Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za Republički geodetski zavod.

Naime, opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš se određeno vreme suočavaju sa vrlo otežanim radom Službe za katastar nepokretnosti za te tri opštine, za područje te tri opštine, zato što Služba za katastar jako kasni sa obradom predmeta, maltene u zastoju je funkcionisanje brojnih predmeta u tim opštinama.

Najčešći problemi su, pre svega, provera geodetskih elaborata u postupcima izdavanja upotrebnih dozvola, upis prava svojine, izdavanje rešenja o kućnim brojevima, provera u postupcima ozakonjenja objekata, pribavljanje istorijata parcela itd, da ne nabrajam.

Ja se iskreno nadam da izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem raspravljamo ovih dana, da će se neki od ovih problema rešiti. Recimo, jedna od nadležnosti Katastra nepokretnosti i sprovođenje konverzije zemljišta, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, ja se nadam se da ćemo promenom ovog instituta u Zakonu o planiranju i izgradnji rešiti deo problema.

Šta je u stvari problem? Brojne službe unutar lokalnih samouprava, unutar opštinskih uprava zavise, maltene zavisi njihovo funkcionisanje od funkcionisanja Službe katastra nepokretnosti. Ne mogu, recimo, odeljenja koja su nadležna za poslove urbanizma, građevinarstva, stambeno-komunalnih, imovinsko-pravnih poslova da funkcionišu, ne mogu da funkcionišu službe koje su zadužene za poslove ozakonjenja objekata itd.

Nisu samo u problemu opštinske službe u lokalnim samoupravama koje sam naveo, znači Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Mislim da su u problemu i brojni građani, investitori, brojne agencije koje se bave geodetskim poslovima.

Ja se nadam da će mi Republički geodetski zavod odgovoriti na ovo pitanje. Nadam se da entuzijazam koji vidim kod ministra građevine, infrastrukture i saobraćaja, da će se i on zainteresovati za ovaj problem. Dobijam informacije da i u drugim lokalnim samoupravama postoji problem sa katastrom. Da li je to problem u nedostatku kadrova? Da li je problem u menadžmentu na lokalu? Da li je problem u menadžmentu u samom Republičkom geodetskom zavodu, ja to ne znam?

Takođe meni se javljaju neki građani koji kažu da brojni postupci unutar Katastra nepokretnosti traju godinama. Javljaju se greške prilikom upisa i prilikom postavljanja granica parcela, znači, greške u ortofoto snimcima itd.

Ja verujem da će Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevine da se zainteresuje za ovaj, po meni, veoma ozbiljan problem, koji kao što rekoh malopre, već godinama trpe kako lokalne samouprave, tako i brojne agencije i investitori, ali pre svega naši građani. Hvala puno.

Hvala, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za MUP i Republičko javno tužilaštvo – dokle se stiglo u istrazi, da li je i kako je kvalifikovano ubistvo koje se desilo pre nekoliko dana u Priboju kada je ubijen Ervin Ćelahmetović od strane pripadnika MUP-a?

Takođe, želeo bih da mi se dostavi i informacija - kakvi su zaključci i koji su sledeći koraci koji će se preduzeti povodom ovog ubistva.

Naravno, pohvalno je što je ministar MUP juče boravio u Priboju kako bi uticao na smirivanje situacije, kako bi poslao poruku da je državi zaista stalo da se prevashodno pronađe počinilac ovog gnusnog zločina i kako bi država pokazala da ima nultu toleranciju prema bilo kakvim ekcesima koje prave pripadnici policije, oni koji trebaju da štite javni red i mir, a pogotovo da štite život svih građana.

Tako je, reagovalo se brzo. Pomagači su uhapšeni. Međutim, begunac je i dalje u bekstvu.

Moram da vam kažem da sam u utorak prisustvovao dženazi, sahrani jednog divnog momka, Ervina, koji je nastradao. U Priboju se tada osetio muk, muk, tuga i donekle stid i sram. U utorak je bio dan žalosti u opštini Priboj, ne samo formalni dan žalosti, već zaista istinska tuga i žalost se osetila u tom gradu. Osetila se, u stvari, najglasnija tišina. Zaista imaju pravo oni koji kažu da u ovo vreme ne treba, možda, puno ni govoriti jer je ova tišina najbolji glas – koji ćuti.

U Priboju se osetila ona tišina koju smo svi osetili kada su se desili bolni masakri, u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni.

Koristim ovu priliku da u svoje ime izrazim najdublje saučešće porodicama, prijateljima, komšijama nastradale dece i nastradalih mladih ljudi.

Uveren sam da su naše misli sada i sa porodicom Ervina Ćelahmetovića, kao što su bile naše misli, svih nas bez obzira na sve, kao što su naše misli bile okrenute ka porodicama nastradale dece i omladine u smederavačkim i mladenovačkim selima.

Ervin Ćelahmetović je bio zaista divan mlad čovek koji ničim nije bio kriv i odgovoran da bi tako nastradao. Svi smo, naravno, u Priboju ostali u šoku.

Javnost je dodatno bila uznemirena u Priboju i zbog informacija koje su s pojavljivale na društvenim mrežama. Tome su, naravno, doprineli i prošlogodišnji incidenti u kojima su učestvovali opet pripadnici MUP-a, kada su imali izliv šovinističke mržnje i pevali šovinističke pesme. Tome su, svakako, doprineli i pojedini portali neodgovorno izveštavajući.

Sad sa ovog mesta ja poručujem, pre svega zahvaljujem se ljudima koji su brinuli, koji su zvali, poručujem onima koji su neodgovorni da ako misle na takav način da nam pomažu, ja im poručujem da nam ne pomažu na takav način. Najmanje što su trebali, trebali su da pozovu nas koji smo u Priboju da pitaju kakva pomoć nam je potrebna, a ne da dodatno raspiruju međuetničke tenzije i mržnju. Valjda mi najbolje znamo, kažem mi – Bošnjaci i Srbi u Priboju, kako treba da se ophodimo jedni prema drugima.

Hoću da vam kažem ovde da cela javnost u Srbiji zna da je Priboj pokazao svoje najbolje lice. Na toj dženazi su jedni pored drugih bili i Srbi i Bošnjaci. Zaista sam ponosan na te ljude.

Evo, završavam, predsedniče.

Pozivam, zaista, da svi zajedno osudimo ovaj zločin.

Kažem vam, to je učinio policajac. Policajci su pomogli u skrivanju i begu tog osumnjičeno. Pozivam državu da najoštrije reaguje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu pravde Republike Srbije – da li će i kada ući u proceduru izmene zakona ili doneti novi zakon koji reguliše prava porodica civilnih žrtava rata?

Naime, podsetiću vas da u subotu 22. oktobra se navršava tačno 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti u mestu Sjeverin kod Priboja. Tu otmicu i ubistvo su počinili pripadnici paravojne formacije osvetnici. Radi javnosti podsetiću da je tog dana 22. oktobra 1992. godine na mostu na reci Lim u mestu Mioče u BiH autobus užičkog preduzeća prevozio putnike. Između ostalih u njemu su bili i pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice. Svih 16 bošnjaka je tada izvedeno iz autobusa i vojnim kamionima odvezeno u pravcu Višegrada gde su ih brutalno pretukli i likvidirali na obali reke Drine. Nakon toga, o tim ljudima se ništa ne zna do dan danas. Dakle, nisu pronađeni posmrtni ostaci, podvlačim građana Republike Srbije. Mogu konstatovati da je delimično na neki način pravda zadovoljena, jer je 2005. godine Okružni sud u Beogradu osudio četvoricu pripadnika jedinice Osvetnici na višegodišnje kazne zatvora i podvlačim, tada je pravda delimično zadovoljena.

Pozitivan korak koji je učinjen u pravcu satisfakcije za porodice žrtava ovog gnusnog zločina učinila je lokalna samouprava opštine Priboj, kada je pomogla izgradnju spomen obeležja koji je otkriven 2015. godine u mestu Sjeverin. Od tada se u tom mestu svake godine obeležava ovaj brutalni zločin.

Ono što je ostalo kao problem za porodice žrtava ovog zločina jeste izostanak nekog vida satisfakcije koji bi država Srbija trebala svojim građanima, porodicama žrtava ovog zločina da nadomesti.

Naime, podsetiću vas da su porodice pokušale tužbom protiv Republike Srbije, pozivajući se na zakon koji reguliše prava civilnih žrtava rata, da na neki način zatraže finansijsku podršku ili obeštećenje za gubitak svojih članova porodica. Međutim, sud je doneo negativnu presudu, a nakon toga porodice su se žalile i Evropskom sudu za ljudska prava, u februaru 2019. godine, koji je odbio da razmatra sa obrazloženjem da Srbija u tom momentu nije ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podvlačim još jednom, moje pitanje je da li će i kada Ministarstvo pravde, ili bilo koja druga institucija koja je nadležna za ovu materiju, a cenim da je to Ministarstvo pravde, doneti novi zakon ili izmeniti postojeći zakon koji bi na jedan ljudski način prosto pokušao da porodice koje su izgubile najbliže na neki način obešteti?

Podvlačim da su ti ljudi koji su tada oteti i brutalno ubijeni bili državljani Republike Srbije. Oni su krenuli to jutro na posao i ničim, ali apsolutno ničim nisu imali odgovornost ili krivicu za to što im se desilo. Hvala.