Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani Srbije, želim da postavim pitanja vezano za projekat „Čista Srbija“. Šta je to u stvari projekat „Čista Srbija“?

Posao za Kragujevac i za druge gradove i opštine u Srbiji ugovoren je pre skoro dve godine direktnom pogodbom ministarstva i kineske kompanije, bez tendera i javnih nabavki, što propisuje evropska regulativa, ali i domaći Zakon o javnim nabavkama. Srbija i Kina imaju danas potpisane međunarodne sporazume koji imaju jaču snagu od samih zakona. Uz to, Srbija je još zemlja kandidat za članstvo u EU i vlasti selektivno se pridržavaju ove evropske regulative.

Premijerka Ana Brnabić prilikom izlaganja ekspozea i replike Nebojši Zelenoviću je rekla da projekti IBRD imaju previše dokumentacije. Evo, šta je sada posledica toga – da je u Kragujevcu istorijski projekat, a to je grejanje na gas, pušten bez dozvola. Da li je ovakav jedan državni projekat treba da bude simbol kako se treba raditi ili simbol kako se ne treba raditi?

Da se sada vratim ponovo na projekat „Čista Srbija“, jer smatramo da je ovaj projekat od kapitalnog interesa za građane Srbije, ali ne znamo ništa skoro o njemu, i to ću reći na primeru Kragujevca.

Najveći problem i sumnja koja nastaje, pošto već duže vreme, a to je skoro cela godina, na svakoj sednici Skupštine grada Kragujevca tražim da mi se dostavi bilo koji dokument, makar jedan projekat kao dokaz šta se to radi i kako se to radi. Znači, ja ne mogu da dobijem ni jedan projekat od nacionalnog značaja, ni kao narodni poslanik, ni kao odbornik.

Moje pitanje je – gde i kako mogu doći do bilo kog projekta? Na osnovu čega je uzete kredit? Šta se sadrži u njemu? Gde je on iskazan, ovo je pitanje za Sinišu Malog, kad u Nacrtu rebalansa budžeta imamo tačku B i pod tačkom 10 i pod tačkom 12, tu imamo ukupno 803 miliona evra iskazanih? Gde se nalazi ostatak od 3,2 milijarde kojim ste se vi hvalili svuda u medijima, kada ste potpisali ovaj sporazum?

Takođe, piše da gradovi obuhvaćeni ovim projektom „Čista Srbija“ nemaju nikakve finansijske obaveze, osim obezbeđivanja imovine za parcele na kojima će biti izgrađena postrojenja za preradu otpadnih voda izradu katastarskih planova. Da li je ovo upravo problem zašto projekat „Čista Srbija“ se realizuje ovoliko sporo? Da li tu leži problem o ispunjavanju planova? Kako smo uopšte uzeli kredit, ako pre toga nismo rešili imovinska pitanja?

Takođe, šta se dešava sa ulicama? Koliko treba vremena da prođe da se one rekonstruišu, da se vrate u prvobitno stanje nakon završetka projekta „Čista Srbija“? Vidimo šta se dešava na primeru opet Kragujevca, vodovod i kanalizacija, javno preduzeće iz Kragujevca dužno je skoro milion evra za ovih godinu dana, a pri tom su uzeli dva kredita. Zašto? Zato što nema dovoljno priključaka na izgrađenoj mreži. A zašto nema dovoljno priključaka? To je pitanje i zato ja već godinu dana se uporno trudim, pokušavam da dođem do podatka, makar jednog projekta kako bi mogli da vidimo. Mi želimo da se projekat realizuje, ali moramo da znamo kako je planirano, ko je i na koji način se izgradila mreža.

Tomislav Momirović je rekao da će minimum biti 49% domaće građevinske operative. Navodno u Kragujevcu učestvuje 33% tako što učestvuje vodovod i to pozdravljam, ali koji su ostali podizvođači. Kako ja da dođem do podatka ko su još podizvođači koji rade na projektu „Čista Srbija“?

Ovo je puno pitanja i puno odgovora. Nadam se da ćete krenuti, jer je dijalog o svemu važan. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, mandatarko, kandidati za ministre, poslanice, poslanici i građani Srbije, jedno od pet osnovnih prioriteta Vlade Srbije je nova energetska politika.

Vizija koju poslanička grupa Moramo – Zajedno ima jeste energetska tranzicija i smatramo da je to jedan od ključnih potencijala, pre svega za građane ove Republike Srbije, kao i za državu, kroz podizanje BDP, uključivanjem građevinske operative domaćih kompanija. Zato ću se dublje posvetiti ovom pitanju, uraditi analizu i dati primer, na kraju, iz Kragujevca.

Moj amandman je da se Ministarstvu infrastrukture pridruže telekomunikacije i energetika, kako bi se pored uštede u ljudskom resursu povećala efikasnost, sinhronizacija ali i optimizacija.

Gospođo Brnabić, sami ste napisali u programu Vlade Republike Srbije da su neophodna strateška dokumenta koja definišu projekcije energetskog razvoja za period 2030, 2040. i 2050. godina. Smatram da je tu potrebno dodati – i druga ministarstva koja targetiraju infrastrukturu. Zbog čega? Zato što bilo kapitalni ili samo projekti lokalnih samouprava najviše bole naše sugrađane.

Ako se vratimo, na primer, od pre par godina, „Telekom“ je, kada je polagao optičku mrežu, iskopao gradove. Kasnije su to radili drugi operateri. Sada ponovo kopamo te iste ulice zbog projekta „Čista Srbija“.

U planu koji ste izneli u vašem ekspozeu, vezano za energetiku, takođe ste rekli da ćete implementirati projekat 5.5 G mreže. Takođe ste napisali da ćete ugraditi mrežu širokopojasnog interneta 5.500 kilometara. Da li možete da objedinite sve ove planove na jednom mestu i da probamo da uštedimo makar jednom, da ne iskopamo jednu ulicu kroz jedan projekat? Smatram da ćemo tu dosta uštedeti i taj novac možemo iskoristiti, na primer, za povećanje kontrole kvaliteta, da nam se ne bi desilo kao sa auto-putem „Miloš Veliki“, da moramo da ga rekonstruišemo posle samo par godina.

Takođe bih uložio u povećanje energetske efikasnosti. U planu energetske politike koju ste vi naveli, detaljno sam pročitao, vidim smer samo ka korisnicima, odnosno ka građanima Republike Srbije, ali ne vidim ono što je nama prioritet kao poslaničkoj grupi, a to je ugao građana. Smatram da bi se građanin mnogo bolje osećao ako bi plaćao isto, tako što je uštedeo energiju a ne dobio subvenciju. Smatram da trebamo pomoći građanstvu da mogu da izoluju svoje kuće, da mogu da izoluju svoje zgrade, a dao sam vam primer kako vidim da možemo da uštedimo sredstva.

Rekli ste da ste planirali 12 milijardi evra za energetsku politiku u sledećem periodu. To pozdravljam, ali smatram da deo novca morate da uložite i da manje trošimo, jer ako manje trošimo, biće nam potrebno i manje energenata. Smatram da je potrebna dvosmerna komunikacija.

Želim da se osvrnem i na primer Kragujevca, da konkretizujem i da se spustim na ono na šta ste juče bili ponosni, ali ste takođe naveli da imate problem sa kreditima iz Evropske banke za obnovu i razvoj, a to je projektna dokumentacija. Ja ću vam kasnije dostaviti pitanja koja sam tražio kroz zahtev za informacije od javnog značaja, koja sam dostavio energetici, a vas ću pitati samo jedno pitanje – da li možemo da pustimo kotlove na gas a da pre toga nemamo upotrebnu dozvolu? To je pitanje za vas.

Takođe, želim da vam dam zadatak koji možete rešiti, jer sada postoji manjkavost u sistemu i koriste se rupe u pravosuđu i sada 42 meseca imamo objekat u Kragujevcu “Dorado“ koji je veliki ekološki problem u naselju Vilina Voda, gde je izašlo preko 150 ljudi na ulicu da protestvuje, ali 42 mesta rade bez i jedne jedine dozvole, radi Fabrika za preradu peleta. Oni su podneli dozvolu da se premeste u Lapovo. Tamo imamo „Kronošpan“. Slična je politika ove firme. Zašto su jedni dobili dozvolu, a drugi nisu dobili dozvolu?

Da se razumemo, ja želim da se sačuvaju radna mesta, kojih ima preko 100, ali ne možemo na uštrb zdravlja ljudi. Želim da se Vlada Republike Srbije uključi i ovo vam je, da kažem, prvi zadatak na koji bih ja voleo da se fokusirate i da rešite problem koji je zaista ozbiljan. Nije potrebno da se meri, vidite samo kolika je prašina, sve će vam biti jasno. Hvala vam.

Pa, tako je. Ali, kažem, samo sam se vratio.

Poštovani predsedavajući, hvala vam na reči.

Dame i gospodo poslanici, reklamiram član 93. Smatram da biografija nije uredno popunjena, da treba da se uradi dopuna biografije.

Ja sam inače Nikola Nešić i dolazim iz Kragujevca gde ništa nije transparentno, gde se sve krije. Ja ću vam samo reći primer da četiri meseca tražim papire za projekat „Čista Srbija“. Rekao sam da mi daju jedan projekat, bilo koji projekat. Ni jedan jedini projekat nisam dobio za četiri meseca.

Tri Skupštine, postavio sam otvorena pitanja gradonačelniku, svi ćute. Zato je jako bitno da bude sve transparentno. Moramo da imamo sve informacije na uvidu.

Gospodin Orlić, da se vratim sada na temu…