HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Hadži Milorad Stošić do sada je bio narodni poslanik u četiri saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U 11. sazivu bio je član Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za evropske integracije, i zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe PUPS - "Tri P", član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za prava deteta. Takođe, bio je i član Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 536 sati, 44 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je četiri puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao nije učestvovao nijednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 280 puta, od čega je za 277 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 60. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu zamenik je predsednika poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda, član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za spoljne poslove, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za prava deteta. Takođe, šef je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.

BIOGRAFIJA

Hadži Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije. Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija.

Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stekao je zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu je omogućilo registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Od 2008. do 2012. bio je član Gradskog veća Niša.

Odbornik u Skupštini opštine Crveni Krst u Nišu bio je od 2016. do 2020.

U Partiji ujedinjenih penzionera Srbije je od njenog osnivanja 2005. godine. Predsednik je Izvršnog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu.

Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 07:45

Osnovne informacije

  • PUPS - solidarnost i pravda
  • Niš
  • Dragovac, Priština
  • 11.08.1954.
  • penzioner

Statistika

  • 5
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije.

Poštovani predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini.

Na početku bih istakao i da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, podržati ovaj izveštaj u danu za glasanje glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo naš narod na Kosovu i Metohiji, već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se ovih dana od nekih da je ova sednica nepotrebna, ali mi iz PUPS smatramo da je ona bila neophodna jer smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što znači za celi srpski narod.

Prethodni događaji ukazuju, koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče, o svemu o čemu ste govorili. Sa druge strane sam ponosan na predstavnike

Srba sa Kosova i Metohije što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu.

Pri razmatranju prethodnog izveštaja u prethodnom mandatu o stanju na Kosovu i Metohiji i verovatno se sećate da predstavnici Srba sa Kosova i Metohije nisu bili prisutni jer su se vratili na Kosovo i Metohiju zbog incidentnih situacija privremenih institucija zato ih sada još jednom srdačno pozdravljam.

Gospodine predsedniče, kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija i naroda u celini u rešavanju pitanja Kosova i Metohije na jedan demokratski način čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima Kosova i Metohije i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nama pokazuje da su koreni srpstva na Kosovu i Metohiji veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije i PUPS u celini daje vam punu podršku u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Za PUPS crvena linija na Kosovu i Metohiji je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, građana Srbije, reč je o imovini koja vredi više stotina milijardi evra.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnja saglasnost u vezi sa tim da je to početak svih daljih, ozbiljnih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći onda će i budući status Kosova i Metohije biti izvestan.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra Kosovo i Metohiju neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova Kosova i Metohije i vraćaće sve do 2041. godine.

U skladu sa politikom očuvanja mira i stabilnosti poštovanja svih obaveza Vlada Republike Srbije tokom ovog izveštajnog period kontinuirano ulagala napore da prištinske jednostrane aktivnosti ne ugroze bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Na žalost, konstruktivan aganžman Beograda i ovog puta nije naišao na adekvatan odgovor druge strane. Kako se vidi iz Izveštaja, u ovom periodu, održano je mnogo sastanaka u okviru dijaloga i sve radi drastičnih postupaka privremenih institucija, pokretanjem diskriminatorskog carinskog rata, protiv srpske robe koja se doprema na Kosovu i Metohiji, kao i nelegalne odluke o stvaranju oružanih snaga Kosova.

Takođe, nelegalna odluka privremenih institucija po pitanju registarskih tablica i napori Beograda da se prevaziđe taj problem, urodila je plodom da se prevaziđe ozbiljna bezbednosna kriza, koje su inicirale Prištinske institucije.

U avgustu mesecu 2022. godine, postignut je važan dogovor po pitanju ličnih karata iz oblasti slobode kretanja, jedan od značajnih rezultata dijaloga je svakako dogovor o implementaciji energetskog sporazuma, kojim je obezbeđeno sigurno snabdevanje i dostizanje punu energetske nezavisnosti severa Kosova i Metohije.

Pored dela navedenih pitanja iz Izveštaja se vidi da je na sastancima razmatran izuzetno širok spektar problematičnih oblasti, pri čemu je srpska strana stalno inicirala i zahtevala da se neodložno započne proces formiranja zajednice srpskih opština, kao i pitanje nestalih lica i pitanja iz oblasti pravosuđa.

Pozitivni pomaci se prvenstveno dešavaju kada se odlučuje i angažuju posredničke i druge zainteresovane strane, i stave do znanja Prištini da u narednom periodu izvrše svoj deo obaveza u procesu formiranja zajednice.

U tom kontekstu Beograd je u svim drugim zainteresovanim stranama ukazivao da bi formiranje ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman. Formiranje Zajednice srpskih opština direktno bi se odrazilo na imenovanje regionalnog komandanta policijskog direktora, kosovske policije sever, čime bi se primenio sporazum koji reguliše pitanje policije, kao i niz drugih oblasti, pravosuđa, slobode kretanja i druga pitanja.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Zajednica srpskih opština je prioritetna tema za Srbiju na koju su naši pregovarači stalno insistirali i pored više od devet godina od zaključenog prvog Sporazuma nije došlo do implementacije ove centralne teme čitavog procesa normalizacije.

U narednom periodu bez obzira na delovanje druge strane i eventualnu neaktivnost EU i posrednika, naš pregovarački tim mora nastaviti snažno angažovanje po pitanju formiranja ZSO.

Molim vas da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici i nerešeno pitanje Srba na prostoru Prilužja, Plemetine i Babinog Mosta, gde je bilo obećanja da će ući u zajednicu.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot sa većinskim srpskim stanovništvom i teritorijalno se oslanja na centralnu Srbiju.

Kako bi se presekla fizička veza centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja dva srpska sela Slivovo i Dragovac koji su trebali da pripadnu Gračanici ili Novom Brdu su priključena Prištini i time se presekla teritorijalna veza ova dva regiona koja bi bila veoma značajna.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku Župu sa opštinom Štrpce gde je stanovništvo kompaktno, a posebno je interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko-turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna, pre svega, podnožje Mokre Gore, južni deo naseljen je srpskim življem, a naslanja se na Zubin Potok kao srpsku opštinu. Prostor Dragaša i Gore koji je naseljen Gorancima i koji su lojalni građani Srbije trebalo bi da se insistira da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja ZSO u zajednicu.

Kada govorimo o ugrožavanju Srba, treba reći da je delovanje aktuelnih vlasti Prištine dovelo do povećanja netrpeljivosti Albanaca prema Srbima, čime je političko i fizičko nasilje prema Srbima, njihovoj imovini, ali i prema SPC, versko-kulturno-istorijskim spomenicima, srpskog naroda na KiM.

Da je to tako govori i prekjučerašnji incident ugrožavanja života Srba iz Babinog Mosta. Posebno je zabrinjavajuće što su žrtve osetljive kategorije stanovništva stare osobe, žene i deca.

Potrebno je istaći nehumani odnos Prištine prema srpskim zdravstvenim institucijama kada su vršili opstrukciju dostave lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije na području KiM.

Ovaj niz institucionalnog nasilja prema Srbima se nastava oduzimanjem elementarnih, političkih i građanskih prava da glasaju na januarskom referendumu, a potom i na parlamentarnim predsedničkim izborima marta meseca.

U uslovima stalnih pretnji i terora nad Srbima kroz pokušaj kriminalizacije srpskih lidera sa AP Kosova i Metohije, onemogućavanja obavljanja verskih obreda i etički motivisanih hapšenja na osnovu lažnih optužnica privremene institucije u Prištini su nakon srpskih izbora 2022. godine nastavili nasiljem, ovog puta novim pokušajem zauzimanja kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu KiM. Posebno je zabrinjavajuće da neki poslanici iz ove Skupštine, takođe, pokušavaju da predstavnike Srba sa KiM svrstavaju u kriminalce.

Jedinstven slučaj u svetu je kršenje Sporazuma o slobodi kretanja postignutih u dijalogu, odluka o vođenju ulazno-izlaznih dokumenata kojim se Srbima sa KiM faktički izdaje viza na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Takođe, još jedna u nizu nerealnih odluka je od jula 2022. godine, odluka o potpunoj zabrani ulaska na KiM vozilima sa registarskim oznakama Republike Srbije.

Namera Prištine je da po svaku cenu izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljeno je 31. jula 2022. godine upadom prištinskih policijskih jedinica na sever Kosova i zaposedanje ključnih saobraćajnica na severu pokrajine.

Gospodine predsedniče, vašu borbu za Srbe na KiM ne bi trebalo niti smelo da bilo ko u ovoj Skupštini ospori. Ja sam jedan od svedoka vaših napora i borbe za položaj Srba naše južne pokrajine. Od otvaranja porodilišta u selu Pasjane, ne bih komentarisao značaj toga, vaše borbe u Štrpcu za Skijališta na Brezovici da ostanu u sastavu Skijališta Srbije, vaše angažovanje na Kosovu u Gračanici za status SPC i u Kosovskoj Mitrovici za rešavanje pitanja severa Kosova i mnogih drugih mesta gde sam prisustvovao.

Ljudi često znaju samo da kritikuju druge bez argumenata ali ne i da kažu šta su oni radili po tom pitanju. Ja bih rekao nešto o mom ličnom doprinosu, a tema je više za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pri obilascima imao sam priliku da razgovaram sa ljudima na KiM po raznim pitanjima i problemima koje imaju, ali bih istakao jedan, a odnosi se upravo na grupaciju koju zastupa moja partija, a to su penzioneri.

Od 2000. godine prestaje da funkcioniše Savez penzionera KiM kao organizacija koja se bavi statusnim materijalnim položajem penzionera i penzioneri su tražili od mene da im pomognem u oživljavanju ove organizacije.

Uz izradu statuta i drugih organizacionih akta uspeli smo da formiramo petnaest udruženja, opština i mesta sa srpskom većinom. Konačno smo prošle godine osnovali Savez penzionera KiM, Savez koji je ušao u Savez penzionera Srbije.

Imajući u vidu da je za rad tih udruženja potreban poslovni prostor i pomoć Kancelarije za KiM po drugim pitanjima. Gospodine direktore, u više navrata smo razgovarali na ovu temu, pa vas molim da nam kažete šta je po tom pitanju urađeno? Ujedno, ovo je i pitanje za predsednike Srba sa KiM.

Takođe, problem je u finansiranju ovih organizacija. Oni ne traže novac, već samo da im se omogući naplata članarine preko Fonda PIO, što sam u više navrata razgovarao sa upravnim odborom Fonda i direktorom. Rezultati su polovični.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS-a znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM i za interese srpskog naroda, ove srpske države. Zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanje pitanja KiM.

Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i u danu za glasanje glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, reklamiram povredu Poslovnika.

Predsedavajući, niste intervenisali, niste upozorili uvaženu koleginicu kada je izašla iz teme. Reklamiram član 106. - govornik može da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tako je drastično uvažena koleginica izašla iz teme, a vi niste reagovali, što mislim da ste povredili Poslovnik i ukazujem na povredu te tačke Poslovnika.

Znate šta, mi smo veoma ozbiljna partija, veoma ozbiljni ljudi i u 14 godina rada naše poslaničke grupe, uvek smo bili veoma korektni, uvažavali smo sve kolege, sve partije i sve ljude koji su bili ovde na bilo koji način. Želimo da ukažemo da samo takvim radom, ako se bavimo temama koje su na dnevnom redu, možemo uspešno raditi i jedni drugima da iskazujemo jedno poverenje. Kasnije ću govoriti kroz spisak poslanika i govoriću još o nekim stvarima. Ako želimo dobro i nama i Srbiji i narodu Srbije, onda moramo pre svega da se međusobno uvažavamo i poštujemo.

Mi kao PUPS našim statutom smo definisali članstvo od 18 godina, što znači da s pravom možemo imati omladinu. Mi smo ponosni na taj deo našeg statuta zato što želimo da budemo partija svih generacija, da razumemo probleme svih generacija i što su naša deca sa nama. To je, ja mislim, jako pozitivno da shvataju suštinu našeg rada.

Nismo kao neki gde su muževi u jednoj partiji…

Prva sednica (konstitutivna), 02.08.2022.

Povreda Poslovnika, da vam ukažem…

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 31.08.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika 60000.00 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 05.08.2020 -