Poštovani predsedniče Skupštine, ja nisam imao iskreno nameru da se javljam, ali na osnovu izlaganja mog uvaženog kolege Nešića, morao sam da reagujem jer je pregršt populističkih teza i negde je tu i ministar Selaković pre nekoliko dana pojasnio neke stvari.
U principu, mi imamo jedan vrlo izazovan problem u našoj zemlji koji nije specifikum samo za našu zemlju, pa čak ni za zapadni Balkan. Ceo zapadni Balkan se prazni, čak i zemlje zapadnog Balkana koje su u EU imaju problem sa radnom snagom i kao što malo pre rekoh, i gospodin Selaković je pokušao da objasni da problem nedostajuće radne snage je i demografske prirode, znači odavde ljudi i dalje odlaze, ali ne odlaze prevashodno što je ovde dramatično lošija situacija nego u drugim zemljama zapadnog Balkana ili čak zapadne Evrope, već zato što smo mi uspeli da podignemo životni standard i ovde ljudi više neće da rade za malu platu. Prosto, neće ljudi da rade za malu platu i mi više nismo zemlja jeftine radne snage. Toga moramo da postanemo svesni.
Takođe, mi smo nacija koja stari, iako država ulaže napore poslednjih nekoliko godina da se stimuliše rađanje u našoj zemlji, da se poveća prirodni priraštaj, mi ne uspevamo da dostignemo taj kritični momenat pozitivnog prirodnog priraštaja, znači, da nam se više dece rađa nego što nam ljudi odlaze i umire, naravno.
Moramo da postanemo svesni da smo mi za neke treće zemlje postali zapad. Ovde ljudi iz trećih zemalja počinju da dolaze kod nas da rade za plate koje su takve kakve jesu. Mi imamo problem sa niz profesija u našoj zemlji. Sve zanatske profesije su u deficitu u našoj zemlji, imamo problem sa variocima, imamo problem sa zidarima, tesarima. Vi ne možete u manjim mestima da nađete ljude koji će da rade te poslove jer odlaze na zapad, gde su bolje plaćeni ti poslovi. Isto tako, ti poslovi su plaćeni iznad proseka i u našoj zemlji.
Ja pitam drage kolege - kako mi to da rešimo osim na ovaj način, da probamo da omogućimo stranim radnicima jednostavnije dobijanje i boravišne dozvole, u krajnjoj liniji državljanstva, ali i jednostavnije dobijanje radnog statusa, kako bi prosto pokušali da rešimo ovaj problem.
Konkretno, u mom Priboju imate otvoren javni poziv jedne kompanije već dve godine, koja se bavi proizvodnjom poliesterskih masa, gde poslednje dve godine ljudi ne mogu da nađu radnike bez ikakve kvalifikacije. Znači, nije potrebna nikakva kvalifikacija, ne morate da imate nikakvo znanje. Ali, oni ne mogu da nađu ljude da rade. Pa čak nije stvar ni plate, nešto iznad proseka, nešto iznad minimalne plate nude i opet ne mogu da nađu radnike. Dakle, mi imamo problem sa radnom snagom.
S druge strane, mi imamo uspostavljeno, konačno uspostavljeno, u zadnjih sedam-osam godina tržište rada, gde imate situaciju da jedni radnici, pazite, to je bilo nezamislivo unazad deset godina, da radnik iz jedne firme pređe u drugu firmu za bolje plaćen posao. Mi smo, znači, uspostavili tržište rada. Ja mislim da je to dobra vest, gospodo. To što sad imamo slatke muke sa nedostatkom radne snage, to što ćemo se morati naučiti da živimo sa činjenicom da će dolaziti ovde neki drugi ljudi, iz nekih trećih zemalja, iz nekih drugih zemalja koji nisu domicilno stanovništvo, to je onda problem u našim glava ako imamo problem sa tim.
Znači, mi postajemo po kulturološkom i ekonomskom modelu kao i zemlje zapada, kao što smo mi sa Balkana 90-ih odlazili na zapad da radimo, kao što i dalje odlazimo na zapad za rad, naravno, boljih uslova i plaćenijih poslova, tako moramo da se naviknemo da mi postajemo zemlja koja je atraktivna za neke ljude iz trećih zemalja sa Bliskog istoka i tako dalje.
Šta je tu sporno, gospodo? Zaista ne vidim šta je tu sporno. Uzgred budi rečeno, ovaj zakon, a tu je i ministar da potvrdi ovo, štiti one profile, ona profesije koje imamo na birou za zapošljavanje, koji nisu ostvarili radni odnos. Znači, one profesije koje smo ovde obrazovali i koje imamo, koje se nalaze na birou za zapošljavanje. Prednost će imati naša domaća radna snaga, znači naši građani prilikom zapošljavanja. Znači, nećemo doći u situaciju, odnosno ne izjednačavamo status stranog radnika i domaćeg radnika, već je domaći radnik uvek imati preferencijalni status prilikom zapošljavanja.
Tako da, dajte, kako bih vam rekao, dajte malo korektnosti u tome. Znate i vi, da je prosto nama prostor za neku ekonomsku politiku vrlo sužen. Čisto sumnjam da bi iko od vas bilo šta drugačije radio nego što radi, bar po pitanju ekonomske politike ova Vlada, ja čisto sumnjam i po pitanju direktnih stranih investicija i po pitanju otvorenosti tržišta i po pitanju rešavanja, na kraju krajeva deficita radne snage u našoj zemlji.
Pozivam vas da podržimo ovaj zakon i zaista mislim da je dobar, da relaksiramo, prosto da liberalizujemo dobijanje i statusa i boravišnog statusa i državljanstva i radnog statusa za strance, jer u ovoj zemlji mora neko u perspektivi da radi.
Valjda se slažemo da odavde ljudi odlaze? Valjda se slažemo da starimo kao nacija? Pa, ovde mora neko da radi čak i te nisko plaćene poslove, a neće domaće stanovništvo da radi te niske poslove.
Recimo, u trgovinama, ja sam sticajem okolnosti radio u Ministarstvu trgovine i znam sa kakvim se problemima suočavaju ljudi u trgovinskim lancima. Neće ljudi da rade u trgovinama. Jednostavno, neće. Vi imate jedan fenomen neverovatan, da imate dobrovoljno nezaposlenih ljudi.
Ministar je pominjao to. Čini mi se Prokuplje ili Dimitrovgrad, gde je bio Sajam zapošljavanja, gde na birou ima 1.200 ljudi i gde se prijavilo za nekih 120 pozicija samo nekih tridesetak posto, izrazilo želju da dobije posao.
Znači, vi imate ljude koji su dobrovoljno nezaposleni ili rade na crno ili neće da rade za te plate. Ta radna mesta mi moramo nekako popuniti.
Tako da, naša poslanička grupa SDPS će podržati ovaj zakon i mislimo da je ovo zaista dobar način kako bi dodatno dinamizirali naše tržište rada i naš privredni razvoj.
Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za Republički geodetski zavod.
Naime, opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš se određeno vreme suočavaju sa vrlo otežanim radom Službe za katastar nepokretnosti za te tri opštine, za područje te tri opštine, zato što Služba za katastar jako kasni sa obradom predmeta, maltene u zastoju je funkcionisanje brojnih predmeta u tim opštinama.
Najčešći problemi su, pre svega, provera geodetskih elaborata u postupcima izdavanja upotrebnih dozvola, upis prava svojine, izdavanje rešenja o kućnim brojevima, provera u postupcima ozakonjenja objekata, pribavljanje istorijata parcela itd, da ne nabrajam.
Ja se iskreno nadam da izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem raspravljamo ovih dana, da će se neki od ovih problema rešiti. Recimo, jedna od nadležnosti Katastra nepokretnosti i sprovođenje konverzije zemljišta, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, ja se nadam se da ćemo promenom ovog instituta u Zakonu o planiranju i izgradnji rešiti deo problema.
Šta je u stvari problem? Brojne službe unutar lokalnih samouprava, unutar opštinskih uprava zavise, maltene zavisi njihovo funkcionisanje od funkcionisanja Službe katastra nepokretnosti. Ne mogu, recimo, odeljenja koja su nadležna za poslove urbanizma, građevinarstva, stambeno-komunalnih, imovinsko-pravnih poslova da funkcionišu, ne mogu da funkcionišu službe koje su zadužene za poslove ozakonjenja objekata itd.
Nisu samo u problemu opštinske službe u lokalnim samoupravama koje sam naveo, znači Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Mislim da su u problemu i brojni građani, investitori, brojne agencije koje se bave geodetskim poslovima.
Ja se nadam da će mi Republički geodetski zavod odgovoriti na ovo pitanje. Nadam se da entuzijazam koji vidim kod ministra građevine, infrastrukture i saobraćaja, da će se i on zainteresovati za ovaj problem. Dobijam informacije da i u drugim lokalnim samoupravama postoji problem sa katastrom. Da li je to problem u nedostatku kadrova? Da li je problem u menadžmentu na lokalu? Da li je problem u menadžmentu u samom Republičkom geodetskom zavodu, ja to ne znam?
Takođe meni se javljaju neki građani koji kažu da brojni postupci unutar Katastra nepokretnosti traju godinama. Javljaju se greške prilikom upisa i prilikom postavljanja granica parcela, znači, greške u ortofoto snimcima itd.
Ja verujem da će Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevine da se zainteresuje za ovaj, po meni, veoma ozbiljan problem, koji kao što rekoh malopre, već godinama trpe kako lokalne samouprave, tako i brojne agencije i investitori, ali pre svega naši građani. Hvala puno.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, evo već više od mesec dana razgovaramo o uzrocima i posledicama sigurno najvećih tragedija koje su zadesile naše društvo ikada. Čini mi se da je ključni utisak u stvari da mnoge stvari ne razumemo na pravi način, ili u najmanju ruku pojednostavljeno i reducirano gledamo na sve ove događaje, pa samim tim i na aktere i na samoodgovornost pojedinaca, članova Vlade ili pojedinih ministara, pa i ministra unutrašnjih poslova.
Danas je na dnevnom redu zahtev pojedinih opozicionih partija za smenu ministra Gašića. Bez želje da relativizujem bilo čiju odgovornost, pa i ministra unutrašnjih poslova, želeo bih ipak da sagledamo sa više aspekata gde smo mi to kao društvo odgovorni i da li je baš ministar Gašić odgovoran za ove nemile događaje.
Podsetio bih vas, a i našu javnost, šta je to država uradila preventivno a šta proaktivno, pre ovih nemilih događaja i nakon ovih nemilih događaja.
Po pitanju bezbednosti naše dece u školama, država ima određeni protokol kako se postupa, kako se vrši procena bezbednosti. To su neke mere koje se iz godine u godinu primenjuju i one podrazumevaju da na početku svake školske godine škole imaju obavezu da izvrše analizu stanja bezbednosti u školama. To je urađeno i u ovom slučaju.
Druga stvar, da je radno vreme školskih policajaca planirano u skladu sa bezbednosnom problematikom, što je urađeno i u slučaju škole „Vladislav Ribnikar“. Aktivnosti na realizaciji preventivne edukacije i preventivnih edukativnih programa se sprovode duži niz godina i održano je ukupno 3.385 predavanja, tribina, radionica, poseta učenika od strane policajaca, preduzete su aktivnosti na pripremi za puštanje u rad elektronskog sistema prijave nasilja za građane kroz platformu „Čuvam te“. Znači, i to je urađeno i to se već godinama radi u vidu edukacije učenika u vidu smanjivanja potencijalnih nasilnih incidenata u školi od strane maloletnih lica.
Takođe, preko trijažnog tima koje je uspostavljeno u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije svi nadležni organi su pratili i prate bukvalno svaku prijavu nasilja koje se vrši nad decom i između maloletnika.
Znači, to su neke stvari koje je država do ovih nemilih događaja radila. Da li na preporuku evropskih institucija, da li je to proizašlo iz samog našeg sistema, prosto, neke stvari su rađene.
Što se tiče proaktivnih mera koje je ova Vlada donela, javnosti su poznate, ali nije zgoreg da podsetimo. Odmah je pokrenuta akcija sveopšteg razoružavanja države, gde su pozvani građani, što putem masmedija, što putem nosioca najviših državnih funkcija, da predaju oružje i rezultati su, čini mi se, impozantni ako bi se komparativno sagledalo kakvi su rezultati bili u, recimo, periodu između 2003. i 2017. godine, kada je skupljeno nešto više od 101 hiljade komada oružja i nešto više od dva i po miliona komada municije. Znači, u periodu od 14 godina je toliko skupljeno, a u periodu od 8. 5. 2023. godine do 21. 6. 2023. godine, kao što je i ministar malo pre pomenuo, skupljeno je nešto više od 72 hiljade oružja, 25 hiljada minsko-eksplozivnih sredstava i skoro četiri miliona municije. Dakle, faktički, mi smo za nešto manje od dva meseca skupili skoro više oružja nego što je država prikupila u periodu od 2003. do 2017. godine ili čak možda duplo. Ja sam našao ovde negde podatke vezano za ovaj period od 2003. do 2017. godine.
Takođe, država je predvidela da Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno pripremi izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, u kojem bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Takođe će u izmenama zakonskih akata biti sistematska provera lica koja poseduju oružje, pogotovo lica koja su članovi lovačkih udruženja, gde će se mnogo češće obavljati lekarski pregledi, psihijatrijski pregledi, itd. Biće pooštreni uslovi za izdavanje i posedovanje lovačkog oružja.
Ministarstvo pravde priprema pooštravanje kaznenih mera za krivično delo nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje, promet oružja i eksplozivnih materijala.
Do kraja godine biće povećan broj školskih policajaca na 1.200. Predviđene su pooštrene kazne u odnosu na krivično delo nasilja u porodici. Država je takođe preuzela aktivnu meru da se kroz psihološku pomoć koju dobijamo i od strane norveških stručnjaka pomogne učenicima koji su pretrpeli i preživeli ovaj monstruozni zločin.
Što se tiče Mladenovca, ministar je u jednom izlaganju pomenuo da je utvrđeno da je protiv Blažić Uroša, njegovog oca i njegove majke nekoliko puta MUP podnelo krivične prijave, što za napad na službeno lice, recimo 2020. godine u maju, da je Blažić Urošu privremeno oduzet motocikl i da je podneta krivična prijava za napad takođe na službeno lice 2019. godine, zbog drskog i bezobraznog ponašanja pokrenuta je prekršajna prijava protiv Blažić Uroša, zbog izazivanja tuče 2021. godine takođe, itd, itd. Protiv njegovog oca su takođe podnesene prijave za nasilje u porodici.
Poenta je u sledećem – da je MUP za ono što je bilo u njegovoj nadležnosti i moći preventivno i proaktivno delovalo protiv ovog lica i njegove porodice. To što nisu druge institucije funkcionisale poput tužilaštva i eventualno sudstva, to ni najmanje ne ide na dušu MUP i to može biti tema za nas.
Mislim da nije zanemarljivo reći nešto i o gospodinu Gašiću, da je zaista odmah reagovao kada su se desili ovi nemili događaji i nije samo sada reagovao, reagovao je i 2014. godine kada je bio ministar odbrane i kada je bio maltene dan, noć na terenu, kada su bile velike poplave.
Takođe je reagovao kada su bile poplave i 2022. godine u Sandžačkim opštinama, u Novom Pazaru, Tutinu, ne znam, u Raškoj. Čoveku nije bilo teško da ode.
Reagovao je i kada se desilo i brutalno ubistvo od strane pripadnika policije nad civilom u Priboju. Posle dva dana ili tri dana je došao i razgovarao je sa ljudima dole.
Takođe, ja ne znam, ali mi pričaju ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova da je u dobroj meri unapredio rad u samoj policiji i čini mi se da nije zanemarljivo napomenuti da je vrlo dostupan i otvoren kao čovek, kao ministar i kao političar za medije. Vrlo je dostupan i vrlo je, da kažem, frendli okrenut ka medijima i ka javnosti i čini mi se da su to neke od dobrih ličnih osobina gospodina Gašića.
Dakle, ovo sve što sam pomenuo nije samo u odbranu Ministarstva unutrašnjih poslova i ministara lično, već prosto da vidimo šta je država uradila kako bi prevenirala određene događaje i šta je uradila kako bi u perspektivi sprečila neke buduće stvari.
Da li postoje još neke mere koje su mogle biti donete? Verovatno da, možda ne, ali, manje-više, ako pogledate kakva je praksa u zemljama Zapada gde se to u pojedinim zemljama maltene to dešava svakih mesec dana, masovna ubistva, ovo su mere koje i oni primenjuju. Znači, to je pokušaj razoružanja. U Americi je velika debata koja traje zadnjih 70 godina oko pitanja nošenja ličnog oružja, koja ne može nikako da se reši. U evropskim zemljama je, manje-više, to regulisano kao i kod nas, gde je vrlo restriktivno posedovanje i nošenje oružja. Tu su mere edukacije, tu su mere povećanja bezbednosti itd.
Moja je, u stvari, ideja da se mi zapitamo kao društvo da li je odgovornost malo i na nama svima. Ne bih ja zaista preducirao i pojednostavljivao odgovornost samo na pojedine članove Vlade, pa čak ni na celu Vladu, već, kažem vam, ja mislim i mi generalno u SDPS-u smatramo da je u pitanju događaj koji je ogolio slabosti našeg društva u celini i uzroci mogu biti i globalnog i lokalnog karaktera. Globalnog zato što se ovo dešava i u zemljama razvijenog zapada, SAD, u Norveškoj, u jednoj od najbezbednijih zemalja desio joj se Brejvik, to masovno ubistvo i šokiralo je ceo svet, ne samo Norvešku i sve su zemlje, kada se desi, nekako ad hok tražila rešenja, što je prirodno, što je ljudski. Tako smo i mi tražili neka ad hok rešenja. Negde su bile političke smene, negde nisu i, kao što rekoh malopre, svi su negde povećali kontrolu naoružanja, prevenciju, edukaciju, rad sa mladima i to i mi radimo.
Uzroci, naravno, imaju i neko lokalno utemeljenje kod nas. Mi smo ipak društvo koje ima ozbiljno ratno nasleđe, ratničku kulturu ako hoćete. Čini mi se da nama izostaju dogovori, konsenzus oko bazičnih vrednosti. Fali nam poverenja u institucije sistema. Izrazita je podeljenost, ali podeljenost nije samo specifikum za nas, sva su društva podeljena. Ovde je problem ogromna ostrašćenost. Mi smo previše ostrašćeno društvo. Hajde što smo podeljeno, kažem vam, to je prirodno stanje u svakom društvu, ali smo previše ostrašćeni.
Ono što sam ja primetio, video sam dva neka trenda odmah posle ovih masovnih ubistava. S jedne strane to je glorifikacija ovim malim ubicom. To nije bilo masovno, da se razumemo, ali prosto se pojavio kod njegovih vršnjaka jedan trend da se oni oduševljavaju, što je mene porazilo kao oca troje dece.
S druge strane, čini mi se da su se u javnosti pojavile neke teze da su uzrok toga, ne znam, internet, igrice, društvene mreže, istočne, zapadne vrednosti. Ne, mislim da je to potpuno pogrešno i da nisu krivi telefoni, nego smo mi krivi. Suština je, u stvari, da su savremene tehnologije nama donele ogromnu korist. Čovečanstvo nikad nije udobnije živelo uz pomoć savremenih tehnologija, ali, naravno, ako nemate meru, onda to ode u svoju negaciju, u svoju drugu krajnost.
U tom smislu, mislim da smo izgubili meru i u odgoju decu. Iako smo nekada vaspitavali decu na jedan tradicionalan način, koji je podrazumevao puno discipline, puno radnih navika, a malo ljubavi, mi smo sada otišli u drugu krajnost. Sada previše ljubavi bez usađivanja radnih navika. Znači, suština je da nađemo meru.
Ja neću da sudim. Ne znam šta se desilo tom dečaku da je to uradio. Možda su uzroci i u odgoju, ali prosto namećem teme da razmišljamo kao društvo, jer ja mislim da su to uzroci, da se upitamo da li mi negde kao društvo grešimo, kao civilizacija ako hoćete.
Šta me je još rastužilo? Mi smo uspeli sve da banalizujemo i da politizujemo. Čak i ovo banalizujemo tako što tražimo uzroke u društvenim mrežama i u telefonima. Ne znam, ako se desi milion i po saobraćajnih nesreća na godišnjem nivou, onda treba da se odreknemo valjda auta, ne znam, da jašemo na konjima.
Sada su igrice krive, ne znam, internet. Ja mislim da su to gluposti. Gospodo, mislim da su to gluposti. Stvar je mere i regulacije, stvar je pristupa.
Čini mi se da mi kao društvo imamo tri problema i tri osnovne stvari. Već sam spomenuo, to je odsustvo konsenzusa oko bazičnog sistema vrednosti koji mi želimo da plasiramo. To je prva stvar. Druga stvar je da moramo da izgradimo jače institucije i da imamo poverenja u institucije i međusobno da imamo poverenja. Treća stvar, ja mislim da moramo da radimo na uspostavljanju kulture i dijaloga.
Što se tiče vrednosti, ja mislim da mi ne možemo ni da se dogovorimo oko prošlosti, a ne oko budućnosti. Nemamo dogovor oko ideje, bazični dogovor, antifašizma, solidarnosti, veće distribucije socijalne pravde, ne znam, algoritma društvenog uspeha. Sve nam je nekako poremećeno, ali ne možete to servirati samo jednoj političkoj garnituri, svi smo odgovorni.
Da bismo, prosto, uspostavili bazične, osnovne vrednosti, osnovni red u društvu, moramo da počnemo da razgovaramo, da uspostavimo jedan zdrav dijalog. Predsednik pozove na dijalog, 20 i nešto dana kaže nećemo da razgovaramo. Ljudi, pa u ratu se razgovara. Ukrajna i Rusija razgovaraju. Ljudi, moramo da počnemo da razgovaramo.
Pobogu, ne moramo ni oko čega da se slažemo, ali ako ništa, mi delimo istu sudbinu i mi ovde u sali, koliko god da se razlikujemo, a razlikujemo se… Glupo bi bilo da se uopšte ne razlikujemo. Prvo, to je jedna stvar. Pošto se razlikujemo, još luđe je da ne razgovaramo. Treba da razgovaramo, da počnemo da razgovaramo.
Ono što sam spomenuo, moramo da gradimo institucije, stabilne. Nema dobro razvijenog društva, uređenog, bez institucija.
Ja se nadam da su ovo tema oko kojih bi trebalo da počnemo da vodimo kakav takav dijalog. Dakle, rešenja leže u celovitom pristupu, po našem uverenju. Naravno da nikada nećemo moći da u potpunosti eliminišemo rizike od nasilja, pa i od vršnjačkog, ali možemo učiniti sve što je u našoj moći da smanjimo mogućnost takvih tragedija. Uzimajući sve ovo u obzir, pozivam vas da razmotrimo širu sliku i sagledamo kompleksnost ove situacije.
Smena ministra unutrašnjih poslova neće sama po sebi rešiti ovaj problem sigurno, već je potrebno uspostaviti sistemski pristup i angažovati se i mi pojedinačno i sve relevantne aktere u cilju unapređenja bezbednosti naše zajednice.
Još jednom da naglasim, mi kao poslanička grupa nećemo glasati iz svih navedenih razloga za smenu ministra Gašića.
Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za Republički geodetski zavod.
Naime, opštine Prijepolje, Priboj i Nova Varoš se određeno vreme suočavaju sa vrlo otežanim radom Službe za katastar nepokretnosti za te tri opštine, za područje te tri opštine, zato što Služba za katastar jako kasni sa obradom predmeta, maltene u zastoju je funkcionisanje brojnih predmeta u tim opštinama.
Najčešći problemi su, pre svega, provera geodetskih elaborata u postupcima izdavanja upotrebnih dozvola, upis prava svojine, izdavanje rešenja o kućnim brojevima, provera u postupcima ozakonjenja objekata, pribavljanje istorijata parcela itd, da ne nabrajam.
Ja se iskreno nadam da izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem raspravljamo ovih dana, da će se neki od ovih problema rešiti. Recimo, jedna od nadležnosti Katastra nepokretnosti i sprovođenje konverzije zemljišta, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, ja se nadam se da ćemo promenom ovog instituta u Zakonu o planiranju i izgradnji rešiti deo problema.
Šta je u stvari problem? Brojne službe unutar lokalnih samouprava, unutar opštinskih uprava zavise, maltene zavisi njihovo funkcionisanje od funkcionisanja Službe katastra nepokretnosti. Ne mogu, recimo, odeljenja koja su nadležna za poslove urbanizma, građevinarstva, stambeno-komunalnih, imovinsko-pravnih poslova da funkcionišu, ne mogu da funkcionišu službe koje su zadužene za poslove ozakonjenja objekata itd.
Nisu samo u problemu opštinske službe u lokalnim samoupravama koje sam naveo, znači Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Mislim da su u problemu i brojni građani, investitori, brojne agencije koje se bave geodetskim poslovima.
Ja se nadam da će mi Republički geodetski zavod odgovoriti na ovo pitanje. Nadam se da entuzijazam koji vidim kod ministra građevine, infrastrukture i saobraćaja, da će se i on zainteresovati za ovaj problem. Dobijam informacije da i u drugim lokalnim samoupravama postoji problem sa katastrom. Da li je to problem u nedostatku kadrova? Da li je problem u menadžmentu na lokalu? Da li je problem u menadžmentu u samom Republičkom geodetskom zavodu, ja to ne znam?
Takođe meni se javljaju neki građani koji kažu da brojni postupci unutar Katastra nepokretnosti traju godinama. Javljaju se greške prilikom upisa i prilikom postavljanja granica parcela, znači, greške u ortofoto snimcima itd.
Ja verujem da će Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevine da se zainteresuje za ovaj, po meni, veoma ozbiljan problem, koji kao što rekoh malopre, već godinama trpe kako lokalne samouprave, tako i brojne agencije i investitori, ali pre svega naši građani. Hvala puno.
Hvala, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za MUP i Republičko javno tužilaštvo – dokle se stiglo u istrazi, da li je i kako je kvalifikovano ubistvo koje se desilo pre nekoliko dana u Priboju kada je ubijen Ervin Ćelahmetović od strane pripadnika MUP-a?
Takođe, želeo bih da mi se dostavi i informacija - kakvi su zaključci i koji su sledeći koraci koji će se preduzeti povodom ovog ubistva.
Naravno, pohvalno je što je ministar MUP juče boravio u Priboju kako bi uticao na smirivanje situacije, kako bi poslao poruku da je državi zaista stalo da se prevashodno pronađe počinilac ovog gnusnog zločina i kako bi država pokazala da ima nultu toleranciju prema bilo kakvim ekcesima koje prave pripadnici policije, oni koji trebaju da štite javni red i mir, a pogotovo da štite život svih građana.
Tako je, reagovalo se brzo. Pomagači su uhapšeni. Međutim, begunac je i dalje u bekstvu.
Moram da vam kažem da sam u utorak prisustvovao dženazi, sahrani jednog divnog momka, Ervina, koji je nastradao. U Priboju se tada osetio muk, muk, tuga i donekle stid i sram. U utorak je bio dan žalosti u opštini Priboj, ne samo formalni dan žalosti, već zaista istinska tuga i žalost se osetila u tom gradu. Osetila se, u stvari, najglasnija tišina. Zaista imaju pravo oni koji kažu da u ovo vreme ne treba, možda, puno ni govoriti jer je ova tišina najbolji glas – koji ćuti.
U Priboju se osetila ona tišina koju smo svi osetili kada su se desili bolni masakri, u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni.
Koristim ovu priliku da u svoje ime izrazim najdublje saučešće porodicama, prijateljima, komšijama nastradale dece i nastradalih mladih ljudi.
Uveren sam da su naše misli sada i sa porodicom Ervina Ćelahmetovića, kao što su bile naše misli, svih nas bez obzira na sve, kao što su naše misli bile okrenute ka porodicama nastradale dece i omladine u smederavačkim i mladenovačkim selima.
Ervin Ćelahmetović je bio zaista divan mlad čovek koji ničim nije bio kriv i odgovoran da bi tako nastradao. Svi smo, naravno, u Priboju ostali u šoku.
Javnost je dodatno bila uznemirena u Priboju i zbog informacija koje su s pojavljivale na društvenim mrežama. Tome su, naravno, doprineli i prošlogodišnji incidenti u kojima su učestvovali opet pripadnici MUP-a, kada su imali izliv šovinističke mržnje i pevali šovinističke pesme. Tome su, svakako, doprineli i pojedini portali neodgovorno izveštavajući.
Sad sa ovog mesta ja poručujem, pre svega zahvaljujem se ljudima koji su brinuli, koji su zvali, poručujem onima koji su neodgovorni da ako misle na takav način da nam pomažu, ja im poručujem da nam ne pomažu na takav način. Najmanje što su trebali, trebali su da pozovu nas koji smo u Priboju da pitaju kakva pomoć nam je potrebna, a ne da dodatno raspiruju međuetničke tenzije i mržnju. Valjda mi najbolje znamo, kažem mi – Bošnjaci i Srbi u Priboju, kako treba da se ophodimo jedni prema drugima.
Hoću da vam kažem ovde da cela javnost u Srbiji zna da je Priboj pokazao svoje najbolje lice. Na toj dženazi su jedni pored drugih bili i Srbi i Bošnjaci. Zaista sam ponosan na te ljude.
Evo, završavam, predsedniče.
Pozivam, zaista, da svi zajedno osudimo ovaj zločin.
Kažem vam, to je učinio policajac. Policajci su pomogli u skrivanju i begu tog osumnjičeno. Pozivam državu da najoštrije reaguje. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu pravde Republike Srbije – da li će i kada ući u proceduru izmene zakona ili doneti novi zakon koji reguliše prava porodica civilnih žrtava rata?
Naime, podsetiću vas da u subotu 22. oktobra se navršava tačno 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti u mestu Sjeverin kod Priboja. Tu otmicu i ubistvo su počinili pripadnici paravojne formacije osvetnici. Radi javnosti podsetiću da je tog dana 22. oktobra 1992. godine na mostu na reci Lim u mestu Mioče u BiH autobus užičkog preduzeća prevozio putnike. Između ostalih u njemu su bili i pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice. Svih 16 bošnjaka je tada izvedeno iz autobusa i vojnim kamionima odvezeno u pravcu Višegrada gde su ih brutalno pretukli i likvidirali na obali reke Drine. Nakon toga, o tim ljudima se ništa ne zna do dan danas. Dakle, nisu pronađeni posmrtni ostaci, podvlačim građana Republike Srbije. Mogu konstatovati da je delimično na neki način pravda zadovoljena, jer je 2005. godine Okružni sud u Beogradu osudio četvoricu pripadnika jedinice Osvetnici na višegodišnje kazne zatvora i podvlačim, tada je pravda delimično zadovoljena.
Pozitivan korak koji je učinjen u pravcu satisfakcije za porodice žrtava ovog gnusnog zločina učinila je lokalna samouprava opštine Priboj, kada je pomogla izgradnju spomen obeležja koji je otkriven 2015. godine u mestu Sjeverin. Od tada se u tom mestu svake godine obeležava ovaj brutalni zločin.
Ono što je ostalo kao problem za porodice žrtava ovog zločina jeste izostanak nekog vida satisfakcije koji bi država Srbija trebala svojim građanima, porodicama žrtava ovog zločina da nadomesti.
Naime, podsetiću vas da su porodice pokušale tužbom protiv Republike Srbije, pozivajući se na zakon koji reguliše prava civilnih žrtava rata, da na neki način zatraže finansijsku podršku ili obeštećenje za gubitak svojih članova porodica. Međutim, sud je doneo negativnu presudu, a nakon toga porodice su se žalile i Evropskom sudu za ljudska prava, u februaru 2019. godine, koji je odbio da razmatra sa obrazloženjem da Srbija u tom momentu nije ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podvlačim još jednom, moje pitanje je da li će i kada Ministarstvo pravde, ili bilo koja druga institucija koja je nadležna za ovu materiju, a cenim da je to Ministarstvo pravde, doneti novi zakon ili izmeniti postojeći zakon koji bi na jedan ljudski način prosto pokušao da porodice koje su izgubile najbliže na neki način obešteti?
Podvlačim da su ti ljudi koji su tada oteti i brutalno ubijeni bili državljani Republike Srbije. Oni su krenuli to jutro na posao i ničim, ali apsolutno ničim nisu imali odgovornost ili krivicu za to što im se desilo. Hvala.
(Beograd, 05.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| v.d. pomoćnika ministra | Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija | Republika | Mesečno | 152698.00 | RSD | 30.12.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 02.08.2022 - |