| 26.10.2022. | Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije |
usvojen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća gospođo Paunović, uvažena potpredsednice Kovač, uvažena ministarka, narodni poslanici, građani Republike Srbije, od 6. februara, kako smo se okupili u ovoj Narodnoj skupštini, upravo ova tema lebdi nad ovim domom i očekujemo, ako ne rešenje, onda odgovore na pitanja koja su pred nama.
Uvaženi građani Srbije, trenutno nije tema ni da li smo za, ni da li smo protiv, kao što me je pitao uvaženi gospodin Jovanović, Ćuta. Ovde se radi jednoj mnogo bitnoj stvari, a to je da o svakoj temi koja je bitna za građane Republike Srbije vodimo odgovoran dijalog.
Ovo nijednog trenutka, niti može da preraste u naučni skup, niti to treba da bude, da svako izađe sa plejadom svojih profesora, svojih naučnika i onda pokuša da zaspe iz rukava onu drugu stranu sa podacima i pomisli da je pobedio u diskusiji. To građane Republike Srbije uopšte ne interesuje. Ministarka Đedović, mislim da je dala dobre odgovore na pitanje koje je predlagač stavio i predložio.
Ono što je za nas kao partiju koja u svom fokusu ima najstarije, a onda i poljoprivrednike i radnike Srbije, to je da zaštitimo njihova prava, da zaštitimo njihov način života i, naravno, da im obezbedimo zdravu životnu sredinu.
Pominjući da su ovde 126 poslanika koji čine ovu našu osnovnu koaliciju SNS-PUPS, Socijaldemokratske partije lobisti Rio Tinta pokušava da proda kukavičje jaje. Niti smo mi lobisti bilo čiji, niti nameravamo da budemo. Kao što je rekla uvažena Marinika Tepić - za svakog čoveka ovde glasao je neko, tako i za nas, kao poslanike vladajuće koalicije i vrlo se dobro zna koji je taj broj.
Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Cilj, kao i uvek, bez prestanka za poslednjih 100 godina, to je podela srpskog društva. Podela srpskog društva, da li smo se delili na Karađorđeviće i Obrenoviće, da li smo se delili na četnike ili partizane, danas se opet delimo kao po nekoj matrici oko pitanja litijuma. Podele oko ovog pitanja nema. Trenutno se ništa ne dešava i čuli ste nadležnu ministarku koja je vrlo jasno i decidno rekla da naredna 22 meseca se ništa neće raditi, i to je upravo stav na kome mi, kao poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, zasnivamo svoj stav. Taj stav kaže - hajde da čujemo prvo struku, da čujemo naše naučnike, da čujemo ljude koji su zaduženi za sve ovo, a ne da ih mi ovde prenosimo i prevodimo iz skupštinske klupe i titlujemo njihove nastupe. Imaju oni gde da kažu, šta i kako vide ovu situaciju. Naravno da ni jednog trenutka neće se ulaziti u projekat, i to je i Vlada Republike Srbije bila jasna i nadležna ministarka, dok ne budemo sigurni oko pitanja zaštite životne sredine i onog što je još bitnije - pitanja zdravlja ljudi.
Uvaženi građani Srbije, ulazimo u jedno novo političko vreme. U tom novom političkom vremenu bićemo u situaciji svaku i najmanju stvar da dovedemo u pitanje. Ne smemo da se zavedemo raznim bajkama i pričama da može da se zaradi bez rada i da može da se živi bez posla. Upravo napredak Srbije od 2012. godine govori da samo zalaganjem možemo da ostvarimo, prvo, fiskalnu konsolidaciju, a onda i ovo danas što imamo, a to je da, pre svega za naše najstarije, da penzije prate plate, da radnici mogu da računaju na redovna i sigurna primanja i da Srbija ide u pravcu stalnog napretka.
Građani Republike Srbije, moramo da znamo da je dijalog danas prva i najbitnija stvar, da vodimo dijalog i o pitanju litijuma, i o pitanju Kosova i Metohije i svih onih drugih segmenata koji su bitni za naše društvo, da izađemo iz stalne podele, da izađemo iz stalne priče levi i desni, već da znamo šta je interes naše Srbije.
Uvaženi građani Srbije, vi dobro znate da ovo pitanje neće da se reši danas na Narodnoj skupštini, niti će se rešiti, niti će se rešavati. Znate da postoji predlog i o referendumu. Neki opozicioni prvaci su predložili izbore, pa imamo upravo ovo vreme od 22 meseca da donesemo odluku kako ćemo da odgovorimo na ovu situaciju, ali ni jednog trenutka niko iz vladajuće većine ne govori da je nešto rešeno i da je gotova stvar ili se mi ne razumemo.
Hvala, gospodine Jovanoviću. Ako budem morao da budem portparol i drugih političkih partija, to će mnogo duže da traje. Zadržaću se samo na svojoj.
Svaka poslanička grupa ima pravo na svoj stav i treba da ga iznese.
Hvala na ovom zvoncetu, predsedavajuća. Vrlo je bitno da se čujemo. Naravno da imate glasove, pa svako pripada nekoj političkoj partiji, ima svoj politički stav, neko je za, neko je protiv, neko je za ovo što pričamo sve vreme. Hajde da čujemo struku. Hajde da čujemo one stručne ljude koji se bave zaštitom životne sredine. Hajde da čujemo i taj medicinski tim koji je sastavio ministar Lončar. Nekako je to otišlo na drugu stranu. To je pravi i hrabar potez Ministarstva zdravlja.
Mi smo i tu došli u situaciju da brojimo krvna zrnca i da razmišljamo o tome kakvi su ti naši medicinski radnici u tom timu. Hajde da im damo šansu da na svojim forumima donesu odluku i kažu da li je nešto dobro zdravlje građana Srbije ili nije. Ono što je najbitnije jeste da vodimo dijalog, a ne da 126 poslanika većine može danas o nečemu da odluči ili ne odluči.
Uvaženi građani Srbije, molim vas da vrlo pažljivo posmatrate i pratite ovu našu sednicu i da budemo sigurni u jednu stvar. Ni jednog trenutka, ni naša politička partija, ali ni vlast kojoj pripadamo, neće se poneti neodgovorno prema vama ljudima koji ste za nas glasali. Interes svih penzionera, poljoprivrednika, radnika Srbije, PUPS je naravno u srcu, i zato se borimo i bavimo da građanima Srbije bude bolje, ali ni jednog trenutka da uperimo prst u onu drugu stranu i kažemo – mi volimo Srbiju više od vas ili mislimo da vi imate monopolsko pravo na priču o zaštiti životne sredine.
Niko nema monopol i nema pravo da više voli Srbiju od jedne ili druge strane. Ova Srbija je Srbija svih nas ovde i samo dalja podela upravo pomaže svim onima koji su nam i unutrašnji i spoljni neprijatelji da mogu samo u svemu tome da likuju.
Za kraj, ništa nećemo rešiti jalovom raspravom i tako što se budemo dobacivali sa jedne strane i druge strane, već hajde, kao što smo i u prošlosti razgovarali, da se ponovo razgovara, a naravno da će na kraju stručnjaci, oni koji se pre svega bave zaštitom životne sredine i naravno oni koji su u medicinskom timu, doneti svoje zaključke i prezentovati Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Juče je to slikovito opisao gospodin Srđan Milivojević. Rekao je 1% pameti, 99% provizije. Kod gospodina Jovanovića je to sada sve jedan potpuno drugi vrednosni sistem. Kod njega je 90% pokvarenosti, a 10% istine.
Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Gospodin Jovanović želi kao i uvek ovde da ima svoj šou, a taj šou će da bude takav da će on da uperi i kaže i on odredi da li je neko za nešto ili protiv nečega.
Ovde u Republici Srbiji još uvek se pitaju građani Srbije.
Ja se izvinjavam što se obraćam lično, ali obratili su mi se lično. Hvala predsedavajuća. Ostalo mi je još vremena. Samo strpljivo. Pokrenuli ste lavinu. Hajde da razgovaramo. To je upravo ono što smo hteli – dijalog. Ali, nemojte vi da isključivo one koji pričaju o jednoj temi u pravcu kako možda vi razmišljate označite kao sve sveto na ovoj zemlji, a one na suprotnoj strani označite kao protivnike, neznalice i da oni nisu nikakvi naučnici.
Nisam to ni očekivao od vas. Hajde onda da se razumemo. To je upravo suština dijaloga. Tako je, hajde da se saslušamo.
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Moramo da dodamo – a ne rat. Jel tako? Tako je.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.
Predsedniče Vlade, potpredsednici, uvaženi ministri, narodni poslanici, pre svega, građani Republike Srbije, upravo ovaj rebalans budžeta nije posledica toga, kako bi rekao naš narod, da mi presipamo iz šupljeg u prazno, već dobro pripremljene i dobro osmišljene ekonomske politike koje u narednom periodu namerava da sprovodi Vlada Republike Srbije.
Kada smo birali Vladu Republike Srbije, setiće se i predsednik Vlade, gospodin Vučević, upravo smo pričali da svaka naša ekonomska politika mora da ima političko utemeljenje. Zato i jesmo kao poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, podržali da na čelu ove Vlade bude predsednik najveće političke partije u Srbiji, Srpske napredne stranke, zato što će to upravo da da tu političku osnovu, a onda posle toga sledi i svaki dobar ekonomski program.
Kada pričamo o ovom budžetu, neminovna je jedna stvar. Imamo veće prihode nego što je to planirano i to je egzaktna stvar, 6% više. Ovaj rebalans upravo ima za cilj da raspodelimo taj višak para koji su upravo građani Srbije svojim marljivim trudom stekli i uplatili u državni budžet.
Samo onaj ko je zlonameran, ko misli loše svojoj državi, može da da kaže da ovaj budžet nije razvojni. Naravno da je razvojni. Ali, moram da pohvalim, primetili smo jednu stvar kod svih predstavnika Vlade koji su danas govorili, nijednog trenutka nema nekog zavaravanja da je ovo najbolji rebalans, da mi živimo u bajci. Daleko smo mi od bajki i ne želimo da živimo u bajci. Upravo je ovo druga stvar. Za nas i građane Srbije je najbitnija stabilnost. To moram da istaknem i podvučem. Mislim da je to u konačnici negde kada se podvuku izjave i predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, upravo to cilj, da imamo stabilnu ekonomiju koja ima jedan rast koji je normalan u situaciji geopolitičkih previranja i da nijednog trenutka ne krenemo putem nadole.
Ono što je bitno da istaknemo jeste da poljoprivrednici, oni koji hrane našu zemlju i da će izdvajanje upravo za poljoprivredu biti 20 milijardi dinara. Stigli smo dotle da je budžet za poljoprivredu značajnih 7,3%. Da li može više? Pa, uvek može više, ali je to i u ovoj situaciji ekonomskih kretanja izvanredna stvar.
Ono što je bitno za većinu građana Srbije koji nas prate danas je upravo nastavak infrastrukturnih projekata. Tu moramo da pohvalimo i zalaganje i energiju ministra Vesića, a zajedno pod pokroviteljstvom predsednika Vučića i predsednika Vlade Vučevića, koji su i u ovom mandatu prepoznali da je to nešto što je najbitnije za građane Republike Srbije.
Upravo ta brza pruga Novi Sad-Subotica, brza saobraćajnica Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, mogli bismo još puno da nabrajamo, ali ovo neka budu projekti koji su ovog trenutka možda najbitniji i najinteresantniji.
Ono što je najbitnije jeste da u narednom periodu nastavljamo ka dugo zacrtanom cilju skok u budućnost, gde ćemo imati da do 2027. godine imamo 955 kilometra novoizgrađenih puteva. Nažalost, mi u Srbiji uvek ćemo da kažemo – pa, podrazumeva se, kada se dobro radi, podrazumeva se. Kada rastu plate, podrazumeva se, kada rastu penzije, podrazumeva se. Nije tako. Upravo ovaj sastav Vlade, na čelu sa predsednikom Vučevićem, koji ima odličan spoj i pravog političkog programa, ali i pravog ekonomskog programa, može da iznese taj program za 2027. godinu.
Ako je nešto neminovno u budućnosti, to je da će ljudima biti najbitnije zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.
Upravo dodatnih 20 milijardi dinara koje izdvajamo za zdravstvo pokazuje o odgovornoj i mudroj politici Vlade Republike Srbije da shvati šta su prioriteti, šta je ljudima i građanima Republike Srbije najbitnije, 20 milijardi dinara, ali moramo da istaknemo, kao što je sada i rekao ministar Siniša Mali, upravo ukidanje lista čekanja na zdravstvene preglede, što se tiče i skenera, i to je ono što je najbitnije da upravo ta primarna zdravstvena zaštita bude svima dostupna i da svako može da vidi njen napredak i u kom pravcu ide.
Ono što je za nas iz PUPS-a – Solidarnost i pravda i poslaničke grupe izuzetno bitno, a vezano za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste da smo do pre samo 12 godina za prvo dete, i to svi građani Srbije treba da znaju, dobijali samo 32 hiljade. Danas je to 500 hiljada i kažu da, ako je politika apstraktna, brojevi nisu apstraktni i upravo vrlo jasno i direktno govore koje su promene trenutno u Republici Srbiji.
Ministar Mali je spomenuo i naš odnos u odnosu na druge zemlje u Evropi, ali moramo da kažemo da stopa rasta od 4,3% od januara do jula ove godine i da kažemo da je trenutno samo Irska ispred nas i da to nije nešto je dato, što se podrazumeva, već da je posledica rada, zalaganja i truda svih građana Republike Srbije. Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,2% i najniža je u našoj istoriji. Opet, niti se podrazumeva, niti je bila, a opet mnogi tako vide, jer možda, po njima, ne ide dovoljno brzo i neke stvari se ne odvijaju onako kako su zamislili.
Ono što je za partiju koju ja zastupam, a to je partija koja se pre svega brine o najstarijima, o poljoprivrednicima, o radnicima jeste upravo rast i povećanje penzija i, kao što smo rekli, ne čeka se januar, već decembar i iznosiće 11%. Upravo švajcarska formula, plus, plus, kao što je nazvao i predsednik Vučić, i podrška našem dugogodišnjem stavu da penzije prate plate, govori o jednoj sveobuhvatnoj socijalnoj, aktivnoj socijalnoj politici.
Između ostalog, moramo da pohvalimo i ono što je u budžetu izuzetno bitno. To su javna ulaganja i ono što ministar Glišić radi u vezi vodosnadbevanja i prosto je otvorio tu priču. Mislim da u prošlom mandatu to ministarstvo nije na taj način pristupalo problemima, ali danas na jedan aktivan način možemo da vidimo promene u tom sektoru.
Za kraj, uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, ono što je najbitnije jeste upravo taj skok u budućnost 2027. godine i prosti zacrtani ekonomski ciljevi. Znamo koji su naši spoljnopolitički ciljevi, koji su naši unutrašnji politički ciljevi ali i naši ekonomski ciljevi, ciljevi ove Vlade pod rukovodstvom predsednika Vučića su vrlo prosti i oni glase 1.400 evra prosečna plata i penzija od 650 evra. Da li je to nešto najbolje što ćemo doživeti? Pa naravno da nije. Da li je to nešto oko čega sada mi ovde treba da skačemo i da se radujemo? Ne, ali je realan pokazatelj da ova zemlja ide napred i da samo onoliko koliko budemo radili imaćemo i uspeha i prosperiteta. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, moj set pitanja odnosiće se, po meni, na najbitnije trenutno i najbitniju temu za srpski narod, to je pitanje Kosova i Metohije.
Neću postavljati pitanje o dijalogu, o blokadi, o sporazumima i o implementaciji. Moje pitanje je atipično i zato ću ga postaviti upravo čoveku koji je i danas dosta govorio, ali bih voleo da čujem njegovo mišljenje i razmišljanje o ovoj temi.
Ministre Martinoviću, vi ste na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji ima veliko političko iskustvo i dobro pamćenje, pitanje zato ne postavljam slučajno vama. Konkretno, koliko smo kao država, kao predstavnici države, koliko smo suštinski prisutni među građanima, među Srbima na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije ali i u ostalim delovima Kosova i Metohije?
Kada kažem – prisutni, ne mislim na izjave, nego na konkretan kontinuiran rad i delovanje, pre svega, u oblasti blagovremenog i istinitog informisanja, ali i koordinaranja aktivnosti bitnih za život i donošenje važnih odluka. Zašto to govorim? Kako bi sprečili neočekivane i neželjene aktivnosti koje smo, nažalost, a vi to dobro znate, imali prilike da doživimo 90-ih godina na teritorijama gde su živeli naši sugrađani i da pratimo i da doživimo tokom raspada bivše zajedničke države. Da pojednostavim, za PUPS egzodus se neće desiti i na to nikada nećemo pristati.
Moje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić. Smatramo da je koncept finansijske pomoći namenjen najstarijima i najmlađima izuzetno dobro prihvaćen od strane građana Republike Srbije, pre svega, zato što ta pomoć treba da stigne kada je najpotrebnija, a ona je ovog puta stigla i stiže.
Moje pitanje, takođe, je vezano za naše građane na Kosovu i Metohiji – da li planirate da nešto slično, ali potpuno primereno našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji uskoro ugleda svetlost dana, naravno, uz sve ono što Republika Srbija realizuje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a od posebnog značaja i za građane, za naše sunarodnike bilo da se pomognu domaćinstva, zadruge, seoska poljoprivredna gazdinstva i da se omogući pokretanje različitih poslova koji bi postali siguran izvor egzistencije za naše ljude? Na taj način oni bi imali dodatnu podršku. Zahvaljujem za sada.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice, uvažene kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje se odnosi na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. Ono je u tesnoj vezi sa predviđenim investicionom ulaganjima za 2024. godinu, a posebno sa očekivanim rebalansom budžetom koji nas očekuje posle formiranja nove Vlade Srbije.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav bio je i ostao najveći investicioni projekat u SFRJ. Ukupna dužina kanala je 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara. Bio je i treba da bude kanal probuđene nade. Sistem služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, plovidbu, ribarstvo i turizam.
Trenutno sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav se navodnjava oko 50.000 hektara, a njegov potencijal je deset puta veći, odnosno projektovanje za navodnjavanje oko 500.000 hektara i za odvodnjavanje milion hektara. Bez navodnjavanja nema visoko produktivne poljoprivrede.
Mi iz PUPS-a smatramo da u vremenima velikih ekonomskih izazova ovakav kapitalni investicioni projekat i projekti imaju puno opravdanje, a sve u cilju stavljanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u funkciju.
Zbog toga, moja današnja pitanja su usmerena ka Vladi i resornim ministarstvima i ona glase da li Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva razmatraju mogućnost revitalizacije i stavljanja u funkciju hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav?
Moje drugo pitanje je takođe vezano za to, ako jesu, da li postoje preliminarni podaci o iznosu neophodnih ulaganja, kao i o vremenskom periodu u kojem bi se to sprovelo?
Moje treće pitanje je kakvi bi bili ukupni društveni, privredni i finansijski efekti oživljavanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću, uvažene potpredsednice, uvaženi potpredsedniče.
Poštovani narodni poslanici, mi iz PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, imamo posebnu obavezu da skrenemo pažnju javnosti i narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije na činjenicu da smo upravo u ovom domu usvojili Zakon o socijalnom preduzetništvu.
Napominjem, da navedeni zakon pruža realne mogućnosti za oživljavanje socijalnog preduzetništva kao trećeg sektora privređivanja pored javnog i privatnog i to kao njihovog neophodnog korektivnog faktora što smatram civilizacijskim iskorakom. To je imperativ 21. veka.
Socijalno preduzetništvo koje je namenjeno poslodavcima koji nemaju potrebu, a ne retko ne žele da ih zaposle. To su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, ratni vojni invalidi, romska populacija i pripadnici drugih marginalizovanih grupa. Svi oni žele da žive od svoje zarade. Zarada da, milostinja ne, oni su u tome potpuno jasni i izričiti.
U skladu sa navedenim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a posebno Ministarstvu finansija – šta razmatraju kao mogućnost da merama pozitivne diskriminacije u sferi poreza i doprinosa, što znači, umanjenje PDV-a, ukidanje poreza na dobit, svih finansijskih obaveza i republičkih i lokalnih osim doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje dovedu u jednaku startnu poziciju, aktere socijalnog preduzetništva kako bi bili konkurenti i poželjni na tržištu?
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu finansija – da li je spremno da razmotri mogućnost da se formira jedan potpuno novi podsticajni fond za razvoj socijalnog preduzetništva, a sredstva tog fonda bila bi bespovratna i služila bi za pokretanje različitih privrednih aktivnosti, od malih i mobilnih reciklažnih centara, samostalnih preduzetničkih radnji, preko socijalnih zadruga do malih preduzeća, biroa i tako dalje? Prema našem mišljenju, sredstva koja bi odgovarala u ovom trenutku i bila bespovratna iznosila bi do 15 hiljada evra, bila bi namenjena za opremanje poslovnog prostora, za nabavku alata i opreme kao i malih proizvodnih linija neophodnih za funkcionisanje navedenih privrednih subjekata socijalnog preduzetništva. Samo na takav način socijalno preduzetništvo može istinski da zaživi.
Mi iz PUPS-a, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije spremni smo da aktivno učestvujemo u definisanju, ali i u razradi predloženih mera uz napomenu da smo upravo od 2008. do 2012. godine to praktično i realizovali.
Ističem da su određene projekte socijalnog preduzetništva, uključujući i formiranje Centra za socijalno preduzetništvo realizovani uz punu podršku tada ambasade SAD-a, ali ono što je još najbitnije, uz finansijsku podršku SAD-a. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću.
Mi iz PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, imamo posebnu obavezu da skrenemo pažnju javnosti, narodnim poslanicima i Vladi Republike Srbije na činjenicu da se prilikom svakog novog povećanja iznosa penzija povećava razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera.
Primer koji ću navesti najilustrativnije svedoči u prilog prethodne tvrdnje. Povećanjem od 20% penzioner koji prima 100.000 dinara dobiće penziju od 120.000 dinara, dok onaj sa penzijom od 10.000 dinara dobija svega 12.000 dinara.
Pre navedenog povećanja razlike između navedene veće i one manje penzije iznosila je 90.000 dinara, a posle povećanja od 20% ta razlika se povećava na čak 108.000 dinara.
Potpuno smo svesni da su penzije stečeno pravo i da nisu svi penzioneri uplaćivali podjednako u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Taj Fond predstavlja jedan uhodani sistem koji ne dopušta da se penzije arbitrarno menjaju. Upravo zbog toga jedini način da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima, a da se pri tom ne ugrozi funkcionisanje Fonda PIO jeste uvođenje tzv. 13. penzije.
Podsećam, to je inače davnašnji stav PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, reč je o posebnom vidu socijalnog davanja u okviru nove savremene socijalne politike. Posebno naglašavam da ta sredstva za tu namenu ne bi se izdvajala iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, već iz blagajni lokalnih samouprava, a u opštinama i gradovima koji nemaju dovoljno sredstava za te izdatke država i državni budžet bi obezbedili neophodan novac.
Na osnovu Poslovnika Narodne skupštine i svega ovoga, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo u sklopu jedne nove socijalne politike razmatraju mogućnost uvođenja tzv. „trinaeste penzije“ za penzionere sa najmanjim primanjima?
Mi iz PUPS-a smo spremni da aktivno učestvujemo u definisanju i razradi ove nove socijalne politike kako bi ta trinaesta penzija zaživela. Zahvaljujem.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Neto zarada) | Republika | Mesečno | 101766.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |