Uvaženi prijatelji, vi ste čuli, rekao je moj kolega da smo mi unazad tri nedelje sa jako studiozno bavili ovom temom, imali konsultacije i razgovore sa zaista velikim brojem stručnjaka iz ove struke, profesora, inženjera, želeći da dođemo do pravih podataka i da zauzmemo jedan relevantan stav. Ja ću vam preneti nešto što smo mi saznali od struke i zbog čega ćemo i zauzeti stav protiv ovog zakona.

Pre svega, moram da vas podsetim da EU jedan od najvećih potrošača litijuma, ali da ga ne proizvodi, već da ga kompletno uvozi iz Kine i zbog toga raste zaista pritisak u EU da se razviju samostalna evropska nalazišta i rudarenje i proizvodnja litijuma na tlu EU.

Kao odgovor na rastuću potražnju i na pritiske koje dolaze upravo sa Istoka, iz Kine prema evropskom tržištu Evropska komisija, Evropska unija, praktično donela 2020. godine Akcioni plan, a onda i Zakon o kritičnim sirovinama kojima se motivišu zemlje EU da uđu u proces rudarenja i proizvodnje litijuma.

I onda ono što smo mnogo puta čuli da u Evropi postoji oko 20 projekata i više u preko 10 zemalja, da se u najrazvijenijim zemljama Evrope, idući od Španije, pa sve do Finske preko Nemačke, Velike Britanije, BiH, pa i Srbije vrše istraživanja i priprema za rudarenje i za obrađivanje ove rude.

Najveće evropsko nalazište, kao što smo čuli jeste u Nemačkoj i ono što je bitno da se još jednom ponovi jeste da je 18. septembra u Nemačkoj kompaniji „AMG litijuma“ otvorila prvu rafineriju u Evropi u gradu Biterfeld-Volfenu i da će za početak proizvoditi 20 hiljada tona godišnje, da će vrlo brzo taj broj prerasti u 100 tona hiljada godišnje, a za automobilsku industriju Evrope je neophodno oko 700 hiljada tona litijuma godišnje. Naravno, zasad se snabdevaju iz rudnika iz Brazila, ali već sledeće godine se očekuje otvaranje nemačkog rudnika Zinevald i pokretanje rudnika u Portugal.

Sinoć smo imali gostovanje ovde, bila je tu predsednik parlamenta Finske, koji je rekao da će Finska biti prva zemlja u Evropi koja će iskopavati i ekstraktovati gotov litijum u svojoj zemlji.

Molim vas, ovo su činjenice koje su jako proverljive. Molim vas, nemojte da mi dobacujete. Ja vas slušam svaki dan ovde pomno i možemo da uđemo u debatu. Kakav je to način da vi meni kažete da lažem? Kakav je to način? Kakav je to nivo?

Molim vas dopustite mi da nastavim.

Da li mogu da nastavim?

Ne obraćam se naravno vama, nego građanima ove države koji su zabrinuti kao i svi mi, da vam kažem nešto ljudi su u ovoj zemlji uplašeni pre svega iznošenjem neistina i poluistina o to je nešto što zabrinjava. Mene ne plaši, niti ćemo odbiti ovaj zakon, ali ovo može da bude matrica za bilo koji razvojni projekat u Srbiji, a ovo jeste sigurno jedna od velikih šansi za našu državu da se priključimo modernim i razvijenim tehnologijama koje postoje u zapadnom svetu.

Ja još jednom kažem da danas kompletna industrija se zaokreće i govorimo o jednoj tranziciji koja nije samo automobilska tranzicija bez litijumskih baterija i baterija, čini mi se neće biti moderne industrije i industrijalizacije, i to ukazuju svi vodeći stručnjaci u svetu.

Naravno, ni zelena tranzicija o kojoj se toliko priča je nemoguća bez litijumskih baterija i nemoguće je deponovati energiju koju dobijamo iz vetra i solarnu energiju bez litijuma.

Danas je to ugaoni kamen sveopšte tranzicije i mislim da je s toga naše prisustvo u alijansi za baterije odlična stvar i jedna od šansi da Srbija uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama Evrope i da bude partner u razvoju sa savremenim tehnologijama, sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Stručnjaci dobitnika Nobelove nagrade za hemiju Majkla Stenlija Vitingema, očekuje da će litijum ostati nezamenljiv u ekonomskoj proizvodnji dugovečnih baterija još najmanje deceniju.

Pitam sve nas pa i sebe, da li ovakvu razvojnu šansu treba ispustiti, jer vidim da je baš inteligentno ovakav razvojni potencijal zaustaviti u početnoj fazi istraživanja. Nemojte dobacivati, molim vas, budite malo bar uljudni. Ponašajte se gospodski , barem jednom. Ja vam pričam, navodim vam primer Kine, pa zar Kina nije prošla ovaj put, pa je danas vodeća država u ovoj tehnologiji, pa zar u Kini nisu iskopavali i imali najtežu tešku industriju, a danas Evropa se upire da stigne Kinu. Ovo jeste razvojna šansa za našu državu i to moraju da znaju naši građani.

Na kraju želim da kažem da mi nikada nećemo biti proti nekakvih zabrana, pogotovo zabrana istraživanja, zabrane eksperimenta, zabrane naučnih rasprava, jer to je nešto što nije demokratski standard i nešto što našu zemlju potpuno zatvara i nešto što nije prihvatljivo za nas kao Socijaldemokrate. S toga ne možemo prihvatiti jedan ovakav zakon.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je ovo odlična tema za politički profit. Gospodo, populizam je nelojalan sluga. Mi ni po koju cenu nećemo govoriti ono što ljudi hoće da čuju, a što nije u njihovoj koristi, niti ćemo ikada zabranjivati ono što, od čega mogu naši građani da imaju koristi.

Socijaldemokratska partija Srbije nikada neće podržati iskopavanje litijuma, niti bilo kog drugog elementa dok ne dobijemo dokumente koji potvrđuju da neće biti štetnosti po ljude i po okolinu u kojoj mi živimo. Ali sigurno ovakav jedan zakon koji je predložen od strane opozicije, nije dobar i nije ispravan put da bi Srbija stigla savremene zemlje Evrope. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih se vratio na kratko na ovaj divni zakon koji je pred nama i koji mladim ljudima koji imaju porodicu ili koju planiraju veliku porodicu daje jednu finansijsku podršku u jednom vremenu kada je to zaista neophodno.

To je jako solidaran zakon i drago mi je što je u budžetu bilo novca za pomoć pre svega majkama koje su odlučile da imaju porodicu i da imaju veliku porodicu.

Moram da vas ovde iskoristim i da apelujem na vas, jer ovde postoji jedna manjkavost. Naime, žao mi je što su izostavljene veće porodice, odnosno porodice koje planiraju peto ili šesto dete, a toga ima, pogotovo u mom kraju.

Mislim da ako se danas jedna žena opredeli da ima peto ili šesto dete, ja mislim da je takva žena heroj i da treba dati podršku i da ne trebamo da one koji su se odlučili da imaju veliku porodicu diskriminišemo.

Podsetiću vas da su velike porodice bile garancija jake Srbije i ja sam čuo da je bilo inicijativa i ja znam da je prošle godine i tadašnja premijerka i predsednik države da su se uključili da su najavili da će se rešiti ovaj problem.

Nadam se da ćemo u bliskom periodu rešiti ovaj problem. Ja mislim da su žene koje rode pet ili šest dece u ovoj državi heroji i da trebaju podršku.

Želim da pohvalim i ministarku koja se brine o porodici. Ona je imala inicijativu i bila je glasna, koliko sam čuo u Vladi, da i ove porodice i ove žene dobiju tu podršku, ali zbog finansijske situacije to u ovom trenutku verovatno nije bilo moguće.

Ja vam kažem, u ovom parlamentu ćete imati podršku od pozicije svakako, a verujem i od svih odgovornih ljudi za tako nešto, jer je to model na kojem moramo ustrajati.

Izuzetna i krucijalna stvar je podržati porodice finansijski koje imaju decu. Ja imam četvoro dece. Planiram više dece. Nije lako danas odgajati decu, iako imamo možda i najveća primanja i radim možda dva ili tri posla. To nije dovoljno. imati četvoro, petoro, šestoro dece je veliki finansijski zahtev i velika odgovornost i zato tražim od vas da u budućem periodu poradimo na ovom pitanju i da i ovu grupu porodica uvrstimo u pomoć koju ovu država zaista u teškom finansijskom trenutku izdašno daje.

Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena predsedavajuća, želim da vas informišem o jednom ružnom i nadasve neprihvatljivom događaju koji se desio u Novom Pazaru. Naime, pre neki dan je u strogom centru grada, u turističkom delu grada, grupa huligana izazvala zaista jedan neprimeren događaj. Naime, oni su divljali u centru grada sa nekim džipom, mašući zastavama, ratnim zastavama devedesetih, pored ostalog, i zastavom Srpske krajine. Na taj način želeli da izazovu neki međunacionalni konflikt, nešto što se hvala Bogu nije desilo i neće se desiti.

Međutim, to je svakako naišlo na osudu svih političkih predstavnika u samom gradu Novom Pazaru i predstavnika Srba i predstavnika Bošnjaka i zaista smo gromoglasno ovo osudili. U redu su osude. Međutim, ne znam i ne mogu da se setim da li je došlo do privođenja ovih ljudi. Čini mi se da nije došlo do reagovanja onih koji su trebali da reaguju, a to je policijska uprava. Zato postavljam ovom prilikom Ministarstvu policije pitanje - da li su vinovnici ovog nemilog događaja privedeni?

Sa druge strane, postavljam pitanje pravosuđu, obzirom da je grubo narušen Zakon o diskriminaciji, da li je podneta nekakva prijava protiv ovih osoba? Kao što znate, ovde je povređen član 10. u ovom Zakonu o diskriminaciji - teška zloupotreba diskriminacije, odnosno došlo je do udruživanja ljudi radi vršenja nekakve nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, odnosno razdora. Očigledni su elementi toga. Stoga pozivam pravosuđe i policiju da reaguje.

Podsećam vas da je najefikasniji način da se ovako nešto ne bi ponavljalo, svakako osude su u redu, ali najefikasniji način da se pravovremeno i pravedno sankcionišu lica koja izazivaju ovakve ekscese.

Na kraju, želim da vam kažem svima da je danas u Novom Pazaru dan žalosti. Danas će se ukopati ova tragično stradala porodica u ovoj nesreći, a koji su inače iz Novog Pazara i zaista u Novom Pazaru je dan tuge. Odnosi između srpskog i bošnjačkog naroda su odlični, puni međusobnog poverenja, uvažavanja i kao što vidite i jedne bratske duboke solidarnosti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi kandidati za ministarke i za ministre u Vladi Republike Srbije, ja kao i većina mojih sunarodnika Bošnjaka koji žive u ovoj zemlji, odgojen sam na jednom principu koji glasi ovako – najbolji među vama su oni koji su najkorisniji svojoj zajednici, najbolji među vama su oni koji su najkorisniji svojoj državi. To smo mi Bošnjaci ove zemlje pokazali mnogo puta.

Ovaj univerzalni princip, koji je, ako se setimo i onog Kenedijevog principa, potpuno identičan, gde on kaže – nije bitno šta će država uraditi za vas, nego šta ćete vi uraditi za državu, nosi tu osnovnu vrlinu koju sam ja osetio u ekspozeu mandatara Vučevića i verujem da imate svi vi, a to je da patriotski, empatično prema svim građanima Srbije želite da rešavate njihove svakodnevne probleme. To je ključ za dobar rad ove Vlade.

Srbija se danas kao i mnogo puta u istoriji nalazi na prekretnici i izuzetno je bitno ne čekati, nego nastaviti reforme, modernizovati državu, pripremiti i dalje razvijati industriju i društvo za izazove koji su pred nama, koji su blisko pred nama, da bi na najbolji način sačuvali i razvili našu zajedničku državu.

Mnogo je toga urađeno za vreme pandemije. Mnogo toga je urađeno i u postpandemijskom periodu i to najbolje govore podaci da je Vlada radila izuzetno dobro i slažem se sa vama. Mnogo se čega ima kritikovati, a najmanje ekonomske reforme i ono što je urađeno u ekonomiji i na ekonomiji ove države.

Mi smo za razliku od mnogih država u Evropi mnogo razvijenijih imali mnogo manji deficit od njih, a imamo i mnogo veći deficit od većine članica EU, odnosno rast bruto dohotka koji je oko 4,6%. I to je nešto što treba pohvaliti. A to nije lako, verujte mi.

Praviti novac danas i razvijati danas malu industriju, industriju, privredu je najteži posao. I politika mora da bude sluškinja ekonomije i to ova Vlada nadam se da će nastaviti da radi, pošto ste rekli da će biti Vlada kontinuiteta i to vam je glavna potka.

Da je Srbija zemlja koja ima zaista mnogo potencijala za razvoj najbolje je pokazalo Ministarstvo turizma. Vi ste na samom početku ekspozea naveli neke podatke koji zaista raduju, pogotovo onaj podatak turističkog barometra UN koji je pokazao da je zemlja Srbija 2023. godine zemlja sa najvećim prihodom od turizma.

Vi ste rekli da smo imali više od dva miliona stranih posetioca, Kineza, Turaka. Ne možemo da prođemo gradovima Srbije da ne čujemo neki drugi govor i da ne vidimo turiste. To je odlična stvar, jer svi koji malo poznaju ekonomiju, znaju da turizam daje i osnovna je potka za dalje, osnovni zamajac za dalje razvijanje privrede.

Po proceni ili preliminarnim podacima Narodne banke ostvaren je rekordni prihod od stranih turista u prošloj godini u iznosu od 2,5 milijarde evra, što je za npr. oko 80% više u odnosu na 2019. godinu. Matematika je neumoljiva.

Meni je jako drago što smo ovim ministarstvom rukovodili mi, kadrovi SDPS Rasima Ljajića, što smo umeli da koordiniramo sa Vladom i sa jako dobrom tadašnjom predsednicom Vlade i davali inicijacije i potporu svim vrednim projektima i što smo na kraju ostvarili ovako dobre rezultate i, pre svega, ono što se meri, a to je prihod.

Naravno, jako mi je drago što u ovoj Vladi će biti tri predstavnika manjinskih naroda, ali ja mislim, gospodine mandataru, da ste vi i sami sad rekli za npr. grad Novi Pazar je mnogo bitnije da insistiramo na izgradnji brze saobraćajnice Novi Pazar-Kraljevo, jer bez toga nemamo razvitka tog kraja.

Mnogo je uradila Vlada i prethodne vlade, ali, verujte mi, bez dobrih saobraćajnica, a mi ih danas u tom kraju države nemamo, mi ne možemo da dostignemo razvoj koji imaju drugi krajevi ove zemlje, na primer Vojvodina o kojoj smo malopre pričali. Verujem da ste vi posvećeni tom putu i da, kao pravi patriota, želite ravnomerni regionalni razvoj svih delova naše zajedničke zemlje.

Raduje me najava, i želim d iskoristim ovu šansu koju dobijamo sa projektom EKSPO 2027 da pokrenemo novi talas investicija. Vi ste pominjali brzi voz. Mi u Pazaru nemamo nikakav voz, a imamo do Raške dvadesetak kilometara. Molim vas, insistiraću na tom projektu. To nije skup projekat, ali mnogo znači za taj kraj. Ne za taj kraj, nego za razvitak celog južnog dela naše zemlje.

Raduje me što se 3,5 miliona ljudi vozilo tim brzim vozom „Soko“ od Novog Sada do Beograda. Svaki dan ljudi idu na posao jako komotno, jako lepo i eto dostižemo neke evropske nivoe. To je meni drago kao, verujem, i svim građanima ove države.

Drago mi je i što ste predvideli i više od dve milijarde evra ulaganje u infrastrukturu. Još jednom, hvala vam što nastavljamo autoput koji će ići preko Peštera, koji povezuje taj deo naše zemlje sa Crnom Gorom, sa Barom u krajnjoj instanci, ali verujte mi da ova brza cesta je za nas od životnog značaja.

Drago mi je što ste se zaista u ekspozeu, koji je, iako je bio opširan, bio zaista sadržajan, dotakli raznih tema koje jaku interesuju građane, građane koji su opredeljeni da ovde žive i razvijaju svoje porodice. Njih prevashodno interesuje rešavanje njihovih osnovnih problema – vode, struje, da imaju kvalitetnu infrastrukturu, da dobiju šansu da rade, a pre svega mladi ljudi da ostaju i razvijaju svoje porodice ovde.

Tu je idealna stvar ono o čemu ste jako dugo govorili, a to je ulaganje u nauku. U 21. veku nije dovoljno pričati o putevima, brzim vozovima, moramo razmišljati o kontinuiranim tehnološkim inovacijama, jer je to, praktično, četvrta industrijska revolucija.

Budućnost pripada onima koji su spremni da u svakom trenutku u svakodnevnom radu upotrebljavaju naučne inovacije. Kad to dostignemo stići ćemo mnoge zemlje od kojih smo mnogo talentovaniji i mnogo vredniji kao narod, kao narodi koji žive u ovoj državi. Dakle, IT sektor je pokazao to u vrlo kratkom periodu i na tom polju je insistirala bivša mandatarka. Mislim, zaista ispravno.

Nadam se da ćete, uveren sam da ćete i vi nastaviti na ovom polju, jer dovoljno pokazuje to da smo samo od ove grane praktično udesetostručili zaradu i osvojili, odnosno zaradili preko 3,5 milijarde evra i zaposlili oko 100.000 mladih ljudi, onih koje najviše trebamo da čuvamo i očuvamo u našoj zemlji.

Drago mi je što je Vlada mnogo toga učinila u svim krajevima na ovom polju, pa i u Novom Pazaru. Završava se „Smart siti centar“ koji će zaista biti odličan, jer će doneti nove inovacije i trendove koji su izuzetno potrebni i imaju primenu u svakodnevnom životu i poslovanju. Nadam se da, obzirom da je naš krajnji cilj naučno–tehnološki park u Novom Pazaru, da ćemo ići u tom pravcu.

Moramo brinuti, kako idemo u budućnost, da ne ostavimo nekog iza sebe, pogotovo one koji su najugroženiji, a mnogo su doprineli ovoj zemlji, a to su pre svega naši penzioneri. Danas, na 1. maj, dan koji je posvećen radnicima, moram spomenuti i naše vredne radnike koji su stvorili sve ono o čemu mi govorimo, kompletan taj bruto nacionalni dohodak.

Meni kao socijaldemokrati jako je važno da, kada stvaramo nove vrednosti i novo bogatstvo, niko od naših sugrađana ne bude izostavljen kada se dele plodovi tog celokupnog društva. Jako je bitno da nova Vlada nastavi sa socijalno odgovornim merama koje su sprovodile i dosadašnje Vlade, a to pokazuje i zaista ozbiljno povećanje primanja, pre svega povećanje minimalne plate od 17,8% u ovoj godini. Ove godine penzije su povećane za 14,8%, što su zaista ozbiljne brojke.

Nama, naravno, moram to reći danas, 1. maja ne sme biti samo cilj otvaranje novih radnih mesta, već to moraju biti radna mesta koja su dobro plaćena i na kojima se poštuju radnička prava, možda i više nego što zakonom određujemo.

Trenuci bolesti su često trenuci kad smo najranjiviji i kad nam najviše treba pomoć i podrška drugih ljudi, naše porodice, naših prijatelja, ali i solidarnost društva koja omogućava pravovremenu i optimalnu zdravstvenu zaštitu.

Naša koalicija u već pet, odnosno šest mandata je pokazala da je maksimalno posvećena podizanju zdravstvene zaštite i zdravstvene infrastrukture u ovoj državi. Ziasta je za svaku pohvalu sve što je učinjeno na tom polju. Mi smo nasledili skoro ruinirani zdravstveni sistem. Obnovljeni su i obnavljaju se svi klinički centri. Mi ove godine završavamo obnovu Kliničkog centra u Kragujevcu, Tiršova dva koja je izuzetno bitna za zdravlje naših najmlađih se završava, ali nisu samo cilj veliki, odnosno najveća četiri grada, nego kompletna infrastruktura u celoj Srbiji se zanavlja i obnavlja, a zanavlja se takođe kadar.

Meni je jako drago što, rekoh, i u Kragujevcu i u Novom Pazaru i u drugim delovima naše zemlje, na primer, bolnica u Prokuplju ili Dečija poliklinika u Zaječaru, trenutno se završavaju. U Novom Pazaru se pravi epohalan zdravstveni projekat i radovi idu odlično i veoma brzo ćemo biti u prilici da formiramo kliničko-bolnički centar, što je velika stvar za oko 350.000 ljudi koji gravitira tom centru.

Jako me raduje što ćemo ponovo na mestu ministra zdravlja videti gospodina Lončara koji je pored profesionalne karijere pokazao veliko iskustvo i ima veliko iskustvo u rešavanju svih problema koje imamo na polju zdravstvene zaštite.

Moram da kažem, pošteno je da kažem, da je on jedan od inicijatora formiranja, odnosno renoviranja bolnice koja će prerasti u kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru, i ne samo to, već ono što je za mene izuzetno bitno kao građanina koji živi u gradu koji nije u ova četiri najveća grada, insistirao je na ravnomernom razvoju zdravstvenih institucija u svim gradovima naše države i na taj način pokazao najveći patriotizam.

Meni je drago što će ponovo rukovoditi ovim ministarstvom i nadam se da će biti od velike pomoći na ovom polju formiranja ovih institucija o kojima govorim.

Naravno, govorili smo mnogo o mladima. Govorili smo o porodici. Fenomenalan je podatak koji ste rekli, gospodine mandatare, da se u zadnjih 10 godina oko 92.000 mladih ljudi vratilo iz inostranstva, a gde su zarađivali ozbiljne svote novca od svojih plata, da živi ponovo u svojoj državi jer vide perspektivu i vide napretke u njoj. To je dovoljan podatak da vam kaže koliko je učinjeno na polju podizanja uslova za mlade ljude.

Podigli smo nivo davanja za buduće majke, za one koje rađaju, odnosno za one koje će rađati i zaista je reč o ozbiljnim ciframa kojim Vlada kroz svoj budžet pokušava da, čini mi se, na najbolji način motiviše mlade ljude da malo podignu natalitet ove države, koji je ugrožen.

Na kraju, uvaženi mandataru, gospodine Vučeviću, breme istorije ne pada nikada na jednog muškarca, niti jednu ženu, ali uvek su neophodni i društvu potrebni posebni pojedinci koji moraju da podnesu teži teret.

Na vama je da zaštite zdravlje, posebno onih koji nemaju novca. Na vama je da omogućite da svi koji žele da rade i žive od svog rada dobiju jednake šanse. Na vama je da stvorite ambijent u zemlji gde će se mladi vraćati, a stari živeti dostojanstvenu starost. Na vama je, što je mnogo teško, da pronađete balans između bezbednosti građana, koja je često ugrožena i ljudskih prava koja su često zapostavljena.

Na vama je da gradite dobre odnose sa našim susedima, bazirane na međusobnom uvažavanju i poštovanju. Od vas koji dolazite iz većinskog naroda, a nikli ste u Vojvodini, koja je multietnička i multikonfesionalna, očekujem posebnu posvećenost rešavanju problema manjinskih naroda i zajednice. Abraham Linkoln je rekao da svi ljudi mogu da podnesu nedaću, ali da ako želite da testirate karakter jednog čoveka, onda mu date moć.

Uvaženi mandataru, gospodine Vučeviću, vaš dosadašnji rad pokazao je čvrstinu vašeg karaktera i želju da menjate stanje u ovoj zemlji na bolje, a pošto ćete imati moć neka budućnost pokaže vaše umeće da vodite Vladu i ovu zemlju u ravnopravno članstvo evropskih naroda kojima ova zemlja civilizacijski i pripada. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dragi prijatelji, najosetljiviji indikator stanja demokratije u jednoj državi jeste snaga i uticaj njenog parlamenta i to je aksiom u razvijenijim demokratijama. Tri su, po meni, najznačajnija faktora koji definišu i koja mogu da unaprede snagu jednog parlamenta.

Pod jedan, to je politički sistem, odnosno ovlašćenje koje jedan parlament kroz Ustav i zakone dobija, a mi možemo reći da ovaj parlament ima dobra oruđa i dobre alate koje valja upotrebiti da bi unapredili stanje na svim poljima.

Ja ću vas ukratko podsetiti na nekoliko uloga koje ima ovaj parlament i koja, mislim, dovoljno ne koristimo. Pre svega, svi dobro znate da se govori o zakonodavnoj ulozi parlamenata. Nažalost, u 20. veku u Evropi je došlo do pada zakonodavnog uticaja parlamenata i to se oseća, ali npr. Evropski parlament nije nikakvo zakonodavno telo. U Evropskom parlamentu se ne donose nikakvi zakoni, već zakone donosi saveti ministara. U Velikoj Britaniji, na primer, 80% zakona donose ministri i ne dođu uopšte do parlamenta.

Hoću da kažem da stanje kod nas nije takvo. Ova Skupština predstavlja sitno i najznačajnije rešeto u kojem mi možemo kroz amandmane i kroz kvalitetan rad u odborima promeniti jedan zakon na bolje.

Druga stvar, za to je svakako potrebno da imamo barem minimum međusobnog poštovanja, minimum međusobnog uvažavanja i saradnje, jer mogu da razumem da se konfrontiramo politički u plenumu, i to mora da ima neku meru, ali rad u odborima mora biti efikasan, i to je nešto što mi moramo na interes svojih građana uspostaviti. Zaista je odlično ustanovio Vudro Vilson kada je rekao da rad parlamenata je u stvari rad odbora i on kaže – parlament u plenumu je parlament u izlogu, tu se može desiti svašta, može se raditi intenzivno i sukobljavati, ali rad u prostorijama odbora mora biti profesionalan i tu nam je najbolji primer nemački parlament.

Video sam u Holandiji da preko 50% svih zakona se drastično izmeni u samoj Skupštini, u donjem domu Visoke skupštine Holandije i to je nešto čemu trebamo težiti i to je nešto što mora biti interes svih nas, jer su dobri zakoni nešto što uređuje naš život.

Zato moramo imati barem minimum saradnje i minimum nekakvog profesionalnog uvažavanja. Vi znate da druga značajna uloga ove Skupštine jeste predsedavanje. To je izuzetno bitna uloga. Neko pre mene spomenuo je - mi predstavljamo svoje narode, svoje krajeve, svoje branše, svoju sklonost, grupe kojima pripadamo i to je velika stvar. Vi znate da su se u Americi u 18. veku pokretali ratovi za to. Poznat je onaj stav američkih boraca za slobodu gde su rekli Britancima – nema oporezivanja bez predstavljanja. Mi smo neko ko ovde predstavlja, zato moramo da vodimo računa kako ih predstavljamo. Na najbolji način, najmudrije, ostvariti interese građana koje predstavljamo, naravno, u jednoj globalnoj slici.

Treći naš zadatak ovde danas u padu ove zakonodavne i predstavničke funkcije koji je u porastu i koji mi imamo zaista oruđe jeste kontrolna vlast. Mi moramo u ovoj Skupštini biti korektor buduće Vlade i svih vlada, moramo jednim argumentovanim ubeđivanjem uspeti, naravno, aparatima koji su pred nama, a imamo i pitanja Vladi i razne druge mehanizme da iskontrolišemo Vladu, jer bez toga nema dobrog rada ni jedne države, ni jednog državnog aparata.

Na kraju, izuzetno je bitno da ovo jeste mesto regrutovanja mladih političkih snaga i odavde iz bivših parlamenata svakako su se delegirali i stekli iskustvo brojni donosioci odluka.

Druga stvar koja je jako bitna pored ovog ustavnog, jeste uređenje i snage koju bi Parlament trebao da ima, jeste integritet, aktivnost, sposobnost svakog poslanika, naš lični integritet i sposobnost da ubedimo nekoga argumentima u ispravnost svojih stavova.

Treći, ne manje, a mislim izuzetno bitan faktor vraćanja i uspostavljanja velikog integriteta i snage ovog Parlamenta jeste rukovođenje njime. Osoba koja rukovodi ovim Parlamentom mora biti istinoljubljiva, pravedna i spremna na kompromis. Nadasve mora da sluša, ima razvijenu kulturu slušanja u dijalogu i biti osetljiva na druge inicijacije i druge i tuđe, praktično, ideje.

Mislim da upravo ovo gospođu Brnabić delegira da bude dobar kandidat, jer je kroz dosadašnji rad, ne mislim samo na, ne mislim jer su već drugi svi govorili o tome šta je u zemlji urađeno infrastrukturno, nego u odnosu ljudskih prava, prava koje konzumiraju manjine. S obzirom da sam bio predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava mogu da potvrdim da smo imali dobru saradnju i da je izuzetno senzitivna za posebnosti manjinskih grupa, manjinskih naroda i da smo tu učinili mnogo toga. To nije tako lako pomerati, neke stvari na tom polju.

Kao primer, možda je za nekoga sitna stvar, a za mene izuzetno krupna, s obzirom da se kao što reče prethodni govornik nalazimo u svetom mesecu Ramazanu, u Ramazanu za vreme Kovida mi smo imali zabranu rada nekih lokala kao epidemijsku meru, ali određeni termini, npr. do 22,00 časova, do 20,00 časova uveče. Međutim vi znate da mi muslimani počinjemo da jedemo na primer danas od šest, pa do osam i bilo nam je jako bitno da se pomeri ta zabrana. Ja sam kao predsednik Odbora tražio i promptno dobio odluku Vlade da se izlazi u susret muslimanima ove zemlje. To je bilo i u mnogim drugim slučajevima.

Hoću da vam kažem, najbitnija osobina koju treba da onaj koji bude ili ona koja će voditi ovu Skupštinu je osetljivost za druge stavove, za druge težnje, za posebnosti drugih i to je nešto što naš, odnosno kandidat naše kompletne opozicije, gospođa Brnabić, ima.

Ljude delim kao i veliki Karl Poper na one koji su stalno u problemu, iz problema ne mogu da izađu i na one koji daju rešenja. Ana Brnabić je osoba rešenja i to je jako bitno u ovom trenutku i mi ćemo zaista sa najboljim željama podržati njenu kandidaturu.

Želim da završim rečenicom Klimenta Aklija, čuvenog laburiste koji je vodio obnovu porušene Velike Britanije nakon Drugog rata koja je za nas izuzetno bitna, za sve nas, on kaže: "Temelj demokratske slobode jeste spremnost jednog političara da veruje da su drugi možda pametniji od njega".

Ovo mora biti vodilja našeg zajedničkog rada da bi stvorili bolju i prosperitetniju Srbiju i da bi ovaj parlament zadobio mesto kakvo zaslužuje i kakvo treba da bude. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, s obzirom da je budžet verovatno i najbitniji dokument koji imamo ovde pred poslanicima ja ću baciti svetlo i podvući, čini mi se najkvalitetnije i za naše građane najznačajnije delove ovog dokumenta.

Za razliku od prošlih godina, ova godina je bila nešto ekonomski stabilnija u Evropu i u svetu i to je omogućilo da se napravi jedan ovakav dobar budžet koji gleda u budućnost.

Vi znate da prošlih godina smo imali nestabilnu ekonomsku situaciju, da smo imali što je jako bitno jedno nestabilno stanje izazvano pandemijom koja je pokosila ekonomije u svetu, da smo imali nažalost, rat u Ukrajini koji je potpuno poremetio rute transporta hrane, energenata itd. i da smo zaista funkcionisali u jednom teškom trenutku. Sve se to, naravno, odražavalo i na našu državu.

Nažalost, rat u Ukrajini nije stao, a slike koje gledamo danas i ovih dana u Palestini duboko potresaju svakog humanog čoveka. Danas izgleda da je rat jedno normalno stanje, a mir samo kratak izuzetak. Monstruoznost ubijanja civilnog stanovništva u ovom sukobu gde je neselektivnim bombardovanjem izraelske vojske svakodnevno u nekoliko dana unazad ubijeno više od 2.100 dece, gde na svakih 15 minuta gine jedno dete, ledi krv u žilama.

Naravno, niko normalan ne može da osudi ubijanje nedužnih ljudi od strane Hamasa, ali reći ću vam Hamas nisu Palestinci, jer su Hamas ova deca koja se ubijaju svakodnevno. To je poraz za čovečanstvo i humanizam. Odmazda koju sprovodi izraelska vojska u kojoj su legitimni ciljevi deca, civili, videli ste bolnice, pa i pravoslavne crkve, nije ništa drugo do golo etničko čišćenje jednog napaćenog naroda.

Međunarodna zajednica žmuri, čovečanstvo je nemo i bespomoćno. Mi smo u Novom Pazaru kao i uvek počeli da sakupljamo pomoć za ove nesrećne ljude, unesrećene ljude i svakodnevno šaljemo apele da međunarodna zajednica prekine i izbori se za prekid, humanitarni prekid ovog strašnog stanja kako bi se ublažila epska ljudska patnja jednog napaćenog naroda kao što je Palestinski narod.

Razumećete me što ovo govorim i što se osvrćem na ovo, jer sam ponosan na ovu zemlju. Ako pogledate svakodnevno na internetu kako su naši građani reagovali na sve ovo, biće vam sve jasno. Solidarnost prema građanima Palestine je solidarnost prema ljudskoj patnji, a to najbolje znamo mi, jer je u ovoj zemlji ginulo stanovništvo, nedužno, koje nije donosilo nikakve odluke, ljudi koji su išli u škole, ljudi koji su išli na normalne aktivnosti, su ubijani i zato mi znamo šta je patnja Palestinaca i zato se ova zemlja solidariše sa njima i sa svima koji su ugroženi.

Duboko sam pogođen kao ubeđeni socijaldemokrata i lekar, svakom ljudskom patnjom i teškim socijalnim stanjem u kojem danas u 21. veku žive određene grupe ljudi. Sa druge strane, drago mi je što ovaj budžet skrojen je tako da brine o siromašnim ljudima i to je velika stvar, o ljudima koji su na margini. Mi imamo značajno povećanje i kada se tiče osnovne plate, odnosno minimalnog primanja i to je jedna ozbiljna brojka, 17,8% biće uvećan minimalac u Srbiji, znači biće iznad 47 hiljada dinara, odnosno 400 evra. To je ozbiljan napredak.

Takođe, imamo povećanje, pre svega penzija, a mi znamo da je to grupa koja je zaista ljudi, koja je iznela ekonomiju ove države i ovu državu, a kojoj će se pomoći sa jednokratnom pomoćima od 20 hiljada dinara, biće povećanje plata i tako dalje, na plate koje smo već u septembru povećali. To je ono što interesuje naše građane.

Sa druge strane i ulaganja će se nastaviti, budžet je investicioni, 7% će bruto budžeta biti uloženo i dalje u gradove, pa i u Novi Pazar. Mi smo u procesu izgradnje Kliničko bolničkog centra, preko 70 miliona evra se ulaže u tom pravcu. Novi Pazar raste, Novi Pazar je grad mladih ljudi, ima perspektivu taj kraj sa ovom koalicijom. Drago mi je što je i ministarstvo ima zaista sluha i što sa izgradnjom građevina, mi smo poslali preko sto mladih ljudi na obuke i specijalizacije.

Ministarka pokušava da nam pomogne da što više ljudi zaposlimo, jer nam trebaju ljudi koji znaju, da bi stvorili kliničko-bolnički centar i Novi Pazar napravili centrom Jugozapadne Srbije.

Jako je bitno da se izjednači jedna nepravda, a moram da budem iskren i da kažem da u Novom Pazaru u zdravstvenom centru, za razliku od drugih gradova iste veličine radi mnogo manje ljudi, npr. 500 do 600 ljudi radi manje u zdravstvenim ustanovama nego u Kraljevu, a Pazar ima više stanovnika od Kraljeva.

Jedina vlast koja je ovu nepravdu pokušali i pokušali da reše vlast ove koalicije. Jedini čovek koji daje potpunu podršku na tom putu je Aleksandar Vučić.

Drago mi je što se ulaže na svim poljima, drago mi je, evo tu i ministar turizma, što imamo izuzetan napredak u polju turizma, 30% će biti veće ulaganje u turističku infrastrukturu. Jugozapadna Srbija je pogotovo u ovom mandatu postala prepoznatljiva. Novi Pazar je vidljiv i prepun stranih turista, a verujem i Nova Varoš i Priboj i ceo taj kraj i Sjenica takođe. Drago mi je što se poveća broj stranih turista. Preko dva miliona je stranih turista, prvi put u istoriji ove države, imamo više stranih turista nego domaćih.

Opravdano je ulaganje i u turizam i u sve grane i infrastrukturu. Grade se putevi, povezuje se ovaj kraj. I krajevi koji imaju veliki potencijal u ljudima, a koji su na obodima ove države, infrastrukturno se vezuju za centar i olakšava se transport roba, ljudi, stvaraju se preduslovi za razvoj svih krajeva Srbije, za ravnomerni razvoj Srbije, za ravnomerni razvoj zdravstva u Srbiji.

Ljudi u Novom Pazaru će dobiti sve usluge. Oni daju isto novca kao što daju ljudi u Beogradu u budžet zdravstveni u FRZO. To je uradila ova vlast i ova koalicija. Ono što je istina, uvek ću stati iza toga i podržati one koji rade i koji ovu zemlju, bez obzira da li u njoj žive Bošnjaci, manjinski narodi, većinski narodi, razvijaju. To je vlast koja želi dobro ovoj državi.

Stoga će moja poslanička grupa zdušno podržati ovaj budžet. Stojimo čvrsto uz ovu koaliciju. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi članovi Vlade, pred nama su jako bitni zakoni koji određuju praktično pravac u kojem će ići i kojim ide ova država. Mogu da kažem da smo u zadnjih pet godina svedoci jedne fantastične izgradnje, pre svega da dolazim iz polja zdravstva, zdravstvenih ustanova, građeni su klinički centri, grade se bolnice i to je nešto što treba pohvaliti i nešto što se ne može ne videti.

Sa druge strane moramo znati da sve te bolnice, svi ti klinički centri, sve te zdravstvene ustanove nisu samo nikle, to je trebalo isplanirati, to je trebalo isfinansirati. Jedan od zakona o kojem danas raspravljamo i nadam se da ćemo ga jednoglasno usvojiti jeste ovaj Zakon o sporazumu sa Evropskom bankom koji nam odobrava, praktično Evropska banka dalju tranšu finansiranja dalje izgradnje naših zdravstvenih ustanova sa još 200 miliona eura. To je izuzetno značajno, pogotovo za one krajeve u kojima je započeta rekonstrukcija bolnica ili zdravstvenih centara.

Podsetiću, 2019. godine dobili smo prvu, potpisali i mi ovde u Skupštini takođe potvrdili jedan sličan ovakav sporazum sa evropskim prijateljima koji su nam i tada opredelili 200 miliona eura, a država je sa 150 miliona eura ušla u prvu fazu i oko 350 miliona eura je ušlo u proces i krenula je rekonstrukcija kliničko bolničkih centara, domova zdravlja i drugih bolnica u celoj Srbiji. To je u Beogradu najočiglednije.

Moramo nastaviti dalje i drago mi je što smo od Banke za razvoj evropskog saveta dobili odobrenje da povučemo još 200 miliona eura i drago mi je što je država odlučila da poveća i svoj udeo i da nastavimo izgradnju, dogradnju, adaptaciju i sve te radnje koje idu u pravcu izgradnje jednog ravnomerno razvijenog zdravstvenog sistema u našoj državi.

Stoga mislim da nećemo imati dilemu da podržimo ovaj sporazum, pogotovo mi koji dolazimo iz delova države u kojima zdravstvena zaštita i zdravstveni odgovor kaska za Beogradom, Novim Sadom, Kragujevcem ili Nišom. Drago mi je što je na primer u Novom Pazaru pre par meseci započela rekonstrukcija, adaptacija i obnova izgradnje novih zgrada opšte bolnice, reč je o milionskim ciframa, o preko pet milijardi dinara, odnosno 44 miliona eura samo za gradnju strukture, odnosno prostorija i očekujemo više od 20 miliona ulaganja u opremu.

Naravno uz to nije Novi Pazar usamljen, ići će rekonstrukcija za mene izuzetno bitnog Dedinja, stare zgrade u Beogradu. Onda GAK u Kliničkom centru koja je izuzetno pritisnuta i zaista oronula i brojnih bolnica i domova zdravlja širom Srbije. Naravno da me najviše raduje što će se to desiti u Novom Pazaru, jer novopazarska bolnica opslužuje preko 300 hiljada ljudi. Ovi kapaciteti koje imamo su zaista do sada bili jako skromni.

Drago mi je što idemo u pravcu, nadam se, otvaranja i petog kliničko-bolničkog centra u našoj državi.

Ja sa terena, pošto radim svaki dan u toj bolnici, mogu da vam kažem da radovi idu fantastično, jako brzo i da se spremamo za dve i po godine da završimo ovaj proces. Istovremeno, menadžment moje bolnice je uposlio, uz dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja, preko 100 mladih ljudi. Već su skoro svi otišli na specijalizacije. Tako da se nadamo, idemo u dva koloseka, koja se nadam će se susresti za tri godine i izgradnja i dogradnja i adaptacija moje bolnice će prerasti u izgradnju kliničko-bolničkog centra.

Ja imam pred sobom pravilnik koji smo i mi izučili i mogu da vam kažem da smo mi blizu toga. Naravno da me raduje što imamo pomoć od Vlade i od samog predsednika države da idemo u ovom pravcu, jer će ovo biti prvi kliničko-bolnički centar van Beograda. To je velika stvar za ovu zemlju, a pogotovo za građane moga kraja.

U svakom slučaju, mi planiramo da imamo dovoljno radne snage. Imaćemo dovoljno obrazovanih ljudi, imaćemo dovoljno specijalista, imaćemo, obzirom da je za formiranje kliničko-bolničkog centra neophodna i određena oprema, i to ćemo dobiti i prostorije ćemo dobiti. Imamo i lekare, odnosno profesore koji su u nastavi. Planiramo da formiramo kliniku, pošto da bi postojao kliničko-bolnički centar, on mora imati makar jednu kliniku i nekoliko bolnica. Planiramo da otvorimo kliniku za internističke bolesti. Mislim da je jako realno da se nakon tri ili četiri godine ova dva pravca susretnu i da dobijemo toliko željeni taj kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru.

U svakom slučaju, država puno radi na obnovi i podizanju zdravstvenog sistema, ali moramo da kažemo da uz to imamo veliku podršku naših evropskih prijatelja, jer ako pogledate strukturu uloženih novaca, više od 64% novca će ići iz pomoći, kredita Evropske banke, odnosno evropskih institucija.

Dalje, želim da se osvrnem i na ovaj Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se upućuje novčana pomoć. To je jedan dobar kontinuitet koji mi posvećujemo, pre svega, u ovom slučaju mladim ljudima, u ovom slučaju najmlađim ljudima i to mnogo znači ljudima koji imaju veliki broj dece. Pričali ste o natalitetu. Eto, ja dolazim iz kraja koji ima odličan natalitet i sigurno da mnogo to znači ljudima davanje sredstava u septembru pred samu školsku godinu i izuzetno je značajno, pokazujemo jednu zaista vrhunsku solidarnost i podupiremo porodicu, što je tradicija u ovoj našoj državi.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, mnogo toga je zamerano i može se zameriti ovoj vlasti i ovoj koaliciji uglavnom, ja mislim, neopravdano, ali jednu stvar niko ne dovodi u pitanje, a to je stabilizacija ekonomskih prilika i zaista jedan dobar ekonomski status koji u ovom trenutku ima naša država, a to nije bilo lako uraditi, jer za prave političare, politika je uvek sluškinja ekonomije. I samo oni političari koji uspeju da stabilizuju ekonomiju i privredu pokazuju vrhunski kvalitet i vrhunski patriotizam.

U tom smislu, ova stabilizacija našeg rada naše koalicije je napravila sve preduslove da i ovaj put, kao i mnogo puta, pomognemo svim našim kategorijama građana. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, svi smo svedoci da se u prošlim danima dešavalo nešto na šta mi ukazujemo, a to je da imamo ogromne kiše, ogromne poplave, da se menja klima i da se moramo o problemu koji pogađa sve naše građane posvetiti maksimalno da bi izbegli komplikacije, da bi izbegli gubitak ljudskih života, što se takođe dešavalo da bi smanjili štetu i mogu da kažem da „Srbijavode“ čine puno, kao i lokalne samouprave i mi u Novom Pazaru smo imali javnu raspravu i pripremamo se za korićenje tri reke. Oko više od sedam miliona evra iz sredstava Evropske banke će biti opredeljeno za to. Istovremeno, grad je opredeli preko 90 miliona dinara za rešavanje kanalizacije u gradu, u onim delovima u kojima nije to rešeno.

Mogu da vam kažem i potvrdim da je lokalna samouprava u gradu Novom Pazaru jako posvećena rešavanju ovog problema, da je gradonačelnik, reći ću i ministar, kojem to, da kažem, nije direktan posao, svaki dan na terenu i sa našim građanima naš gradonačelnik, gospodin Biševac, i naš ministar sporta i omladine, gospodin Husein Menić.

Završena je javna rasprava. Čeka se da se završi tender i najavljeno je da ćemo za par meseci, a rekli su nam sa najvećom sigurnošću krajem leta i početkom jeseni, ući u ovaj proces pre svega preko potrebnog ukorićavanja reke Trnavice koja nam pravi veliki problem.

Grad Novi Pazar je napravio 17 malih brana koje preventivno deluju i sprečavaju ugrožavanje grada preko drugih reka i to je bio zaista fenomenalan projekat. Zaštitili smo da reka Raška koja je najopasnija i najviše može da poplavi ovaj grad, pa sve može i do Raške i samu opštinu Rašku da poplavi, mi smo to ovom preventivom u saradnji sa hidro stručnjacima zaista, mislim govorim o gradu, grad je uspeo da to predupredi.

Mnogo je posla pred nama, treba da svi afirmativno delujemo na ovom polju ovo je veliki problem, bojim se da će kiši biti sve obilnije da ćemo morati svi da izlazimo na teren i da ćemo morati da donosimo i neke oštrije i drakonskije mere da bi sprečili da budu ugroženi vitalni objekti u gradu i domaćinstva ljudi.

Svakako da odgovornost ima vlast i svi oni koji participiraju vlasti, na lokalu u Novom Pazaru dve su političke opcije koje su deo ove vladajuće većine, to je SDPS i SPP koju predvodi gospodin Zukorlić, Na kraju oni imaju i svoje ministarstvo koje se bavi ravnomernim regionalnim razvojem. Tako da je odgovornost velika i za jednu i za drugu opciju koja je u vlasti, a boga mi odgovornost ima i opozicija koja ne bi trebala samo da kritikuje već i da da neka konkretna rešenja i da pomogne u rešavanju, jer ovo je problem svih nas. Što kažu – mi smo na brodu, pa jedna rupa može da ugrozi sve nas i možemo da potonemo u ovom smislu i konkretno svi zajedno.

S toga, postavljam pitanje ministarstvu koje predvodi Stranka pravde i poverenja gospodina Zukorlića, šta su oni uradili da se ovaj krucijalni problem reši, oni su deo vlasti? Šta su do sad učinili? Nismo ih videli na terenu, u konkretnim akcijama pomoći građanima ili bilo kojim drugim metodama da se ovaj problem razreši da se pomognu meštani koji su ugroženi, osim što smo ih videli da vode političku kampanju. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega hoću na početku da u ime građana Novog Pazara i pre svega naselja Lukare, Mur i Salakovac pohvalim rad ministra Gorana Vesića i ispunjeno obećanje u vezi izvođenja radova na povećanju bezbednosti na raskrsnicama koje su bile izuzetno opasne u ovim naseljima. Povećana je bezbednost saobraćaja, izgrađena je signalizacija i sve što je bilo potrebno. Trenutno se radi semaforizacija raskrsnice Teferić po nalogu „Puteva Srbije“.

Moram da naglasim da građani Novog Pazara, nešto više od 120.000, imaju veliki problem jer kroz gusto naseljeni grad prolaze dva državna puta prvog reda. To su broj 22 i 29, praktično putevi koji povezuju Srbiju sa BiH i sa Crnom Gorom.

Ovi državni putevi su već odavno izgubili svoj karakter i postali su obične gradske ulice na kojima je bezbednost izuzetno niska, pogotovo bezbednost za veliki broj dece koja svakodnevno idu u škole.

Podsećam da je grad Novi Pazar, sa Tutinom, najmlađi grad. Najviše ima mladih ljudi u ovoj državi. Nažalost, bezbednost, kažem, ovih učesnika u saobraćaju je posebno niska, a grad ne može ništa učiniti jer ovim deonicama gazduju „Putevi Srbije“.

Stoga bih apelovao na ministra infrastrukture, građevine i saobraćaja, gospodina Vesića, da nekoliko raskrsnica koje su izuzetno opasne što pre dobiju obezbeđenje i dobiju sve što je potrebno, kao što su dobile i ove raskrsnice. To su pre svega raskrsnice na državnom putu broj 22, raskrsnice Parice, Novi Pazar i Dojeviće, kao i raskrsnice na putu broj 29 Teferić i raskrsnice kod Lukoila. Možda još bitnije da se tzv. zone škole, da se na njima postave zaštitne platforme pre svega kod škola „Ćamil Sijarić“, „Meša Selimović“, „Rastko Nemanjić“, „Đura Jakšić“, „Halifa Zajed“, Požega, Sebečevo i Bele Vode. To je trenutno najbitnije i ono što može ovo ministarstvo vrlo lako, sa malo investicija da učini i obezbedi i podigne sigurnost pešaka u ovim zonama grada.

Na kraju bih pohvalio i to što su planirana sredstva i što je najavljeno da će se završiti projektna dokumentacija severozapadnog kraka obilaznice oko Novog Pazar, to je izuzetno bitno za grad ove veličine i što se sa proleća najavilo završetak projektne dokumentacije za izgradnju brze magistrale od Kraljeva do Novog Pazara.

Deonica ibarske magistrale od Kraljeva do Novog Pazara predstavlja zaista, s obzirom da je to jedina veza tog dela Srbije sa ostalim delovima Srbije, prezagušena. Izuzetno je teško putovati ovom relacijom zbog gužve, zbog velikog broja teretnih vozila i izuzetno nesigurno. Stoga zaista pozdravljamo završetak projektne dokumentacije i dodatno apelujem na ministarstvo i na ministra da se što pre uđe u realizaciju ovog projekta i što pre izgradi ta brza magistrala koja je od velikog značaja za uvezivanje ovog dela.

Uopšte više ne pričamo o budućim investitorima, to je uslov svih uslova da neki investitor dođe, ja pričam o običnom životu. Taj običan život u tom delu zemlje je postao nesnošljiv. Jedina veza sa ostalim delom Srbije, naravno, pravi se i praviće se auto-put, ali za nas je od presudne važnosti kao građane koji svakodnevno, obzirom da su građani sve više mobilniji, sve više se kreću, imaju sve više obaveza u drugim delovima ove zemlje.

Za nas je izgradnja ove magistrale od krucijalnog značaja i povezivanje ovog dela zemlje sa zemljama u regionu preko ove magistrale, povezivanje i sa Kosovom i Metohijom isto preko ove magistrale. Znači, izuzetan je značaj ove brze magistrale. Stoga apelujem na Ministarstvo da ne samo završi projektnu dokumentaciju, nego što pre uđe u realizaciju tog projekta. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, danas je u opštini Priboj tužan dan. Danas je u opštini Priboj Dan žalosti. Reći ću da je opština u kojoj, moram naglasiti, u toj opštini većinu čine Srbi, četiri petine su Srbi, samo 20% ima Bošnjaka, tako je i u samoj opštini. E, oni su odlučili da danas bude dan tuge u Priboju, zato što se saosećaju sa svojim sugrađaninom, njegovom porodicom, koji je tragično nastradao i zato što žele da pošalju poruku da ne žele da se to više ikome ponovi.

Mi smo imali prošle godine nešto što je zaista ocrnilo i policiju naše države i našu državu u okruženju, a to je da su policajci pevali nekakve neprimerene pesme i pozivali na nešto što oni ne bi smeli da čine. I tada smo imali posetu predsednika Republike, imali smo angažovanje svih da se strasti smire i imali smo pozive da se ti ljudi adekvatno sankcionišu.

Ja sam ovde tražio, znajući bar toliko iz života, da dobre međuljudske odnose, bratske odnose koji postoje između Srba i Bošnjaka, treba graditi pažljivo, kontinuirano i da je to težak put, a da treba uvek kada postoji ovakvo iskakanje i ljudi koje prave ovakve strašne stvari, takve ljude kazniti strogo, za primer i javno, nagraditi one promovišu pozitivne stvari, koji grade dobre odnose i koji unapređuju ovu zemlju, a kazniti one koji to zaslužuju.

Zato pozivam ministra policije da mi da izveštaj na koji način su ovi ljudi u tom trenutku kažnjeni. Ja sam to i tad tražio i najavio da ću tražiti da vidim šta je, kako su ti ljudi sankcionisani.

Takođe, tražim da se vinovnik ovog gnusnog zločina, i samo ga gledam kao policajca, nikako drugačije, što pre privede pravdi i adekvatno kazni. Nikako drugačije ga ne gledam nego kao policajca, nekog prema kome smo mi građani kojima je trebao da zaštiti integritet, čast, o životu da ne pričam, smo davali novce da se školuje, danas mu plaćamo platu da živi, da pokaže se takva agresija da se jedan mladi ljudski život ugasi.

Zato pozivam policiju da što pre privede pravdi ovog vinovnika. Pozdravljam to što su uspeli da se uhapse i uhapšeni su oni koji su mu pomagali da pobegne i najavljujem da ću pratiti, a verujem i svi vi, sudski proces i da ovakva zverstva treba kazniti maksimalnom kaznom, onako kako se zaslužuje javno i da se to više nikada ne ponovi nigde, a najmanje u sredinama u kojima Bošnjaci, Srbi ili druge međunacionalne zajednice, manjinski narodi sa većinskim narodima žive u vekovnim dobrim odnosima i bratskim odnosima, zaista je nešto što moramo imati pozornost za ovakve stvari.

Još jednom ponavljam i prosleđujem ovo pitanje ministru policije. Očekujem najskoriji odgovor.

Uvažene koleginice…

(Robert Kozma: Replika.)

Uvažene koleginice i kolege, mislim da ću biti u temi. Mislim da ni jednom civilu u ovoj državi nije potrebno oružje.

Prošle nedelje sam na18. maja, koji smo obeležili kao Dan sećanja na žene ubijene u porodičnom nasilju ukazao na jednu mračnu statistiku, na brojke i na jedan kontinuitet ubijanja žena. Rekao sam da je jedna trećina tih žena ubijena vatrenim oružjem.

U zadnjih 10 godina ubijeno je više od 300 žena u porodičnom nasilju, uglavnom sve, većina vatrenim oružjem. U zadnjih 10 godina u ovoj državi bilo je preko 1.000 ubistava i to 529 ubistava, 487 teških ubistava, a ubistava iz nehata ne znam koliko je bilo.

Podsetiću vas da prema srpskom zakonodavstvu pucanje u vazduh je zabranjeno, pričam samo o ubistvima iz nehata, Krivičnom zakonikom i Zakonom o oružju i policiji, odnosno municiji. Čak oba ova zakona nisu dovoljna i ne sprečavaju ovdašnji svet da na svadbeno veselje pođu sa toliko oružja da bi mogli da ratuju par dana. Malo se puca kad se otme mlada, malo se puca u predmete, malo u jabuke. Puca se kada muškarci postaju punoletni, kada se rađaju deca, kada se šalju u vojsku, kada se vraćaju iz vojske, puca se, bogami, i u vojsci. Puca se kad se ljudi napiju. Puca se da se oteraju đavoli. Puca se kada se proslavljaju verski praznici. Puca se kada se proslavlja bilo šta. Jel to normalno?

Ubistva vatrenim oružjem nižu se godinama, „Deca se igrala očevim pištoljem koji je slučajno opalio“, „Mladić nehotice ubio brata dok je vitlao po kući oružjem“, „Ubio ženu vatrenim oružjem“, „Ranio komšiju u svađi“, naslovi su tekstova i naslovi koje možemo videti svaki dan u crnoj hronici.

Sa druge strane, ja sam tražio pomno i nisam našao ni jedan podatak, ni jedan naslov da se kaže da je oružje nekoga spasilo i da je spasilo nekome život, jer po našem zakonu da bi neko držao oružje, on ga mora držati u sefu, pod ključem, mora imati municiju koja je na potpuno drugom mestu. Pa, ko to može da stigne da ode da uzme oružje da ga repetira, da ga pripremi da se odbrani? Niko, takvog naslova nema.

Zaista nemam odgovor ni na pitanje, zašto? Šta će nama toliko oružje po kućama? Odakle ta fascinacija oružjem u našem društvu, kao da je oružje u životu ljudi nešto što se podrazumeva, kao što se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjoj šapi.

Ja sam pitao moju decu pre neki dan dok sam pripremao ovaj govor: „Deco, za šta služi oružje?“ Oni su mi rekli: „Da ubijete čoveka ili životinju.“ Ja sam zatim rekao: „A da se odbranite?“ Oni kažu: „Opet će te, babo, ubit nekoga“. Zašto će nam toliko oružje? Ta fascinacija oružjem? Odakle fanatična želja roditelja, koji je lekar, da mu dete bude pucač, komandos, a ne da je humanista, da pomaže drugima, kao što je i njegov otac? Odakle ta želja?

Nemam odgovor na to pitanje, ali sigurno znam i garantujem vam da nema potrebe da bilo koji civil drži oružje u svojoj kući. Nama treba efikasna, dobro naoružana policija, treba nam dobro naoružana i efikasna vojska, a oružje u kući nam je nepotrebno.

Najiskrenije verujem da je razoružavanje preka potreba našeg društva i najodlučnije podržavamo ovu akciju koju je pokrenula Vlada i kao što rekoste, premijerka, zaista je podatak da je više od 35.000 komada oružja pokazatelj da su građani uvereni u ispravnost poteza ove Vlade i da treba da predaju to oružje.

Podržavamo naravno kao poslanička grupa sve ono što ova Vlada čini u uspostavljanju dijaloga i spuštanju tenzija u ovom teškom trenutku. Ovaj trenutak se mora iskoristiti za promovisanje mirnodopskih vrednosti. Moramo svim kapacitetima ubediti naše građane da im vatreno oružje u kući može doneti samo nesreću i da se bezbedno društvo gradi na principima, moralu i pravilnom odgoju.

Pored insistiranja na oduzimanju nelegalnog oružja, podržavamo i pooštravanje kriterijuma za izdavanje dozvola. U našoj zemlji, gospodo, dozvola se dobija na osnovu tri zahteva. Ljudi traže oružje za sport, za lov ili za odbranu, sopstvenu odbranu. Od preko 400.000 dozvola, preko 200.000 su date da bi se, da kažem, zarad lične bezbednosti. Da li je moguće da u ovoj državi 210.000 ljudi se oseća nesigurno?

Šta je u stvari razlog? Razlog je da se nije poštovao zakon i da se davalo to oružje ispod ruke, ispod žita. Sa tim se mora prestati i ja se slažem sa ovim predlogom – nema izdavanja dozvola i revizija za sve dozvole.

Kakvi crni telohranitelji, bre? Neću da vidim više te ljude. Kakvi političari da imaju telohranitelje? Kakvo oružje crno? Drago mi je što me doktorka i ministarka podržavate. Bar vi znate koliko se mi trudimo da jedan ljudski život spasimo.

(Tatjana Manojlović: Zakažite sednicu…)

Molim vas, nemojte molim vas da me prekidate. Nemojte da me prekidate.

Moram da se osvrnem i na sramnu prošlonedeljnu inicijativu nekih kvazi patriotskih poslanika koji su tražili podatke koliko se oružja prikuplja u sredinama u kojima žive manjinski narodi. Kakav je to bezobrazluk? Kakav je to bezobrazluk? Etiketirati manjinske narode, svađati većinski i manjinski narod u trenutku kada nam treba sabornost, kada nam treba bratstvo, kada treba da se ujedinimo oko zajedničkih principa. E, to je politikanstvo i to je za svaku osudu. To je za svaku osudu.

Tragedija koja se nama desila, gospodo, na najbolji način nam je ukazala da se negovanje kulture rata, koje je dominantno na Balkanu u zadnja dva veka, a koju predvode kvazi patriotske i nacionalističke elite, ne donosi nikakvo dobro, osim bola, gubitka najmilijih, osim krvi i želje za osvetom. Pokazuj ti na sebe. Pokazuj ti na sebe isto.

Danas sam vas čuo da optužujete neke od poslanika ili da optužujete nekoga da je član SNS. Ništa to nije manje nego što se dešava obratno. Ništa to nije.

Danas sam čuo da je neko ko je u vrtiću optužen za nešto član SNS. Molim vas, pa kakav je to nivo? Kakav je to način dijaloga? Apsolutno neprihvatljiv.

(Ivana Parlić: Pa, jeste.)

(Tatjana Manojlović: Jeste.)

No, da se vratimo na temu.

Da se upristojimo, da ne debatujemo.

Pozivam vas sve da uđemo u ozbiljnu kampanju da se Srbija razoruža, da postanemo jedno mirnodopsko društvo koje će da gaji kulturu pobedničkog duha, jer mi smo pobednici u sportu i u nauci i u svim oblastima, u zadnje vreme i u privredi i zaista smo država koja može mnogo toga pozitivnog da učini, ali nam je za to neophodan iskren razgovor, smirivanje tenzija i zaista jedan, da kažem, normalan ton u našim debatama. Hvala vam.