, održavanja zaposlenosti i privlačenja i zadržavanja talenata i naše konkurentnosti na regionalnom i globalnom nivou.

Fokus će nam pomoći da odaberemo prave ljude za taj posao, da ih adekvatno obučimo i postavimo jasne ciljeve za svaki od ovih top sektora. Fokus će nam dalje pomoći da jasno targetiramo ključna i izvozna kao i ključna tržišta za privlačenje stranih investicija i privlačenje neophodnih kadrova kako bi se Srbija razvijala u smeru visoko tehnološkog razvoja inovacija i drugih sektora koji komparativno mogu da naprave veliki ekonomski rast. Rast baziran na izgradnji infrastrukture i niskokvalifikovane i malo plaćene radne snage nije nešto čemu Srbija treba da teži na srednji ili duži rok. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poslanice, poslanici, građani Srbije, sjajno je imati svest da su mladi ljudi budućnost ove zemlje, ali smatram da ovaj način podrške nije sistemsko rešenje za unapređenje položaja mladih. Činjenica jedan je da sada dajete mladima po pet hiljada dinara, ukupno ove godine nešto manje od 30 hiljada dinara, a premijerka Ana Brnabić je izjavila da sa 40 hiljada dinara može da se preživi tek nekoliko dana. Kakvu poruku šaljemo mladima?

Činjenica 2. je da sada opredeljujemo za mlade 50 miliona evra iliti preko 10 godišnjih budžeta sektora za omladinu. Ako se u ovu kalkulaciju uračuna i 200 evra koje smo do sada dali mladima u toku ove godine, to je 60 godišnjih budžeta omladinskog sektora u Republici Srbiji. Da li ćemo ad hok da dajemo novac ili da imamo sistemska rešenja?

Zašto su potrebna sistemska rešenja? Zato što treba duboko da uradimo analizu. Nije dovoljno samo istaći smanjenje nezaposlenosti mladih. Nije dovoljno istaći samo udeo novoregistrovanih preduzetnika koji čine mladi u poslednje dve godine. Nije dovoljno istaći analizu društvenih mreža za povratak mladih u Republiku Srbiju. Mora da se uđe u dublju analizu.

Očekujem hitno donošenje nacionalne strategije za mlade i nov zakon o mladima, jer postojeći nije rešio probleme mladih, a vi ste to i najavili u svom ekspozeu. Da bi mladi ostali i razvijali se u našoj zemlji, neophodna su sistemska rešenja, na koja ponovo pozivam, a ne 60 godišnjih budžeta sektora za omladinu koji su podeljeni kroz helikopter novac mladima ove godine, jer ako ne stanete sa ovim instant rešenjima, mi ćemo nestati. Hvala.