Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se na raspravi pred nama nalaze četiri izveštaja koja su podnela nezavisna regulatorna tela o svom radu u 2020. godini. Ovom raspravom Narodna skupština vrši svoju Ustavom predviđenu kontrolnu funkciju, nadzor nad njihovim radom.

Odmah bih želeo da napomenem da je dobro što se u ovom sazivu već polako ustaljuje praksa da se o ovim izveštajima raspravlja i u odborima i na plenarnoj sednici, a još važnije što smo te rasprave počeli da vodimo, da tako kažem, sa nekom realnom vremenskom zadrškom, odnosno da se izbegavaju raniji slučajevi, da se o ovim aktima ili uopšte ne raspravlja ili da se to radi sa zakašnjenjem po godinu-dve dana, pa i duže, čime je ovaj institut kontrole u priličnoj meri obesmišljavan u proteklom vremenu.

Prvi po redu je Izveštaj Komisije za kontrolu državne pomoći, koja je u prošloj godini imala dosta posla, s obzirom na pandemiju kovida, odnosno potrebu da država dodeljuje znatno više državnih sredstava pomoći nego što je bilo planirano, a sve se to moralo raditi u hodu, jer je pandemija došla prilično neočekivano i nije se na pravi način mogao predvideti njen tok i vreme njenog trajanja.

Stoga, ova komisija je navela da je najveći svoj uspeh ostvarila u pripremanju više uredbi koje je Vlada tokom proleća prošle godine usvajala na svojim sednicama i na osnovu kojih je stvoren pravni osnov za valjano i brzo reagovanje u okolnostima vanrednog stanja. Ove uredbe bile su usklađene i sa pravnim tekovinama Evropske unije, a od njenih organa dobili su visoke ocene za svoj kvalitet u sprovođenju.

Istovremeno, u okvirima i zadacima svog redovnog rada Komisija je sredila podatke iz 2019. godine i u Izveštaju o dodeli državne pomoći konstatovala da su ukupna sredstva te pomoći iznosila 110 milijardi 724 miliona dinara, od toga 55,4% dato je bespovratno kroz razne subvencije, 22% kroz poreske podsticaje. Ako se sagledavaju oblasti u koje su plasirana sredstva, 76,7 milijardi dinara je dato za industriju i usluge, 33,9 milijardi za poljoprivredu i 25,2 milijarde za regionalne vidove pomoći opštinama i gradovima, gde se ukazivala potreba za takvim nečim. Možemo uočiti da su to značajna sredstva koja u pravoj meri pokazuju koliko je Vlada tokom prošle godine uložila u očuvanje kompletne privredne stabilnosti u državi, a time i na standardu svojih građana.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki navedeno je da je njen rad bio otežan zbog usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama iz 2019. godine, čime se posao usložnjava zbog potrebe da se veliki broj ranije pokrenutih postupaka za zaštitu prava okonča po starom postupku iz 2015. godine, pa se pojavio dualizam primene pravnih normi u postupanju. Takođe, kao problem se postavilo i to što je jednom broju članova prethodne komisije istekao mandat, a novi su zbog celokupne situacije u državi izabrani tek u decembru. No, i pored ovih teškoća, Komisija je navela da je tokom 2020. godine uspela da poveća svoju efikasnost tako što je rešila za nekoliko procenata više predmeta u odnosu na 2019. godinu, uz veliko požrtvovanje zaposlenih u njenim službama.

Primetno je, međutim, da se iz godine u godinu iz ovih izveštaja vidi da najveći broj žalbi, i u brojčanom i u smislu same vrednosti javnih nabavki, stiže na javne nabavke iz nekoliko karakterističnih oblasti, kao što su zdravstvo, nabavke lekova i drugih medicinskih sredstava, nabavke pre svega energenata, ali i drugih potrepština za javna preduzeća, kao i za nabavke iz domena elektroprivrede.

Pošto deluje da to već postaje sistemska karakteristika, da ne kažem greška, u ovim postupcima, mišljenja sam da bi se tome morala posvetiti veća pažnja u svakom smislu, odnosno da pre svega Komisija, ali i drugi državni organi pokušaju da otkriju zašto se događa toliki procenat osporavanja javnih nabavki u ovim oblastima, pa da se to pokuša na neki način razrešiti i smanjiti u narednom periodu.

Čini se da je pravi put u tom pravcu rad Kancelarije za javne nabavke, čiji je izveštaj treći na dnevnom redu današnje sednice i koja je vršila nadzor nad pojedinim postupcima javnih nabavki, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev drugih državnih organa. Ona je konstatovala da se u dosta slučajeva događa da se ponuđači ne koriste procesnim sredstvima koja su im na raspolaganju u toku samog postupka, da bi se tek kada se on završi obraćali Komisiji za javne nabavke ili podnosili krivične prijave tužilaštvima. U svakom slučaju, ovoj kancelariji bi trebalo pomoći da ojača svoju kadrovsku infrastrukturu, kako bi mogla da vrši nadzor i nad više postupaka javnih nabavki, makar onih najvećih.

Naposletku, četvrti izveštaj odnosi se na rad Komisije za hartije od vrednosti koja predstavlja jednu od najstarijih ovakvih tela, s obzirom da je formirana još na početku tranzicionih procesa 1990. godine. Njen rad ogleda se pre svega kroz izdavanje dozvola za rad različitih privrednih društava i vođenje evidencije o njima.

Što se tiče samog poslovanja tim hartijama, na tržištima, ova komisija je iznela očekivan podatak, da je on tokom 2020. godine, značajnije smanjen u odnosu na 2019, i to za oko 47%, prethodne vrednosti. Opao je sa 91 na 48 milijardi dinara ukupnog godišnjeg prometa. Kada se smanjio broj subjekata koji učestvuju na tržištima kapitala za oko 10%. I ostaje nam da očekujemo da ćemo ovde parametri ipak biti daleko bolji kada se završi tekuća kalendarska godina, tim pre što se iz podataka vidi da je ovde pad nastao tek nakon izbijanja pandemije, da su pre nje podaci pokazivali i veći stepen trgovanja u 2020. godini u odnosu na odgovarajuće mesece u 2019. godini.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja smatrajući da onim najvećim svojim delom red oslikavaju rad nezavisnih državnih institucijama kojima dajemo punu podršku za njihov budući rad, uz želju da budu još produktivniji i kvalitetniji.

Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u proteklih nekoliko decenija mi stariji imali smo prilike da se uverimo u ekspanziju međunarodnog terorizma i njegovih nedela. Čak i oni mlađi sa par klikova po internetu mogu videti strahovite podsticaje rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, ali i najmučnije likvidacije ljudi od strane najrazličitijih terorističkih grupa.

Terorizam je i projektil NATO snaga 1. maja 1999. godine kada je u sred dana u 13 sati i 50 minuta prepolovio autobus „Niš ekspresa“ koji je prelazio most u Lužanu kod Podujeva. Deo autobusa je pao u reku, a deo je ostao na mostu. Poginulo je 46 ljudi srpske i albanske nacionalnosti. Među njima je bilo i četrnaestoro dece.

Svi se pitamo šta su ti ljudi skrivili da budu terorisani na taj način, naročito ovo četrnaestoro dece koji su izgubili svoj život u tim godinama?

U ovom delu ne mogu a da ne pomenem teroristički napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. aprila 1999. godine koji su takođe izvele NATO snage i to na drugi dan Uskrsa. U tom napadu ne zna se tačan broj poginulih, ali je na mestu zločina pronađeno 13 tela, a jedan broj se vodi kao nestali sa pretpostavkom da su bili u vozu.

Šta da kažemo o terorizmu a da ne napomenemo teroristički napad na autobus „Niš ekspresa“ kod Livadica u blizini Podujeva na Magistralnom put Niš-Priština koji se desio 16. februara 2001. godine u prisustvu međunarodnih snaga u pratnji snaga KFOR-a kada je u eksploziji podmetnute mine poginulo 12 osoba i ranjene su 43 osobe. U autobusu su bile uglavnom žene i deca koji su povodom zadušnica krenuli da obiđu već razrušena groblja od strane albanskih terorista.

Sve nam to govori da je međunarodni terorizam odavno postao jedno veliko globalno zlo, prava kriminalna hidra koja ne poznaje nikakve skrupule, niti priznaje, a daleko i lako nadilazi granice bilo koje pojedinačne države u savremenom svetu.

Zato je neophodna međunarodna saradnja i uključivanje Srbije u te procese. Samim tim u ovoj oblasti, apsolutno je neophodno da se bez ikakve zadrške i što je pre moguće prate sva moderna pravna rešenja kako bi se postigla maksimalna saradnja svih država i njihovih organa u borbi na suzbijanju i iskorenjivanju ove pojave. Jedno od oruđa u toj borbi treba da bude i današnji Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Ovim zakonom bi trebao da se stvori pravni osnov za formiranje nacionalne baze podataka, koja bi služila za dalji i efikasniji rad državnih organa na ovom polju. U tom smislu, kao nosilac ove borbe u zakonu su prepoznati BIA, Vojno bezbedonosna agencija i Vojno obaveštajna agencija, ali i Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i Uprava za sprečavanje pranja novca.

U tom smislu u zakonu je predviđen jedan restriktivni pristup propisivanjem osnovnog pravila da će u načelu samo ovi organi i njihovi pripadnici imati pristup planiranoj bazi podataka, ali da će njome moći da se posluže i drugi organi, ako se za tim ukaže potreba, kada se radi najtežim krivičnim delima ili ako preti ugrožavanje ljudskih života ili imovine velikih vrednosti i razmera, uz prethodno odobrenje ovih organa.

Pristup ovoj bazi kaja će se softverski i hardverski voditi pri BIA imaće samo ograničen broj lica zaposlenih u ovim organima i to oni koji su dobili sertifikate za pristup tajnim podacima. Mišljenja sam da je to jedno korektno rešenje, s obzirom na specifičnost ove materije i samih tih podataka koji treba da ostanu poznati što je moguće u užem krugu ljudi, kako ne bi dolazilo do curenja tih informacija, što bi za posledicu imalo njihovo logično obezvređivanje.

Što se samih podataka tiče, na listu će se stavljati i informacije prikupljene iz više izvora, počev od domaćih baza podataka na osnovu drugih propisa, ali i inostranih baza podataka, odnosno lista Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, a tu se radi o klasičnim registratorima podataka, poput imena, prezimena, datuma rođenja, mesta i stepena učešća u povezanosti u terorističkim aktivnostima, što je veoma bitan podatak.

Radi bolje zaštite podataka, predviđena je i mogućnost da se u pojedinim slučajevima informacije, čak ne mogu pregledati po automatizmu, već se upitom za neko lice samo automatski obaveštava onaj organ koji je te podatke uneo u bazu, kako bi se preko njega dobili traženi podaci.

U današnjoj raspravi, takođe se nalazi još nekoliko zakona. Oni se odnose na davanje garancija Republike Srbije za tri važna infrastrukturna projekta, ovog puta iz oblasti energetike, odnosno gasifikacije.

U ovoj oblasti, u poslednje vreme naša država postigla je značajne rezultate, o čemu najbolje svedoče činjenice da smo početkom ove godine uspeli da dovršimo izgradnju magistralnog i evropskog gasovoda na našoj teritoriji i da sada možemo spokojno čekati da ostale države završe kompletne radove na svojoj teritoriji, pa da naša država konačnim puštanjem u potpuni rad ovog mega projekta, počne da ostvaruje značajne koristi, od dobijanja još jednog priključka na svetsku distributivnu mrežu, snabdevanjem ovim energentom, do značajnih ušteda na ceni gasa, jer ćemo ga sada dobijati po nekoj nižoj ceni, uz mogućnost da naplaćujemo prihode po osnovu tranzita drugim državama.

U skladu sa ovim poduhvatom, naša država je krenula i realizuje domaće magistralne mreže gasovoda i to je za svaku pohvalu, ako, se zna da gas spada u najjeftinije i najekonomičnije energente. Na drugoj strani mora se biti objektivan i priznati da građenje te mreže po našoj Republici do sada iz različitih razloga nije bilo na onom nivou koji je objektivno potreban građanima i privredi, a ni sama ta mreža gasovoda, takođe nije bila ravnomerno, teritorijalno raspoređena.

Naime, ako se pogleda mapa pokrivenosti gasom, jasno se da videti da je ta mreža u Vojvodini, još kako tako relativno solidna, ali da je južno od Save i Dunava ona vrlo retka, odnosno njome su pokriveni samo najvažniji pravci, pa i tu čak ne svi, s obzirom da na primer, na jugu gasovod je stigao tek do iza Leskovca, a da čak ni mnogi okružni centri uopšte nisu priključeni na mrežu, koju svakako treba dalje proširivati.

Upravo tu problematiku tretiraju današnji predlozi zakona. Radi se o zakonima kojima Republike Srbije daje svoju garanciju da će izmiriti dugoročne kreditne zajmove JP „Srbijagas“ za izgradnju gasovoda i to na tri važna pravca: Paraćin-Zaječar-Prahovo, Leskovac-Vranje i Beograd-Valjevo-Loznica.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliki je značaj da se što pre dovrše ovi pravci. Njima nje na gasovodnu mrežu priključuju skoro sva preostala okružna sedišta koja do sada nisu imale gas, čime se na jednoj strani daje dodatni impuls njihovom privrednom razvoju, jer će oni raspolagati jeftinim energentom kao novom važnom prednošću za industrijski razvitak.

Sa druge strane, postepenom gasifikacijom ti gradovi će profitirati na drugi, ništa manje značajan način da će se u njima smanjiti aero zagađenja kroz gašenje industrijskih energenata na ugalj i mazut, te smanjenje broja individualnih ložišta za grejanje po domaćinstvima.

Iznos za koji će država dati garancije, najviše 169 miliona dolara za sva tri infrastrukturna projekta, ukupnu uz kamatne stope euroribora uvećane za najviše 1,8%. Smatramo da to nije preterano veliki iznos i da će se višestruko isplatiti kroz posredne i neposredne korisnike. I ta mesta, a i cela zemlja će imati od ovih projekata.

Iako to možda nije u prvom planu kada se prave ovakvi projekti, želim da naglasim da će oni omogućiti da se na gasovodnu mrežu priključe i oni potencijalni korisnici u manjim varošima, pa zašto da ne i u pojedinim selima, ako za to bude postojalo dovoljno interesovanja, što bi takođe moglo da donese jednu dodatnu korist za razvoj i na čemu treba raditi pravovremenim informisanjem stanovništva i objašnjavanjem potencijalne koristi za priključenje na gasovodnu mrežu.

Ono što bih na kraju dodao je to da pored ovih projekata, takođe veliku pažnju moramo da posvetimo što bržem dovršetku izgradnje magistralnog gasovoda Niš-Pirot-bugarska granica, čime će se dodatno pojačati ova veoma važna prirodna osovina sveukupnog razvoja naše države, koja bi time dobila još jednu gasnu vezu sa inostranstvom i time se dodatno obezbedila od eventualnih nestašica, nestabilnosti na tržištu ili havarija. Radovi na tom pravcu su otpočeli pre nekoliko meseci. prethodnih dana su potpisani određeni finansijski sporazumi i ne sumnjam da će i ovaj gasovodni korak biti završen u zacrtanom roku od naredne dve godine.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – 3P će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS – 3P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge zakona i rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade sa ministrima i ministarkama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije danas pred nama je predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Predstavnici Vlade kao ovlašćeni predlagač i prethodni govornici su dovoljno rekli o značaju Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne države. Želeo bih samo da ukažem na neke detalje. Ove godine se navršava 15 godina od usvajanja i početka primene sada važećeg ustavnog teksta. Za neke države i društva to je kratak vremenski period, međutim, za srpska politička iskustva, pogotovo za novije doba, to ipak nije tako kratak vremenski period.

Podsetiću da je od obnove višestranačja u Srbiji proteklo nešto više od tri decenije, tako da ispada da se ono pod važećim uslovima odvijalo bezmalo polovinu tog vremena. Uostalom, ako se vratimo u prošlost u periode Kraljevine ili socijalizma, videćemo da je nažalost retko koji od domaćih Ustava uspeo da preživi toliki broj godina. Naši ustavi su se menjali jednom neprimerenom brzinom koju je sa jedne strane diktirala životna stvarnost, a sa druge strane rekao bih i ishitrenost u promenama najvišeg pravnog akta.

S toga mislim da je činjenica da trenutno nema inicijative da se naš Ustav potpuno promeni i donese novi ili da se podvrgne drastičnoj i sveobuhvatnoj reviziji i predstavlja najbolju generalnu pozitivnu ocenu tom tekstu. S druge strane, 15 godina je ipak dovoljan period da se naprave neki realni preseci učinaka i izvrši vrednovanje prethodno postignutog, da se uoče i neki nedostaci i lošija rešenja u njegovoj praktičnoj primeni, te da se takve stvari koriguju novim kvalitetnim rešenjima radi boljeg funkcionisanja političkog pravnog sistema u budućem periodu. To su prirodni procesi koji se dešavaju i u onim najrazvijenijim državama sveta koji imaju ustave sa daleko dužom važnošću našeg, a naročito samo neke primere.

Ustav SAD koji je stupio na snagu daleke 1789. godine do danas je podneto 27 amandmana ili 27 nekih promena. Takođe, Ustav i evropskih zemalja, pre svega Ustav Francuske usvojen 1958. godine menjan je 28 puta. Osnovni zakon Savezne Republike Nemačke iz 1949. godine dopunjavan je 50 puta. Ustav Rusije koja je imala relativno sličnu istoriju i tradicionalne probleme kao i naša država, donet je 1993. godine i menjan je u nekoliko navrata.

Stoga se lako može zaključiti da je promena Ustava normalan proces u savremenoj državi i da to ne treba da izaziva nikakvu automatsku negativnu reakciju javnosti, da se to radi iz nečijeg hira ili ne znam iz kakvih zakulisnih ciljeva. Naprotiv, predložene promene su rezultat pažljive analize funkcionisanja stanja u jednom segmentu ustavne materije, a to je položaj i organizacija sudstva kao treće grane vlasti.

Određena rešenja u sadašnjoj ustavnoj materiji zajedno sa odredbama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava i kasnijoj praksi, pokazala su se slabim, nedorečenim i dala su generalno loše efekte na sudstvo. Od nekih od tih problema su naši istaknuti ustavni pravnici govorili i skretali pažnju još u momentu kada je postojeći Ustav bio usvajan. Stoga je predloženo da se ona promene.

Ovde bih želeo da pomenem da je dobro to što je Vlada, kao jedan od Ustavom ovlašćenih predlagača, svoj predlog za promenu Ustava uputila u jednoj kraćoj opštijoj formi ne prejudicirajući unapred konkretan tekst samih amandmana koji bi ova Narodna skupština trebala da usvoji, već je samo precizirano identifikovala koju ustavnu materiju i koje ustavne članove bi u postupku promene trebalo inovirati, izmeniti i u kom pravcu.

Iz podnetog predloga se vidi da su kao takve identifikovane odredbe o položaju i nezavisnosti sudija, odredbe o izboru sudija na stalnu dužnost bez ograničenja mandata, sastavu VSS i Državnog veća tužilaca uvođenje razloga za razrešenje sa sudijske funkcije i kvalitetnijem regulisanju odredbi koje se odnose na njihov izbor, kao i određene manjeg formalnog redigovanja nekih drugih odredbi u postojećem tekstu.

U tom smislu neki predlozi amandmana koji su u ranijem periodu bili poslati ovom parlamentu, mogli bi predstavljati korisnu polaznu osnovu za javnu raspravu koja treba da usledi nakon što mi ovde usvojimo ovaj predlog, ali činjenica da je nakon usvajanja ovog predloga odbor, određeni odbor da definiše amandmane svakako će biti prilike da se na javna slušanja i na druge načine opredele primedbe na te amandmane.

O njima, ali i o eventualnim drugim konkretnim rešenjima koja se budu pojavila, svoj sud pre svih treba da daju stručna i strukovna udruženja, odnosno profesori ustavnog prava sa naših fakulteta, ali i same sudije i tužioci.

Mislim da je velika većina njih i sama svesna da su pravci predloženih izmena dobri, da im davanje mišljenja u postupku ustavnih promena predstavlja i svojevrsnu čast i obavezu, te da će zato oni dati svoj značajni doprinos da se dođe do zaista najkvalitetnijih i konkretnih rešenja koji bi onda mi poslanici mogli da sa zadovoljstvom i bez većih nesuglasica prihvatimo.

S obzirom na ustavne odredbe za promenu ovog dela Ustava, posebnu reč će dati naši građani. Zato je na svima nama velika obaveza da u procesu koji nam predstoji damo sve od sebe da im predložena rešenja i postupke što bolje razjasnimo i objasnimo kako putem medija, tako i u ličnim kontaktima i autoritetom, kako bi oni mogli da na budućem referendumu donesu pravu odluku po sopstvenoj savesti i ubeđenju.

O tome ću svakako uzeti učešća, a i naša poslanička grupa PUPS će dati svoju podršku za izglasavanje predloženog predloga za promenu Ustava.

Kada govorim o ovoj temi, želeo bih da skrenem pažnju na još neki aspekt ove materije za koje mislim da zaslužuju da budu pomenuti. Naime, u našoj poslaničkoj grupi želimo da istaknemo da bi se razgovorili mogli povesti i još o nekim pitanjima o značaju za uređenje ustavne materije.

Tu mislimo na one odredbe koje određuju pitanja lokalne samouprave i teritorijalne organizacije države, odnosno na odredbe članova 188. do 193. Ustava. One su postavljene na jedan korektan način koji čini temelj za funkcionisanje naših jedinica lokalne samouprave, opštine, gradova i grada Beograda. Međutim, mi u PUPS smo mišljenja da bi u našem društvu konačno trebalo da se otvori široka debata o brojnim pitanjima celokupnog funkcionisanja i svrsishodnosti ovakvog sistema lokalne samouprave kakvo ga danas imamo.

Činjenice da su naše opštine po broju stanovnika i po površini među najvećim u Evropi, da je ovakav njihov teritorijalni raspored uglavnom uobličen negde sredinom 60-tih godina 20. veka, pod potpuno drugačijim političkim, socijalnim, demografskim okolnostima i da su nadležnosti opština još od obnove višestranačja ostale na manje ili više istom nivou.

Mi nismo do sada imali nekih dubljih društvenih političkih pa ni stručnih analiza u pravcu, koliko su ovakva rešenja doprinela da dođe do marginalizacije naših manjih mesta, posebno sela u procesima političkog odlučivanja, a time i do njihovog sve većeg opadanja u svakom smislu i depopulacije. Siguran sam da su ovakva pravna i faktička oličenja u tom imali svog udela. Mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS „Tri P“ smatramo da takvo stanje treba da se promeni, da bi o tome trebalo da se otvori javna debata.

Podsetio bih da smo mi u ustavima donošenim za vreme kraljevine u 19. i 20. veku imali značajne odredbe o pravima i položaju opština koje su obuhvatale po pravilu jedno selo ili grad. To je posebno bilo izraženo u ustavima donošenim u Socijalističkoj Jugoslaviji, gde su u mesnim zajednicama obuhvatale čak i po više članova saveznog ili republičkog Ustava.

Naravno, mi ne mislimo da bi takve odredbe sada mehanički posle više decenija trebalo prepisivati, automatski vraćati u takvom i tolikom obimu u ustavnu materiju, ali smo stava da bi se o mesnoj samoupravi i lokalnoj samoupravi naših naselja, sela i gradova ipak moralo razgovarati u debatama o ustavnim promenama kako bi i one naše tu svoje mesto. To je značajno ne samo iz političkih, pravnih, već i iz svih drugih razloga, ekonomskih, socijalnih, demografskih, bezbedonosnih.

Stav predsednika PUPS Milana Krkobabića da je neophodna nova teritorijalna organizacija Srbije kroz organizaciju seoskih opština, dolazi kao neophodnost promene Ustava. Bez jakog sela nema jake Srbije. Zato smo mi u poslaničkoj grupi PUPS „Tri P“ mišljenja da bi selo kao specifična društvena zajednica trebalo da nađe svoje mesto u Ustavu. U tom pravcu ćemo biti otvoreni za svako konstruktivno rešenje i dijalog.

Ako imamo podatak da preko 40% stanovništva Srbije živi u seoskom području, a da selo nije definisano Ustavom, onda svakako je to jedna velika nepravda prema tom delu stanovništva.

Smatram da je neophodno razmišljati u pravcu kako treba urediti nadležnosti gradskih opština koje sada nemaju status jedinica lokalne samouprave, a imaju više desetina pa i stotinu i više hiljada stanovnika. To se posebno odnosi na grad Niš koji ima pet gradskih opština od koje neke imaju preko 100.000 stanovnika, a za razliku od opština u okruženju sa po manje od 10.000 stanovnika nemaju status lokalne samouprave.

U tom pravcu izneo bih jedan podatak koji je ovih dana izašao i mogao bi da konkuriše slobodno za knjigu „Ginisovih rekorda“. Naime Crna Trava, opština u Jablaničkom okrugu sa nešto više ili manje od 1.000 stanovnika je ovih dana na osnovu istraživanja NALEDA proglašena za šampiona preduzetništva u prošloj godini, jer je u njoj registrovano 550 preduzeća. Na žalost ni jedno od preko 500 registrovanih privrednih subjekata ne radi, niti posluje u Crnoj Travi. Svakako, da opština po ovoj osnovi naplati neka sredstva za budžet opštine, ali bi daleko bilo bolje za opštinu Crna Trava i za državu u celini da neki od tih privrednih subjekata tu rade i zapošljavaju stanovništvo te opštine.

Mesna samouprava je pitanje koje je takođe neophodno urediti. Ako se pogledaju rešenja unazad, mi smo tek pre par godina ponovo uspeli da nešto detaljnije uradimo po pitanju mesne samouprave unutar Zakona o lokalnoj samoupravi, pa je to tek sa nekoliko dodatih članova. Mesna samouprava je uređena kroz mesne zajednice i savete građana. Ista nije detaljno urađena.

Takođe ću izneti primer grada Niša u kome su gradske opštine svojim statutima na različite načine uredile mesnu samoupravu i to neki preko mesne zajednice, a neko kroz savet građana. Nažalost, nijedan ni drugi vid organizacije ne daje rezultate u interesu građana tih zajednica. Zbog toga je neophodno teritorijalna reorganizacija kojom bi se obezbedili bolji uslovi za život naših građana na teritoriji cele Srbije. U sklopu ovih podataka koje sam izneo, jedno kratko pitanje za predsednicu Vlade, da li će se razmatrati selo kao jedna bitna društvena zajednica u nekim budućim izmenama Ustava ili zakona?

Na kraju ću ponoviti da će naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ dati svoju podršku za pokretanje procedure za promenu Ustava. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas objedinjena rasprava dva značajna zakona kojima se regulišu neka svakodnevna pitanja bitna za građane Srbije. Pre svega, to je Predlog izmena i dopuna Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama postojećeg Zakona o ličnoj karti. Na samom početku da kažem da će poslanička grupa PUPS-3P u danu za glasanje podržati ova zakonska rešenja koja su definisana kroz izmene i dopune ovim predlozima.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na izmene postojećeg Zakona o akcizama. Ovaj zakon je potrebno promeniti radi usklađivanja našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kao što znamo, naš strategijski pravac pristupa Evropskoj uniji, mi deo tog zakonodavstva moramo uskladiti sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovaj deo izmenjen je na način da se najpre menja sam način izračunavanja akcize, tako što se ona više neće obračunavati po litru proizvoda, već po zapremini alkohola u litru, odnosno jačini određenog pića.

Druga bitna razlika je da će se brisati postojeća razlika na osnovu vrsta sirovine koje služe za dobijanje alkoholnog proizvoda, jer su dosadašnja rešenja pravila tu razliku. Ova nova rešenja će, nažalost, verovatno doneti do izvesnog manjeg poskupljenja domaćih alkoholnih pića, pre svega mislim na rakiju, ali zato postoji mogućnost da pojeftine strana alkoholna pića, a važno je napomenuti da ove izmene neće uticati na cenu pića koja ne spadaju u jaka alkoholna pića. Tako da, kroz usklađivanje tog zakonskog okvira mi smo u obavezi da izvršimo izmene i dopune tog zakona.

Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, to je Zakon o ličnoj karti. Predlogom ovog zakona o ličnoj karti donose se izvesne novine koje će biti od značajne koristi za naše sugrađane. Tu se najpre nalaze nove odredbe koje treba da dopune postojeći tekst zakona u delu koji se odnosi na mogućnost da se u ličnu kartu sa čipom, na temelju Zakona o elektronskom dokumentu, koji smo prethodno već izglasali, sada upišu i sertifikati za elektronsku identifikaciju, čime će se omogućiti da se već postojeći elektronski potpis pribavi onlajn, bez odlaska u policijsku stanicu. U dosadašnjim zakonskim rešenjima to se obezbeđivalo tako što se moralo ići u policijsku stanicu, a i sami znamo kakvi su uslovi i tehnički i gužve, tako da, ova izmena će doprineti jednom efikasnijem radu, odnosno efikasnijim rešavanjima tih potreba naših sugrađana koji imaju elektronske potpise.

Svakako, to će predstavljati značajno olakšanje za naše građane koji se u svom radu na računarima sreću sa potrebom da imaju ovaj potpis radi bržeg, lakšeg obavljanja poslova iz svojih profesija. Ali, to će u perspektivi sve više biti od koristi običnim građanima prilikom korišćenja usluga elektronskog bankarstva i elektronske trgovine, koje će svakako biti naša sve veća realnost.

Takođe, u Predlogu zakona se nalaze još neke izmene koje bi trebalo da dodatno olakšaju proceduru izdavanja ličnih karata, poput one za maloletna lica. Sada saglasnost za zahtev za ličnu kartu daje samo jedan roditelj, čime će se olakšati vađenje ovih dokumenata za naše najmlađe sugrađane, pogotovo one čiji roditelji ne žive zajedno, a svedoci smo da su u današnje vreme sve češće slučajevi razdvojenih roditelja i dece koja žive sa jednim od roditelja.

Najnovija izmena je ona postojeća člana 23. stav 3. gde se predviđa da će se oglašavanje ličnih karata nestalim u postupku njihovog poništavanja ubuduće vršiti na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne u štampanom „Službenom glasniku“ i to će se vršiti bez nadoknade. Ovo rešenje je svakako dobro, jer se sa jedne strane ide na korist građana koji su izgubili ličnu kartu, a sa druge strane njima država još jednom pokazuje svoju opredeljenost da se izvrši olakšanje i skraćivanje upravnih procedura gde je to god moguće.

Ovde bih želeo da izrazim svoju dilemu u vezi jedne stvari iz prakse. Činjenica je da ko god pažljivije prati izdavanje „Službenog glasnika“ da se u njemu redovno nalaze oglasi o nevažnosti velikog broja ličnih karata, koji ide čak i do više stotina po jednom broju „Službenog glasnika“. Uz sve razumevanje za one koji zaista izgube, zature ili im budu ukradena dokumenta, što se verovatno mnogima od nas i desilo u životu, čini se da ovoliki broj nestalih dokumenata teško može biti isključivo plod nečije nepažnje. Rekao bih da tu postoji jedan svakako nezanemarljiv broj slučajeva da se ove lične karte fiktivno prijavljuju nestalim radi kasnijeg falsifikovanja ili korišćenja u nezakonite svrhe.

Ne znam da li Ministarstvo unutrašnjih poslova ima nekakva šira saznanja o ovome, ali se samo pribojavam da postoji mogućnost da ovakvim dodatnim olakšavanjem procedura tu ne napravimo jedan rast broja fiktivnih nestanaka ličnih karata. Na ovo bi svakako trebalo obratiti pažnju u budućem periodu, pogotovo u kontekstu ovih ostalih izmena o elektronskim sertifikatima i potpisima.

Takođe želim da se razjasne izmene vezane za postojeći član 7. stav 2. koji predviđa da se doda nova tačka 7. u delu koji predviđa obavezne elemente u obrascu lične karte u pogledu dodavanja adrese prijavljenog prebivališta. Kao što je poznato, ova adresa se upisivala na poleđini lične karte samo onim građanima koji su se opredelili za vađenje ovog dokumenta bez čipa, dok bi onima koji su želeli ličnu kartu sa čipom adresa bila upisivana elektronskim putem u sam čip. Ja imam kartu sa čipom i nema adrese i nemam potrebu da prilikom promene prebivališta menjam ličnu kartu, ali je ovim novim rešenjem takođe zahtevano da se na poleđini piše i adresa.

U praktičnoj primeni to bi značilo da se lična karta bez čipa mora menjati svaki put kada građanin promeni prebivalište, dok bi se adresa u ličnim kartama sa čipom menjala elektronski, pa su građani koji imaju takav dokument bili lišeni novih troškova. No, pošto se sada dodaje i adresa prebivališta kao obavezni deo obrasca lične karte, interesuje me da li to znači da će i vlasnici ličnih karata sa čipom ubuduće morati da menjaju te lične karte prilikom svake promene prebivališta ili će njihove pogodnosti ostati iste kao i do sada, koji imaju upisano boravište i adresu u ličnoj karti, a imaju čipovanu ličnu kartu, da neće imati potrebe da menjaju ličnu prilikom promene prebivališta. To su neka osnovna pitanja i dileme, a i ljudi se interesuju po tom pitanju, pa bih želeo da dobijem odgovor šta se tačno tu predviđa i misli.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje i za prihvatanje ovih izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati.

Poštovani prijatelji, zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine ministri.

Moja dilema je bila zato što u obrascu za novu ličnu kartu u predlogu bude i adresa prebivališta, pa sam zato i bio u dilemi, a i ljudi me pitaju, da li to znači da pošto postoji već u samom formularu prebivalište da li će biti potrebno menjati ličnu kartu, ali vaše objašnjenje upućuje na to, znači da će se sve to rešiti elektronskim putem pomoću čipa bez obzira što će biti prebivalište u pisanom delu na ličnoj karti na poleđini. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je objedinjena rasprava seta zakona kojima se uređuju određene oblasti koje detaljnije regulišu određenu problematiku u odnosu na prethodne tekstove ili na prethodne zakone.

Iz paketa zakona koji su objedinjeni u današnjoj raspravi smatram da su dva zakona od većeg značaja za šire slojeve našeg građanstva. Pre svega, mislim na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta „Izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti“. Ove izmene i dopune treba da otklone određene nedorečenosti trenutno važećeg teksta ovog postojećeg zakona.

Kao što svi znamo, kada je ovaj zakon bio usvajen pre nekoliko godina, njegova osnovna namera bila je da se reši izraženi stambeni problem kod naših vojnika i policajaca, kao i veterana ranijih ratova sa nerešenim stambenim problemima, odnosno stambenim pitanjima.

Praktična primena pokazala je da je neophodno izvršiti određene korekcije zakonskog teksta, kako bi on zaista ispunio ovu svoju osnovnu svrhu, a ne da se pretvori u nešto sasvim drugo i nečasno, u osnovi da je svojstven osećanju časti koji ima najveći broj pripadnika snaga bezbednosti.

Stoga mislim da je dobro što se izmenama zakona najpre pojašnjava da pravo da konkurišu za ove stanove neće imati oni koji su nakon 1. juna 2018. godine, kada je osnovni tekst ovog zakona stupio na snagu, u svom vlasništvu već imali određeni odgovarajući stan, pa ga zatim prodali ili na drugi način otuđili.

Takođe, precizirano je da ovo pravo neće imati oni koji u svom vlasništvu već imaju odgovarajući deo porodične stambene zgrade ili deo stana, odnosno etažne svojine, jer je logično da takvi slučajevi ne treba da budu obuhvaćeni pogodnostima koje su ponuđene u ovom zakonu i da stiču dodatne nekretnine.

Drugo poboljšanje učinjeno je u članu 5. gde je u odnosu na postojeće odredbe još detaljnije pojašnjenje ko ima pravo da konkuriše za stanove u Beogradu i Novom Sadu. I ova poboljšanja treba podržati, s obzirom da se zna da se stanovi iz ovog programa grade i prodaju po ceni koja je u ovim gradovima niža, i to dosta niža od tržišne, pa se zato moraju postaviti takva pravila koja će omogućiti da do tih stanova zaista i dođu oni koji službuju u tim mestima i kojima su oni zato zaista životno potrebni.

Kao treće pozitivne promene u ovom predlogu vidim to što se predviđa povećanje minimalne kvadrature stambene površine stanova koji će se graditi i to je kvadratura najmanja 46 metara kvadratnih, odnosno u strukturi jednoiposobni stanovi. Ova stambena površina već prejudicira da će za takve stanove konkurisati oni koji planiraju ili već imaju porodice i decu, a upravo stambeno zbrinjavanje takvih kadrova mora biti na prvom mestu umesto zidanja garsonjera za samce, odnosno manje nefunkcionalne stanove za porodicu.

Naposletku, dobro je što se ovim izmenama planira da investitori prilikom izgradnje mogu imati i privredna društva koje će osnovati Republika Srbija i da će ona moći da prihoduju i od izgradnje dodatnih lokala i garaža u sklopu ovih kompleksa koji će verovatno biti u tržišnim cenama.

Promene ovih zakona treba podržati, ali bih voleo da skrenem pažnju da iako su pripadnici vojske i policije stambeno najugroženiji zbog prirode svog posla, da bi trebalo polako misliti i planirati i o tome da se ovakvi programi prošire i na ostale zaposlene u javnom sektoru, pa i na sve mlađe bračne parove sa decom.

Želim da podsetim da smo mi svojevremeno da smo mi svojevremeno pre dve decenije u sklopu projekta obnove zemlje imali ambiciozno zamišljen program stanogradnje za kadrove mlade bračne parove, koji se odnosio ne samo na velike gradove i na većinu opštinskih sedišta. Sama činjenica proširenja gradnje u malim opštinama smanjila bi pritisak na veće centre, a samim tim, smanjilo pražnjenje malih opština.

Ako takav program u ono vreme nije mogao da se na pravi način i na vreme realizuje iz različitih razloga, pre svega teške ekonomske situacije i nestabilnosti, to ne znači da se takve dobre ideje ne bi mogle sada realizovati kada ekonomski stojimo daleko bolje i kada je situacija mnogo stabilnija.

Ono što je još važnije, želim da istaknem, a to je da ministar Ministarstva za brigu o selu Milan Krkobabić više puta je isticao u svojim nastupima da su nam potrebni stanovi za stručnjake i mlade bračne parove na selu, ako hoćemo da ono oživi. A, inače, oživljavanje sela Srbije je jedan od osnovnih prioriteta koji bi trebalo u narednom periodu da bude.

Mislim da i tu država treba da krene u planiranje jednog ozbiljnog programa obnove stambenog fonda po selima, jer se može primetiti da iako na selima ima dosta praznih kuća koje bi mogle da se otkupe za ovakve potrebe, često je reč o objektima starim po 50-ak i više godina, koji teško mogu da zadovolje savremene standarde stanovanja ili im je potrebna temeljna sanacija, a to je posebno izraženo baš u onim sredinama, pre svega na jugu i jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim mestima i u pograničnim područjima gde je situacija najkritičnija.

Po nekim podacima, u Srbiji u seoskom području ima oko 150.000 praznih kuća koje bi se mogle sanirati, ali i gradnja novih za potrebe malih ne bi bio promašaj.

Sama činjenica, kada govorimo o snagama bezbednosti, izgradnjom određenog broja stanova u tom pograničnom području i zapošljavanjem ili dodelom nekim mladim bračnim parovima, automatski podižemo i nivo bezbednosti u tim područjima.

Ovo je vrlo važno pitanje i njemu bi se morala posvetiti puna pažnja.

Osnivanje Ministarstva za brigu o selu je samo jedan korak u stvaranju boljih uslova za sagledavanje problema i potreba sa kojima se susreće preko 40% stanovništva Srbije, koliko živi u ruralnom području. Zato je neophodno da se tom ministarstvu omogući suštinska mogućnost njegovog delovanja, a pre svega planiranje većeg budžeta za Ministarstvo za brigu o selu u nekom narednom periodu.

Drugi važan zadatak iz ovog paketa je Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici. Mislim da svi shvatamo da je to verovatno najvažniji komunalni i infrastrukturni projekat, pre svega za Beograd, ali i za državu Srbiju. Činjenica da su se planovi za metro počeli praviti još 70-tih godina prošlog veka, da više retko ko može pouzdano znati koliko je tih planova tačno bilo i kakvi su im bili detalji, dovoljno govori o nemarnosti, propuštenim šansama i izgubljenom vremenu koji se meri ne godinama, već čitavim decenijama koje su prošle, dok je glavni grad rastao i razvijao se uz ogromno ograničenje i lošeg javnog prevoza njihovih građana.

Vlada ove koalicije je prva koja je nakon proteklih pola veka napokon rešila da se ozbiljno uhvati u koštac sa ovim problemima i koja je pokazala da ta volja da se ovo pitanje zaista reši neće biti kratkog daha, već imamo prilike da vidimo da se u tom pravcu već prave projekti, planska i tehnička dokumentacija, da se traže strani partneri sa iskustvima iz ove oblasti i da se već rade i određeni početni poslovi.

Posebno mi je drago što je malopre ministar istakao da se radi i sarađuje sa državama koje imaju veliko iskustvo upravo u ovim poslovima. Sve to uliva poverenje da će se ovaj veliki projekat početi graditi u planiranom roku u narednih sedam godina. Ovaj Predlog zakona treba da omogući da se uklone sve administrativne prepreke u tom poslu kako bi se on odvijao što brže i efikasnije.

Pored ova dva zakona, po meni, težište u ovoj objedinjenoj raspravi Predlog zakona o elektronskom dokumentu koji predviđa mogućnost kreiranja elektronskog potpisa i pečata na daljinu i izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata putem identifikacije na daljinu, što do sada nije bilo moguće, budući da je bilo predviđeno obavezno fizičko prisustvo, kome se izdaje sertifikat. Ove izmene su značajne u smislu lakšeg i bezbednijeg odvijanja pravnih poslova i trgovine.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama donosi važnu novinu. Mogućnost da se pojedini terminali luke mogu graditi, eksploatisati, obnavljati i po principima javno-privatnog partnerstva, što će biti od značaja za oživljavanje i bolju eksploataciju rečnog saobraćaja kao privredne grane. Kada govorimo o javnom-privatnom partnerstvu, neophodno je taj odnos regulisati strogim pravilima funkcionisanja kako ne bi bili slučajevi zloupotrebe, kao nekad u nekom ranijem periodu kod privatizacije.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati „za“. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon izbora nove Vlade Republike Srbije i formiranja Ministarstva za brigu o selu, tema sela je značajno predstavljena u medijima Srbije i svakako približena našim građanima širom Srbije.

Nakon vaših odgovora i objašnjenja datih na moja pitanja postavljena na prošloj sednici Skupštine Republike Srbije, pitanja Vladi, dobio sam veliki broj poziva, mejlova, i imao puno direktnih ličnih kontakata sa podrškom da se nastave aktivnosti koje je preduzelo Ministarstvo za brigu o selu uz podršku Vlade Republike Srbije.

Nema poslanika u ovoj Skupštini, ni pojedinca u Srbiji, koji ne želi ili koji deli mišljenje vaše i akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Vlade Republike Srbije, normalno, i predsednika Republike Srbije, da je verovatno ovo poslednji momenat da se preduzmu ozbiljne mere za poboljšanje pozicije sela u sistemu Republike Srbije i poboljšanje položaja stanovnika Srbije.

U tim razgovorima osetio sam i optimizam kod stanovnika sela da će Republika Srbija kroz započete aktivnosti zaista dosledno uraditi sve što je realno i moguće za poboljšanje pozicije sela i stanovnika sela. Ali, uočio sam, s druge strane, i ozbiljnu brigu o dosadašnjem njihovom uključivanju u odlučivanju njihovih lokalnih samouprava u delu brige o selu.

Zbog toga vas pitam da li je po pitanju Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, vaše Ministarstvo preduzelo neke aktivnosti, odnosno definisalo modele koji bi omogućili bolji položaj selima Srbije?

Takođe, kakva iskustva zemalja EU možemo iskoristiti, te posebno kakva su iskustva bivših jugoslovenskih republika u odnosu prema ruralnom području, seoskim sredinama i specifičnim područjima, kao što su naša brdsko-planinska i pogranična područja?

Primera radi, Srbija ima 170 gradova i opština. Sa druge strane, Hrvatska ima 128 gradova i 428 opština, Slovenija, takođe mnogo manja od Srbije, ima 211 gradova i opština. Da li bi nova teritorijalna organizacija, ili da tako kažem, reorganizacija, bila u skladu sa ovim nekim standardima evropskih zemalja?

Takođe, da li postoje neke ideje da se donesu neki novi zakoni kojima bi se na bolji način tretirali pojedini regioni ili delovi Srbije?

Izvinite, gospodine predsedniče, morate ipak biti realni. Ako nekom dozvolite da postavlja pitanja od tri minuta, pet minuta, da meni uskraćujete, mislim da nije korektno.

Ovde bih ponovo uporedio…

Ponovo bih se osvrnuo na neke zakone koje je donela Hrvatska, pre svega zakon o otocima, zakon o posebnim područjima, gde mi takođe imamo potrebu da donesemo neke zakone koji bi taj regionalni nivo na neki bolji način regulisali.

Pitam vas da li bi eventualno teritorijalna organizacija Srbije išla u tom pravcu? Za sada toliko. Hvala.

Hvala, gospodine ministre, na ovim odgovorima i vi ste u delu odgovora već načeli drugo pitanje koje želim da postavim, a iskoristio bih priliku da vas pitam za operativne, praktične korake za direktnu pomoć pojedincima koji upravo sada žive i rade na selu.

Pričali ste o potrebi udruživanja. Kada govorimo o tom pitanju, onda moramo da napomenemo da je u prethodnom periodu, po projektu „500 zadruga u 500 sela“, formiran veliki broj novih zadruga i to je, koliko imam nekih podataka, 804 zadruge. Sve one imale su mogućnosti da projektno konkurišu i dobiju određena sredstva za svoja rad. Po informacijama koje imam, 152 zadruge su dobile sredstva, i to 80 novih zadruga, 68 starih i četiri složene zadruge, a sredstva koje je Vlada, preko tada kabineta ministra Krkobabića, izdvojila i podelila tim zadrugama nisu ni malo mala. To je negde oko jedne milijarde i 700 miliona dinara.

Prema mojim saznanjima, ove godine se osnivaju nove zadruge za razliku od prethodnog perioda gde je bilo težište na poljoprivrednim zadrugama, a sada već imamo ideje za osnivanje novih socijalnih zadruga, zanatskih zadruga. Imamo u najavi formiranje turističkih zadruga, što bi posebno u ovim vremenima pandemije i ove bolesti mogle da dođu do punog izražaja.

Zbog toga bih vas pitao – da li je i ove godine u pripremi konkurs za podsticajna sredstva za podršku zadrugarstvu, kao jednom veoma bitnom elementu u Srbiji?

Takođe, naveli ste da će Ministarstvo za brigu o selu operativno pomoći lokalnim samoupravama pri adaptaciji i rekonstrukciji određenih seoskih domova, a znamo činjenicu da je u prethodnom periodu svako selo ili zaseok imalo takav prostor. Kroz to renoviranje ti bi objekti postali multifunkcionalni, mogli bi da budu neki elementi i za zdravstvo, i za druženje, i za poštanske usluge itd.

Poštovani ministre, možete li nam reći – kakve modele podrške ste u Ministarstvu još planirali kao direktnu operativnu pomoć stanovnicima sela?

Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste nam dali ove veoma precizne odgovore i time omogućili našim sugrađanima koji žive na selu da imaju pravovremene i prave informacije, a tiču se upravo nekih programa koje Vlada usvaja ovih dana na predlog Ministarstva za brigu o selu.

Sama činjenica da tim projektima poboljšavamo statusni i materijalni položaj ljudi na selu, svakako nam daje novu snagu da, ono što vi rekoste, da pomirimo selo i grad, da na neki način, mada nisu sigurno posvađani, ali da približimo ako ništa drugo bar uslove na selu da možemo da omogućimo mladim ljudima da ostanu na svojim imanjima i da eventualno, kada govorite o otkupu ovih domaćinstava, odnosno kuća, da eventualno neke koji žele da se vrate na selo, da jednostavno imaju onu početnu neku pravu situaciju da bar mogu da se smeste.

Ja pozivam naše domaćine da iskoriste sve pogodnosti koje pruža država, a mislim da ne samo Ministarstvo za brigu o selu nego i druga ministarstva u određenim projektima mogu da doprinesu bolji taj statusni materijalni položaj, da se naši domaćini, a pre svega mladi ljudi, uz pomoć svoje lokalne samouprave i ministarstava sebi stvore neke bolje uslove.

Ja bih samo napomenuo i pozivam sve koji su zainteresovani da u prostorijama i ispred Kancelarije za KiM postoji jedna maketa koju treba da vidite. Ja sam na sreću imao priliku da se u praksi uverim da ta maketa nije samo proizvod nečije mašte, nego nešto se tako dešava sada i na KiM.

Pre desetak dana obilazio sam opštine Mitrovicu Severnu, obilazio sam Gračanicu i opštinu Zvečan. U Zvečanu se upravo po tom modelu te makete radi jedno moderno selo koje se zove „Sunčana dolina“ i ono je skoro 90% već završeno i koliko sam dobio informacije, da će to selo kroz konkurs dodeliti te kuće i stanove raseljenim licima i da će imati priliku da 28. juna na Vidovdan biti uručeni zvanično ključevi.

To je sada neka informacija koju ja imam, ali jednostavno možda bi bio jedan od modela da se i u Srbiji razmišlja o takvim nekim planiranim selima koji mogu da prihvate ljude. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija.

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.

Zahvaljujem se,, gospodine ministre, što ste nam pojasnili ulogu ovog Ministarstva i što će se selu konačno pružiti mogućnosti da se stvore uslovi da bude poželjna lokacija za život, pre svega mladih ljudi.

Ne možete da garantujete da će biti spokojniji život, ali sam ovaj vaš program i ovaj projekat i sve ovo što radite na obnovi i oživljavanju srpskog sela ipak daju neku nadu spokojnijeg života na selu, jer će kroz to ministarstvo koje ga već doživljavaju kao svoje ministarstvo moći da i oni učestvuju u davanju raznih predloga, pokretanju raznih projekata.

Ja pozivam naše domaćine, pozivam tih 40,5% žitelja naše prelepe Srbije da uzmu puno učešće u realizaciji, odnosno u stvaranju uslova za svoj život. Hvala vam još jednom.