Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom govoru osvrnuti na Predlog zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima.
14/1 MT/IR 12.10 – 12.20
Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo je jedan od najhumanijih i najznačajnijih predloga zakona u ovom sazivu, jer prvi put se sistemski tretira i uređuje oblast socijalne zaštite koje je do sada bila gotovo nevidljiva i sistemski neprepoznata.
Ovde je reč o potpuno novom pravu i podršci ljudima koje su životne okolnosti predodredile da se bave jednim od najzahtevnijih i najplemenitijih poslova, o podršci onima koji su godinama sami nosili teret brige o bolesnoj deci ili drugim članovima porodice.
Posmatrajući predlog ovog zakona dolazimo do zaključka da se on ne odnosi samo na, kako je i ministarka rekla, tekst, članove, stavove i procedure, već, pre svega, na ljude i njihove svakodnevne živote. Na porodice, koje 24 sata dnevno bez slobodnog dana, praznika, bez odmora brinu o svojim najbližima. Zato je ovaj zakon veliki iskorak u pravcu humanijeg i pravednijeg društva i kroz njegove odredbe donosimo rešenje koje je pre svega ljudsko, jer ovi ljudi više neće biti nevidljivi za sistem.
Država po prvi put zakonski prepoznaje i reguliše pojam roditelja-negovatelja, kao posebnu kategoriju u društvu i obezbeđuje siguran izvor prihoda za porodice koje zbog dvadestčetvoročasovne brige i nege nisu bile u situaciji da se angažuju na nekim drugim poslovima koji bi im omogućili sigurnu zaradu.
Pored zagarantovanih prihoda koji će se svake godine usklađivati sa rastom prosečne zarade brojni su benefiti ovog zakona. Roditelj-negovatelj imaće redovno zdravstveno osiguranje, kao i priznati radni staž, čime mu se garantuje pravo na starosnu penziju sa navršenih 65 godina života.
Porodice će, iako dobijaju ovu naknadu, moći da zadrže i pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, a deca i dalje mogu zadržati usluge podrške, kao što su lični pratilac, personalni asistent, dnevni boravak.
Predlaganjem jednog ovakvog zakona država je odgovorila na zahteve brojnih udruženja koja su godinama tražila da se zakonski uredi ova oblast i pristupi sistemskom rešavanju problema sa kojima se suočava ne mali broj porodica u Srbiji.
Možda ovaj predlog zakona nije savršen, kao što nijedan zakon to nije, ali je svakako istorijski iskorak u popravljanju položaja roditelja-negovatelja i negovatelja osoba kojima je neophodna stalna nega i pomoć.
U fazi kada tek postavljamo temelje za rešavanje jednog složenog i nagomilanog problema, kao što je celodnevna, a neretko doživotna briga o bolesnom članu porodice, postojeći Predlog zakona rešava najvažnije socio-ekonomske probleme, koje posebno pogađaju ovu kategoriju društva.
Zato ovaj predlog zakona treba posmatrati kao odličnu osnovu na kojoj u budućnosti, kroz njegovo unapređenje, možemo da gradimo još bolja i kvalitetnija rešenja.
I nije ovo jedini zakon koji smo doneli, a koji pokazuje da država Srbija brine o svakom svom građaninu, o svakom pojedincu u porodici. Spomenuću Zakon o Alimentacionom fondu kojim štitimo samohrane roditelje, Zakon o povoljnim kreditima za mlade za kupovinu prve nekretnine, zakon koji omogućava majkama do 20.000 evra bespovratne pomoći za kupovinu krova nad glavom i da ne nabrajam dalje.
U javnosti i ovde u skupštinskoj sali mogli smo čuti i određene primedbe na predloženo zakonsko rešenje koje je danas pred nama.
Niko ovde ne tvrdi da će ponuđeni zakon dati odgovore na sva pitanja, jer kao što reče veliki Meša Selimović: „život je širi od svakog propisa“, ali ćemo mi koji budemo glasali za ovaj predlog zakona napraviti prvi odlučan i suštinski korak kojim se unapređuje ova oblast socijalne zaštite.
14/2 MT/IR
Treba imati u vidu da svaki odgovoran zakonodavni proces podrazumeva da se propisi unapređuju u skladu sa iskustvima iz njihove primene. Ovaj zakon postavlja čvrst temelj i otvara prostor da u daljem dijalogu sa roditeljima-negovateljima, stručnom javnošću i udruženjima nastavimo da radimo na njegovom unapređenju i da ga dorađujemo i razvijamo.
Gledajući zemlju u okruženju i neke zemlje članice EU vidimo da ne postoji jedinstven evropski model ovog zakona. Iste su vrednosti, ali i različita nacionalna rešenja. Osnovni princip koji je svuda zastupljen je da društvo i država, odnosno sistem prepoznaje i podržava roditelje-negovatelje i negovatelje koji svakodnevno brinu o bolesnim članovima porodice. Razlike su u načinu ostvarivanja prava, obimu podrške i uslovima za njihovo korišćenje.
Ono što ja vidim iz Predloga ovog zakona je da je naš cilj bio da na osnovu zajedničkih evropskih vrednosti i dobrih praksi donesemo model koji je održiv, primenljiv, u skladu sa našim ekonomskim mogućnosti i u najboljem interesu onih na koje se ovaj zakon direktno odnosi. Zato ovaj zakon ne treba posmatrati samo kroz odredbe koje ga definišu, već kao odgovor države na okolnosti i stvarne životne probleme ljudi koji svakoga dana žive svoju brigu.
Smatram da bi ovakav Predlog trebalo da dobije najširu, ako ne i punu podršku narodnih poslanika jer se odnosi na ljude koji tu podršku s pravom očekuju jer je najviše i zaslužuju. Tim ljudima ovaj zakon treba da bude oslonac, da im omogući sigurnost da nastave svoju borbu.
Hvala.
Hvala predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, mi na dnevnom redu ove sednice imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Rumunijom u oblasti prevencije ograničavanja i ublažavanja katastrofa.
Najpre želim da kažem zašto su važni ovakvi međunarodni sporazumi i zašto ih ne treba posmatrati samo kao zakonske akte već kakva je njihova primena u praksi i šta građani direktno imaju od njih.
Važno je razumeti da međunarodni sporazumi ne koriste samo državama, već se direktno održavaju i utiču na živote ljudi, bilo da se radi o njihovoj bezbednosti, zaštiti prava, olakšavanju putovanja, pravnoj sigurnosti više radnih mesta.
Kada je reč ovom konkretnom sporazumu između Srbije i Rumunije, a koji se odnosi na zaštitu od katastrofa, on je pre svega značajan zbog toga što jedna zemlja često nema dovoljno kapaciteta da sama reaguje u slučaju velikih katastrofa.
22/1 VS/CG 13.35 – 13.45
Ovo naročito treba imati u vidu budući da Srbija i Rumunija imaju gotovo 300 km dugu granicu tokom reke Dunav što svakako povećava rizik od zajedničkih katastrofa kao što su poplave, požari, zagađenje, ekološki incidenti.
Ovaj sporazum donosimo, pre svega, u cilju spasavanja ljudskih života, zaštite javnog zdravlja, očuvanja prirode. Praktično, to znači da na zahtev Rumunije Srbija prihvata obavezu da uputi spasilačke timove, opremu i svaki drugi vid pomoći i obrnuto ta ista obaveza važi i za Rumuniju, što je važno u takvih hitnim situacijama ovakvi sporazumi olakšavaju prelazak granice, kao i samo pružanje pomoći na teritoriji susedne zemlje.
Ono što je karakteristično za ovaj sporazum i po čemu se razlikuje od nekih drugih je što se on ne tiče samo reagovanja nakon što se nesreća desi, već predviđa mere da do nje ne dođe, odnosno načine na koji se katastrofe mogu sprečiti.
Kako stoji u samom imenu zakona on apostrofira i prevenciju, odnosno razmenu blagovremenih upozorenja na opasnost, formiranje timova i njihove zajedničke obuke kako da na najbolji i najefikasniji način spreče i umanje moguće katastrofe ili kako da se ublaži njihov uticaj u koliko do njih eventualno dođe.
Srbija se ovim sporazumom obavezuje da sa Rumunijom razmenjuje podatke o mogućim rizicima, informacije ukoliko dođe do katastrofe jer brze informacije daju više vremena da se reaguje, a samim tim i umanje posledice štete.
Prednost ovog sporazuma je što saradnja sa Rumunijom kao članicom EU daje našoj zemlji mogućnost da u skladu sa evropskim standardima dodatno unapredi i uskladi svoje postupanje u oblasti civilne zaštite, ali isto tako to je dobar osnov za učešće Srbije u zajedničkim projektima i evropskim fondovima. Sporazum je u potpunosti usklađen sa standardima EU u oblasti civilne zaštite, što može predstavljati važan signal u procesu evropskih integracija.
Pred nama je danas i zaključak Narodne skupštine povodom izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu o kome je govorila i koleginica Kovač. Ovaj akt nije samo formalnost, niti tehnički odgovor na godišnji izveštaj Evropske komisije, nije samo politička poruka, već on pokazuje preuzimanje odgovornosti kako prema građanima Srbije tako i prema našim evropskim partnerima.
Narodna skupština ovim zaključkom potvrđuje da prepoznaje nalaze i preporuke Evropske komisije da proces evropskih integracija ostaje strateško opredeljenje Republike Srbije. U samom sedištu tog procesa nalaze se reforme, ali reforme nisu i ne smeju biti cilj same po sebi, već preduslov za funkcionalnu državu, jače institucije, kao i veće poverenje građana u sistem.
Ovim zaključkom Narodna skupština daje jasnu političku podršku Vladi Republike Srbije u vođenju i koordinaciji pregovora o pristupanju EU ali istovremeno naglašava da reformski proces mora biti vođen u interesu građana. Posebno je važno što se u ovom dokumentu ističe da je ubrzanje pregovaračkog procesa neophodna jasna i artikulisana politička volja.
Evropske integracije nisu isključivo tehničko pitanje pregovaračkih poglavlja i klastera. One su i pitanje političkog izbora, javnog diskursa i spremnosti da se evropske vrednosti dosledno zastupaju u svakodnevnom radu institucija. Zato se u zaključku naglašava potreba za izgradnjom šireg političkog i društvenog konsenzusa o značaju članstva u EU i koristi i ako taj proces donosi za dugoročni ekonomski razvoj i stabilnost Srbije.
U tom kontekstu Narodna skupština ovim zaključkom pozdravlja ocenu Evropske komisije u vezi sa Klasterom tri. Izražava očekivanje da će države članice EU u što skorije vreme doneti odluku o njegovom otvaranju.
22/2 VS/CG
Time se jasno poručuje da Srbija očekuje da se napredak koji je prepoznat u izveštaju potvrdi i konkretnim koracima u pregovaračkom procesu.
Narodna skupština takođe pokazuje i potvrđuje spremnost da unapredi sopstvenu ulogu u procesu evropskih integracija kroz jačanje parlamentarne prakse, transparentnost rada i nastavkom i osnaživanjem saradnje sa evropskim parlamentom i nacionalnim parlamentima država članica EU. Uloga parlamenta tokom procesa pristupanja ostaje ključna za jačanje demokratske kontrole i poverenja javnosti.
Na kraju ovim zaključkom se jasno potvrđuje da EU ostaje najvažniji strateški politički i ekonomski partner Republike Srbije. Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da stalni i koordinisani rad svih nadležnih institucija na sprovođenju preporuka Evropske komisije uz otvorenu i transparentnu komunikaciju sa građanima predstavlja ne samo međunarodnu obavezu već i interes Srbije i interes svih građana.
Zato ovaj zaključak treba posmatrati kao obavezu da preporuke ne ostanu zapisane u dokumentima, već pretočene u konkretne politike, reforme i rezultate koje građani mogu da prepoznaju u svakodnevnom životu. U raspravama o mogućnosti evropskih integracija, vredi napomenuti i ideju zajedničkog ulaska država regiona u EU o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i to možda nije zvanična politika EU, ali jeste politička ideja koja zaslužuje ozbiljnu analizu. Treba poći od činjenice da bez obzira na razlike među državama, naš region, region zapadnog Balkana, funkcioniše velikim delom kao povezan politički i ekonomski prostor, ne samo što su države ovog regiona istorijske i prirodno upućene na saradnju, već i kroz brojne inicijatijve poput inicijative otvoreni Balkan, i kroz trgovinske sporazume poput CEFTE. U pojedinim državama regiona individualni tempo integracija u kome jedni napreduju a drugi stagniraju, ne vodi stabilnosti već produbljuje podele, stvara osećaj periferije i podstiče regionalna rivalstva.
Budući da je proces proširenja tokom godina izgubio jasne vremenske odrednice, da su kriterijumi postojali složeniji, i rokovi neodređeniji, tako su i poruke iz Brisela, često neujednačene. U takvom ambijentu ideja zajedničkog pristupanja predstavlja šansu da se obnovi poverenje u evropsku perspektivu, i pošalje jasna politička poruka da zapadni balkan ima svoje mesto u EU, i nadajmo se da će to prepoznati i ključna tela u EU, koja odlučuju o prijemu novih članica. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde odlučujemo o nizu različitih sporazuma i zajmova za projekte koji su od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života građana, kao što su unapređenje kvaliteta vazduha, modernizacija poreske administracije, reforma energetskog sektora i izgradnja pruge Niš-Dimitrovgrad.
Takođe, Skupština će verifikovati i niz bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti inovacija, sudskoj pomoći, ekonomskoj saradnji, kontrolni graničnih prelaza. Svi ovi sporazumi su rezultat proaktivne jasno profilisane spoljne politike gde Srbija uspešno balansira sa različitim velikim silama, stavljajući uvek sopstvene interese na prvo mesto.
Da nije uspešne spoljne politike i saradnje pre svega sa zemljama članicama Evropske unije, što je i strateško opredeljenje Srbije, mi danas ne bismo imali brojne moderne fabrike koje zapošljavaju ogroman broj ljudi i značajno doprinose BDP-u naše zemlje, ne bismo imali savremene auto-puteve, brze saobraćajnice, moderne pruge, bolnice, rast industrije, izvoz, zapošljavanje.
Jačanje trgovinskih odnosa sa velikim partnerima, npr. saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, dobija na sve većoj važnosti i mi sa Kinom imamo ugovore o slobodnoj trgovini, kao i različite vrste dogovora u vezi sa investicijama.
Pored velikih sila, Srbiji su važni i ekonomski partneri iz zemalja u kojima postoji mogućnost saradnje u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetske bezbednosti i tu vrstu saradnje mi upravo vidimo i kroz sporazume koji su na dnevnom redu ove sednice.
Uzimajući u obzir celokupnu situaciju u svetu, gde su geopolitičke napetosti sve veće, oslanjanje samo na jedan region uvek može da bude rizično. Zato je pre svega važno graditi i održavati dobre odnose sa što većim brojem zemalja, što Srbija upravo čini, a svedoci smo da je samo u poslednjih mesec dana predsednik Republike posetio Narodnu Republiku Kinu, Japan, Ameriku, Kopenhagen, gde je sa svetskim i evropskim liderima razgovarao o važnim ekonomskim i političkim temama.
Juče je u Beogradu boravila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je Srbiji ponudila podršku reformama, kao i pomoć Evropske unije u rešavanju energetske krize, povezivanjem Srbije sa energetskim tržištem Evropske unije. Ona je pozvala Srbiju da se pridruži zajedničkom mehanizmu Evropske unije za nabavku gasa.
Velika vest je i to što je Evropska unija omogućila Srbiji više od sto miliona evra novih investicija, što je još jedna potvrda da Evropa vidi Srbiju kao značajnog partnera na Balkanu. Potpuno je jasno da je za razvoj i napredak zemlje bitna saradnja sa velikim silama, ali isto tako podjednako je važno insistirati na regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima.
Kao primer odlične saradnje i dobrosusedskih odnosa imamo Mađarsku, koja je dan nakon uvođenja sankcija NIS-u najavila da će najveća mađarska naftna kompanija MOL povećati obim isporuke nafte Srbiji.
Građani Srbije nedavno su svedočili i otvaranju deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno do granice sa Mađarskom. Sada ostaje da mađarska strana završi svoju deonicu do, kako je najavljeno, proleća iduće godine, što će Srbiju železnicom povezati sa zapadnom Evropom i dalekim istokom. Ova pruga je rezultat uspešne međunarodne saradnje i predstavlja primer usaglašavanja inicijative „Pojas i put“ sa Razvojnom strategijom Republike Srbije.
I to nije kraj. Srbija sada radi i na tome da obezbedi dovoljno novca za izgradnju i rekonstrukciju više pruga, odnosno mreža železnice na širokoj teritoriji.
Mi danas na dnevnom redu imamo Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Najvažniji element ovog ugovora je finansiranje nastavka projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, koji je deo međunarodnog koridora 10 i ključna veza Srbije za Bugarskom, Turskom i dalje sa Bliskim Istokom.
Ovaj projekat predviđa modernizaciju postojeće pruge Sićevo-Dimitrovgrad, izgradnju severne obilaznice oko Niša, elektrifikaciju i signalizaciju cele trase, čime će se omogućiti brži, bezbedniji i efikasniji putnički i teretni saobraćaj.
Ovaj ugovor je važan nastavak razvoja železnice, jer omogućava sredstva za izgradnju i završetak jednog od najznačajnijih i strateški najvažnijih infrastrukturnih projekata u južnoj Srbiji. Modernizacija će povećati brzinu vozova na 80 do 160 kilometara na sat, povećaće nosivost i kapacitet pruge i izgradnja obilaznice oko Niša rasteretiće gradski saobraćaj i povećati bezbednost.
Time se stvaraju uslovi za brži transport robe i ljudi, bolje povezivanje sa evropskom mrežom, sa državama u regionu i veći obim međunarodne trgovine. Osim otvaranja radnih mesta tokom same izgradnje, ova pruga značiće i privlačenje novih investicija i jačanje logističkog i industrijskog potencijala juga Srbije, a kao deo evropskog transportnog koridora, ovaj projekat jača poziciju Srbije kao tranzitne zemlje, povećava konkurentnost domaće privrede i doprinosi održivom ekonomskom rastu.
Zato će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Mi ovde danas imamo još jedan važan sporazum, a to je sporazum između Republike Srbije i EU o učešću Srbije u programu jedinstvenog tržišta Evropske unije, što predstavlja i jedan od značajnih koraka u produbljivanju ekonomske saradnje Srbije i EU. Reč je o programu koji je usmeren na unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Evropske unije, jačanje konkurentnosti preduzeća za zaštitu potrošača, sigurnost hrane i razvoj statistike.
Za zemlje kandidate za članstvo poput Srbije, ovaj program je prilika da postepeno integrišu u jedinstveno tržište i prilagode svoj privredni sistem standardima Evropske unije. Učešćem u ovom programu Srbija dobija status pridružene zemlje što znači da domaća pravna i fizička lica mogu ravnopravno učestvovati u pozivima i konkursima EU pod istim uslovima kao i subjekti iz država članica.
Značaj ovog sporazuma ogleda se u tome da se odnosi na sektor malih i srednjih preduzeća koji čini više od 95% ukupne privredne aktivnosti u Srbiji. Program tim preduzećima omogućava pristup evropskim fondovima, partnerskim mrežama i znanju, što će direktno uticati na povećanje njihove konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti.
Važno je da i u okviru ovog stuba predviđeno je finansiranje za evropsku mrežu preduzetništva koja u Srbiji funkcioniše od 2008. godine. Ova mreža povezuje srpske kompanije sa partnerima širom Evrope, omogućava im pristup novim tržištima, savetima o finansiranju i tehnološkim inovacijama, kao i podršku procesima digitalizacije i zelene transformacije. Zahvaljujući ovom programu srpska preduzeća dobijaju priliku da se pozicioniraju na evropskom i svetskom tržištu, čime se povećava njihova sposobnost da se prilagode globalnim ekonomskim izazovima.
Olakšavajuća okolnost je jučerašnja najava šefice Evropske komisije da EU u okviru plana rasta za Zapadni Balkan radi i na integraciji Srbije u jedinstveno područje plaćanja u evrima, što će transfer novca između Srbije i EU učiniti bržim, bezbednijim i znatno jeftinijim.
Sa stanovišta ekonomskog razvoja ovaj Sporazum donosi više koristi. Od podsticanja i razvoja, odnosno modernizacije, naročito malih i srednjih preduzeća, što doprinosi unapređenju konkurentnosti srpske privrede i omogućava direktan pristup evropskim tržištima i partnerskim mrežama.
Finansijski doprinos Srbije ovom programu iznosi oko 135 miliona dinara za period od 2021. do 2025. godine, ali sva očekivanja i prognoze su da će kroz realizovane projekte Srbija imati korist koja višestruko prevazilazi uložena sredstva u ovaj program.
Na dnevnom redu je i Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
U trenutku kada ovde u Skupštini govorimo o ovom zakonu, u gradovima u Srbiji počinje grejna sezona. Iako je u prethodnim godinama veliki broj toplana prešao sa mazuta na gas, čime je značajno smanjena emisija štetnih gasova i čestica, grejna sezona je period zagađenja vazduha čemu umnogome doprinose preostale kotlarnice na mazut, kao i veliki broj individualnih ložišta.
Odgovorna vlast treba primerom da pokaže odgovornost i pred nama je sporazum koji će osigurati sredstva za program koji za cilj ima zamenu brojnih preostalih kotlarnica na mazut i ugalj koje funkcionišu pri javnim preduzećima i ustanovama. Reč je o Ugovoru, o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji predstavlja važan korak u sprovođenju projekta unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, vrednog 50 miliona evra.
Sredstva iz ovog zajma namenjena su gašenju i uklanjanju zastarelih i ekološki štetnih kotlarnica, koja koriste fosilna goriva, kao što su ugalj i mazut i njihovoj zameni, modernim, održivim sistemima grejanja.
Projekat predviđa ulaganja u toplotne pumpe, sisteme na biomasu, korišćenje industrijske otpadne toplote, kao i priključivanje na mreže daljinskog grejanja ili gasovode, gde god je to moguće.
Na ovaj način doći će do smanjenja emisije ugljendioksida i drugih štetnih gasova, što će značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u urbanim sredinama i gradovima poput Beograda, Niša, Valjeva, Zaječara, Novog Pazara, Smedereva. Ovo će bez sumnje umnogome povećati kvalitet života velikog broja ljudi u nekim od najvećih gradova u Srbiji.
Takođe, važno je napomenuti da će realizacijom ovog projekta dođi do smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva čime će se povećati energetska nezavisnost naše zemlje. Pored ekološkog unapređenja veća efikasnost novih sistema omogućiće i značajne ekonomske uštede.
Ovaj sporazum i prateći programi imaju višestruki značaj za Srbiju, jer će njihovo sprovođenje doprineti unapređenju životne sredine, energetskoj tranziciji i održivom razvoju potvrđujući opredeljenost Srbije ka zelenoj, ali ekonomskoj odgovornoj politici.
Poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržaće ove i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 01.08.2022 - |