| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, gospođo ministarke, malo nešto više od godinu dana kako su građani Srbije izašli na referendum o ustavnim reformama, tačnije 16. januara ako se ne varam, gde smo želeli u stvari tim promenama Ustava u oblasti pravosuđa da povećamo nivo nezavisnosti, sudstva i samostalnosti tužilaštva sa jedne strane.
S druge strane, da depolitizujemo proces izbora nosioca sudske funkcije i sudske vlasti. Tada su socijaldemokrate Rasima Ljajića zdušno podržale i rekle „da“ na tom referendumu, jer zaista ne vidim nijedan smislen argument, niti sam danas čuo nijedan smislen argument u čemu je u stvari problem zašto mi se ne bi odrekli, zašto politika ne bi izašla iz odlučivanja o izboru sudija.
Na kraju krajeva, to je bio preduslov i dalje je preduslov EU u nastavku evropskih integracija i čuo sam ovde argument da u stvari time se dobija zatvoren sistem bez društvene odgovornosti. Ne znamo, možda. A sad je verovatno otvoren sistem sa uplivom političkih uticaja.
Tako da, ja mislim da valjalo bi podsetiti javnost kako su se birale sudije na taj probni mandat od tri godine. Dakle, svršeni pravnik koji ima položeni pravosudni ispit i koji ima obavljenu stručnu praksu aplicira kod Visokog saveta sudstva, oni dostave spisak tih imena Odboru za pravosuđe u kome sede gle čuda političari i u tom Odboru političari odluče koja će imena da pošalju u Narodnu skupštinu koju bira sudija. To je par ekselans primer politizacije izbora sudija i mi šta uradimo?
Izmenimo to i po novom ustavnom rešenju mnogim pravosudnih zakonima mi kažemo ne, evo sada ćemo imati Visoki savet sudstva od 11 članova, od tih 11 članova sedam su sudije sa predsednikom Vrhovnog suda, znači šest članova biraju same sudije i samo četiri člana iz struke koji bira politika.
A izbor sudija, osim naravno predsednika sudova gde je potrebna kvalifikovana većina, izbor sudija se bira prostom većinom. Znači mi smo ovim depolitizovali izbor sudija, ja sam zaista verovao bar od evrofilskih partija da će podržati ovaj predlog, jer je na kraju krajeva i Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje.
Ja zaista ne znam koje bi bilo genijalnije rešenje od ovoga, ne tvrdim da je genijalno, ne tvrdim da će rešiti sve probleme u našem pravosuđu ovaj institucionalni dizajn, ali neko je rekao ovde da ne može sve ni institucionalni dizajn da reši probleme jer postoji nešto što se zove politička kultura, društvena kultura da milje, dakle, oblikovan godinama gde mi po inerciji. Čuli smo da i sudije osluškuju mišljenje javnog mnjenja, medija, politike, znači mi moramo da radimo na tome i mislim da je malo problem i u nama.
Evo, da kažem par opštih mesta, jer zaista mislim da je sudijska funkcija jedna od najvažnijih, najplemenitijih, najodgovornijih funkcija u jednom društvu da sudije pa na neki idealistički način dele pravdu u jednom društvu zato mislim da društvo koje gde nema pravde i prava u stvari prestaje da bude društvo i postaje pretpolitička zajednica i pravo i pravda su u stvari neodvojivi pojmovi od poretka društvene zajednice i države.
Citiraću na kraju Dejvida Lingtona bivšeg ministra pravde Ujedinjenog Kraljevstva koji kaže – vladavina prava i nezavisna sudstva su osnove naše demokratije leže u srcu našeg načina života, one su kamen temeljac naših sloboda i ja verujem da će ovaj zakon doprineti da idemo u tom pravcu.
Hvala vam puno.
Hvala.
Mi nećemo podržati amandman naše drage koleginice, iz prostog razloga jer smatramo da je predloženi Zakon o budžetu optimalan u datim okolnostima.
Ja mislim da bi trebali načelno da se složimo da je suvereno pravo svake vlade da donosi budžet na način na koji ona smatra i u skladu sa tim da podnosi političku odgovornost. Potpuno je u redu da opozicija kritikuje, pogotovo tu rashodnu stranu, ali kako biste mogli da planirate rashodnu stranu, morate da vodite računa o prihodnoj strani, pod broj jedan, i pod broj dva, morate da razumete kontekst u kom se zemlja nalazi.
Samo krajnje neobjektivan kritičar može da ne uvidi da je ova zemlja zaista ne samo tokom mandata prethodne Vlade, već prethodnih nekoliko vlada, zaista imala dobre ekonomske pokazatelje.
Moje pitanje je, naravno, za one koji kritikuju, da li mi imamo konstantno rast zadnjih 10 godina BDP-a, koji se kretao od tri, pa sve do 7,2%? Da li je tačno da je se naš BDP uvećao za 10 godina skoro duplo, da ćemo projektovani GDP imati u 2023. godini 68 milijardi? Je li to tačno ili nije?
Da li je tačno da je smanjena nezaposlenost sa otprilike oko 25% na ispod 10%, tačnije oko 9%? Da li je tačno da su konstantno rasle plate i penzije? To su fakti, gospodo.
Znači, krajnje neobjektivni da budete, krajnje kritični prema vlasti, domete ekonomskih performansi ove zemlje prosto ne možete da prenebregnete.
Da li je tačno da postoji inflacija? Da, ali isto tako je tačno da je 70% udela u toj inflaciji faktički uvezeno zbog monetarne ekspanzije koje su emitovale centralne vlade mnogih zemalja, pre svega ekonomski jakih zemalja, kada su prosto štampale novac i tako gurale inflaciju, zbog prekida u lancu snabdevanja, zbog nedostatka hrane, zbog energetskih šokova koje smo imali izazvanih što pandemijom, što ratom u Ukrajini. To je sve tačno.
Jesmo li mi sa socijalnog aspekta pokušali da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica? Pričam to iz ličnog iskustva, pet proizvoda, znači, osnovne životne namirnice, time štitili najugroženije slojeve stanovništva.
Ja se samo pitam šta bi neka druga vlast drugačije uradila ili bolje uradila od onoga što je radila ova Vlada? Zaista, krajnje iskreno i objektivno pitam. Da li je moglo drugačije na rashodnoj strani? Pa, da, naravno, naravno da je moglo, ali gledajte prihodnu stranu. I meni je zaista drago što će u budžetu biti izdvojena sredstva za brojne projekte koji se tiču kraja odakle ja dolazim. Mogao bih i ja, pa, kako bih rekao, nije budžet fontana želja. Moglo bi i to da se tako shvati.
Drago mi je da će biti nastavljeni infrastrukturni projekti u Sandžaku. Drago mi je da će budžet za kapitalne investicije biti, ako sam dobro zapamtio, negde oko 3,6 milijardi evra, jer u stvari ti javni kapitalni infrastrukturni projekti su jedan od najvećih generatora našeg rasta, sigurno jedan od najvećih generatora našeg rasta i ne verujem da će ovaj investicioni ciklus se ikada više ponoviti za narednih 20, 30, 50 godina. Ovo je istorijska šansa da mi uložimo novac u putnu infrastrukturu. On generiše taj rast, ali čini mi se generiše i preduzetništvo koje se snažno razvilo merama Vlade koje je oslobodilo deo privrede tj. opterećenje na privredu i to radi i ovom budžetu. Neoporezivi deo je povećan.
Ja vas molim da prosto vratimo stvari u okvir. Potpuno je legitimno da opozicija daje neke predloge kako bi na toj rashodnoj strani mogao novac da se troši, ali zaista mislim da treba krajnje objektivno da priznamo sebi da ova zemlja, čini mi se, u datim okolnostima, bar u ekonomskom aspektu, pokazuje zaista da ide u dobrom pravcu. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, budžet predstavlja jedan od najvažnijih političkih dokumenata koji donosi svaka zemlja i rebalans u manje-više istoj formi treba da nam da odgovor na ključne izazove koji se nalaze pred našom zemljom i meni se čini da ovaj rebalans budžeta pokušava da da odgovor na, u najmanju ruku, interesantna vremena.
Postoji jedna stara antička kletva koja kaže: dabogda živeo u interesantnim vremenima i mi nesumnjivo živimo u veoma interesantnim vremenima. Naravno, ne mislim da su u pitanju romantizovana vremena iz nekih zanimljivih avanturističkih romana koji će nam otvoriti neke perspektive i neke nove horizonte, već zaista mislim da su ovo jedna od najizazovnijih vremena koja su pred nama i pred kojim se našla ova generacija. Imamo rat u Evropi, imamo preoblikovanje geopolitičke scene sveta i sve to praćeno globalnim padom ekonomskog rasta, nedostatkom hrane, energenata na globalnom nivou.
Samo jedan podatak. Recimo, ove godine rast svetske ekonomije, čini mi se, predikcija da će biti oko 3,2%, a već naredne godine doći će do usporavanja i iznosiće rast negde oko 2,7%. Dakle, nalazimo se u vrlo izazovnim globalnim ekonomskim vremenima i čini mi se da se mi kao zemlja, kao i prethodne dve, tri godine više nego dobro snalazimo.
Podsetiću javnost da budžet nisu samo cifre i matematika. On pre svega govori o stanju jednog društva, ali govori i o perspektivama tog istog društva. Na kraju, krajeva, neko je to i pomenuo, govorio o nekim ljudima, govori o porodicama, o radnicima, govori na koji ćemo način mi da preživimo ovu zimu i na koji način ćemo da obezbedimo dalji rast. U tom kontekstu, ja mislim da je ovaj budžet i razvojni i socijalno odgovoran.
Da se vratim ponovo na kontekst kako smo se mi borili sa izazovima. Evo, malo ću se baviti matematikom. Mislim da nije loše. Prosto, ona je najbolji indikator naše ekonomije. Mi smo uspeli da zadržimo relativno visok privredni rast u ovoj godini koji je iznosio 4,1%. Uspeli smo da zadržimo rast direktnih stranih investicija koji je iznosio 1,4% ili 2,5 milijardi evra za prvih osam meseci. Stopa nezaposlenosti ove godine je pala za 2,2% i iznosi rekordnih 8,9%.
Takođe, od ovog meseca se povećavaju penzije za 9%. Najavljeno je u januaru 2023. godine dodatno povećanje od 12,1%. Minimalna zarada će porasti za 14,3%. Istovremeno, privreda će biti dodatno rasterećena sa povećanjem neoporezivog dela zarade i mislim da je to važna vest koju nam je ministar finansija saopštio. Mladima će biti isplaćena naknada, to jest pomoć od 5.000 dinara, koja će koštati državu oko 6 milijardi dinara.
Ono što je nama važno iz Socijaldemokratske partije Srbije je da će doći do izdvajanja od nekih 15 milijardi dinara za socijalno ugrožene kategorije stanovništva.
Takođe, dobra vest je da su prihodi u budžetu u ovoj godini veći za 12,7%. Znači, vrlo konzervativno je Ministarstvo finansija pravilo predikcije za ovu 2022. godinu i očekivano imamo rast prihoda.
Javni dug nam se nije povećao. Ostao je ispod Mastrihta i iznosi 53,7%. Ukupan BDP naše zemlje, znači ono što stvorimo mi, konačno će biti faktički dupliran u odnosu na period unazad deset godina. To je i gospodin Vesić pominjao. Znači, od 33,7 milijardi evra, koliko je bio 2012. godine, ako se ne varam, mi ćemo valjda uspeti da dođemo do nekih 60 milijardi. To je zaista sjajna vest.
Rebalansom je predviđeno da za kapitalne investicije bude namenjeno 500 milijardi dinara, što je 7,5% budžeta, što opet tri puta je veće izdvajanje za kapitalne investicije i to je, u stvari, ta razvojna komponenta ovog budžeta.
Ono što me posebno raduje je oblast turizma gde smo mi kao partija kandidovali jednog mladog, vrlo perspektivnog ministra, gospodina Huseina Memića, koji zaista ima dosta entuzijazma da to uradi. Ja ću napomenuti da je do sada kroz vaučere država investirala, jer je to investicija, 4,3 milijarde dinara i želim da se samo tu zadržim koliko je turizam važan. On multiplikuje efekte u privredi. Zašto multiplikuje? Zato što pored direktne dobiti koju vi dobijate od turizma, vi faktički zapošljavate domaću tu lokalnu radnu snagu, što nije zanemarljivo. Vi podižete nivo turističke infrastrukture, što takođe nije zanemarljivo. Vi multiplikujete zato što podižete agregatnu tražnju kroz razne sektore, ugostiteljstvo, trgovinu itd. jer dolaze ljudi i moraju da troše novac negde i čini mi se, nešto što takođe nije manje važno, podižete nivo socijalnog kapitala. Tu su ljudi uslužni, ljubazni itd. tako da je turizam zaista naša razvojna šansa.
Koji su razlozi za sve ovo? Evo, neću imati vremena, jer je ovo neki teorijski deo koji sam želeo da ispričam, želim samo da ispričam nešto što mi je jako važno iz kraja odakle ja dolazim. U poslednje tri godine u tri sandžačke opštine, Tutin, Sjenica i Novi Pazar, je više urađeno infrastrukture putne, nego od 1979. do 2019. godine. Da ne pominjem da se gradi klinički centar u Novom Pazaru, da se gradi brza saobraćajnica Pazar – Kraljevo, da je urađen put Tutin – Novi Pazar, kao jedna, verujte, nasušna potreba tih ljudi, ali da ne bih ovo sve nabrajao, nekoliko puta je ponavljano, mislim da je važno da moramo da disperziramo investicije i razvoj u infrastrukture u manje razvijene krajeve naše zemlje.
Nama ljudi i dalje odlaze. Mi moramo da stvorimo perspektivu u tim pasivnim krajevima. Molim vas, evo, zaista mi nije teško da molim vas, ministre, da dovedemo jednog velikog, ozbiljnog investitora u moj kraj, da dovedemo u Novi Pazar, Tutin ili Sjenicu jednog velikog, ozbiljnog, konjukturnog, visoko profitabilnog sa ozbiljnom tehnologijom, sa solidnim platama, jer je to jedina šansa da tu ljudi ostanu. Evo, ja vas molim da radimo na tome. Zajednički da radimo, kao što smo uradili i u mom rodnom Priboju. Kroz slobodnu zonu smo za manje od dve godine doveli osam investitora. Tu radi preko 700, 800 ljudi u slobodnoj zoni. Posle 40 godina je otvorena prva grinfild fabrika u Priboju. Znači, ljudi, to je u stvari ono što zanima te ljude.
Molim vas da se manemo politikanstva. Idu nam zaista turobna vremena. Dajte da ulažemo više u infrastrukturu, dajte da širimo tu jednu pozitivnu energiju među ljudima, da se manemo praznih priča. Prosto, putevi povezuju ljude, putevi povezuju narode, putevi povezuju dobre ljude. Mi treba da, naravno, gradimo puteve prema Beogradu, ali treba i prema Sarajevu, da povežemo Bošnjake sa Bošnjacima, Srbe sa Srbima, Bošnjake i Srbe. To je ona politika koja može doneti zaista prosperitet svima, pogotovo ljudima, kažem vam, u tim pasivnim krajevima koji zaista, moram to reći, osećaju zaista jednu pravu patriotsku privrženost. Zaista, ja vidim da se u zadnjih nekoliko godina posvećuje intenzivno pažnja tim krajevima. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu pravde Republike Srbije – da li će i kada ući u proceduru izmene zakona ili doneti novi zakon koji reguliše prava porodica civilnih žrtava rata?
Naime, podsetiću vas da u subotu 22. oktobra se navršava tačno 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti u mestu Sjeverin kod Priboja. Tu otmicu i ubistvo su počinili pripadnici paravojne formacije osvetnici. Radi javnosti podsetiću da je tog dana 22. oktobra 1992. godine na mostu na reci Lim u mestu Mioče u BiH autobus užičkog preduzeća prevozio putnike. Između ostalih u njemu su bili i pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice. Svih 16 bošnjaka je tada izvedeno iz autobusa i vojnim kamionima odvezeno u pravcu Višegrada gde su ih brutalno pretukli i likvidirali na obali reke Drine. Nakon toga, o tim ljudima se ništa ne zna do dan danas. Dakle, nisu pronađeni posmrtni ostaci, podvlačim građana Republike Srbije. Mogu konstatovati da je delimično na neki način pravda zadovoljena, jer je 2005. godine Okružni sud u Beogradu osudio četvoricu pripadnika jedinice Osvetnici na višegodišnje kazne zatvora i podvlačim, tada je pravda delimično zadovoljena.
Pozitivan korak koji je učinjen u pravcu satisfakcije za porodice žrtava ovog gnusnog zločina učinila je lokalna samouprava opštine Priboj, kada je pomogla izgradnju spomen obeležja koji je otkriven 2015. godine u mestu Sjeverin. Od tada se u tom mestu svake godine obeležava ovaj brutalni zločin.
Ono što je ostalo kao problem za porodice žrtava ovog zločina jeste izostanak nekog vida satisfakcije koji bi država Srbija trebala svojim građanima, porodicama žrtava ovog zločina da nadomesti.
Naime, podsetiću vas da su porodice pokušale tužbom protiv Republike Srbije, pozivajući se na zakon koji reguliše prava civilnih žrtava rata, da na neki način zatraže finansijsku podršku ili obeštećenje za gubitak svojih članova porodica. Međutim, sud je doneo negativnu presudu, a nakon toga porodice su se žalile i Evropskom sudu za ljudska prava, u februaru 2019. godine, koji je odbio da razmatra sa obrazloženjem da Srbija u tom momentu nije ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podvlačim još jednom, moje pitanje je da li će i kada Ministarstvo pravde, ili bilo koja druga institucija koja je nadležna za ovu materiju, a cenim da je to Ministarstvo pravde, doneti novi zakon ili izmeniti postojeći zakon koji bi na jedan ljudski način prosto pokušao da porodice koje su izgubile najbliže na neki način obešteti?
Podvlačim da su ti ljudi koji su tada oteti i brutalno ubijeni bili državljani Republike Srbije. Oni su krenuli to jutro na posao i ničim, ali apsolutno ničim nisu imali odgovornost ili krivicu za to što im se desilo. Hvala.
(Beograd, 05.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| v.d. pomoćnika ministra | Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija | Republika | Mesečno | 152698.00 | RSD | 30.12.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 02.08.2022 - |