| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade i regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda i glasati "za".
Najpre bih se osvrnuo na ono što smatram veoma važnim u današnjoj raspravi, a to su neke od tačaka dnevnog reda, odnosno predlozi zakona o potvrđivanju o zajmu ispred Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke za potrebe železničke deonice Beograd - Niš.
Mislim da nije potrebno da se naglašava šta ovaj magistralni pravac znači za našu državu, da je to naša prva železnička pruga u samostalnoj Srbiji. Pravac koji treba da bude kičma našeg ekonomskog razvoja.
Uvidom u važeći red vožnje "Srbija Voz-a", lako se mogu saznati porazne činjenice da između Beograda i Niša trenutno saobraća svega četiri para putničkih vozova dnevno, koji ovo rastojanje od oko 250 kilometara po predviđenom redu vožnje prelaze za šest časova u jednom pravcu.
Ne želim da kažem da je to krivica isključivo ove ili neke druge vlasti, svestan sam da održavanje pruge iziskuje velika novčana sredstva kojih je retko bilo dovoljno, a u nekim daleko povoljnijim vremenima. Ne sporno da je od izgradnje i puštanja u saobraćaj pruge pre 150 godina, svaka vlast gledala da po nešto uradi i doradi, ali problem je što su sve to bili parcijalne i sitnije intervencije. Nema koristi od toga što mi na ovoj pruzi trenutno zaista imamo neke savremene remontovane deonice poput one na delu Jagodina do Paraćina, gde vozovi idu i 120 kilometara na čas, ali ako odmah posle toga imamo još duže trase gde je ograničenje brzine svega 30 kilometara na čas.
Republika Srbija će povući zajam od 550 miliona evra koji će se namenski utrošiti za sveukupnu revitalizaciju ovog pružnog pravca, a to podrazumeva ne samo potpuni generalni remont postojećih koloseka i pratećih instalacija gde je to potrebno, već dogradnju drugog koloseka pruge tamo gde ga trenutno nema, kao i deo sredstava za izmeštanje glavne železničke stanice u Nišu, na nivou lokacije aerodrom koji je niška uprava godinama zahtevala i traži.
Uglavnom kada su ovi planirani radovi dovrše trebalo bi da dobijemo savremenu prugu kakvu sada imamo od Beograda do Novog Sada gde će se brzine vozova kretati i do 200 kilometara na čas, pa će se onda relacija Beograd-Niš sa svim usputnim zadržavanjima verovatno prelaziti za manje od dva sata. Pogotovo što će se ona od tada svakako vezati i sa pravcem Novi Sad-Subotica, Niš-Dimitrovgrad, na kojima se već radi, pa ćemo u bliskoj perspektivi imati pun Koridor 10 sa savremenim pružnim pravcem kakav i dolikuje ovoj staroj evropskoj državi, odnosno Srbiji, to opravdava i svrhu ovog zaduženja države koje zaista nije malo. Nadam se da će radovim na ovom velikom infrastrukturnom projektu početi i biti završeni u roku.
Ništa manje značajan je i tačka kojom se predviđa zajam za ulaganje u lučku infrastrukturu na našim rekama. I, ovaj segment saobraćaja je u proteklom vremenu bio zapostavljen što tim više čudi, jer naša zemlja na koristi dovoljno činjenicu da reka Dunav predstavlja međunarodni plovni put i da tim pravcem možemo slobodno i bez carina trgovati sa Rusijom i Ukrajinom, Turskom i ostalim državama crnomorskog basena. Dunav u tom smislu zaista predstavlja naše more, pa stoga smatram da je opravdano da se izdvoje sredstva za ulaganja u dunavske luke Bogovo i Prahovo koje se nalaze na ulasku i izlasku toka Dunava u našu zemlju.
Ponovo bih iskoristio priliku da ovde skrenem pažnju nadležnima u Ministarstvu za građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu da ako se već ide u modernizaciju ovih lučkih postrojenja, onda bi svakako bilo dobro da se u narednom periodu što pre razmotri i pitanje eventualne revitalizacije železničkih i putnih pravaca od Bogojeva ka Somboru i Novom Sadu, odnosno Prahova, ka Zaječaru i Boru, jer su integrisani lučko-železnički terminali, osnova brzog i sigurnog teretnog saobraćaja u razvijenim evropskim zemljama.
Kao bivši vojnik pozdravljam usvajanje promena u Odluci o upotrebi Vojski Srbije u multinacionalnim operacijama van naše zemlje, kao novi izraz poverenja koji su naši pripadnici oružanih snaga već stekli širom sveta.
Na današnjoj sednici nalaze se više izveštaja nezavisnih regulatornih tela i agencija. Pošto naša poslanička grupa nema puno vremena za diskusiju, ja ću samo konstatovati da su oni, kao i ranijih godina, korektno urađeni, da nam ove institucije i dalje skreću pažnju na neke sistemske i sistematske probleme u državi i društvu, gde bih posebno izdvojio pitanja diskriminacije nad starim ljudima, na šta nam i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stalno u svojim izveštajima ukazuju.
Naša zemlja je potpisnik Madridskog sporazuma o starenju i izgradila je i uradila je Strategiju o starenju, čak i formirala Savet za pitanja starenja i starosti o čijem radu nemamo dovoljno podataka.
Zbog svega toga, veoma je bitno da se stare osobe, stariji ljudi, odnosno ljudi trećeg doba uključe u sve segmente društvenog života i da na taj način bude ispoštovana Strategija o starenju koju je definisala Vlada Republike Srbije.
U nadi da će ovakvih slučajeva u tekućoj godini biti manje, naše poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja, a podrazumeva se da ćemo glasati i za usvajanje svih ostalih sporazuma iz tačaka dnevnog reda današnje sednice.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvažene ministarke sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda podržati sve predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda. U danu za glasanje glasati za.
Na dnevnom redu današnje sednice najvećim delom nalaze se predlozi zakona iz oblasti pravosuđa. Oni predstavljaju poslednji segment u procesu promene Ustava u koji smo krenuli sada već pretprošle 2021. godine. Obaveza koju po ustavnom zakonu moramo da završimo u roku koji ističe kroz par dana ipak će i pored izvesnog otezanja biti završena na vreme, odnosno do 9. februara.
Razlog za ovo produženje je taj što se oko ovih bitnih zakona vodila javna rasprava u stručnim udruženjima i široj javnosti. Ono što mislim da je dobro je što su ova udruženja pre svega Društvo sudija i Udruženje tužilaca kao najreprezentativnija, dali svoja načelna pozitivna mišljenja na ove predloge tokom javne debate.
Ovi zakoni donose određene inovacije u unutrašnju organizaciju pravosuđa, a među njima su jedni od najvažnijih oni koji se odnose na međusobna prava i obaveze predsednika sudova i ostalih sudija u sudovima, koja su sada znatno detaljnije regulisane, čime će se smanjiti mogućnost za eventualno mobingovanje, usled ličnih netrpeljivosti i stvoriti znatno čvršće regulative za rešavanje takvih slučajeva, za koje se nadamo da će ih biti što manje.
U novom zakonu prepoznate su i realne situacije da u pojedinim sudovima ili tužilaštvima nisu popunjena sva mesta sudija ili tužilaca, pa onda oni ostali imaju veći obim posla od propisanog. S obzirom da su ova stanja u nekim slučajevima umela da potraju usled procedure izbora, a da bi se to dodatno opterećenje pravično vrednovalo, predviđa se mogućnost da se zaposlenima u ovakvim institucijama daju određene povišice plate u zavisnosti od broja tih upražnjenih mesta.
Jedna od važnih izmena odnosi se na način donošenja sudskog poslovnika, koji će u budućnosti zajednički donositi Visoki savet sudstva i ministar pravde, umesto dosadašnjeg rešenja na kome je to bilo isključivo pravo resornog ministra.
Sličan pravac izmena je u predloženom Zakonu o javnom tužilaštvu. Kod ovog zakona veoma je važno što se njima sada u članovima znatno preciznije regulišu ustavna načela devalvacije i supstitucije, odnosno, hijerarhije u postupanju između nižih i viših javnih tužilaca. Naročito je važno što se sada predviđaju mogućnosti da niži tužioci pokrenu razrađen postupak prigovora na odluke viših tužioca, da preuzimaju radnje ili postupke u predmetima iz njihove nadležnosti, a o tome u više postupnoj instanci neće odlučivati samo glavni javni tužilac, već posebna komisija koju će formirati Visoki savet tužilaštva.
U pogledu uslova i načina na koji će se vršiti izbor sudija i tužilaca date su opširne i precizne definicije za izbor i napredovanje, koje su vezane za definisanje onih opštih, pravnih standarda, kao što su stručnost, moralnost, osposobljenost za rad, ali i opštih uslova rada i ukupni broj predmeta u svakom konkretnom sudu ili tužilaštvu.
Sa druge strane, reorganizuje se i definisani su eventualni disciplinski prekršaji i odgovornost za njih, što treba pozdraviti, jer ako smo pravosuđu u celini dali visok stepen samostalnosti u izboru i radu, minimalno je očekivanje da se onda i profesionalna i lična odgovornost sudija i tužilaca podigne na još viši nivo.
Kod zakona koji će utvrđivati unutrašnje uređenje visokih saveta sudstva i tužilaštva, na osnovu ustavnih amandmana povećan je broj članova ovih tela koji se bira iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, pa će to omogućiti nešto bolju strukturalnu reprezentativnost ovih tela u pravcu da će se sada veći broj ovih članova birati iz redova sudija i tužilaca nižih sudova i tužilaštva, što će omogućiti bolju reprezentativnost ovih tela. Bitno je naglasiti da su novim zakonima i ovde razrađeni izborni postupci za biranje članova ovih tela, jer je u ranijim periodima bilo izvesnih pravnih praznina i nedovoljne definisanosti ove procedure, što se u krajnjoj liniji negativno odražavalo i na rad i na legitimitet ovih organa.
Iskoristio bih priliku, kada već govorimo pravosuđu, da ukratko skrenem pažnju na dve stvari koje nisu direktna materija današnjeg dnevnog reda. Najpre mislim da bi mi kao Narodna skupština i Ministarstvo pravde i novi pravosudni organi u narednom periodu trebali da zajednički napravimo analizu funkcionisanja sadašnje mreže sudova. Poznato je da su prema objektivnim kriterijumima broja predmeta i obima posla pre desetak godina mnogi naši opštinski centri ostali bez svojih prvostepenih opštinskih sudova, a jedan deo njih, čak i bez sudskih jedinica.
Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, razumemo potrebu da se kroz smanjenje broja radnih mesta naprave uštede u državnim finansijama i da se u pravosuđu napravi podjednaka raspodela poslova među sudijama, ali skrenuo bih pažnju da su uštedama na jednoj strani istovremeno prave i skriveni, ali ne mali troškovi na drugim stranama, počev od toga da imamo prazne zgrade koje se vrlo malo ili gotovo i ne koriste i propadaju zbog ne održavanja, preko putnih troškova, gubitak vremena, pa do toga da to dodatno, posredno utiče i na odumiranje mnogih malih sredina, jer mladi i obrazovni ljudi tamo više ne vide veliku perspektivu nakon diplomiranja na pravnim fakultetima.
Mi iz PUPS-a, kao stranka koja se zalaže za očuvanje i zaštitu naših malih sredina i ravnomerni regionalni razvoj, smatramo da opština kao samouprava i upravno sedište nije i ne može biti potpuno ako istovremeno nije i sedište sudskih organa. Zato bi trebalo da se razmisli da su sva i najveći broj centara naših opština vrate osnovni sudovi, čime bi uspeli da zaposlimo jedan broj stručnih kadrova, a ubeđen sam da bi od toga imali koristi i građani koji bi brže i efikasnije završavali svoje poslove, tako i za državu koja bi ojačala manje opštinske centre i makar usporila već izraženu depopulaciju u njima.
Takođe, skrenuo bih pažnju i na položaj sudskih pomoćnika, saradnika i savetnika. Oni kako sebe kao osobe koje imaju maltene zaduženja kao i same sudije su relativno slabo plaćeni za taj svoj odgovoran posao. Za mnoge nema mogućnosti da realno napredovanje u karijeri, pa samim tim veliki broj njih je u zadnje vreme zbog toga i napustilo pravosuđe, što se opet dalje reflektuje na njegov rad.
Zato mislim da bi trebalo naći mogućnosti da se broj ovih radnih mesta u sudovima poveća i da se popune boljim uslovima rada, ponude bolji uslovi rada i napredovanje onih koji bi se opredelili da se bave ovim poslovima, naročito u malim sredinama, a od čega bi opet dobili još jednu potporu za nezavisno i objektivno pravosuđe.
Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS-Solidarnost i pravda, dala je svoju podršku za promenu Ustava. Samim tim se podrazumeva da se ovi zakoni koji razrađuju usvojene ustavne amandmane usvoje, kako bi oni zaživeli u praksi, a na korist svih građana Srbije.
Pored grupe zakona koji se odnose na regulisanje oblasti pravosuđa, na ovoj sednici nalazi se i više međunarodnih sporazuma iz različitih oblasti. Izdvojio bih 14. tačku dnevnog reda, odnosno Sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi davanja garancija za obnovu teretnog voznog parka na našim železnicama. Mi smo nedavno, nažalost, imali akcident sa ljudskim žrtvama koji nas je podsetio koliko se treba i dalje raditi na sveukupnoj obnovi naše železničke strukture.
U ovom parlamentu sam prošle godine naglašavao i ponoviću opet, koliko je važno da se što pre otpočne sa revitalizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica. Drago mi je da će radovi uskoro početi.
Ništa bolja situacija nije ni na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim Sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarno jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji će „Srbija-Kargo“a.d. podići od Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluge i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevozi našim prugama.
Ništa bolja situacija nije i na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarnu jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji je Srbija Kargo a.d. podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluga i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevoze našim prugama.
Ono što bih ovde naglasio, to je da ovaj sporazum ušao u proceduru pre nesreće u Pirotu u decembru mesecu. Tako da, nisu opravdani eventualni prigovori da se na rešavanju problema radi tek naknadno kada se akcidenti dogode.
Pored svih ovih sporazuma, važan je i Sporazum sa organima EU oko učešća naših naučnika i istraživača u projektu „Horizont Evropa“, kao i niz sporazuma o saradnji sa prijateljskim afričkim i azijskim državama, o kojima je posebno govorio ovlašćeni predstavnik Odbora za odbranu.
Naposletku, od kadrovskih rešenja najvažnije je ono o izboru novog saziva RIK-a, koje je sada usklađeno sa novom političkom snagom stranaka u parlamentu nakon izbora 2020. godine, što mislim da je jedan od uspeha.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naša Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.
Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi direktore Kancelarije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje vam na iscrpnom Izveštaju koji ste podneli juče i na i na informacijama koje ste nam dali u jučerašnjem danu.
Na početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i glasati za.
Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo narod na KiM već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire. Kriza dijaloga od 2018. godine se stalno produbljuje da bi tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije i da su privremene institucije Prištine intenzivno delovale na terenu kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba, namećući jednostavna rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u našoj južnoj pokrajini.
Prethodni događaji ukazuju koliko ste bili u pravu, gospodine predsedniče, o svemu, o čemu ste sve vreme govorili i juče takođe.
Sa druge strane, moramo biti ponosni na predstavnike Srba sa KiM što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu i ovom prilikom ja ih pozdravljam srdačno, koji se nalaze na galeriji.
Poseban značaj u svemu tome je zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je sve izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim godinama. To je svakako značajno jer na ukazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi. Zbog svega toga PUPS u celini, a i Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM.
Od septembra meseca prošle godine nasilje Prištine poprimilo je sve elemente, sveobuhvatnog, sistemskog progona po etničkoj osnovi. U izveštajnom periodu o stepenu ugroženosti Srba na KiM svedoči podatak da je zabeleženo 68 etnički motivisanih napada. Režim privremenih institucija samouprave Prištine neskriveno upotrebljava poluge vlasti tamošnje institucije kako bi direktno ugrozio elementarna individualna i kolektivna prava Srba. To potvrđuju događaji u kojima su sve češće direktno i indirektno uključeni pored pripadnika specijalnih snaga ROSU i pripadnici tzv. kosovskih bezbedonosnih snaga.
Te naoružane prištinske strukture kosovsko-metohijskih Albanaca su 6. januara u okolini Šrpca oružjem ili pokušajem ubistva jednog sedmogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića pokazali odnos prema srpskom narodu, što je možda još gore da taj zločin privremene prištinske institucije okarakterišu kao napad na građane Kosova, a takođe za nas ništa novo. Gotovo svi međunarodni zvaničnici prihvataju tu izjavu i na isti način osuđuju pomenuti zločin.
Teror nad Srbima se nastavlja, a kulminirao je događajem kada su pripadnici ROSU bojevim mecima pucali na vozilo dva Srbina i teško ranili Miljana Delevića, a pukom srećom ostao je u životu. Postupanje ovih bezbedonosnih struktura privremenih institucija jasan je pokazatelj da se želi puno podčinjavanje srpskog naroda na KiM i stvaranje nemogućih uslova za život koji bi Srbe primorao na iseljavanje.
Posebno zabrinjava ilegalno uspostavljanje pristupa ROSU na više lokacija na severu KiM, u ovom slučaju opštine Leposavić postavljanjem raznih barikada i kontrolnih punktova. Hapšenje Srba pod raznim izmišljenim optužbama, kao u slučaju Pantić, govori nam na šta su sve spremni kako bi vršili pritisak na Srbe. Slučaj Pantić samo je jedan u nizu kršenja osnovnih ljudskih prava kada ni porodica ni međunarodnih predstavnici nemaju podatke gde se nalazi, u kakvom je stanju.
Organi privremenih institucija sprovode nasilje protiv Srba na sve moguće načine, kroz zloupotrebu i selektivnu primenu propisa, čime direktno ugrožavaju ekonomsku održivost na njihovim vekovnim ognjištima.
Najupečatljiviji primer ove vrste je slučaj porodice Petrović iz Velike Hoče koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom više generacija unazad, a kojoj je nelegalno oduzete 42.000 litara visoko kvalitetnog vina.
Inače, mogu da kažem da sam sa grupom prijatelja pre otprilike tri i po meseca obišao Kosovo i Metohiju, obišao Pećku patrijaršiju, manastir Dečane i igrom slučaja i Veliku Hoču. Posetio sam porodicu Petrović i njihovu vinariju i mogu reći i sada im dajem puno podršku. Pozdravljam i Srđana Petrovića kao vlasnika vinarije, ali i sve građane Velike Hoče. Imaju podršku Srbije i predsednika Vučića.
Slučajevi teškim etnički motivisanih nasilja dešavaju se širom Kosova i Metohije. Slučaj Stefana Tomića iz Klokota koga su pretukli grupa Albanaca ili petnaestogodišnjeg Lazara Milutinovića iz Suvog dola, što znači na celom delu Kosova i Metohije.
Kulminacija nasilja i kažnjavanje Srbije dodatno je produbljena nelegalnom smenom v.d. komandanta regionalnog direktora kosovske policije severa, Nenada Đurića.
Sva ta dešavanja primorala su srpske političke predstavnike sa severa pokrajine da u znak protesta 5. novembra donesu odluku da napuste privremene institucije Prištine.
(Predsednik: Samo privodite kraju, molim vas.)
Nakon te odluke političkih predstavnika Srba prištinske institucije nastavljaju grubu represiju nad Srbima na severu Kosova i Metohije 8. decembra 2022. godine, kada su izvršili svojevrsnu okupaciju Severne Mitrovice sa po 300 predstavnika.
Na kraju samo da kažem da će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj Izveštaj.
Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.
Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.
Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.
S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?
Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.
U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.
Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.
Hvala.
Zahvaljujem.
Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.
Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.
Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.
Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.
Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.
Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.
Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.
Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.
Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.
Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.
Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.
Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.
Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.
Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.
Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.
Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.
Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.
Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?
Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.
Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.
Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.
Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.
Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.
Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.
Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.
Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.
Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.
Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.
Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.
Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.
Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.
Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.
Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.
Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?
Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.
Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.
Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.
Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.
Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.
Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.
Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.
(Niš, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 04.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 01.01.2004 - |