Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću.
Uvažena ministarka, dobrodošli, kao što je i rekao prethodni govornik, u svoju kuću.
U našem ustavno pravnom sistemu Zaštitnik građana je svrstan među najviše organe državne vlasti. U članu 138. Ustava propisano je da je Zaštitnik građana nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaca. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština i Zaštitnik za svoj rad odgovara upravo ovoj Narodnoj skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik, a o imunitetu Zaštitnika građana odlučuje Narodna skupština.
Prema članu 2. Predloga zakona o Zaštitniku građana o kome danas raspravljamo, Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, poslove nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, a ima i položaj posebnog tela koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i manjinskih prava i sloboda.
Dakle, vidimo da je u mnogome reč o zaštiti najosetljivijih i najranjivijih kategorija našeg stanovništva upravo ono na čemu insistira i za šta se prvenstveno zalaže i bori poslanička grupa PUPS – „Tri P“.
Prema članu 19. Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave radi utvrđivanja da li je njihovim aktima, radnjama ili nečinjenjem došlo do kršenja prava građana zajamčenih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonima, drugim propisima i opštim aktima naše zemlje.
Zaštitnik građana može preduzimati procesne i druge radnje u postupcima pri državnim i drugim organima, organizacijama kada je za to ovlašćen posebnim propisima. Zaštitnik građana je ovlašćen i da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je povredio prava građana ili načinio propust kojim je građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta, da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela.
Zaštitnik građana može bez prethodne najave i ometanja pregledati mesto u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i Vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil. Takođe, Zaštitnik građana može to izvršiti u ustanovama socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.
Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana, a u slučaju koji zahteva hitnost postupanja čak i u roku od tri dana.
Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
U članu 38. Predloga zakona predviđeno je da Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno tu i anonimne pritužbe, oceni da je moguće da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa državne uprave došlo do povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Pored toga, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja ljudskih i manjinskih sloboda i prava.
Sve su to veoma respektabilne nadležnosti i ovlašćenja koja bi Zaštitnik građana trebalo da obavlja isključivo u korist građana.
Srbija ovim zakonom osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući i nacionalni mehanizam za prevenciju torture, podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava i imenovanje nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima, kao i uspostavljanje kapaciteta Kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava.
Osnovni kriterijumi za imenovanje Zaštitnika građana su visoki moralni karakter, integritet i odgovarajuća profesionalna stručnost i iskustvo, uključujući i stručnost i iskustvo u oblasti ljudskih prava.
Članom 11. predviđena je nespojivost funkcije Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana sa drugim javnim funkcijama, odnosno delatnostima i poslovima, kao i zabrana njihovog političkog i drugog angažovanja koje bi bilo u suprotnosti sa obavezama Zaštitnika građana. Zato je dobro što mandat Zaštitnika građana traje osam godina, jer se tako omogućava dovoljan period u kojem bi izabrani Zaštitnik građana mogao efektivno ostvariti svoju funkciju.
Zanimljivo je da u Francuskoj Zaštitnika prava imenuje predsednik republike, posle konsultovanja sa stalnim parlamentarnim odborima u oba doma parlamenta. U Holandiji Ombudsmana imenuje parlament sa spiska od najmanje tri osobe koje predlažu potpredsednik Državnog veća, predsednik Vrhovnog suda i predsednik Holandskog suda za reviziju. U Austriji tri političke stranke sa najviše mandata predlažu Ombudsmana, dok u Poljskoj i Mađarskoj Poverenika za ljudska, odnosno osnovna prava predlažu predsednici republika, a imenuje ih parlament. U Finskoj parlament postavlja Ombudsmana, ali je neophodna i saglasnost lidera opozicije da bi Ombudsman mogao da bude izabran.
U članu 20. Predloga zakona predviđeno je da je Zaštitnik građana ovlašćen da podnese inicijativu Narodnoj skupštini, Vladi i organu uprave za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata zbog postojanja nedostataka u propisima koji u primeni dovode do povrede prava građana.
Zaštitnik građana ne rešava o pravima građana u smislu pravnog rešavanja, već postupa u postupku utvrđujući pravno relevantno činjenično stanje i predlaže određene mere i iznosi određene preporuke organu uprave. Tako postupak pred Zaštitnikom građana i dalje ostaje postupak vanpravnog karaktera.
Zaštitnik građana ima i cilj da podstakne podnosioce pritužbe da nastoje ostvariti zaštitu svojih prava i interesa korišćenjem svih zakonom propisanih pravno zaštitnih sredstava.
Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Predlogom zakona se naglašava i specifična uloga medijatora koju Zaštitnik građana ima u postupku vršenja kontrole preko aktivnog posledičnog delovanja između organa uprave i građana u svrhu otklanjanja povrede ili ugrožavanja prava građana i otklanjanja štete.
U poslednje dve godine konstantno je rastao ukupan broj preporuka koje je Zaštitnik građana uputio organima uprave. Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za postupanje po njima, ali Zaštitnik građana pruža savetodavnu pomoć građaninu i onda kada odbaci pritužbu zbog nenadležnosti ili preuranjenosti.
Kao što je istakao kolege Kosanić pre mene, zakon kao sedište Zaštitnika građana određuje Beograd, ali predviđa i da Zaštitnik građana svojom odlukom može da obrazuje i svoje kancelarije van sedišta.
Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u cilju zaživljavanja mera sveobuhvatne državne strategije u prevenciji daljeg demografskog traženja čitavih, pogotovo rubnih regiona u Srbiji, predlaže da se odmah formiraju kancelarije Zaštitnika građana u Nišavskom, Pčinjskom, Jablaničkom, Topličkom i Pirotskom okrugu.
Zbog svega rečenog, uvažena ministarka, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.