JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Jasmina Karanac je bila narodna poslanica dva puta do sada, u 11. sazivu, od 2016. do 2020, kao i u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 11. sazivu bila je predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, članica Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenica člana Odbora za prava deteta.

U 12. sazivu bila članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za zaštitu životne sredine.

Tokom 12. saziva u plenumu se obratila ukupno 44 puta, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije je učestvovala jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja 4 puta.
Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 678 sati, i učestvovala u glasanju o 393 akta, od čega je za 392 glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 57. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije. Članica je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za zaštitu životne sredine.

BIOGRAFIJA

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Na teviziji Čačak radila je pet godina u informativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autorka političke emisije TV Parlament, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Godine 2000. na poziv uredništva TV B92 prešla je u Beograd gde je radila kao reporterka i urednica u informativnom programu do 2006. godine. Iste godine pridružila se redakciji informativnog programa Prve srpske televizije.

Autorka je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića.
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 07:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakone koji se tiču javnih medijskih servisa, odnosno načina njihovih finansiranja.

Dva osnovna načina finansiranja javnih medijskih servisa svuda u svetu su od naplate takse i iz državne kase. Idealno bi bilo kada bi se javni servisi finansirali sredstvima obezbeđenim od naplate takse, ali to uglavnom nije moguće.

Imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju i da bi podizanje takse bio dodatni teret na račun građana sa jedne strane, a polazeći od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, mi iz SDPS mislimo i slažemo se sa predlagačem ovog zakona da je najcelishodnije i najbolje rešenje da se medijski javni servis Radio televizija Vojvodina i u narednoj 2023. godini finansira delimično od naplate takse, a delimično iz budžeta Republike Srbije.

Važno je zbog građana napomenuti da se ovim izmenama i dopunama zakona ne menja visina takse za javni medijski servis i da ona ostaje 299 dinara mesečno, kao i do sada, odnosno oko 2,5 evra. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj taksa za javni medijski servis iznosi čak 10,5 evra. I ovde je više nego očigledno da se radi o nedovoljnim sredstvima i da se novcem prikupljenim od taksi ne mogu pokriti svi troškovi za poslovanje javnih servisa.

Za razliku od komercijalnih medija koji sami sebe finansiraju, te su stoga logično je i orjentisani ka zaradi, javni medijski servisi imaju posebnu ulogu u informisanju javnosti i njihova dužnost je da obezbede visok kvalitet medijskih usluga, da imaju raznovrsan i pre svega kvalitetan informativni program, da neguju kulturu dijaloga, da obezbede da se čuju različiti stavovi i ideje, da unapređuju obrazovne programe, kulturne, da u svoj sadržaj uvrste i omladinske programe, da imaju više programa za manjine i da se tiču svih društvenih grupa, da u svojim programima poštuju osnovna ljudska prava.

Dakle, spisak obaveza javnih medijskih servisa je dugačak, ali jednom rečju, zadatak medijskog javnog servisa je da ostvaruje javni interes, odnosno da obezbedi istinito i nepristrasno informisanje građana.

Da bi mogli u potpunosti da odgovore zadatku, a imajući u vidu da jednim delom moraju da se finansiraju iz budžeta, to nikako ne sme da znači da Vlada može i sme da utiče na rad i uređivačku politiku javnih medijskih servisa.

Svakako, oba načina finansiranja imaju i svoje prednosti i nedostatke. Loša strana finansiranja isključivo od taksi je to što je taj iznos simboličan, ali je sa druge strane siguran i na način prikupljanja tih sredstava uz račun za električnu energiju obezbeđuje visok procenat naplate.

Medijski stručnjaci u raznim analizama često ističu da budžetsko finansiranje može da se tumači kao moćna poluga vlasti, ali je, moramo se složiti, velika prednost takvog načina finansiranja, stabilnost, jer zaposleni u javnim medijskim servisima treba da dobiju platu za svoj rad.

Kada ne bi bilo finansiranja iz budžeta, većina medijskih javnih servisa jednostavno ne bi moglo da preživi, a to ne bi bilo dobro za jedno demokratsko društvo. Osnovi i principi na kojima počiva javni medijski servis trebalo bi da budu – istinito, nepristrasno i blagovremeno izveštavanje, kao i nezavisna uređivačka politika.

Uostalom, i u Zakonu o javnim medijskim servisima u članu 4. pored ostalog se navodi da se rad javnog medijskog servisa zasniva na načelu nezavisnosti uređivačke politike, kao i na načelu nezavisnosti od izvora finansiranja. S toga, i medijski javni servis i njihovi finansijeri treba da se rukovode ovim načelom, odnosno da poštuju Zakon o medijskim javnim servisima.

Medijski javni servisi moraju da ulože više napora u jačanje poverenja građana u medijske javne servise, da komuniciraju sa građanima i da se prilagođavaju novim trendovima.

Uz možda neke zamerke koje bi se mogle pripisati našim javnim servisima RTS i RTV, smatram da su oni ipak po svom sadržaju i kvalitetu visoko na lestvici i među najboljim medijima u Srbiji.

Podsetiću da smo mi budžetom za 2023. godinu predvideli sredstva za finansiranje RTV, te s toga smatram da ne postoji ni jedan razlog da to ne potvrdimo i na ovoj sednici.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj predlog, kao i zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja o budžetu, želim da istaknem jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je budžet u Skupštinu stigao na vreme, odnosno, da je ispoštovan budžetski kalendar.

Analizirajući predlog budžeta vidimo da je njegov osnovni cilj da se ublaže posledice energetske krize, da se sačuva privredni rast i razvoj i da se očuva socijalna sigurnost. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati ovaj predlog.

Budžet za 2023. godinu je optimalan. On je u skladu sa prioritetima Vlade Srbije. Kada to kažem mislim na projektovana sredstva u državnoj kasi koja omogućavaju da Vlada nastavi sa svim započetim projektima i da započne neke nove.

Budući da su za nama tri teške krizne godine, a čeka nas takođe neizvestan period u osnovi ovog budžeta je očuvanje životnog standarda, nastavak investicija i rešavanje energetske situacije.

Budžetski prihodi planirani za 2023. godinu iznose 15,8 milijardi evra, što je za 7,8% više u odnosu na budžet za 2022. godinu i to je pokazatelj stabilne ekonomije, odnosno otpornosti naše ekonomije na globalnu krizu.

Ovaj budžet smanjuje deficit sa 3,9% BDP koliko je iznosio u ovoj godini, na 3,3%, i on je prihvativ ako uzmemo u obzir činjenicu da je država planirala 1,2 milijardu evra za intervencije u energetskom sektoru, odnosno obezbeđivanje dovoljne količine gasa i struje za privredu i domaćinstva.

Ako se pažljivo analizira možemo uočiti da su i prihodi i rashodi konzervativno planirani, odnosno da ima osnova za uštede, tj. smanjenje budžetskog deficita tokom godine.

Jedan od stubova budžeta je kako je i ministar finansija rekao – ulaganje u javne investicije. Kao član Odbora za infrastrukturu moram da izrazim zadovoljstvo što je ovim budžetom za te namene planirano više od četiri milijarde evra.

Ta sredstva opredeljena su za nastavak izgradnje auto-puteva, pruge od Novog Sada do Mađarske, izgradnju kliničkih centara ali i ulaganje u zaštitu životne sredine kroz izgradnju komunalne infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže, kao i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Takođe, sa ovog razdela predviđena su ulaganja i u nauku, odnosno izgradnju novih i proširenje postojećih naučno-tehnoloških parkova. Ulaganje u javne investicije podržao je i Fiskalni savet koji je rekao da je izgradnja infrastrukture glavna poluga za pokretanje privrednog rasta.

Ono što je nama iz Socijaldemokratske partije Srbije važno i što se podudara sa jednom od naših temeljnih vrednosti je da je predloženi budžet, pre svega socijalno odgovoran i da kroz brigu za životni standard predstavlja politiku uvažavanja potrebe građana.

Budžetom je jasno iskazana podrška u oblasti socijalne zaštite i ona se ogleda kroz planirana sredstva u iznosu od 3,6 milijardi evra, što je više od 20% od ukupno planiranih rashoda u budžetu.

Iz ovih sredstava finansiraće se povećanje penzija i država na ovaj način iskazuje brigu prema penzionerima, jer je ovo vid zaštite kupovne moći naših najstarijih sugrađana, odnosno smanjenje uticaja inflacije na život penzionera. Zatim, brigu prema energetski ugroženim kupcima koji nisu u stanju da plate pun iznos računa za utrošenu energiju, što će ići na teret budžeta.

Ovim Predlogom budžeta predviđeno je i povećanje plata u iznosu od 12,5%, počev od 1. januara, a sve kao način ublažavanja i prevazilaženja posledica poskupljenja i rasta inflacije.

Mi socijaldemokrate podržavamo ove mere i smatram da su one i ekonomski opravdane i finansijski održive. Takođe, podržavamo i to što je država na sebe preuzela teret poreskih olakšica za poslodavce koje se ogledaju u povećanju neoporezivog dela sa 19.300 dinara na 21.000, što će poslodavcima pomoći da se lakše nose sa posledicama krize.

Razmišljalo se i o poljoprivrednicima. Budžetom je predviđeno više novca za poljoprivredu. Iznos sredstava za iduću godinu biće za oko 26% veći u odnosu na ovu i to je, iako još uvek nedovoljno, jako važno jer su zbog suše i velikih troškova ulaganja cene đubriva, goriva, repromaterijala u 2022. godini poljoprivrednici ostvarili znatno niže prinose. Ohrabruje to što je od ukupnog budžeta od 655 miliona evra, čak 585 predviđeno sa subvencije.

Ono što bih još izdvojila je opredeljenje Vlade da poveća investiciju u sektoru turizma. Ovim budžetom predviđeno je više od 800 miliona dinara za izgradnju turističke infrastrukture, što je za oko 20% više u odnosu na prethodni budžet.

Ovo su opravdana ulaganja i prilikom planiranja budžeta ne treba gubiti iz vida činjenicu da je turizam grana koja značajno podiže BDP i doprinosi celokupnom ekonomskom rastu zemlje, što se pokazalo i u vreme pandemije.

Nadam se da ćemo kroz ovu raspravu doći do konačnog dokumenta koji će omogućiti da se Srbija na adekvatan način suoči sa svim izazovima koji nam je donela kriza i kroz nju prođe sa što manje štetnih efekata.

Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju držati dnevnog reda današnje sednice i govoriću o rebalansu budžeta.

Analizirajući Predlog rebalansa budžeta, osnovni zaključak koji se nameće, pa sve i da ste najveći protivnici vlasti, je da je u vreme najveće energetske krize, poskupljenja, rasta inflacije, sa čime se suočavaju sve ekonomije sveta, Srbija uspela da održi stabilne javne finansije.

Ovaj Predlog rebalansa vrlo odgovorno je projektovan i pokazuje nam da bez obzira na velika neplanirana ulaganja koja su se desila od izbijanja krize pa nadalje država Srbija sve vreme se pridržava finansijske discipline.

Za proteklih deset meseci ostvarena je jedna i po milijarda evra više prihoda od planiranih, što ukazuje na otpornost naše ekonomije na krizu i ta otpornost nije došla sama po sebi, ona je rezultat odgovorne politike u najtežim vremenima sa kojima se suočavamo već tri i po godine unazad od početka pandemije. Svo ovo vreme nije obustavljen ni jedan kapitalni projekat.

Trenutno stanje u državnoj kasi, kao i projekcije do kraja godine, omogućavaju da se kroz rebalans stvore uslovi za nastavak finansiranja izgradnje auto-puteva, železnice od Novog Sada do mađarske granice, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu. U ovom trenutku se gradi 40 zdravstvenih ustanova, 40 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, kilometri kanalizacione mreže.

Rebalansom budžeta predviđeno je čak 7,5% BDP, što je četiri i po milijarde evra za javne investicije, što je nivo koji preporučuju međunarodne finansijske institucije i Fiskalni savet kao preduslov za podsticaj privrednog rasta.

Ono što svakako ohrabruje i što je za nas socijaldemokrate od vitalne važnosti je podrška najugroženijim i najosetljivijim kategorijama stanovništva.

Ovim rebalansom predviđeno je 15 milijardi dinara više u odnosu na inicijalni budžet za socijalna davanja, gde spadaju sredstva namenjena majkama za prvo, drugo i treće rođeno dete, kao i pomoć u iznosu od 20 hiljada evra majkama za kupovinu stana ili kuće, što su dobre stimulativne mere populacione politike.

Budžetom su predviđena i sredstva za mlade i mi smatramo da je ovo dobra mera, jer se time rasterećuje i kućni budžet porodica.

Kao mera smanjenja negativnog uticaja inflacije na život penzionera odobrena su i sredstva za povećanje penzija u iznosu od 9%, i to iz sredstava PIO fonda.

Nama socijaldemokratama Rasima Ljajića važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, kada god je ono zasnovano na zdravim i realnim osnovama.

Još jedna nova pozitivna mera u vanrednim okolnostima, koju opravdava i Fiskalni savet, je veća podrška poljoprivredi, koja se ogleda kroz povećanje izdavanja za poljoprivredu u iznosu od 130 miliona evra za nabavku goriva, đubriva i repromaterijala.

Povećana su izdvajanja za turističke vaučere, oko 30 miliona evra. Podsticaj za turizam se pokazao kao dobra mera, jer je turizam jedna od privrednih grana koja je u proteklom periodu najviše doprinela privrednom rastu zemlje.

Ovim rebalansom država je preuzela na sebe i veliki teret poskupljenja energenata i uvoza struje, čime je umnogome rasteretila građane i privredu.

Sve u svemu, budući da su političke i ekonomske prilike, odnosno okolnosti u kojima je planiran budžet za 2022. godinu, značajno izmenjene i da su se u proteklih 10 meseci desile stvari koje niko nije mogao da predvidi, mislim da smo ovim rebalansom u dobroj meri odgovorili na izazove najveće energentske i finansijske krize i rasta cena u poslednjih nekoliko decenija. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.

Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.

Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.

Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.

Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?

Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.

Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.

Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.

Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.

Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.

Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.

Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala.

Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.

Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.

Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.

Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.

Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.

I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.

Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?

Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.

Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.

Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?

Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.

Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.

Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.

Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.

Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.

Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?

Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.05.2021.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika 125000.00 RSD 03.08.2020 -